Аутор Тема: Мутације на маркерима  (Прочитано 15758 пута)

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1608
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Мутације на маркерима
« Одговор #40 послато: Новембар 27, 2017, 12:51:31 поподне »
Рачунање НЗП-а по Кљосову:
Y12, Y22, Y25, Y37, Y67, Y111

Mutation rate constants in DNA genealogy (Y chromosome) 8)
« Последња измена: Новембар 27, 2017, 12:59:03 поподне Radul »
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1608
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Мутације на маркерима
« Одговор #41 послато: Новембар 27, 2017, 01:02:21 поподне »
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1608
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Мутације на маркерима
« Одговор #42 послато: Новембар 27, 2017, 01:07:44 поподне »
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1608
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Поповски

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Одг: Мутације на маркерима
« Одговор #44 послато: Септембар 17, 2018, 03:46:45 поподне »
Проширио сам свој тест од 12 на 37 маркера али на ФТДНА немам никаква поклапања на 25 и 37 маркера.
Зато што се несналазим баш најбоље како могу да најлакше претражим остале базе о могуќим поклапања?

Ван мреже Златан

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 553
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Мутације на маркерима
« Одговор #45 послато: Јануар 04, 2019, 04:35:39 поподне »
Питање: код разлика на DYS464, ту постоје 4 упоредљиве вредности, тј четири цифре.

Уколико постоји разлика на 2,3 или 4 вредности, да ли се то рачуна као једна разлика, или се свака разлика (од укупно 4 могуће) рачуна као посебна?

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2278
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Мутације на маркерима
« Одговор #46 послато: Јануар 04, 2019, 04:44:42 поподне »
Питање: код разлика на DYS464, ту постоје 4 упоредљиве вредности, тј четири цифре.

Уколико постоји разлика на 2,3 или 4 вредности, да ли се то рачуна као једна разлика, или се свака разлика (од укупно 4 могуће) рачуна као посебна?

Пошто постоје четири копије, теоријски и више мутација може да се "маскира" у мањи број итд, али генерално рачунајте сваку вредност посебно:


Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6684
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Мутације на маркерима
« Одговор #47 послато: Август 04, 2019, 04:59:18 поподне »
Није нешто битно, али чисто мало статистике...Малопре смо помињали на теми PH908 маркер DYS 391, као и маркер  DYS19, који су споромутирајући. Али није код свих родова та тенденција ка мутацијама иста, па сам погледао код неких родова колико су мутације честе:

Одступања од модала на маркерима : број тестираних  DYS19   DYS 391
Катуњани-Риђани:                                47                         1           1
Кучи:                                                      30                         0           0
Бјелопавлићи:                                       21                         0            4
Бобани-Васојевићи:                             35                          0            1
Дробњаци:                                           140                        16          6
Никшићи:                                              40                          6           6
Тарски Никшићи:                                  21                          0           2
Озринићи:                                             54                          5           5
Род "Св. Аврамије":                              60                          6           2
итд

Код родова из хаплогрупе Е се показала најмања склоност ка мутацијама на овим маркерима, а највећа је код Никшића, што значи да није свуда исто...(управо сам и размишљао како је код Никшића већи број разлика него код других родова, иду и до 8,9 у појединим случајевима на 23 маркера, што би говорило да су подложнији мутацијама него неки други родови)
« Последња измена: Август 04, 2019, 05:06:27 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Мутације на маркерима
« Одговор #48 послато: Фебруар 29, 2020, 11:41:01 поподне »
Да ли је могуће или мало вероватно да постоје 6 разлике на маркерима (од тока двострука на маркеру 576) за две гране патрилинеарног рода чији је последњи заједнички предак рођен пре 360 година?
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1608
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Мутације на маркерима
« Одговор #49 послато: Март 06, 2020, 12:16:04 пре подне »
Да ли је могуће или мало вероватно да постоје 6 разлике на маркерима (од тока двострука на маркеру 576) за две гране патрилинеарног рода чији је последњи заједнички предак рођен пре 360 година?

6 маркера разлике на упоредива 23 је превише.
 
« Последња измена: Март 06, 2020, 12:20:14 пре подне Radul »
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Мутације на маркерима
« Одговор #50 послато: Март 07, 2020, 11:32:41 пре подне »
6 маркера разлике на упоредива 23 је превише.

