Поздрав Митре, и добродошао на форум Порекла.
Аџићи су велико братство, тако да је добро што је покренута ова тема. О њима је писало више аутора.
Андрија Јовићевић о Аџићима у Косијерима:
Аџићи (16 д.) су старином из Зете. Предак њихов се иселио из Зете по одласку Ивана Црнојевића из Жабљака на Цетиње и настани се на Орашане (засеок Косијера, моја примедба), где сагради цркву. Ту је његово потомство стојало за дуго, али наступише рђаве године и сви се Аџићи преселише у Далмацију. То је било прије 180 до 200 г. Осим Аџића тамо су предигли многи са старих ђиновићких села, а преселио се био и Латко са синовима (родоначелник Латковића из Косијера, моја примедба). Ови су исељеници живјели по равним мјестима Далмације, а Аџићи код Книна. Послије извесног времена четири брата Аџића, чија је мајка била кћер Латкова, преселе се из Книна и Далмације и пођу, да траже боље мјесто, и населе се у Пиви. Један од њих, који се звао Вукосав, поврати се на Орашане, да продадне своју очевину, па да сде опет код браће врати. Некоји Ђиновићи се бјеху вратили из Далмације и казаше Вукосаву, да му се ђед Латко са синовима преселио у Бар, за то Вукосав пође у бар, да види ујака и ђеда. Кад дође код њих, ујаци га наговорише, да се и он устави ту, и погоди се у дворбу код барског бега. Лааткови синови били су зликовци и чинили су Турцима свакојака зла, за то бег нареди, да их убију. Вукосав то дојави ујацима, да бјеже, па и сам, када бег с Турцима пође, да оне убије, украде бегу једну скрињицу с парама и утече уза Суторман за ујацима. Кад су се вратили у Ђиновиће, населе се сви у Студеном Долу, гдје се и Вукосав Аџић остани. Од украдених пара није дао дијела ујацима, и они и њихово потомство за дуго су бијли ијетки на Вукосава и његово потомство због тога. Можда су се паре и учиниле, да се Вукосав не поврати код браће, да и њима не дадне дијела. Од тога Вукосава воде поријекло Аџићи у Ђиновићима и сви су се раселили из Студеног Дола, као и Латковићи; од она три брата у Пиви воде поријекло Аџићи у Пиви; Аџића има и код Книна, који су изостали тамо од оних, који се тамо иселише. Ово је могло бити прије 180 год., јер Аџићи броје до Вукосава 7 пасова. Аџићи су славили Вељи Госпођин-дан, а сада славе Мали Госпођин-дан, као и сви Косијери. Тако и Латковићи. Аџићи у Пиви славе Јовањ-дан (7.I.), који су стари Аџићи послуживали. Предак Аџића ишао је у Јерусалим, по томе су се тако и прозвали.
Светозар Томић о Аџићима у Пиви:
Аџићи (20 к., св. Јован). Аџићи су стара породица. Старином су из Метохије или са Косова, па се после пропасти, негде крајем XIV или око почетка XV века, отселили у Зету; из Зете се отселили у Косијере у Катунској нахији (окр. цетињски). Ту један део остане где их има и данас, а други оду у Далмацију и живели су у Книну. У Книну им није било добро и крену се на југ да траже боље место. Дођу у Бањане и настане се под Тупан (село у Бањанима). Одатле су издизали на Недајно у Пивској Планини. Звали су се Зечевићи и сви су славили прво Вел. Госпођу, а затим Малу Госпођу, што и данас славе сви Косијери. На Недајном, у катуну, остали су да. зимују и стално да живе два брата Зечевића: Бора, који је био добар човек, и Кривача, који је био зао и рђав човек. Народ је хтео да убије Кривачу, који је био као неки старешина у катуну. Овај потури брата Бору и народ га стави под гомилу. Тада се Мара, Борина удовица, са децом и Кривача отселе са Недајнога у Жупу и Кривача добије за насеље Лисину, а Мара заселак Коваче код Стабна. Од овога Криваче су, по предању, сви Аџићи, тако прозвани по неком претку аџији; а од Борине удовице Маре су: Радојичићи, Тијанићи, Туфегџићи и Кандићи. Сви су стару славу напустили и примили општу пивску славу св. Јована. Њихово досељење у Пиву могло је бити пре једно 230 до 260 година. Једни Аџићи су се отселили у Србију и од њих су Демировићи.
