Аутор Тема: Протестантизам у Срба  (Прочитано 8253 пута)

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1206
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #40 послато: Април 14, 2018, 11:49:20 поподне »
Међу Србима никада није протестантизам ширен плански и систематски као католицизам, нпр. Први проповедници који долазе на наше просторе заправо нису ни долазили да проповедају међу Србима, већ међу онима који су већ били протестанти, као што су Словаци, Немци и Мађари.
Као што Симо написа у предходним постовима вероватно први познати Србин протестант био је гроф Петар Петровић. Био је губернатор Ердеља, велики угарски земљопоседник и веома пуно је радио на ширењу протестантизма на том терену, тачније "хелветског вероисповедања"-калвинизма. Први пут се појавио после погибије Јована Ненада. Био је на страни Јована Запоље, са којим је био у родбинским везама. Ево шта каже J.A. Wylie, The History of Protestantism, volume III:

Цитат
''Петровић је уклонио све ликове из цркава, обратио је манастире у школе, уклонио је папске свештенике из парохија, ковао је сребрни и златни новац са ликовима пехара, преузимао је власништво католичке цркве у име државе, и обезбедио да три четвртине од прихода иде за плате протестантског свештенства. Тако је било по читавој Трансилванији, уз одобравање и сарадњу свег народа, ослобођеног јурисдикције римске хијерархије, па је велика већина становника прешла у протестантске вероисповести.''
Мени се по овоме чини да је Петровић пре свега радио на ширењу калвинизма међу римокатолицима. Немамо историјских извора из овог периода који нам говоре да су православни прелазили на калвинизам. Ова борба у Угарској је пре свега били политичка. На једној страни стајали су Фердинад Хабзбуршки, претендент на угарски престо, Свето Римско Царство и папа, као љути противници протестантизма, а на другој краљица Изабела Јагелонска и њен малолетни син Јован II Жигмунд Запоља, који је на скупштини у Торди прогласио равноправност католика и протестаната у Угарској, како би створио јединство у својој краљевини стиснутој између Хабзбурга и Османлија.
О овоме пише Бранко Бјелајац у свом чланку "Рани протестантизам у Србији"
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1206
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #41 послато: Април 15, 2018, 12:43:56 пре подне »
Кад смо већ код људи који су заслужни за ширење протенстатизма међу Србима, ваља поменути и Јована Јовановића Змаја. Змај је са немачког превео "Харфу Сиона", назаренску песмарицу и једину књигу поред Светог Писма коју користе назарени. Кажу да је Змајев препев богослужбених песама чак мелодичнији од немачког оригинала. Други народи на нашем простору нису имали тако леп препев ове песмарице. Нпр. румунска верзија "Харфе Сиона" је препевана на банатском дијалекту и "сељачком језику", није тако погодна за певање као српска верзија. Змај је изгледа међу назаренима видео оне старе српске особине које су у то време већ почеле да нестају, као што су моба, међусобно помагање, смерност жена и тих говор и то га је привукло овој верској групи. Касније, када је био нападнут од стране православног свештенства, покајао се и тврдио је како није знао да тиме чини штети православљу.
Одређени траг на ширењу назаренства међу Србима оставио је и Франсис Мекензи, богати шкотски филантроп који се населио у Београду. Помагао је назарене поклањајући им Библије, заузима се на суду за њих и трудио се да се поштују одредбе Берлинског конгреса о верској толеранцији у Србији. Повремено је долазио и сукобе са београдским митрополитом Михајлом због тога. Мекензију није примарни циљ био ширење протестантизма већ евангелизација хришћана у Србији. Приметио је да Срби о вери не знају пуно тога, изузев оног традиционалног, што нема много везе са хришћанством, да су цркве празне (то је раније приметио и Ханс Кристијан Андерсен, као и Феликс Каниц) и да људи не знају основне ствари о хришћанству, животу и поукама Исуса Христа. Упоредио је Србе са британским католицима, који су ватрени верници али о самом хришћанству не знају ништа и слушају мису на латинском, чију ни једну реч не разумеју. Трудио се да преко Лондонског библијског друштва, чији је посланик и био, обезбеди што већи број Бибилија у Караџић-Даничићевом преводу и дистрибуира их у народ. Најбољи одазив је видео код назарена. Мекензи је велику подршку уживао од Чедомиља Мијатовића, историчара, политичара и дипломате. Сам Мијатовић је био православац али православне свештенике сматрао недорасле свом позиву и сматрао је да затупљују народ и да га не уче о хришћанству. Преводио је религиозне текстове са енглеског и публиковао их. Велику подршку је имао од своје супруге, Елодије, Енглескиње и методисткиње.
Када је Мекензи формирао ново насеље на свом имању, на данашњем Тргу Славија, изградио је Салу мира. Та зграда је требало да служи као центар насеља, зграда у којој би се окупљали грађани али и као богомоља за различите заинтересоване верске заједнице. Повремено су се у Сали мира одржавали молитвени састанци где се читала Библија, пслами, верске проповеди. На састанке су долазили назарени, па је она прозвана назаренском црквом. Сала је уступана за различите манифестације - наступе хора, предавања, трибине, једно време се у њој одвијала и православна веронаука али је остала упамћена као назаренска црква.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #42 послато: Април 15, 2018, 03:58:01 пре подне »
Prema popisu stanovništva KSHS 1931. godine, u njoj je tad živjelo 247.377 protestanata.  Velika većina je slijedila luteransku tradiciju, kojoj je pripadalo 71% svih protestanata KSHS.  23% protestanata su slijedili reformiranu iliti kalvinsku tradiciju, dok je ostatak pripadao raznim baptističkim, adventističkim, nazarenskim i drugim crkvama. 

