Зубци I2-PH908

[симо]

Отварам тему о средњовјековној области Врсиње, познатој и под именом Зупци, југоисточно од Требиња.

Тему отварам превасходно због тестирања једног посебног рода I2-PH908 dys437=14 коме припадају неке старе породице управо са подручја Зубаца.

Само подручје је веома интересантно, јер се ради о најстаријој српској територији, преко које се преламају неке од дилема које смо расправљали и овдје на форуму (рецимо питање херцеговачких влаха). У задње вријеме о средњовјековном Врсињу објављено је неколико занимљивих радова.

За почетак постављам карту да би се видјело о ком се подручју ради.

[Wolf Sagash]

Значи и Зубчане смо идентификовали. Мислим да ћемо ускоро имати и Бобане и Влаховиће.

[симо]

Негдје се може прочитати да се Врсиње као жупа помиње још код Константина Порфирогенита у ДАИ као дио Травуније, али тог помена нема. Помена Врсиња нема ни код попа Дукљанина. Јиречек је потом наводио да се појављује назив Зупци, још од 1305. Чак је и Вего преузео тај податак не наводећи извор. Са друге стране, Десанка Ковачевић сумња у Јиречеков навод и ево шта пише везано за Зупце:


Са њом се слаже и Есад Куртовић, који наводи:"Vlasi Zubci značajniju poziciju imaju u doba Osmanlija" Међутим и сами Зубци се први пут као власи изричито наводе тек по турском освајању, у документу из 1466. године (de Versigne vlachos Xubci). У свим дубровачким споменима,а они су бројни у првој половини 15. вијека, само на једном мјесту се Врсињани називају власима, чак у документима гдје се поред њих помињу други власи, са обавезном ознаком власи.

Такође, занимљиво је да се Врсиње не помиње изричито ни као жупа, Вего је то уочио и нигдје Врсиње није споменуо као жупу, док је Ћоровић помиње као жупу.

Заправо први помен Врсиња је из 1376. године, у документу о оставштини попа требињског Тврдена (помиње се између осталих попов унук Ранко Милат(к)овић из Врсиња)

[симо]

У априлу 1391. године Радич Санковић и брат му Бјелак покушаће продати Конавле Дубровчанима. Описујући међе Конавала поменули су Врсиње.

[Sergius]

Ту у Тулима има добар ресторан "Стара Херцеговина". Препоручујем телетину испод сача :-)

[симо]

Врсиње/Зупци, преглед господара:

од 7в. до почетка 10.в. травунски жупани под влашћу Властимировића
од почетка 10. в. до средине 10. в. директно под Властимировићима
од средине 10 в. до почетка 11.в. под захумским Вишевићима
од 1019. до средине 12 в. под Војисављевићима
од средине 12. вијека до 1355. г. под Немањићима
од 1355. г. до 1373. под Војиновићима
од 1373. до 1377. г. под Балшићима
од 1377. до 1404. г. под  Котроманићима
од 1404. до 1466. г. под Косачама ( од 1445-1451) под Дубровчанима
од 1466. г. до 1878. г. под Турцима
од 1878. г. до 1918 г. под Аустро-Угарском
од 1918. г. до 1941. г. под Краљевином СХС-Југославијом
од 1941 г. до 1945. г. под НДХ (Италија и Њемачка)
од 1945 г. до 1992. г. под СФРЈ
од 1992. г. у Републици Српској

[симо]

Зупци се дијеле на три цјелине или групе села, груписаних око три цркве и гробља.

1. Спасова црква у Коњском, села: Коњско и Богојевић село
2. Црква св. Госпође у Орашју, села:  Орашје, Турменти, Тули
3. Црква св. Петке у Грабу, села: Крај, Поткрај, Куња Главица, Ограде, Граб и Дренови До.

Треба рећи да у Грабу на локацији Бравеник постоји и Ђурђева црква са гробљем. Она је сад обновљена као манастир Зупци. По предању народа ту је раније био манастир. Овај локалитет би могао бити и центар старих зубачких породица које славе Ђурђевдан и сасвим извјесно локација Врсиње која се помиње у изворима као област, а у турском попису 1477. године и као зимовалиште Зубаца.