Када је говорио о коментару Селаковића о хаплотиповима Обрадовића и Туцовића (разлике 5 од 23) Бојановић је написао следеће (Одговор #7521 послато: март 03, 2020, 01:40:47 поподне Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту):

"...Пример за то су недавно одрађени тестови Вучковића и Шћепановића на моје СНП-ове. Иако су ми њих двојица у табели "најудаљенији" по броју разлика на маркерима од свих тестираних Никшића (Шћепановић 8 разлика, Вучковић 7), ипак су испали позитивни на грану којој је одређена старост око 650 година, иако сам због разлика мислио да је удаљеност већа (с тим што постоји могућност да можда делимо још један СНП). С обзиром на то, по мени предање Обрадовића се може сматрати као потврђено, јер ако су говорили пре двеста година да су са Туцовићима сродници, значи да су ти људи имали неко предање да им је њихов заједнички предак живео можда пре 150-200 година, што би се уклопило у овај број разлика на маркерима."
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.msg131235#new

На основу овог цитата закључује се да је заједнички предак Обадовића и Туцовића живео 200+150 или 200+200 година, дакле пре 350-400 година. Ако за тај период може настати промена од 5 маркера (од тога чак на маркеру 448), онда би могла и промена на 6 маркера на 360 година, (уколико је промена настала на маркерима који су за одређени род бржи у промени у односу на неки други род). Дакле, теоретски је веома могуће, а у пракси вероватно.
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Мутације на маркерима
« Одговор #51 послато: Март 07, 2020, 01:06:11 поподне »
Када је говорио о коментару Селаковића о хаплотиповима Обрадовића и Туцовића (разлике 5 од 23) Бојановић је написао следеће (Одговор #7521 послато: март 03, 2020, 01:40:47 поподне Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту):

"...Пример за то су недавно одрађени тестови Вучковића и Шћепановића на моје СНП-ове. Иако су ми њих двојица у табели "најудаљенији" по броју разлика на маркерима од свих тестираних Никшића (Шћепановић 8 разлика, Вучковић 7), ипак су испали позитивни на грану којој је одређена старост око 650 година, иако сам због разлика мислио да је удаљеност већа (с тим што постоји могућност да можда делимо још један СНП). С обзиром на то, по мени предање Обрадовића се може сматрати као потврђено, јер ако су говорили пре двеста година да су са Туцовићима сродници, значи да су ти људи имали неко предање да им је њихов заједнички предак живео можда пре 150-200 година, што би се уклопило у овај број разлика на маркерима."
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.msg131235#new

На основу овог цитата закључује се да је заједнички предак Обадовића и Туцовића живео 200+150 или 200+200 година, дакле пре 350-400 година. Ако за тај период може настати промена од 5 маркера (од тога чак на маркеру 448), онда би могла и промена на 6 маркера на 360 година, (уколико је промена настала на маркерима који су за одређени род бржи у промени у односу на неки други род). Дакле, теоретски је веома могуће, а у пракси вероватно.

Обрадовићи и Туцовићи нису род

Ван мреже пек

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 82
Одг: Мутације на маркерима
« Одговор #52 послато: Јун 21, 2020, 11:20:18 пре подне »
Да ли постоје повратне мутације? Код биљака постоје јабука која је мутацијом постала црвена може поново да постане жута.

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4647
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мутације на маркерима
« Одговор #53 послато: Јун 21, 2020, 11:57:53 пре подне »
Да ли постоје повратне мутације? Код биљака постоје јабука која је мутацијом постала црвена може поново да постане жута.

Да, постоје. Механизам мутације на ДНК је исти.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Bokez

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 423
Одг: Мутације на маркерима
« Одговор #54 послато: Јануар 23, 2021, 03:17:40 поподне »
Паде ми напамет на питање, колика је вјероватноћа да се нпр. од неке хаплогупе, створи двије исте мутације на два различита мјеста у различитим перидоима. Нпр.да ПХ908 настане код неког човјека у Пољској у 3. вијеку, а код другог у Украјини у 4.вијеку. Значи да немају непосредног заједничког претка него неког прије 200 година. Међутим претпостављам да би био проблем после пратити остале подгране чије су чије заправо, јел од овог из Пољске или Украјине. Какво је становиште гентике по овоме питању?

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6684
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Мутације на маркерима
« Одговор #55 послато: Јануар 23, 2021, 03:36:51 поподне »
Паде ми напамет на питање, колика је вјероватноћа да се нпр. од неке хаплогупе, створи двије исте мутације на два различита мјеста у различитим перидоима. Нпр.да ПХ908 настане код неког човјека у Пољској у 3. вијеку, а код другог у Украјини у 4.вијеку. Значи да немају непосредног заједничког претка него неког прије 200 година. Међутим претпостављам да би био проблем после пратити остале подгране чије су чије заправо, јел од овог из Пољске или Украјине. Какво је становиште гентике по овоме питању?
То се дешава, зато су ту СНПови за одређивање подграна

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 483
Одг: Мутације на маркерима
« Одговор #56 послато: Јануар 16, 2023, 07:34:07 поподне »
...Истражујући када су се ове мутације појавиле, тим је успео да мапира просечну старост мама и тата током миленијума. Истраживачи су открили да је 26,9 година била укупна просечна старост зачећа у протеклих 250.000 година. Међутим , детаљнији прорачун показао је да су мушкарци у просеку имали око 30,7 година када су зачели дете, у поређењу са 23,2 године за жене. Бројке су се временом колебале, али прорачунски модел  показује  да мушкарци добијају  децу касније у животу од жена.

