Топонимија Београда

Науке и научне дисциплине > Језикословље

Топонимија Београда

<< < (3/98) > >>

симо:
Занимљиви прилози Небо. И слажем се с тобом, најживописнији дио Београда јесу та разна брда и долине на југу.

Зрно:

--- Цитат: Nebo Октобар 06, 2018, 10:56:17 поподне ---Како се изглед Београда брзо мењао у 20. веку показују случајеви две велике сеоске општине у близини Београда. То су Кнежевац и Жарково. Оне постају део Београда тек после Другог светског рата.

Кнежевац је поменут као данашње насеље између Петловог брда и Стражевице, на подручју Општине Раковица. Међутим, некада је Кнежевац био главно насеље овог јужног дела Београда и обухватало је далеко већи простор. На север обухватало је подручје данашњих насеља Раковица и Видиковац, где су биле границе према атарима суседних села Миљаковац и Жарково; на исток су Стражевица и село Кијево; на југу је обухватало Петлово брдо и граничило се са Ресником; на запад се простирало преко данашње Ибарске магистрале и граничило са атаром Железника.

Најстарији помен Кнежевца је у турском дефтеру из 1560. године. Међутим, родови који су у Кнежевцу живели почетком 20. века (према Ристи Николићи, „Околина Београда“, 1903) су ту насељени већином у 19. веку, а најстарији род – Крезићи, пред крај 18. века. Предак Крезића, Живко Павловић доселио се са севера Косова. Старо село Кнежевац тада није постојало, већ је било обрасло густом шумом, а само на локалитету Муминовац било је селиште, за које су мештани околних села говорили да је било „маџарско село“.

Сама етимологија назива села је јасна, по сеоском кнезу, који је, могућно, био кнез за шире подручје, те је његово седиште прозвано – Кнежевцем. Ранији назив (дефтер из 1528. године) био је Хум или Хумска. С обзиром на ову промену, могло би се закључити да је у овом раздобљу 1528-1560, а вероватно и касније, у Хуму било седиште кнеза који је био представник ових подавалских села према турској власти.

Током 20. века, једно по једно, из подручја Кнежевца издвајају се нова насеља, тако да ће Кнежевац временом бити, што би се рекло модерним речником – маргинализован.

Подручје Кнежевца некад (црна линија - оквирно) и данас (црвена линија)

--- Крај цитата ---

За овај Кнежевац, први пут чујем сад.

симо:

--- Цитат: Зрно Октобар 07, 2018, 11:20:10 пре подне ---За овај Кнежевац, први пут чујем сад.

--- Крај цитата ---

Е Зрно, а трамвај тројка?

Зрно:

--- Цитат: симо Октобар 07, 2018, 11:41:10 пре подне ---Е Зрно, а трамвај тројка?

--- Крај цитата ---

Нисам никад ишао до краја с тројком. :)

Nebo:
Стварно, Зрно... И ја сам затечен...

Домаћи задатак за професора Зрнића:
Ући у трамвај број 3, нпр. на Славији, и возити се до последње станице, али према Кнежевцу, не у правцу Богословије.
На окретници напустити возило и пешке обићи задато подручје.
Понети мапу Београда за сваки случај, али остварити и контакт с урођеничким становништвом, по старом начелу "карту читај, ал' сељака питај".

Навигација