Аутор Тема: Владимир Дворниковић - карактерологија Југословена  (Прочитано 6364 пута)

Đorđo

  • Гост
Владимир Дворниковић - карактерологија Југословена
« послато: Децембар 29, 2013, 09:13:47 поподне »
Владимир Дворниковић - карактерологија Југословена

http://www.4shared.com/office/1TdHLb5z/Vladimir_Dvornikovic_-_Karakte.html?

Не волим ову врсту "науке" али има добрих опсервација због којих је вреди прочитати

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11697
Одг: Владимир Дворниковић - карактерологија Југословена
« Одговор #1 послато: Децембар 30, 2013, 02:43:59 поподне »
"...Ми се не можемо отети утиску неке нарочите импресивне живости која избија из целе слике. Сва та оштра, конвексна лица, и дубоке очи са јако истакнутим обрвама као да продиру у нас, као да нас испитивачки мотре или нешто говоре.... Вертикална линија доминира, све тежи некуд увис, високо усправно - пре свега сам висок стас ових горштака, па чак и сама висока ка темену зашиљена брахикефалска лобања! Све оштро, ћошкасто, наглашено: тип који се не угиба, не узмиче пред сударом, спреман на замах и одговор..."

Одломак из књиге који лепо описује супериорност динарске расе. :)

Đorđo

  • Гост
Одг: Владимир Дворниковић - карактерологија Југословена
« Одговор #2 послато: Децембар 30, 2013, 06:31:44 поподне »
Човек је геније, ретко користим тај епитет

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Владимир Дворниковић - карактерологија Југословена
« Одговор #3 послато: Јануар 23, 2014, 08:45:14 пре подне »
Човек је геније, ретко користим тај епитет

Дворниковић је у етнопсихологију ушао много дубље од Цвијића. Мислим да је ово његово дјело Карактерологија Југословена ремек-дјело.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11697
Одг: Владимир Дворниковић - карактерологија Југословена
« Одговор #4 послато: Фебруар 19, 2014, 01:30:01 пре подне »
"...Аналогије и конвергенције у староилирском, влашком, албанском и словенском људском медију могу се и у безброј историских и социјалних облика документовати. Да напоменемо само неке: стари Илири, као прави Динарци, фанатични су браниоци своје земље и слободе — Албанци исто - Југословени динарци исто.

Илири, чим су се научили легионарској ратној вештини, прво што чине — дижу устанак, Црногорци, Србијанци, Херцеговци, чим мало ослаби Турска, или су јој руке негде заузете, улучују прилику да и опет дођу до своје изгубљене слободе. Када су Турци закорачили на Балкан, ко једини даје озбиљног отпора и рве се више од сто година са азиским завојевачем? Балкански Динарци: Срби и Арбанаси! Савршенијег егземплара илирско-албанског стародинарског типа не можемо замислити од Ђорђа Кастриоте („Скендербега")..."

Скендербег



"...Али аналогија иде и даље. Ни Илири ни Југословени не освајају ван своје земље; они су најјачи у одбрани, на свом дому и огњишту. Више ратници него војници, они немају среће у ратовању ван своје отаџбине као ни у тежим „интернационалним заплетима". Једина експедиција средњевековних Срба да нападну непријатеља (Турке) далеко ван своје земље свршила се катастрофом (на Марици код Черномена 1371).
Једини случај у коме је један хрватски средњевековни владалац (краљ Звонимир) хтео да поведе неку војну операцију взн граница Хрватске, стао га је главе: био је убијен од побуњених Хрвата који нису хтели да се одвајају од жена и деце.

Али — када је требало у туђој служби, под туђим владаоцем пролити крв, и на некој најудаљенијој тачци ове Земље — и опет нико на свету није био бољи од Илира, Албанаца и једног великог дела Југословена! Паралелност је дубока и сама се собом намеће. Од илирских војника није било бољих спасилаца Римске империје, и то по свим кутовима Азије и Африке..."
« Последња измена: Фебруар 19, 2014, 01:55:01 пре подне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11697
Одг: Владимир Дворниковић - карактерологија Југословена
« Одговор #5 послато: Јун 06, 2014, 08:49:23 поподне »


" Динарци су, по својим расним обележјима, изнијансирани нарочито у два супротна правца: једно крило упућује нас на север, ка нордијцима, а друго на арменоидни азијски исток. Ово ће бити разлог што су неки антрополози Динарце прогласили мешавином или "недовршеном" расом, и довели је у крвно сродство с једне стране са Нордијцима, а с друге с Арменидима. "


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11697
Одг: Владимир Дворниковић - карактерологија Југословена
« Одговор #6 послато: Октобар 30, 2014, 11:04:21 поподне »
" Другачији је био келтски елеменат који је такође продирао у етничке и расне слојеве из којих је поникао данашњи југословенски човек. Према Илиру, као и према тешком Герману, Келт је био лакши, покретнији, више медитеранац.

Тај некад врло распрострањени етнички тип живи још данас асимилован у најдубљим ћелијама извесних народа, нарочито Француза и Ираца, иначе само још у неколико очуваних фрагмената. После велике провале Келта у IV веку налазимо и на Балкану Келто-Илире, тако да је тешко једне разликовати од других (Јаподи су н.пр. били келтизовано илирско племе) — слично као што се на источној страни Балкана стапају Трачани и Скити. После своје преисториске културне епохе Келти се појављују на широком подручју средње Европе као помало медитеранизовани и урбанизовани културни тип који је морао далеко да узмакне пред сировим и рустикалним Германима. На Балкану могли су својим медитеранским елементом и извесним културним сродством са латинизмом (Л. Франц!) да постану посредни медиј за бржу романизацију Илирика. Као медитеранце карактерише старе Келте и познати преисторик Хернес: „Витешки народ, нагао, пустолован, борбен, хвалисав, речит, љубитељ сјаја и блиставила. Зато су и били смели завојевачи или бар храбри најамници у туђој војсци"! — углавном данашњи јужни Французи. Видели смо како је Фује у својој „Психологији француског народа" насликао темпераменат и пенушавост античких Гала, тог етничког темељног слоја данашњег француског народа.

Н. Жупанич сматра да је келтске пенушаве природе, лаке сангвинике и друштвене ведрине, остало понајвише у темпераменту панонског словеначког типа. Можда би се исто могло казати и за хрватско-кајкавску варијанту. "

" У том нордиско-балканско-малоазиском амалгаму разазнају се главии првобитни елементи и слојеви, у разним нијансама и степенима, од северозапада према југоистоку југословенске етничке територије. Аутохтони балкански тип избија у тој комбинацији најјаче, слично као у Француза келтски или у Шпанаца иберски. Нордиски траг — са својим прасловенским, северњачким, елементом губи се на дубљем Балкану све више на старобалканском и медитеранском животном тлу.

Доласком на Балкан Југословени су претрпели дубоке трансформације у телесном и душевном погледу. Према степену и нијансама те трансформације можемо да разликујемо: претежно северњачко словенски тип на северном и северозападном, панонском, окрајку, прасловенском типу релативно најближи — и јужнији, балканско-словенски у којем је старобалканска, трако-илирска подлога — са преисториским медитеранским и малоазиским компонентама — избила најснажније и у току средњег века створила један нови расни и психички тип — балканског, динарског Југословена. "

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11697
Одг: Владимир Дворниковић - карактерологија Југословена
« Одговор #7 послато: Фебруар 01, 2015, 07:44:50 поподне »
Расни типови на простору некадашње Југославије (Владимир Дворниковић):




Динарци са Златибора


"Чисто" динарско лице


Динарац


Динарац


Динарац


Динарац


Динарац са медитеранским упливом


Динарац (Н. Тесла)


Динарац


Динаризовани Медитеранац (И. Мештровић)


Динарац - Арменоид (Б. Нушић)


Арменоид (Србија)


Алпид - Динарац (Хрватска)


Балтид - Динарац (Ј. Веселиновић)


Алпид - Динарац


Медитеранац (Далмација)


Медитеранска раса (Србија)


Динарац - Нордид (Словенија)