Дакле, пас или "колено"  износи 30 година, бар је такав закључак ове научне студије. И пасови мојих предака,у последњих десетак колена, износе 30-ак година.   


https://www.nature.com/articles/d41586-023-00076-3?utm_source=Nature+Briefing&utm_campaign=9e3739a111-briefing-dy-20230116&utm_medium=email&utm_term=0_c9dfd39373-9e3739a111-45991618

Цитат
NEWS
13 January 2023
Dads older than mums since dawn of humanity, study suggests
Scientists used modern human DNA to estimate when new generations were born over 250,000 years — and the age of parents at conception.
Freda Kreier

A black and white photo of a mother, father, son and daughter playing with a toy doll.
An older father and younger mother seems to have been a common combination for thousands of years.Credit: H. Armstrong Roberts/ClassicStock/Getty

Men have consistently had children later in life than women throughout human history, suggests a study. The research used genetic mutations in modern human DNA to create a timeline of when people have tended to conceive children over the past 250,000 years1, since our species first emerged. The timeline suggests that men have, on average, conceived children around seven years later then women.

Without historical records, knowing at what point in their lives people had children is tricky. In recent years, sequencing technologies and large genetic data banks have allowed researchers to mine DNA for clues. But previous estimates have been limited to approximately the past 40,000 years2,3. To look further back in time, Richard Wang, an evolutionary geneticist at Indiana University in Bloomington, and his colleagues tracked spontaneously arising mutations in modern human DNA.

All children have new mutations that their parents don’t. These mutations emerge when DNA becomes damaged before conception, or owing to random errors during cell division. Research suggests that older parents pass on more mutations than younger parents, with differences between men and women.

Mutation tracker
Wang and his colleagues used software to comb through data from a study of around 1,500 Icelanders and their parents that tracked age of conception and genetic changes between three generations4. The program learnt to associate certain mutations and their frequencies with the age and sex of parents. The team then applied the newly trained model to the genomes of 2,500 modern people living around the world, to identify mutations that emerged at various points in human history.

By dating when these mutations emerged, the team was able to map out the average age of mums and dads over the millennia. The researchers found that 26.9 years was the overall average age of conception during the past 250,000 years. But breaking this down by sex showed that men averaged around 30.7 years when they conceived a child, compared with 23.2 years for women. The numbers fluctuated over time, but the model suggested that men consistently had children later in life than women.

The longer generation times for men can be generally explained by the fact that men are biologically able to have children later in life than women, bringing up the average age of fatherhood, says Wang.

Social pressure
The finding could also point towards social factors, says Mikkel Schierup, a population geneticist at Aarhus University in Denmark, such as pressure on men in patriarchal societies to build status before becoming fathers.

Population geneticist Priya Moorjani at the University of California, Berkeley, says the model doesn’t account enough for other factors — including environmental exposure — that could shape when mutations pop up. This means that mutations with various causes might be unfairly attributed to the age of parents, potentially skewing the results of studies such as this, Moorjani and others argued in a preprint posted in June5.

Although this is a valid concern, Wang says that his team’s study does account for some other mutation-causing factors. Definitively reconstructing when people became parents will require sampling more populations, says Schierup. In the meantime, this study provides “sensible estimates” that can help researchers to gain insight into the lives of early humans, he says.
Грешка не престаје бити грешком тиме што је широко распрострањена!

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2117
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Мутације на маркерима
« Одговор #57 послато: Јануар 16, 2023, 08:27:34 поподне »
О томе смо дискутовали раније и скоро свима је по израчуну размак пасова био више од 30 година, а некима више од 40. Мушкарци су правили децу и у старости, што баш није било код жена. И наравно да је ретко наш мушки предак био баш прво дете у породици.

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 483
Одг: Мутације на маркерима
« Одговор #58 послато: Јануар 16, 2023, 09:02:04 поподне »
О томе смо дискутовали раније и скоро свима је по израчуну размак пасова био више од 30 година, а некима више од 40. Мушкарци су правили децу и у старости, што баш није било код жена. И наравно да је ретко наш мушки предак био баш прво дете у породици.

Није лоше када се дискусија и лична искуства   поткрепе закључцима и прорачунима обимног научног  истраживања    :)   Не може да шкоди...
Грешка не престаје бити грешком тиме што је широко распрострањена!

Ван мреже Драган Обреновић

  • Редакција СДНКП
  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 723
  • R1b-U152>FTA42008
Одг: Мутације на маркерима
« Одговор #59 послато: Јануар 16, 2023, 09:03:07 поподне »
О томе смо дискутовали раније и скоро свима је по израчуну размак пасова био више од 30 година, а некима више од 40. Мушкарци су правили децу и у старости, што баш није било код жена. И наравно да је ретко наш мушки предак био баш прво дете у породици.

Управо тако, пас од 30 година представља просек, усредњену старост оца за све синове. Ко има веће породично стабло, које досеже 150+ година у прошлост, може да види да су мушкарци добијали децу од раних двадесетих па до својих педесетих, а у неким случајевима и шездесетих година.