Црква св. Петке у Грабу би могла бити везана за досељено братство Вукаловић-Вучуревић које слави Петковдан. Ово братство се доселило пре 200-ак година, а по свему судећи припадали су старим Братоножићима.

[Jelic]

Зупци се дијеле на три цјелине или групе села, груписаних око три цркве и гробља.

1. Спасова црква у Коњском, села: Коњско и Богојевић село
2. Црква св. Госпође у Орашју, села:  Орашје, Турменти, Тули
3. Црква св. Петке у Грабу, села: Крај, Поткрај, Куња Главица, Ограде, Граб и Дренови До.

Треба рећи да у Грабу на локацији Бравеник постоји и Ђурђева црква са гробљем. Она је сад обновљена као манастир Зупци. По предању народа ту је раније био манастир. Овај локалитет би могао бити и центар старих зубачких породица које славе Ђурђевдан и сасвим извјесно локација Врсиње која се помиње у изворима као област, а у турском попису 1477. године и као зимовалиште Зубаца.

Црква св. Петке у Грабу би могла бити везана за досељено братство Вукаловић-Вучуревић које слави Петковдан. Ово братство се доселило пре 200-ак година, а по свему судећи припадали су старим Братоножићима.

Зар Вукаловићи и њима сродна група родова нису пореклом из Шобајића у Бјелопавлићима?

[симо]

Зар Вукаловићи и њима сродна група родова нису пореклом из Шобајића у Бјелопавлићима?

Има ту више верзија, али по мени је најлогичнија ова за Братоножиће.

[симо]

Има ту више верзија, али по мени је најлогичнија ова за Братоножиће.

Образложићу је касније.

[Jelic]

Образложићу је касније.

Ок

[симо]

Пошто се завршио Српски ДНК дан, наставићу са обрадом теме о Врсињу/Зубцима.

Данашње Зубце насељавају породице које се могу сматрати стариначким у Зубцима и оне за које се зна да су доселиле у посљедњих 100-200 година.
У којој мјери су стариначке зубачке породице међусобно повезане, показаће веома скоро днк резултати, јер је добар дио тих породица већ тестиран у оквиру истраживања Херцеговаца. Неке резултате имамо из ранијих необјављених истраживања, а нека су из јавних база. Постоје озбиљне индиције да је род I2-PH908 dys437=14 на подручју Зубаца доста стар. Оно што је интересантно јесте да већина зубачких старинаца слави Ђурђевдан ( и најстарије духовно средиште Зубаца, манастир св. Ђорђа у Грабу посвећен је том светитељу). Многе од тих породица говоре разне приче о свом поријеклу ( да су тобоже досељеници из Попова или Конавала или ЦГ), али генетски резултати показују њихову међусобну блискост и ограниченост на простору Зубаца.

Покушаћу у наставку представити те родове.

1. Зубачки старинци

Ратковићи из Коњског. Причају о поријеклу из Озринића, али мало вјероватно. У сваком случају у Зубцима су сигурно присутни у првој половини 17. вијека. За њих се каже да су првобитно били настањени "између Ограда и Куње главице", у Прокосу, дио села Ограда. Одатле су Ратковићи прешли у Коњско, а њихови братственици Милојевићи остали у Оградама. Једна породица Ратковића из Коњског прешла је у Орашје, а једни Милојевићи прешли су у Дренови до. Овом роду припадају још и Пејановићи у Раптима, Крстовићи у Засаду и Придворцима. Такође једни Ратковићи су прешли и Арсланагића мост. Такође предање каже да је и породица Зубац у Љубомиру од Ратковића.

