Моја колекција

[Тимар]

Свештеник у Ћелијама испрва (књиге почињу од 1837) био је Петар Томић, а након 15-ак година наслеђује га, претпостављам син, Јеврем Поповић, а онд, упоредо, и Василије Илић. 1890-тих свештеници су Андрија Јовановић, и Васа СтевПоповић (баш овако пише).

У Осечини, свештеници су испрва Спасоје и Михаило Поповић, да би их наследили Јован и Стефан Поповић, па Андрија Поповић, а 1890-тих потписују се два свештеника Никола Миловановић и Стеф.Поповић (тако пише).

Хвала.
Значи, Јелићи као свештеничка породица се не спомињу на простору Ваљева, током 19. вијека.  А да ли се спомињу ова презимена као слављеници Стевањдана, у та времена?

[Селаковић]

Нема на чему, нисам ништа помогао. Уз то, имам књиге само из две цркве ондашње, од 15-ак из ваљевског архива. А крсне славе се не спомињу уопште у матичним књигама.

[Gallavant]

Postoji li šansa da objaviš te knjige ovde, ili si ih dobio samo za "privatnu upotrebu"?

[Селаковић]

Врло радо. Морам да видим је л' то легално.  Књиге сам уредно купио у Историјском архиву у Ваљеву. Свака је око 500 мегабајта тешка, неке ду .пдф, нехе .јпг формат.

[Витомир Радовић]

Селаковићу јави ми се на мејл [email protected], имам документ који је превелики да се пошаље преко форума.
Поздрав
Вито Радовић из Београда

[Селаковић]

Јавио сам се! 

[Небојша]

ПОВЕЉА КРАЉА СТЕФАНА ОСТОЈЕ СПЛИЋАНИМА:

https://www.academia.edu/762790/Povelja_kralja_Stefana_Ostoje_Spli%C4%87anima?auto=bookmark&campaign=weekly_digest


УГОВОР ХЕРЦЕГА ХРВОЈА ВУКЧИЋА ХРВАТИНИЋА И ДУБРОВЧАНА О САВЕЗУ ПРОТИВ БОСАНСКОГ КРАЉА СТЕФАНА ОСТОЈЕ:

https://www.academia.edu/762768/Ugovor_Hrvoja_Vuk%C4%8Di%C4%87a_i_Dubrov%C4%8Dana_o_savezu_protiv_kralja_Ostoje?auto=bookmark&campaign=weekly_digest


PRILOG HISTORIJI VLAHA MIRILOVICA:

https://www.academia.edu/3675705/Prilog_historiji_vlaha_Mirilovi%C4%87a_Most_XXXI_196_107_Mostar_2006_77-80


'Slavni ljudi svoje vrste' – Stankovići vremena vojvode Sandalja Hranića Kosače:

https://www.academia.edu/3560439/Slavni_ljudi_svoje_vrste_Stankovi%C4%87i_vremena_vojvode_Sandalja_Hrani%C4%87a_Kosa%C4%8De_Med_Srednjo_Evropo_in_Sredozemljem_Vojetov_zbornik_Ljubljana_2006

[aleksandar I]

УГОВОР ХЕРЦЕГА ХРВОЈА ВУКЧИЋА ХРВАТИНИЋА И ДУБРОВЧАНА О САВЕЗУ ПРОТИВ БОСАНСКОГ КРАЉА СТЕФАНА ОСТОЈЕ:

Хрвоје Вукчић Хрватинић, присталица Ладислава Напуљског, је први војвода босанског русага који је 1411. године увео Турке на овај простор. После њега то чине Косаче.

[Жика]

Др. Љуба Павловић - Соколска нахија

https://issuu.com/milorad22/docs/sokolska_nahija

[Amicus]

На другом форуму колега постави Зборник средњовјековних натписа Босне и Херцеговине, који нисам приметио да је овде постављан, а мислим да ће бити од користи за многе теме.

Marko Vego: Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, knjiga Ia
Marko Vego: Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, knjiga Ib
Marko Vego: Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, knjiga III
Marko Vego: Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, knjiga IV

Недостаје књига II, тражио сам и ја, али изгледа да је нема скениране.

На документс.типс-у нађох још и овај занимљив наслов Насеља босанске средњовјековне државе од истог аутора.

[Be like Bill]

Ne znam da li je ranije postavljan rad Ivana Botice:"Prilog istraživanju najstarijeg spomena vlaškog imena u hrvatskoj historiografiji".

http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=10349

Osim kratkog sažetka dosadašnjeg znanja o vlasima u tim krajevima, zanimljiv je njegov "obračun" sa romanskom teorijom o poreklu vlaha.

