Ријеч је о познатој официрској и калуђерској крајишкој породици.
Ако се добро сјећам, помињу се на подручју Гомирја још почетком XVII вијека. Било их је у више насеља на подручју општина Огулин и Делнице и јако су бројни. Осим у Горском котару, Мамула је било и по Банији и Славонији. Највећи дио овог рода слави Јовањдан. Вјероватно најпознатији представник овог рода је артиљеријски генерал Лазар Мамула.
Битно је напоменути да је дио Мамула добио племство, тачније племство и грб добио је пјешадијски капетан Манојло Мамула (Emanuel Mamula von Türkenfeld) 1790. године.
На конто овога, ево примера: Наиме, године 1608. Никола и Вук Франкопан покушавају на све начине да укмете Србе у Гомирју, а што је било у супротности са српским правима која им је гарантовао аустријски цар, па им тако цар те исте године, 14. августа одговара, да је то немогуће и да не досађују са слижним захтевима.
Да би се на и теренту то видело, Срби су морали сами да се побрину, па је тако те 1608. године као српски изасланик
Радоје Мамула отишао цару Фердинанду, а седам година касније Гомирци се одсељавају у Славонску границу. Радоје Мамула спасао је из тамнице 1617. године Радоња Мрвошевића, који се жалио у Грацу по овом питању, и због чега су га Франкопани по повратку били затворили.
Од Мамула, спомиње се 1771. године и калуђер Харалампије Мамула, а 1793. године игуман Серапион Мамула (Гормирје), јеромонах Тимотеј Мамула (Моравице) и ђакон Рафаило Мамула (Гомирје), 1828. јеромонси Герасим и Генадије Мамула...
Нађох ове податке у раду Радована Пилиповића Манастир Гомирје - скица за монографију (Гласник УАРРС, бр. 4, стр. 109-131)