Нордијска раса (Хрватско Загорје)


Алпид - Туранид - Динарац (Србија)


Два основна динарска типа код нас (према Дворниковићу) - нордоидни (Дробњаци) и арменоидни (Горња Херцеговина)















Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1367
Одг: Владимир Дворниковић - карактерологија Југословена
« Одговор #8 послато: Новембар 07, 2017, 02:48:13 поподне »
О карактеру и ћудима српског народа, смештеног између источњачког човекољубља и западне себичности у својој књизи "Анатомија српске душе" писао је проф. др Драгослав Словић.
"В. новости" су својевремено књигу објавиле у облику фељтона. Поседујем књигу и много шта се из ње може сазнати о нама, али нисам могао до сада да је представим због дужине текста. Случајно, наишао сам на овај фељтон.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:256395-Srpska-dusa-na-dve-vatre

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279982-Pesma-puna-tuge




Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3429
Одг: Владимир Дворниковић - карактерологија Југословена
« Одговор #9 послато: Март 07, 2022, 12:20:46 поподне »
Мислио сам да отворим нову тему са насловом "Етнопсихологија, карактерологија народа, да ли постоје научни основи?" међутим онда у претрази видим да је покојни Ђорђо давно отворио ову тему о Дворниковићевом дјелу, на коју би и моје питање могло да се надовеже.

Цвијић је у своја упутства за истраживање насеља укључио и питања о "Народним особинама-душевним особинама". Његови ученици и сарадници су са тим у складу давали своје опсервације о психолошким карактеристикама становништва. Међутим, не знам колико ове анализе пролазе решето научног метода. Увијек се може повести расправа о "оку посматрача". Уосталом и сам Цвијиће је у описима својих балкански типова и варијетета прилично слободно коментарисао психолошке каркатеристике. Неки су писали да је Цвијић фаворизовао психолошки тип динарског човјека, али мислим да има доста дијелова гдје и негативно пише о динарцима.

На брзину сам погледао како стање са овом облашћу стоји што се тиче научне методологије. Етнопсихологија јесте научна дисциплина у оквиру социјалне психологије, али је област у зони преклапања етнологије и психологије. Цвијић и Дворниковић су ударили темеље на нашим просторима. Колико видим, у свјетским оквирима највише се са овим у вези помиње име њемачког психолога Вилхелма Вундта.

Ово питање је уско повезано са старом тезом о "духу народа" или можда "духу заједнице". Такође, уско је повезано и са појмом стереотипа.

« Последња измена: Март 07, 2022, 12:24:28 поподне drajver »

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 803
Одг: Владимир Дворниковић - карактерологија Југословена
« Одговор #10 послато: Март 07, 2022, 01:51:44 поподне »
Možda ne bi bilo loše otvoriti novu temu, gde bi rad Vladimira Dvornikovića bio samo jedan od radova koji se bave kolektivnom svešću naroda. Dvorniković je pisao pre dosta godina i mada njegova metodologija može poslužiti kao polazna osnova, sama socijalna nauka je prešla prilično dugačak put. U svakom slučaju treba biti spreman na nesuglasice u okviru teme jer se bavi identitetskim pitanjima a ona su danas dosta sporna za neke društvene krugove.

Jedno od pitanja koja stoje kao sporna jeste i koliko sami geni utiču na temperament i karakterne osobine ljudskih društava o kojima se razgovara. Da li je proizvodnja nekih aminokiselina koje utiču na ponašanje lakša kod nekih populacija koje imaju određeni genotip ili svi imaju iste količine određenih belančevina samo je stvar odgoja i obrazovanja kako ćemo ih upotrebiti?
Često se kao primer pozitivne selekcije za uspeh u poslovnom i bankarskom sektoru navodi aškenaska populacija, isto kao što se i neke retke nasledne bolesti vežu za njih. Nešto slično postoji i kod tzv ratničkih naroda kao što su Kurdi, Albanci, Druzi, Gurke itd. Englezi su čak imali i tipologiju po kojoj su klasificirali plemenske zajednice u Indiji na one koje su ratničke (kao što su npr Siki) i one koji to nisu.
Da li ,dakle, postoji genetski sklop koji nekog čini pogodnijim za neku delatnost ili profesiju ("crnogorski policajac" i drugi dinarci :D) ili ne ?
« Последња измена: Март 07, 2022, 01:55:19 поподне Be like Bill »

