Скорашње поруке71
Српски ДНК пројекат / Одг: Пројекат истраживања ретких подграна Y-ДНК хаплогрупа
« Последња порука НиколаВук послато Мај 19, 2022, 09:13:44 пре подне »Може мало више речи о овој реткој грани И2b? Делује интригантно.
Проследићу мој коментар резултата Ђорђевића из Бањице код Чачка, који је до сада био једини јавни припадник ове гране на СДНКП:
30. Ђорђевић, Никољдан, Бањица, Чачак
Припада хаплогрупи I2b-L415. Ђорђевић је први јавни припадник ове изузетно ретке гране I2 хаплогрупе у табели Српског ДНК пројекта, док са необјављених истраживања имамо једног тестираног припадника ове хаплогрупе на 17 маркера (САНУ), који потиче из околине Рибника у Босанској Крајини, и једног тестираног на 23 маркера ("Стари Влах и Стара Рашка") који је из нововарошког краја. У јавној бази FTDNA постоји укупно 7 потврђених или предвиђених припадника ове хаплогрупе, од којих су двојица пореклом из Италије, по један из Ирана, Шкотске и Немачке и двојица непознатог порекла. Због њене реткости и шароликог географског порекла до сада тестираних припадника, не може се са било каквог дозом сигурности рећи какви су у глобалу били миграцијски путеви њених носилаца током праисторијског и историјског периода. Тројица наведених припадника ове хаплогрупе у табели СДНКП су сврстани у један род ("род А"), с обзиром да славе исту славу а за барем двојицу (Ђорђевића и тестираног из околине Нове Вароши) се може установити и директна миграцијска веза, док тестирани из Босанске Крајине вероватно представља огранак који се у ранијем периоду иселио из Старог Влаха ка западу. Kарактеристичнe вредности српског огранка ове хаплогрупе су DYS393=11, DYS385=12-14, DYS456=12 и DYS643=14. Ђорђевић се на 23 упоредивих маркера од тестираног из нововарошког краја разликује на 3 (DYS390, DYS19 и DYS448) за по једну вредност, док се на 17 упоредивих маркера од тестираног из Босанске Крајине такође разликује на 3 (DYS389II, DYS458 и DYS437) за по једну вредност. Занимљиво је да вредности варирају код маркера који су код других хаплогрупа углавном стабилнији и имају спору или средњу стопу мутације, што би можда могла бити још једна од карактеристика овог ретког огранка I2 хаплогрупе.
Тестирани у упитнику није навео никакве податке о даљем пореклу. У књизи "Хроника Јежевице, Бањице, Липнице и Рајца" аутора Младена Стефановића је о пореклу Ђорђевића из Бањице наведено следеће:
"Ђорђевићи (5 кућа), Боровићи (2 куће), Нешковићи (7 кућа), Јелесијевићи (9 кућа), Видојевићи (2 куће), Симовићи (7 кућа) и вероватно Иконићи (6 кућа) су, по свој прилици, један род. Сви славе Никољдан. Дошли су у време Кочине крајине из Косатице код Пријепоља. Истог су порекла, кажу, и Николићи (1 кућа), мада славе Аранђеловдан.
Ђорђевићи приповедају да су стигли од Јавора, али не кажу кога, да су дошли у Острушат (на Ђорђевића косу), где су убили неког Турчина, па побегли у Баре изнад манастира Стјеника, одакле су се после другог српског устанка вратили. На претка Ђорђа упућује њихово презиме. После другог светског рата образовали су три домаћинства у Трнави (срез трнавски), два у Чачку и једно у Пожеги (ужичкој). Занимљива је појединост да се Ђорђевићи јављају, као досељеници, и касније – Панто Ђорђевић, досељен из Бјелуше код Ариља, погинуо је у „јаворском„ рату 1876. године, али његових потомака више нема у Бањици; није јасно шта се са њима догодило (имао је, иначе, потомака)."
Занимљиво су и подаци о сродним Боровићима и Николићима, преко којих се дознаје вероватни ранији назив целог овог рода (групе породица):
"Боровићи су потомци Борисава Мунигузице, који се помиње у једном документу из 1845. године. Од његовог надимка Боро образовано им је презиме. (Ваља знати да Мунигуза има у Белој Реци, златиборској). После другог светског рата настанили су се и у Трнави (срез трнавски), Београду, Крушевцу и Чачку."
"Николићи су потомци Николе Мунигузице, који се, такође помиње 1845. године остављајући своје име као корен презимену својих потомака. После 1950. године настанили су се (по једно домаћинство) и у Чачку и у Америци."
