Траг - корисне књиге, сајтови > Фотографије завичаја

Шумадија

(1/6) > >>

ДушанВучко:
Село Борач (Кнић)


Црква светог архангела Михаила у Борчу је српска православна црква у селу Борач, општина Кнић, епархија жичка.
Према неким ранијим, а и новијим истраживањима утврђено је да је првобитна црквена грађевина постојала на данашњем платоу још у време краља Драгутина између 1276. и 1282. године. Цркву је обновио цар Душан по молби свештенства и народа 1350. Борачка црква везана је за имена још неких познатих српских владара који су град Борач користили као привремену летњу резиденцију, јер је у њему било смештено средиште врховне власти средњевековне српске државе. Обновитељи су били кнез Лазар (1383. године), деспот Стефан Лазаревић, Радич Поступович, велики челник и обласни војвода деспота Ђурђа Бранковића. 1433. године више пута цркву су рушили Угри у надирању са севера. Обновили су је 1511. монаси манастира Благовештење. Како је у летопису записано борачка црква је била под управом овог манастира пуних 40 година све до 1551. У 16 веку обновио је патријарх пећки Макарије Соколовић о чему сведочи натпис изнад улазних врата из припрате у наос цркве. После обнове цркве Макарије је послао најбоље Атонске фрескописце да ураде животопис за цркву. Тај животопис није сачуван у целости. Овај животопис је од великог значаја јер потиче из 16. века. Последњи пут цркву су опустошили Турци за време Таковског устанка 1815. године. Настојањем кнеза Милоша црква је 1818. године поново обновљена. Исте године постављена су врата на цркви и припрати.

ДушанВучко:
Село Чумић

симо:

--- Цитат: ДушанВучко  Јануар 06, 2018, 03:55:02 пре подне ---Село Борач (Кнић)

Црква светог архангела Михаила у Борчу је српска православна црква у селу Борач, општина Кнић, епархија жичка.


--- Крај цитата ---

Живописна и лијепа црквица. Нисам очекивао ове силне стијене у Шумадији.  :)

ДушанВучко:

--- Цитат: симо  Јануар 06, 2018, 11:10:17 пре подне ---Живописна и лијепа црквица. Нисам очекивао ове силне стијене у Шумадији.  :)

--- Крај цитата ---
Oна је баш испод Борачког крша где су и остаци тврђаве...(30 км од Крагујевца, код Кнића)
Борач (стсл. Гꙋадь Боꙋьчь, Боꙋачь,Castrum Borich, Boroch, Borith, Borych, Borcz, Barch, Borac, Boraz, Boraç) је тврђава у Србији чије се рушевине налазе на Борачком кршу, изнад истоименог села,10 километара северозападно од Кнића. Није познато када је утврђење подигнуто, пошто његово прво сигурно помињање потиче из 1389. године, док се сама жупа Борач, чије је средиште било, помиње још у првој половини XIII века. Највећи успон доживљава у доба Деспотовине, за време Стефана Лазаревића (кнез 1389—1402, деспот 1402—1427) бива једно од најзначајнијих утврђења у држави[1], а након његове смрти, после губитка Београда и Голупца, Ђурађ Бранковић (1427—1456) ојачава Борачки град[1]. Остаци тврђаве нису археолошки истражени[2][1], а заједно са црквом у подножју Борачког крша, налазе се под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја[3].
Борач је, у средњем веку, био средиште истоимене жупе односно власти (у доба Деспотовине). У повељи Стефана Првовенчаног (велики жупан 1196—1217, краљ 1217—1228), коју је издао својој задужбини, манастиру Жичи, први пут се помиње жупа Борач[2]. Један минеј, који се датира у XIII-XIV век, помиње тврђаву Борач, али научници сматрају да се то односи на истоимено утврђење у Дреници[2].

После Косовске битке, током јесени 1389. године, снаге краљевине Мађарске предвођене Жигмундом Луксембуршким (1387—1437) су упале у Србију. Том приликом су освојени Борач и оближњи Честин, а Жигмунд је под Борчем издао седам повеља. Борбе у том делу Србије су настављене и током наредне 3 године, да би, после Никопољске битке (1396) и пропасти Вука Бранковића војска краљевине Мађарске поново упала у Србију 1397. године. У том походу заузет је Борач, док су неуспешно опседана околна утврђења, Честин и Неваде.

У доба Деспотовине, Борач је имао значајну улогу, као место једног од дворова Стефана Лазаревића. У њему је 1405. године издао повељу којом је потврдио повластице у трговини, које су уживали грађани Дубровачке републике у Србији,[4] а током јуна 1427. године, Стефан је боравио на свом двору, у селу Бело Поље, северозападно од Борча.

После његове смрти, Ђурађ Бранковић је ојачао тврђаву Борач, која је, уз Островицу, остала једино јаче утврђење у северном делу Србије, после губитка Београда и Голупца. Током првог пада Деспотовине, Османлије су Борач заузеле и разрушиле 1438. године. После Дуге војне и Сегединског мира, којим је 1444. године обновљена Српска деспотовина, Борач је враћен деспоту Ђурђу, а коначно је пао у отоманске руке, највероватније 1458. године, заједно са Островицом[2].
Остаци Донжон куле






Ово је можда једини предео у срцу Шумадије са оваквим стенама, тј. цело брдо је стеновито

нцп:

--- Цитат: ДушанВучко  Јануар 06, 2018, 04:00:45 пре подне ---Село Чумић



--- Крај цитата ---

Душанe,
хвала на лeпим сликама сeла Чумић.

Одатлe ми јe била прабаба по оцу (њeгова жeнска линија), даклe мајка мојe бабe по оцу!Наста Васић.

Фамилија  Васић. Имала јe браћу!

Да ли су изумрли?

Иматe ли можда сликe старих гробова у Чумићу? Има ли сeло својe гробљe?

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна