Моја колекција

[aleksandar I]

Hi Aleksandar,

But speaking about the Беседата на презвитер Козма против богомилите, there is a more recent translation by Ivan Dujchev, in Изъ старата българска книжнина (1943). He also provides further references in p. xiv-xv in the introduction:

Thank you, Mr Vasil. The material you sent me is quite enough for me; I can read it in Bulgarian. By the way, I am a professor of history living in Bosnia and Herzegovina, and this topic interests me in regards to the history and development of Medieval Bosnian Church. Serbian historians often cite this piece concerning the religious matters in Medieval Bosnia, so I wanted to see the original.

Yours truly,
Alexander

Дакле, хвала лијепо господине Василе и можете убудуће да пишете на бугарском јер разумијемо Ваш језик

[Amicus]

Придружујем се изразима захвалности Василу што је поставио ове занимљиве збике на наш форум, и уопште што је одговорио позиву да нам се придружи, јер би било заиста штета да се наша читалачка публика не упозна са делима која су овде прикупљена.

Нешто што ме интересује, а што би можда наш другар Ацо могао одговорити, јесте да ли су код нас некад објављени тзв. «словенски апокрифи»? Као и да ли су му можда познати неки радови који се баве том тематиком?

[aleksandar I]

Нешто што ме интересује, а што би можда наш другар Ацо могао одговорити, јесте да ли су код нас некад објављени тзв. «словенски апокрифи»? Као и да ли су му можда познати неки радови који се баве том тематиком?

Колико зна другар Ацо код није код нас објављено Изгледа да су то радили искључиво Бугари. Зато нашег Васила  треба "чувати као мало воде на длану"

Бесједу презвитера Козме је обрадио бугарски историчар Никола Блогоев, и ту се помиње поп Богумил у смислу браниоца престолоносладених права старијег сина бугарског цара Симеонона по имену Михаило. Презвитер Козма је, опет, бранио "царска права" млађег, и од оца одређеног као наследника, сина Петра и зато је "опањкао" попа Богумила. Тако се овај поп "ушетао" у нашу историју и постао синоним за јеретике.

Кад смо већ код наслеђивања, слична ситуација је била и код синова Стефана Немање. Какву штету је нанио Вукан своји оптужбама код папе, то само историја зна. Кулин бан, Немањин што би ми рекли" прика", уопште није био "кул".

Стефан Немања, боље речено његов биограф и син Стефан Првовјенчани у "Житију Светог Симеона" никад не спомиње богумиле него "неодређену аријанско јерес" у случају једног војника и кумаре/кумире (идолоплонике) у случају једне "преварене" младе која се удала за једног кумира. Интересантно је да се за стећке понекад употребљава тај назив.

О Петру Сицилијском, патријарху Фотију (прва шизма) и синодицима касније.

[Amicus]

Хвала Ацо на занимљивом излагању. Нисам се озбиљније бавио питањем „богумилске јереси“, али покушавајући да се упознам са неким основама, видео сам да је то прилично клизав терен. На страну чињеница да ето и неки основни извори, који говоре о учењу те јереси, заправо ни данас у XXI веку нису у правом смислу доступни. Ево сад нађох да је тако нешто урађено у књизи Стара Българска Литература, и видим да је тамо имало о чему да се пише, тако да не видим зашто тако нешто нема и код нас?

Додуше, нешто има код Павла Поповића, у књизи Преглед српске књижевности (али изгледа само попис дела).

[aleksandar I]

Амиго, да сад не приватизујемо форум, али укратко. Сви смо и мало пристрасни, а основ сваке науке је објективност.
Тачно је да се бавим интезивно овим питање задњих мјесец дана, и то читањем оригинала а не скраћених верзија по форумима. Коначни суд нисам формирао, али се назире истина.
Сада сам схватио зашто је на тадашњем предмету (слушао 1982. године) који се звао Историја народа БиХ средњи вијек проф. др Десанка Којић Ковачевић упорно избјегавала ову проблематику, о очигледно је знала о чему се ради. Политика је чудо.
Овај линк који си понудио, доказује да се тиме интезивно баве и Бугари и да тамо није било никакве јереси него само правовјерног хришћанства.

[Васил]

Дакле, хвала лијепо господине Василе и можете убудуће да пишете на бугарском јер разумијемо Ваш језик

Здравейте всички,
ще имам предвид предложението ви да не се пише на английски. Отсега ще пиша на български (а можам и на македонски, пошто сите овде сме полиглоти, нели...).