Luterani su bili podijeljeni na slovačku i njemačku crkvu.  Slovačkoj je pripadalo 62.061 ljudi a njemačkoj 113.218.  Valja napomenuti da je oko 20.000 luterana koji su živjeli u Prekmurju u banovini Dravskoj iz nekog razloga popisano pod "njemačku evangeličku crkvu" iako je jezik i crkve i tih ljudi slovenski, s iznimkom četiri sela(Hodoš, Domanjševci, Prosenjakovci, Pordašinci) u kojim je maternji jezik bio mađarski.  Uvidom u urbare iz XVII i XVIII stoljeća, vidi se da su bar zadnja tri sela govorila slovenski ali su u nekom trenutku pomađarena.  Sva četiri sela se nalaze na samoj jezičnoj granici između slovenskog i mađarskog.  Samim tim, podjela među luteranima u KSHS bi u stvari bila  35% Slovaci, 10% Slovenci, 55% Nijemci s manje od pola posto Mađara.  Svi Slovaci u današnjoj Srbiji su bili luterani, osim polovice slovačkog sela Selenča.  Ovi su bili i ostali katolici, a nisu pomađareni.  Inače je krajem XVIII stoljeća uz Dunav među Mađare naseljeno i dosta Slovaka katolika, no svi su pomađareni.  U Bogojevu i Kupusini su bar četvrtina naseljenika bili Slovaci katolici.  U današnjoj Hrvatskoj su Slovaci luterani samo u Iloku, dok su po ostatku Slavonije katolici. 

Kalvini su uglavnom Mađari.  U Tordincima kod Vinkovaca je bilo oko 450 Hrvata kalvina.   Nijemci su kalvini u Bečmenu kod Zemuna i manjim dijelom u Beški kod Karlovaca.  Polovica Nijemaca u Ravnom Selu i Savinom Selu u Bačkoj su Kalvini, kao i manjina u gradu Vrbasu, Crvenki i Sivcu.  Mađari su Kalvini u Pačiru, Staroj Moravici i Feketiću.  U Banatu, Mađari su kalvini u Novom(Mađarskom) Itebeju, Debeljači kod Kovačice i Vojlovici kod Pančeva. 

U Baranji su svi autohtoni Mađari kalvini.  Nijemci su u Bolmanu i Jagodnjaku pola-pola katolici i luterani. 

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #43 послато: Април 15, 2018, 09:41:17 поподне »
Zaboravih spomenuti.  Među ovih 62.061 osoba u KSHS koji su bili članovi Slovačke evangeličko-augsburške crkve, bilo je i 418 ljudi u selu Potiski Sveti Nikola(Ostojićevo) u Banatu.  Radi se o stanovništvu koje se na popisima izjašnjava i popisuje kao Slovaci, ali su u stvari luteranski Poljaci sa samog juga poljske.  I crkveni jezik im je slovački, ali narječje koje govore u kući je ipak poljsko. 