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3429
Одг: Владимир Дворниковић - карактерологија Југословена
« Одговор #11 послато: Март 07, 2022, 02:32:46 поподне »
Možda ne bi bilo loše otvoriti novu temu, gde bi rad Vladimira Dvornikovića bio samo jedan od radova koji se bave kolektivnom svešću naroda. Dvorniković je pisao pre dosta godina i mada njegova metodologija može poslužiti kao polazna osnova, sama socijalna nauka je prešla prilično dugačak put. U svakom slučaju treba biti spreman na nesuglasice u okviru teme jer se bavi identitetskim pitanjima a ona su danas dosta sporna za neke društvene krugove.

Jedno od pitanja koja stoje kao sporna jeste i koliko sami geni utiču na temperament i karakterne osobine ljudskih društava o kojima se razgovara. Da li je proizvodnja nekih aminokiselina koje utiču na ponašanje lakša kod nekih populacija koje imaju određeni genotip ili svi imaju iste količine određenih belančevina samo je stvar odgoja i obrazovanja kako ćemo ih upotrebiti?
Često se kao primer pozitivne selekcije za uspeh u poslovnom i bankarskom sektoru navodi aškenaska populacija, isto kao što se i neke retke nasledne bolesti vežu za njih. Nešto slično postoji i kod tzv ratničkih naroda kao što su Kurdi, Albanci, Druzi, Gurke itd. Englezi su čak imali i tipologiju po kojoj su klasificirali plemenske zajednice u Indiji na one koje su ratničke (kao što su npr Siki) i one koji to nisu.
Da li ,dakle, postoji genetski sklop koji nekog čini pogodnijim za neku delatnost ili profesiju ("crnogorski policajac" i drugi dinarci :D) ili ne ?

Ово питање је вјероватно у коријену цијеле ове приче. Постоји и грана генетике која се тиме бави, а зове се генетика понашања( Behavioural genetics) или психогенетика, али колико видим ту је баш велики број контроверзи. Ни до сада сасвим ријешено питање, у којој мјери наше понашање обликује средина,а колико оно што је урођено.

Чини ми се да Цвијић и ученици нису пуно око овог размишљали, они су једноставно издвојили  психичке типове, повезујући их са одређеним етнолошким, језичким и историјским карактеристикама. Ако сам добро схватио Цвијећево гледиште, чини ми се да је код њега утицај средине ( географски, привредни, историјски, вјерски) био пресудан на формирање одређених типова, па су се они као неко психичко "надтијело" преливали на појединце и утицали на њихово понашање.

Ако је Цинцарин живио у градовима, у непосредној близини Турака, са сталном опасношћу по сопствени живот и живот своје породице, он је морао развити одређене специфичне психичке особине које су укључивале прилагодљивост и опортунизам. Такве обрасце понашања је свакако преносио и на потомство, у социјалном, не биолошком смислу. Оно што мене интересује јесте тај процес , како се ти обрасци понашања претварају у опште за неку заједницу. Тих образаца обично и није свјесна заједница у којој настају, већ је најчешће примјећују заједнице око њих, и исказују кроз стереотипе.

Што се тиче утицаја и повезаности свега тога са биологијом, тј. генетиком, мислим да је то питање веома пипкаво. Знам да за неке расе паса говоре да имају различите обрасце понашања које стичу самом чињеницом да припадају овој или оној раси. То није спорно рећи за псе, али када почнада се на исти начин говори о људима, кратак је пут до расизма.

Међутим, да се не лажемо, сва наша патријархална култура (прије свега на динарску мислим) била је еугеничка по својој суштини. Вјеровала је у биолошко насљеђивање понашања. ( треба се сјетити само оног: сој и несој или изразе типа "кисјела рода").


Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 803
Одг: Владимир Дворниковић - карактерологија Југословена
« Одговор #12 послато: Март 07, 2022, 04:23:48 поподне »
Ово питање је вјероватно у коријену цијеле ове приче. Постоји и грана генетике која се тиме бави, а зове се генетика понашања( Behavioural genetics) или психогенетика, али колико видим ту је баш велики број контроверзи. Ни до сада сасвим ријешено питање, у којој мјери наше понашање обликује средина,а колико оно што је урођено.

Чини ми се да Цвијић и ученици нису пуно око овог размишљали, они су једноставно издвојили  психичке типове, повезујући их са одређеним етнолошким, језичким и историјским карактеристикама. Ако сам добро схватио Цвијећево гледиште, чини ми се да је код њега утицај средине ( географски, привредни, историјски, вјерски) био пресудан на формирање одређених типова, па су се они као неко психичко "надтијело" преливали на појединце и утицали на њихово понашање.

Ако је Цинцарин живио у градовима, у непосредној близини Турака, са сталном опасношћу по сопствени живот и живот своје породице, он је морао развити одређене специфичне психичке особине које су укључивале прилагодљивост и опортунизам. Такве обрасце понашања је свакако преносио и на потомство, у социјалном, не биолошком смислу. Оно што мене интересује јесте тај процес , како се ти обрасци понашања претварају у опште за неку заједницу. Тих образаца обично и није свјесна заједница у којој настају, већ је најчешће примјећују заједнице око њих, и исказују кроз стереотипе.

Што се тиче утицаја и повезаности свега тога са биологијом, тј. генетиком, мислим да је то питање веома пипкаво. Знам да за неке расе паса говоре да имају различите обрасце понашања које стичу самом чињеницом да припадају овој или оној раси. То није спорно рећи за псе, али када почнада се на исти начин говори о људима, кратак је пут до расизма.

Међутим, да се не лажемо, сва наша патријархална култура (прије свега на динарску мислим) била је еугеничка по својој суштини. Вјеровала је у биолошко насљеђивање понашања. ( треба се сјетити само оног: сој и несој или изразе типа "кисјела рода").

Da, ima tu narodna izreka "Što će ti deblo kad je ozeblo" u smislu što će ti neko ko ima neku falingu (osim ako neku manu ne prati dobar miraz ;D)

To shvatanje važnosti nasleđivanja pročitao sam kod priča vezanih za Leku Dukađinija kad je sa nekim drugim uglednikom ušao u spor oko toga da li je važnije nasleđe ili sredina. Tad su izveli mali socijalni eksperiment i dete iz ugledne porodice dali jednoj neuglednoj sa lošim navikama a dete iz te porodice odveli u jaču ugledniju kuću. Po priči dete iz porodice sa boljim poreklom i kad je malo poraslo pokazivalo je dobre i poželjene osobine dok je dete lošijeg porekla, iako je odraslo u uglednijoj kući, pokazivalo loše ljudske osobine. Priča je sigurno izmišljena, ali ilustruje shvatanje albanskog (a i našeg) običnog čoveka

Цитат
Такве обрасце понашања је свакако преносио и на потомство, у социјалном, не биолошком смислу. Оно што мене интересује јесте тај процес , како се ти обрасци понашања претварају у опште за неку заједницу. Тих образаца обично и није свјесна заједница у којој настају, већ је најчешће примјећују заједнице око њих, и исказују кроз стереотипе.

Što se tiče obrazaca ponašanja, verovatno je da se njihovo utvrđivanje u svesti određene grupe kao poželjnih javlja kroz praksu, kad neko ponašanje doprinosi uspehu pojedinca ili grupe. Jevreji imaju Deset zapovesti, Latini Mos maiorum, mi  čojstvo i junaštvo. U biti svaka zajednica ima neki svoj kodeks ponašanja, a Cvijić i saradnici su verovatno bili u pravu kad su rekli da su osnov za oblikovanje kolektivne svesti jedne zajednice uslovi u kojima ta zajednica živi, od prirodnih do ekonomskih i političkih. No opet, nisu ni geni za bacanje kad je u pitanju istraživanje ljudskih postupaka 8)