Васил

[aleksandar I]

(а можам и на македонски, пошто сите овде сме полиглоти, нели...).
Васил

Поздрав господине Василе!
Боље је да пишете на овом језику који је уоквирен на у цитату. Када сте се већ јавили да ли вам је познат историчар
Иван Божилов:

[Александар Невски]

Здравейте всички,
ще имам предвид предложението ви да не се пише на английски. Отсега ще пиша на български (а можам и на македонски, пошто сите овде сме полиглоти, нели...).

Васил

Добро ни дошао, Василе. Слободно пиши на бугарском йезику, разумѣмо се.

[Nebo]

Говорећи о језику и разумевању словенских народа, морам да испричам један скорашњи догађај:
Пре неког времена, испред Главне поште у Београду, приђу ми две лепе странкиње, Пољакиње, да ме нешто питају. Запричасмо се, наравно  На енглеском. У неко време те приче, ја поменух како је глупо што ми, Словени, разговарамо на туђем енглеском језику, а наши језици су, верујем, много блискији. Те, почесмо свако на свом. Али, слабо смо се разумели. Онда једна од њих предложи да причамо споро, трудећи се да говоримо без нагласка (пошто су у наша два језика они сасвим различити). Верујте ми, све сам их разумео. И оне мене. А наизглед толико далеки језици. Једна од њих помену и како је негде читала како су пољски и србски веома слични језици, што се у описаном случају и потврдило.

[Васил]

Хвала Ацо на занимљивом излагању. Нисам се озбиљније бавио питањем „богумилске јереси“, али покушавајући да се упознам са неким основама, видео сам да је то прилично клизав терен. На страну чињеница да ето и неки основни извори, који говоре о учењу те јереси, заправо ни данас у XXI веку нису у правом смислу доступни. Ево сад нађох да је тако нешто урађено у књизи Стара Българска Литература, и видим да је тамо имало о чему да се пише, тако да не видим зашто тако нешто нема и код нас?

Додуше, нешто има код Павла Поповића, у књизи Преглед српске књижевности (али изгледа само попис дела).

Здравейте всички,
освен в Стара Българска Литература някои от апокрифите са издадени от Ив. Дуйчев:
- Апокрифна българска лѣтопись
- Видение Исаево - сравнете с паралелния анализ на латинския му превод, дело на Й. Иванов - Видѣние Исаиево.
- цялата книга на Й. Иванов, Богомилски книги и легенди: Енохъ, Откровение Варухово, Босненска легенда за сътворението на свѣта и др.

Някои изследователи добавят Солунска легенда (wiki) към апокрифите. Но има неясноти относно времето на създаването ѝ. Смята се, че е била написана през XI-XII век, в Македония, но един руски учен смята, че е ранен превод од сирийски:

В. М. Лурье (St. Petersburg): «Солунская легенда» и ее сирийский оригинал

Публикации на Лурье:
www.academia.edu/7489459/Solunskaja_Legenda_The_Legend_of_Thessalonica_as_a_Translation_from_Syriac
www.academia.edu/6740919/The_Syriac_A%E1%B8%A5iqar_Its_Slavonic_Version_and_the_Relics_of_the_Three_Youths_in_Babylon
www.academia.edu/3306460/THE_SLAVONIC_APOCALYPSE_THE_TWELVE_DREAMS_OF_SHAHAISHA_An_Iranian_Syriac_Reworking_of_a_Second_Temple_Jewish_Legend_on_Jambres

В. Лурье и Ljubica Jovanovic (APUS, Vanderbilt University) сега организират workshop:
Call for Papers: Slavonic Apocrypha (EABS, Leuven 17-20 July 2016)
link: https://eabs.net/site/slavonic-apocrypha-workshop/

[Васил]

Поздрав господине Василе!
Боље је да пишете на овом језику који је уоквирен на у цитату. Када сте се већ јавили да ли вам је познат историчар
Иван Божилов:

Здравейте Александър,
Ив. Божилов е известен византинист. Занимава се с генеалогията на династията на Асеневците. Съавтор е с В. Гюзелев на една нова "История на България". Има негова книга за цар Симеон на интернет.
Вас нещо определно ли ви интересува? Книгата му Фамилията на Асеневци. Генеалогия и просопография (1186-1460)  май не е сканирана.

[aleksandar I]

Здравейте Александър,
Ив. Божилов е известен византинист.

Хвала лијепо г. Васил на одличним линковима.
Иначе сам од Божилова читао БЪЛГАРСКОТО БОГОМИЛСТВО И НЕГОВИТЕ ЕВРОПЕЙСКИ ИЗМЕРЕНИЯ.
Зато сам и питао за презвитера Козму. Мало теже иде на бугарском, али може да се прочита.
Додуше, има и summary.

