Порука од: Тимар Јун 24, 2015, 03:17:54 поподне
Аутор између осталог пише, да ... "Црногорско племе Братоножићи, потомци су последњег српског великаша Вука Бранковића, племића који је поред кнеза Лазара Хребељановића био најзначајнија политичка фигура Србије последњих деценија 14. вијека, али који је означен као издајник у боју на Косову 1389. године. Потомци овога племена су и Ђурађ и Гргур Бранковић, кнез Милош Обреновић, владика Николај Велимировић, Јован Стефанов Балевић, Здравко Велимировић, Борислав Пекић, Милутин Шошкић,... Нека од братстава која га чине су Шошкићи, Савовићи,Вељићи, Станишићи, Бранковићи, Михајловићи, Чађеновићи,, Пекићи, Оташевићи, Нововићи..."
Препис: Istorija, бр.64/мај 2015, стр.36-41
Порука од: natasasa Јул 12, 2015, 12:52:27 пре подне
http://www.poreklo.rs/2013/06/13/pleme-bratono%C5%BEi%C4%87i/.
Порука од: Amicus Октобар 29, 2016, 09:45:57 поподне
Да ли би ово презиме могло имати неке везе са Братоножићима?
Порука од: Иван Вукићевић Октобар 29, 2016, 11:09:59 поподне
Овде би требало нагласити да о Братоножићима већ има ауторског текста Војислава Ананића "Племе Братоножићи" на адреси:У питању је Ердељановићев рад са почетка 20. века, а не Војиславов ауторски текст :)
http://www.poreklo.rs/2013/06/13/pleme-bratono%C5%BEi%C4%87i/.
Цитат
Портал Порекло објављује студију др Јована Ердељановића о црногорском племену Братоножићи, које је овај чувени српски етнолог истраживао почетком 20. века.
Порука од: Nebo Октобар 29, 2016, 11:47:26 поподне
Године 1416/17. помиње се извесни Marco Bratonese у Купинику (лат. Copenico).
Да ли би ово презиме могло имати неке везе са Братоножићима?
Амико, писано је већ о овоме:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1439.msg30043#msg30043
http://www.poreklo.rs/2015/03/17/porijeklo-srpske-kraljevske-dinastije-obrenovic/
Мислим да се ради о двојици имењака.
Порука од: Amicus Октобар 30, 2016, 12:04:04 поподне
Амико, писано је већ о овоме:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1439.msg30043#msg30043
http://www.poreklo.rs/2015/03/17/porijeklo-srpske-kraljevske-dinastije-obrenovic/
Мислим да се ради о двојици имењака.
Тако је Небо, ради се о два пописана имењака (овог другог не помеух одмах), али нисам знао да није помињано, још сам претходно и проверио у чланку од Ердељановића, који је Воја Ананић поставио.
Порука од: Nebo Октобар 30, 2016, 10:50:09 поподне
Порука од: симо Април 28, 2017, 09:57:03 пре подне
И у Братоножићима, као и у Пиперима, разликујемо неколико слојева. Почињемо са оним родовима који се сматрају за најстарије:
1. Старинци
а) Парчани, старинци села Парче код Пелева Бријега, Пејушковићи и Царичићи, постоје индиције да би стари Парчани могли бити Q-L245
б) Кораћи (Вукајиловић Аврамовић), старинци у Клопоту-Тримојевићима, има их исељених у Васојевићима
в) Гарићи, старинци села Сеоштице
г) Букумири Лаловићи, старинци у Кисјелици, постоје индиције да су G2a-L497
Помињу се још и исељене Мацуре-Јелавићи из Змијинца.
Све ово говори да је стари слој Братоножићи вјероватно био разноврснијег поријекла.
Порука од: симо Април 28, 2017, 10:20:09 пре подне
2. Братоножићи
По предању потичу од средњевјековних Бранковића, самим тим имају предање о досељавању у племе из Старе Србије ( ово је био изгледа омиљени мотив у Црној Гори). Међутим могуће је да се у случају Братоножића десило нешто слично као код Старокуча и Куча Дрекаловића,а то је да је дио братства који је напредовао на друштвеној љествици негирао везу са осталим братствима истог поријекла. Постоје индиције да су Братоножићи такође Q-L245, што их повезује генетски са оним дијелом старинаца из Парче тј. племенског средишта Пелева Бријега. Наравно за ово требају и додатне потврде, али све упућује у том правцу.
