Пре свега велики поздрав свим родословцима! Врло је лепо видети да се толико људи занима за историју нашег народа и за своје порекло, још је лепше што се овде људи удружују и помажу једни друге у остваривању коначног циља, сазнања одакле потичемо.
Већ десетак година покушавам да пронађем било шта што има везе са породицом Чанић из Кочићева у Љевче пољу. Никад нисам наишао на нешто што би, било како, објаснило ко смо и одакле, а проблем је био што је то (по усменом предању) стара српска породица, да славимо Св. Николу и да смо једина лоза која је славу очувала од старих времена, чак имам и икону која је стара преко 200 година која је стајала у кући Чанића у Кочићеву. Оно што сам до скоро налазио јесу Чанићи из Кањиже Госпићке, католици, и Чанићи муслимани, којих има по централној Босни и Херцеговини. Захваљујући овом сајту и форуму, а највише дигиталној библиотеци успео сам донекле да склопим причу и увидео да сам тек сад на почетку, али је сада циљ известан.
Дакле, да почнем докле сам ја успео да склопим. Прво, корен презимена није предмет (чанак), већ је добијено по некој прабаби Чани. Иначе, у једној од књига овде пронашао сам да је "чанати" глагол и значи исто што и бајати, бавити се магијом.
Чанића православаца има и у Србији, у Мачви,славе углавном св. Јована,а у Ораховици у Азбуковици св. Аранђела. Има једна породица у Каменици у Подгорини која слави Св. Николу. И они причају да су презиме добили по тој некој баби Чани, али кажу да су бабина два сина били Аустријски добровољци и погинули у Аустријско-Француским ратовима. У чланку Поткозарје-порекло данашњег становништва, каже се да су, кад су 1739. границе турске померене на север, у те крајеве досељени, између осталих Ћанићи, муслимани, али да је ту већ било Чанића, који нису били муслимани. Једино могуће решење је да су се Чанићи ту доселили у насењавању највероватније из Источних крајева Херцеговине или Црне Горе,јер у књизи Владислав Шкарић пише да су Бајинце, који се налазе одмах изнад самог Кочићева, доселили и да је код њих у обичају било име Баје. Тај се надимак одржао у мојој породици, и чак и данас живе људи којима је надимак Баја (опет можда повезано бајати-чанати).То се све догађа око 1500 године. Вероватно су исти Чанићи расељени и у северозападну Босну и Херцеговину и у Мачву и да су на обе стране служили као граничари. Дакле, највероватније је, да је та нека прабаба стварно имала, да ли два сина или два унука, који су по свој прилици послати на две стране и од којих смо до данас опстали ми. Иначе, од мачванских Чанића је и коњички пуковник Никола Чанић, који је оженио Јелисавету Елу Хаџић, ћерку армијског генерала Стевана Хаџића.
Касније пронађох и да су Чанићи из Лике Госпићке наш род, који је покатоличен и насељен баш ту, и који је касније изродио и многе виђене људе, углавном војнике. На хрватским сајтовима овог типа њихова лоза иде тек од 1850.
Код свих Чанића, најчешће име је Никола, по старој крсној слави, а врло су честа и Милан и Остоја. Та имена се традиционално преносе са деде на унука, и то, са наше стране траје одавно.
Од мојих старих сам слушао приче о Јовану Чанићу, мом чукундеди, надљудски јаком човеку ( могао је да пребаци колски точак преко куће), који је био велепоседник баш око Кочићева у Љевче пољу. Он је рођен половином 19. века, у већ тада угледној велепоседничкој, граничарској породици Николе Чанића. Био је војник војске Краљевине Југославије у првом светском рату.
Сад преостаје да нађем ту баба Чану, да видим од ког је рода била, и наравно да наставим докле год је могуће далеко у историју.