Ovde je njegova naučna bibliografija:

http://bib.irb.hr/lista-radova?autor=264891#aknjiga

Danas se na temi o Godijeljima spominjal hrvatska ćirilica, pa evo jednog zanimljivog rada na tu temu:" Hrvatska ćirilica zapadno od Krke"

http://bib.irb.hr/datoteka/516280.RIMAC-BOTICA__Fui_2011_521-550.pdf

Na strani 5 nalazi se zanimljiva karta prisutnosti ćirilićnih zapisa u tim krajevima, a na strani 10 spominje "kršćane stare vire" koje on objašnjava kao Hrvate koji su katolici koji za vreme turske vlasti nisu imali pristup crkvenoj organizaciji i koji se ne znaju ni prekrižiti dobro. Moguće je da se radi i o bogumilima ili šizmaticima o kojima se nedavno pisalo na Krstarici.

[Синиша Јерковић]

Na strani 5 nalazi se zanimljiva karta prisutnosti ćirilićnih zapisa u tim krajevima, a na strani 10 spominje "kršćane stare vire" koje on objašnjava kao Hrvate koji su katolici koji za vreme turske vlasti nisu imali pristup crkvenoj organizaciji i koji se ne znaju ni prekrižiti dobro. Moguće je da se radi i o bogumilima ili šizmaticima o kojima se nedavno pisalo na Krstarici.

Генерално, моје мишљење за херцеговачко-далматинске католике штокавце икавце, које бисмо збирно могли назвати Буњевцима, јесте да су у вјерском погледу у предвечерје пада под Турке били управо припадници Цркве Босанске, која није била ни званично православна, ни званично католичка, а ни јеретичка патаренска. У тој Цркви је вјероватно било замрзнуто стање какво је било прије одвајања католика 1054.

Јурјевићи Влатковићи су вјероватно били властела која је по први пут увела фрањевце на ово подручје. О томе више у сљедећем раду:

http://www.crkva-kassel.de/?p=4065

А познат је и рад ауторице са мостарског свеучилишта:

"Vjerske prilike na području knezova Jurjevića – Vlatkovića"

http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=42248

У том раду, примјетан је напор ауторице да на сваки начин покуша наћи трагове католичке цркве на подручју западне Херцеговине и макарског приморја прије доласка Турака, али безуспјешно.

Не треба заборавити да се први католички самостани у западној Херцеговини граде тек од половине 19. вијека

[aleksandar I]

У том раду, примјетан је напор ауторице да на сваки начин покуша наћи трагове католичке цркве на подручју западне Херцеговине и макарског приморја прије доласка Турака, али безуспјешно.

Тај рад ми је познат од раније. Ипак у једном дијелу свјесно или несвјесно је нешто признала. Ево тог дијела са означеним карактеристичним дијеловома:

"Na vjerske prilike u srednjovjekovnom Humu utjecao je i dolazak Vlaha, ali oni neće bitno utjecati na stanje u zapadnom Humu. Naseljavanje Vlaha kao zasebne etničke skupine obilježene velikim kulturnim razlikama s obzirom na domicilno pučanstvo i sа jasnom sviješću o podrijetlu, jest proces koji traje tijekom cijelog 14. stoljeća. Oni su se po dolasku uklapali u već postojeće vjerske odnose i podjele. Tamo gdje je postojala uređena katolička, odnosno pravoslavna hijerarhija u koju su gospodari dotičnog područja bili uklopljeni, Vlasi su prihvaćali vjeru novih gospodara. U zapadnom dijelu,gdje su postojali franjevački samostani i Vlasi su, prema svemu sudeći, brzo postajali katolicima, kao što su to bili njihovi novi gospodari. U istočnom dijelu, gdje je bilo malo katoličkih svećenika, Vlasi su ostajali pravoslavcima".

Иначе, по мом скромном мишљењу, уз услов да занемаримо данас непопуларну марксистичку терминологију и ауторово прихватање богумилства као историјске чињенице, најбољи рад о исламизацији је студија Недима Филиповића "Исламизација у БиХ".

 Ево и приказа уз опаску да аутора да је православље, оличено у Власима које још у 13. вијеку захвата процес словенизирања, далеко више партиципирало у исламизацији у односу на католицизам и богумилство.



Ево и линка за оне који имају више воље да читају. https://www.scribd.com/doc/35584514/Islamizacija-u-BiH

Његово закључци су потпуно сагласни са радовима Адема Ханџића о Сјевероисточној Босни. Ево мало и Ханџића  "Тузла и њена околина у 16. вијеку".



Мало о свјетовним поповима доновима:






Жао ми је што због ограниченог приступа не могу да поставим његово неслагање са Домиником Мандићем који је свугдје видио католике, па и као основну вјерску групу која се исламизирала. То је страница 118. наведеног дјела

[Синиша Јерковић]

Иначе, по мом скромном мишљењу, уз услов да занемаримо данас непопуларну марксистичку терминологију и ауторово прихватање богумилства као историјске чињенице, најбољи рад о исламизацији је студија Недима Филиповића "Исламизација у БиХ".

Нисам читао овај рад од Филиповића, али ми је познато, из турских пописа, да удио влашке популације у исламизацији уопште није мали. Поготово се то односи на крајишке муслимане.