Дакле можемо рећи да су од рода Ратковића сљедеће породице:

1. Ратковићи у Коњском (Зубци), Орашју(Зубци), Арсланагића Мосту (Требиње), Батковићу и Миљевцима(Невесиње)
2. Милојевићи у Оградама, Дреновом долу,
3. Пејановићи Рапти (Зубци), Полице (Требиње)
4. Крстовићи у Засаду и Придворцима (Требиње)
5. Зубци у Љубомиру

Све ове породице славе Ђурђевдан. С обзиром да је Крстовић из Придвораца тестиран, и то као I2-PH908 dys437=14 можемо претпоставити и за остале породице из ове групе да припадају овој подграни. Матица ове групе би могло бити зубачко село Ограде.

[симо]

Ћурићи у Коњском (Зубци)

Иако причају о доласку из Кривошија око 1700. године и Ћурићи би морали бити повезани са Ратковићима из Коњског, иако само предање не говори тако, али неки други елементи говоре. Дакле се ради такође о зубачким старинцима. Могуће да је било неке повратне сеобе из Кривошија. Славе Ђурђевдан.

[barbarylion]

У априлу 1391. године Радич Санковић и брат му Бјелак покушаће продати Конавле Дубровчанима. Описујући међе Конавала поменули су Врсиње.

Po nekim predanjima I istrazivanjima o poreklu porodica (mislim cak u okviru porekla rs) Zuberi/Zubići su poreklom iz Zubaca. I jedni I drugi su brojni u Vojnoj krajini oblast Banija/Kordun, zuberi takodje u staroj crnoj gori Rijeka Crnojevica,Cetinje itd...

[симо]

Гргуревићи у Турментима (Зубци) са огранцима Миладиновић и Чоловић. Такође дио зубачких старинаца, иако и они говоре о досељавању из Чваљине, Попово и да су их наводно звали Каурима. међутим неки други елементи говоре да су и они дио зубачких старинаца. Слава им је такође Ђурђевдан. Матица је по свој прилици Турменти.

[симо]

Лаковићи (старо презиме) од којих су Јелићи у Орашју (Зубци) и Мирдиње у Турментима (Зубци). Стара матица Јелића и Мирдиња је у Богојевић селу (Зубци), одакле су могуће и потиснути од досељеничког братства Вукаловића. За Јелиће и Мирдиње говоре да су заиста старинци, тј. нема других предања о поријеклу.Јелићи и Мирдиње би могли бити несумњиви зубачки старинци. Немамо њихов резулатат, а било би корисно да имамо.

Такође славе Ђурђевдан. Матица овог рода је у Богојевић селу.

[симо]

Даниловићи у Крају (Зупци).

За ову породицу се такође говори да је давно доселила и то из "Дола под Штрбицом код Бихова, досељени након 1690. г.", наводно због притиска избјеглих бокељских муслимана. Неки други извори говоре да се ради о зубачкој стариначкој породици. Били су свештеничка породица и прилично угледни.

Можда њихово предање заправо објашњава предања о досељавању код доброг дијела зубачких старинаца. Кад су се Турци и домаћи муслимани повукли из Боке у јужну Херцеговину, они су свакако морали потискивати српско становништво које је живјело на бољој земљи, у низини, близу Требиња. Тако су се неке зубачке породице које су се у периоду до 1690. године спуштале у ниже крајеве, у измјњеним околностима након 1690. године морале враћати на дедовину у Зубце, у нешто заштићенију област. Посебно се ово односи на села у југоисточном појасу Требиња.

Такође славе Ђурђевдан. Матица им је Крај у Зубцима.

[Небојша]

Даниловићи у Крају (Зупци).

Јел од ових Саша Даниловић? (I2-PH908?) Даниловићи су позната свештеничка породица.

[симо]

Пажини у Поткрају и Крају (Зубци) и Продановићи у Крају (Зубци).

О поријеклу ове двије породице нема јасних предања и због тога, а и славе Ђурђевдана претпостављам да су зубачки старинци.
Матица би им могла бити у Поткрају(Зубци).

[симо]

Јел од ових Саша Даниловић? (I2-PH908?) Даниловићи су позната свештеничка породица.

Не бих знао. Можда Волф зна.