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1206
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #44 послато: Април 15, 2018, 10:34:01 поподне »
Svi Slovaci u današnjoj Srbiji su bili luterani, osim polovice slovačkog sela Selenča.  Ovi su bili i ostali katolici, a nisu pomađareni.  Inače je krajem XVIII stoljeća uz Dunav među Mađare naseljeno i dosta Slovaka katolika, no svi su pomađareni. 
Слика се донекле променила од тада. словаци углавном јесу остали у крилу протестантизма али су се окретали другим црквама, неопротестантским, које су се шириле у периоду између два рата и после 1945. Мислим да је данас око 65% Словака евангелиста, док остатак одлази на баптисте, методисте, адвентисте, пентекосталце и назарене. На назарене отпада најмањи број. Једина назаренска скупштина која службе држи на словачком налази се у Кисачу и сада има мање од 100 чланова.
Словака баптиста има у Бачком Петровцу, Новом Саду, Кисачу, Силбашу, Лалићу, Шиду, Ердевику, Ковачици и Падини.
Адвентиста словачке народности има у Бачком Петровцу, Шиду, Новом Саду, Падини и Дебељачи.
Словака методиста има у Новом Саду, Кисачу, Пивницама, Старој Пазови, Падини и Ковачици.
Пентекосталних/еванђеоских цркава које службу држе само на словачком има у Бачком Петровцу и Кисачу, док у Ковачици и Падини, држе на српском, а по потреби и на словачком.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Теократија

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
    • Theocracy Now
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #45 послато: Април 17, 2018, 02:23:30 поподне »
Е али све ти је то екуменизам и на крају има тај Римокатолички систем као главни. Џабе они протестују кад је то све нешто што их одваја од Бога. Мада то може да се каже и за остале цркве, а тек религије... Протестантизам ти је оно 10% Светог Писма, 90 неких обичаја и претварања.

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4356
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #46 послато: Април 17, 2018, 02:42:55 поподне »
Е али све ти је то екуменизам и на крају има тај Римокатолички систем као главни. Џабе они протестују кад је то све нешто што их одваја од Бога. Мада то може да се каже и за остале цркве, а тек религије... Протестантизам ти је оно 10% Светог Писма, 90 неких обичаја и претварања.

Рекли смо да на овој теми нећемо полемисати о протенстантизму као религијском правцу, нити о личним верским убеђењима, па те молим да се уздржиш од оваквих коментара. Отвори тему ако желиш, на примеp "Лице и наличје протестантизма", па тамо окупи друштво заинтересовано за ту врсту дискусије.
« Последња измена: Април 17, 2018, 02:46:33 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1206
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #47 послато: Април 18, 2018, 05:31:56 поподне »
Срби баптисти са Баније

Непосредно након Великог рата из Америке се на Банију вратио Јован Јекић, младић из Грабовца Банског. Јекић је провео 6 година у Детроиту, где је радио као фабрички радник. У Америци је Јекић, заједно са шесторицим својих земљака Банијаца, пришао Баптистичкој цркви. По повратку у отаџбину, преузео је на себе ширење баптизма, како међу Србима, тако и међу Хрватима. Пре свега се концентрисао на своје и околна села. Основао је баптистичке молитвене групе у свом селу и суседном српском селу Доња Бачуга. У јулу 1941. усташе су извршиле стравичан покољ у родном селу Јована Јекића, Банском Грабовцу. Један од оних који је поведен на стратиште био је и сам Јекић. Он је био један од двојице Срба који се спасао од усташког ножа и то захваљујући томе што су га неки од злочинаца препознали као баптисту. Јованов син, Илија Јекић, сведочио је када их је баптизам спасао усташког ножа:
Цитат
Kada otac nije bio doma, opet su ustaše došli u selo. Palili sve. Kada su ušli nama u kuću, vidjeli su otvorenu Bibliju. Glavni je rekao: »Ne oni«, i nas nisu dirali, prošli smo neoštećeno.
Неки од Срба пришли су Јекићевој баптистичкој групи после њихове поштеде али то је било кратког века, јер је већина после рата остала у православљу.
После рата баптизам се умереније ширио међу Србима на Банији, него што је то било пре рата. Црквена структура СПЦ на простору Хрватске је била уништена након 1945. Готово половина православних цркава после рата није обновљена, нити је наставила са радом. У том празном простору који је настао поједини Срби су се окренули баптизму. Након завршетка рата 1995. и протеривања највећег броја Срба са простора Крајине, баптистичке цркве добијају простор на коме могу да делују, међу мало преосталих Срба. Поједини Срби су прилазили баптистима јер су делили помоћ у виду брашна и основних потрепштина. Неки су се задржали у баптизму, неки не. Многи који су била деца из мешаних бракова, нису после рата могли да буду прихваћени ни од једне стране па су прилазили баптистима. По попису 2001, на простору Глине Срби чине око 78% од укупног броја баптиста, док на простору Петриње чине око 53%. На простору Сисачко-мославачке жупаније Срби чине 41% од укупног броја баптиста.
Срба баптиста данас има у селима Грабовац Бански, Доња Бачуга (ове две цркве је основао Јован Јекић, пре 1941), Велики Градац, Равно Рашће, Козаперовица, Доњи Жировац, Брезово Поље и Брестик. По неки Србин баптиста може се срести и у Глини и Петрињи.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.