Критичан моменат који је допринио да католичанство заузме добре позиције у Босни био је  половином 15. вијека, када су босански краљеви, у страху од Турака, одлучили да пређу на католичанство и затру домаћу Цркву. У том периоду фрањевци крећу у акцију, али свакако остаје питање колико су заиста били успјешни. Неких трагова припадника Цркве Босанске је остало у турским пописима до 1604. (око Коњица и Крешева). Такође, доласком православних Срба из источних крајева, један број припадника Цркве Босанске је постао православан (то су оне породице које Карановић наводи као стариначке на потезу од Травника до Санског моста).

Прелазак на ислам је потпуно друга прича и одвијао се у каснијем периоду, без директне узрочно-посљедичне везе са растакањем Цркве Босанске ( термин богумили је бесмислен и не знам зашто га још увијек употребљавају у историографији). Колико видим из овог исјечка то је и став Филиповића.

[Be like Bill]

Генерално, моје мишљење за херцеговачко-далматинске католике штокавце икавце, које бисмо збирно могли назвати Буњевцима, јесте да су у вјерском погледу у предвечерје пада под Турке били управо припадници Цркве Босанске, која није била ни званично православна, ни званично католичка, а ни јеретичка патаренска. У тој Цркви је вјероватно било замрзнуто стање какво је било прије одвајања католика 1054.

Ovo je i moje neko razmišljanje. Samo sticaj okolnosti, jer Nemanjići nisu bili dovoljno jaki da u tom trenutku ovladaju i Bosnom, doveo je do izdvajanja tog dela od ostatka srpskog naroda, nažalost.
Meni je i rana istorija zapadnih krajeva, uključujući Hrvatsku više vizantijsko-istočna nego katolička. Pre svega sam status glagoljice više vuče na ostatke vizantijske kulture nego zapadnoevropske.
Ono što mi se sviđa jeste pojava novih generacija istoričara u Hrvatskoj manje opterećenih kreiranjem nacionalnih mitova a više samom istorijom i njenim dilemama.

[Синиша Јерковић]

Meni je i rana istorija zapadnih krajeva, uključujući Hrvatsku više vizantijsko-istočna nego katolička. Pre svega sam status glagoljice više vuče na ostatke vizantijske kulture nego zapadnoevropske.

Да, тачно. Средњовјековну Хрватску треба посматрати као православно краљевство. Грађански рат између православних и католика је суштински допринио пропасти овог краљевства крајем 11. вијека. При томе треба рећи да је велика већина племства, свештенства и народа у Хрватској била православна, служећи по источном обреду, користећи словенски језик и глагољско писмо. Свештеници су носили браде и женили се.

Притисак на народ и цркву долазио је преко бискупа под утицајем Рима у јадранским градовима, а потом и преко краљева. Папа је тако од једног од посљедњих хрватских краљева Петра Крешимира тражио да укине источни обред у Хрватској, што је овај и настојао. Његову политику је наставио и Дмитар Звонимир, али је од народа био убијен. Посљедњи православни,народни хрватски краљ био је Петар Свачић, са чијим је поразом на Гвозду хрватско православно краљевство престало да постоји.

Познато је да су папе, најчешће уз помоћ јаких војних сила, осигуравале превласт у махом православним словенским земљама ћирилометодијевске традиције. Хрватску је тако освојио угарски владар, Чехе нешто прије тога њемачки. Папска ударна сила постају и Нормани који 1066. године уништавају православно краљевство Енглеске, као и византијску јужну Италију. Како некад тако и сада.

[Nenad M]

...
Папска ударна сила постају и Нормани који 1066. године уништавају православно краљевство Енглеске...

Постоји ли нека литература која ово обрађује? Први пут чујем за православно краљевство Енглеске (од некога чије мишљење ценим), па бих да нешто прочитам о томе.

[шкрњо]

Постоји ли нека литература која ово обрађује? Први пут чујем за православно краљевство Енглеске (од некога чије мишљење ценим), па бих да нешто прочитам о томе.

Нисам ни ја чуо, али звучи занимљиво, посебно кад се узме у обзир да је папа (зашто?) благословио Виљемов поход на Енглеску.

[Be like Bill]

U pitanju je Harold Gudvinson, poslednji anglo-saksonski kralj Engleske. Deo o njegovom mogućem pravoslavnom okruženju nalazi se pri dnu strane, u delo o sahrani i ostavštini.

"He is considered by some Orthodox Christians and theologians to be the last Orthodox King of England and a possible passion-bearer, after conspiracy by William the Conqueror and Pope Alexander II to secure a strict Roman Rite over the British Isles, which at the time may not have yet realized the effects of the East-West Schism and still adhered to the Celtic Rite in most areas."

https://en.wikipedia.org/wiki/Harold_Godwinson

[Синиша Јерковић]

Има још о томе на сљедећим линковима

http://orthodoxwiki.org/Harold_of_England

http://www.romanitas.ru/eng/THE%20FALL%20OF%20ORTHODOX%20ENGLAND%205X8.htm

А препоручујем и одличну страницу оца Ендрјуа Филипса из Руске Православне Цркве, на којој има доста података о енглеским светим прије папистичке инвазије.

http://orthodoxengland.org.uk/hp.php