Чернићи из села Чонопље
1749.-1875.
Прича о мојим Чернићима
Чернић, Чонопља, Сомбор
Припада хаплогрупи R1a-Z280, волго-карпатској грани Y2902. Са католиком Рагусином из Лошиња (род Л) разликује се на само 1 од 19 упоредивих маркера, па се на основу тога са великом сигурношћу може утврдити и дубља подграна Y3226>>PH3519, са чиме се слаже и процена на основу Невгена.
Презиме Чернић спада у групу презимена која су настала по надимку родоначелника,који је имао тамну пут или црну косу.Као што сте видели,већ сам писао о Чернићима из других крајева о којима имам врло мало информација.Међутим,најинтезивније сам истражио родослов моје породице у протекле две године.
Мало о историји Сомбора 1740.-их
Када је престала опасност од Османлија, престале су и привилегије сомборских милитара (војника). На овоме је инсистирала жупанијска власт и угарске аристократе. Бечки двор је био против ових промена, али притисци на царицу Марију Терезију били су велики, и она, 1741. године потписује XVIII законски члан, којим се војничке вароши потчињавају под жупанијску надлежност, а одред милитара се расформирао. Тада ће Сомбор бити укључен у састав Бачке жупаније и предат на управу Угарској дворској комори. Ово је Сомборцима значило губитак свих привилегија. Али, Сомборци су били свесни шта све губе тако да се окупљају 18.11.1745. године на тргу испред Велике православне Светогеоргијевске цркве на договор на ком одлучују да истрају у очувању свог привилегованог статуса. Успели су да сачувају свој статус, али ће због тога платити веома високу цену. 150000 рајнских форинти у злату је уплаћено у царске трезоре. 17.02.1749. године, царица Марија Терезија је потписала повељу којом се Сомбор уздиже у ранг слободних и краљевских градова.
У то време је већ увелико спроведено насељавање Срба,Хрвата,Мађара и Словака из северних мађарских жупанија (Бач-кишкунска,Барања,Толна,Шомођ,Вешпрем,итд.) на пусту бачку равницу.
22. јула 1749. године у сомборском фрањевачком самостану крштен је Јаков,син Матије и Магдалене Чернић.Кум је био сомборски милитар Матија Шерковић,а крстио га је фра Јероним из Бача.
Матија који није био сомборски милитар као и остали новодосељеници,нису се смели задржати у Сомбору.Статус сомборског грађанина је имао само онај који је учествовао у прикупљању новца за елибертацију Сомбора.
1750. године Чонопља је добила нове становнике,међу којима и Черниће.
1763. године коморски саветник Антон Котман је посетио Чонопљу,где је направио извештај о селу и пописао све затечене домаћине са мушком децом.
Mathias Csernity
filio:Jacobus 14 anno
Моје претке сам нашао у урбарима Чонопље 1772. и 1782. године.
Мато је на 16. страни,а Јаков на 120. стр.
https://archives.hungaricana.hu/en/urberi/view/bacs-bodrog-csonoplya/?document=1&pg=119&bbox=-748%2C-4062%2C2207%2C-16981784. године се рађа Гргур,син Јакова Чернића и Еве Липовић
1786. године је у седамдесетој години живота умро Матија Чернић (податак о годинама старости сам нашао у матичној књизи умрлих).
Те исте године у мају месецу су колонизовани Немци,који су се одмах уселили у већ изграђене куће.Са пољопривредним алатима и стоком износила је укупно шестсто форинти,плус су били ослобођени кметовских обавеза наредних десет година.
Чернићима,као и осталим "старим" Чонопљанцима земља је била одузета и предата новопридошлим Немцима.Сви су они били принуђени на чување стоке Немцима,или да буду надничари на њиховој земљи.
1805. године се родио Михајло,син Грге и Розе Бећар.
1819. године је умро Јаков Чернић.
1828. и 1847. године сам нашао Гргура Чернића у пописима домаћина села које су се тада спровеле.
1848. године се догодила мађарска револуција.У Чонопљи је народ остао "хладне главе",и није било крвопролића.
1850. године је преминуо Грга Чернић.
1853. године укинут је феудални систем у Аустријском царству,а Михајло Чернић је постао власник обрадиве површине.Нажалост,имућнији Немци су искористили прилику да покупују земљу,а остали су били приморани напустити Чонопљу.
Селило се за Сомбор,Славонију,итд.
1870.-их умро је и Михајло Чернић,а његови синови Антун и Матија су отишли за Сомбор.
У Сомбору ће се родити мој чукундеда и наредних четири генерације до данас.
Нажалост до данас не знам од куда је дошао Матија у Сомбор.Да ли је из Шомођа,где сам нашао највећу концетрацију овог презимена,или?
Захваљујући "Family search" претражио сам све могуће матичне књиге крштених од 1710. до 1750. године,од Шопрона до Барање,али не нађох своје Черниће.Али,нашао сам претке по женским линијама који су се касније,1750.-их,населили у Чонопљу.