[Amicus]

Здравейте всички,
освен в Стара Българска Литература някои от апокрифите са издадени от Ив. Дуйчев:
- Апокрифна българска лѣтопись
- Видение Исаево - сравнете с паралелния анализ на латинския му превод, дело на Й. Иванов - Видѣние Исаиево.
- цялата книга на Й. Иванов, Богомилски книги и легенди: Енохъ, Откровение Варухово, Босненска легенда за сътворението на свѣта и др.

Някои изследователи добавят Солунска легенда (wiki) към апокрифите. Но има неясноти относно времето на създаването ѝ. Смята се, че е била написана през XI-XII век, в Македония, но един руски учен смята, че е ранен превод од сирийски:

В. М. Лурье (St. Petersburg): «Солунская легенда» и ее сирийский оригинал

Публикации на Лурье:
www.academia.edu/7489459/Solunskaja_Legenda_The_Legend_of_Thessalonica_as_a_Translation_from_Syriac
www.academia.edu/6740919/The_Syriac_A%E1%B8%A5iqar_Its_Slavonic_Version_and_the_Relics_of_the_Three_Youths_in_Babylon
www.academia.edu/3306460/THE_SLAVONIC_APOCALYPSE_THE_TWELVE_DREAMS_OF_SHAHAISHA_An_Iranian_Syriac_Reworking_of_a_Second_Temple_Jewish_Legend_on_Jambres

В. Лурье и Ljubica Jovanovic (APUS, Vanderbilt University) сега организират workshop:
Call for Papers: Slavonic Apocrypha (EABS, Leuven 17-20 July 2016)
link: https://eabs.net/site/slavonic-apocrypha-workshop/

Хвала Василе на овој допуни. Тематика је врло занимљива. Кад сам почео да тражим било шта на ову тему, ништа није наслућивало да ћу било шта више о том прочитати, а сад има сасвим довољно литературе да се крене у проучавање.

[Небојша]

Ивана КОМАТИНА (Историјски институт Београд), "СРБИ НА ПУТУ КРСТАША"

https://www.academia.edu/20433334/I._Komatina_Srbi_na_putu_krsta%C5%A1a_Serbs_on_the_routes_of_the_Crusaders_I%C4%8C_64_2015_

Може бити занимљиво свима које занима поход крсташа кроз Србију, односи Срба, Бугара и Ромеја, међусобни сукоби, итд.

Аутори наводе да у Поморављу тада живе Бугари и углавном немају речи хвале за њих. Пуно превирања, мењања страна и склапања локалних савеза обележило је овај период.

Можда се и неке "западноевропске" хаплогрупе, које данас налазимо на Балкану, могу повезати са овом миграцијом.

[Селаковић]

Из Историјског архива Ваљева прибавио сам копије свих до сада дигитализованих црквених матичних књига цркве Светог Архангела Михаила манастира Ћелије - Лелић и цркве Вазнесења Господњег у Осечини. Ако некоме нешто затреба, нек се јави да погледам. У питању су стандардне књиге рођених, венчаних и умрлих, у периоду од 1837. до првих година XX века.

[Витомир Радовић]

Селаковићу,
имам неке, за мене, врло значајне податке, што се тичу Селака.
Ускоро ћу да ти их пошаљем

Вито Радовић
из Београда

[Селаковић]

Аух, Вито, једва чекам! Кад је то ускоро?  А подједнако као саме информације, интересује ме и који је извор тих информација.

Поздрав!

[Тимар]

Из Историјског архива Ваљева прибавио сам копије свих до сада дигитализованих црквених матичних књига цркве Светог Архангела Михаила манастира Ћелије - Лелић и цркве Вазнесења Господњег у Осечини. Ако некоме нешто затреба, нек се јави да погледам. У питању су стандардне књиге рођених, венчаних и умрлих, у периоду од 1837. до првих година XX века.

Интересује ме свештеничка породица Јелић и Поповић из Тимара, сада Поткозарја, који су били у служви око Шабца и Ваљева, током 19 вијека.

[Селаковић]

Свештеник у Ћелијама испрва (књиге почињу од 1837) био је Петар Томић, а након 15-ак година наслеђује га, претпостављам син, Јеврем Поповић, а онд, упоредо, и Василије Илић. 1890-тих свештеници су Андрија Јовановић, и Васа СтевПоповић (баш овако пише).

У Осечини, свештеници су испрва Спасоје и Михаило Поповић, да би их наследили Јован и Стефан Поповић, па Андрија Поповић, а 1890-тих потписују се два свештеника Никола Миловановић и Стеф.Поповић (тако пише).

[Селаковић]

Написах Јеврем Поповић уместо Јеврем Томић. Извињавам се.