Постоје четири главна братства Братоножића:
а) Чађеновићи, од њих Чађеновићи у ужем смислу и Ђурићи
б) Сеоштичани, од њих Велимировићи (Бошковићи и Љаковићи) и Станковићи (Радошевићи и Станишићи)
в) Прогоновићи, од њих Јанковићи, Вучелићи (од ових је Милорад Вучелић), Тољевићи, Марнићи, Шаковићи, Секуловићи Симовићи, Нововићи, Шајиновићи (Ракетић, Лукић, Ћетковић), Грујичић, Илић, Петровић, Кековић
Из гране Прогоновића би требала бити и српска династија Обреновића.
г) Баљевићи, од њих су: Тошковићи, Балићевићи (Вешковић, Перовић, Вулић), Марковићи, Мијајловићи Бошковићи, Бошковићи, Муратовићи, Премовићи (Вељовић, Тодоровић, Дмитровић, Чубрановић), Павићевићи,Станишићи, Бранковићи Гилићи, Видићи, Чолићи, Ђелевићи, Бајовићи, Малевићи Ђурићи.
Порука од: симо Април 28, 2017, 10:23:13 пре подне
Порука од: симо Април 28, 2017, 10:31:04 пре подне
Иако Лутовци такође причају о досељавању из Старе Србије (од Пирота) није искључено да су и Лутовци најстарији становници Лутова, ништа мање него што су Братоножићи подручја Пелева Бријега. Због тога их издвајам посебно и не стављам заједно са осталим досељеницима. Главнина Лутоваца се преселила у Пипере и тамо чине главнину племена. У Лутову су остали само неки Ђуркови потомци.
Лутовци Ђурковићи и од њих Јовановићи, Мирковићи, Томашевићи и Кркелићи. Остаје да се види да ли су Лутовци I2-CTS10228 или R1b-BY611 на шта указују неки резултати.
Порука од: симо Април 28, 2017, 10:45:08 пре подне
а) Гогићи у Лутову, прибијају се уз Лутовце. Доселили из Бијелог Поља, могуће зидари.
б) Љајковићи, досељеници од Скадра, били ковачи
в) Вујотићи Дужани, доселили из Пипера, сматрају их Лужанима
г) Биљурићи Вукореповићи, из Купусаца у Кучима, требали би бити најстарији слој у Кучима (словенски?)
д) Бојовићи из Убала у Кучима, требали би бити најстарији слој у Кучима (словенски?)
С овим завршавам попис породица из Братоножића.
Порука од: rugovac Април 28, 2017, 06:10:54 поподне
Конретно мислим на гранање братсава Сеоштичана и Прогоновића, јер то Ердељановић није прецизно објаснио.
Порука од: Рус Април 28, 2017, 07:41:12 поподне
Главни дио племена чине тзв. Братови потомци или Братоножићи у ужем смислу. Користићу за њих назив Братоножићи.
2. Братоножићи
По предању потичу од средњевјековних Бранковића, самим тим имају предање о досељавању у племе из Старе Србије ( ово је био изгледа омиљени мотив у Црној Гори). Међутим могуће је да се у случају Братоножића десило нешто слично као код Старокуча и Куча Дрекаловића,а то је да је дио братства који је напредовао на друштвеној љествици негирао везу са осталим братствима истог поријекла. Постоје индиције да су Братоножићи такође Q-L245, што их повезује генетски са оним дијелом старинаца из Парче тј. племенског средишта Пелева Бријега. Наравно за ово требају и додатне потврде, али све упућује у том правцу.
Постоје четири главна братства Братоножића:
а) Чађеновићи, од њих Чађеновићи у ужем смислу и Ђурићи
б) Сеоштичани, од њих Велимировићи (Бошковићи и Љаковићи) и Станковићи (Радошевићи и Станишићи)
в) Прогоновићи, од њих Јанковићи, Вучелићи (од ових је Милорад Вучелић), Тољевићи, Марнићи, Шаковићи, Секуловићи Симовићи, Нововићи, Шајиновићи (Ракетић, Лукић, Ћетковић), Грујичић, Илић, Петровић, Кековић
Из гране Прогоновића би требала бити и српска династија Обреновића.
г) Баљевићи, од њих су: Тошковићи, Балићевићи (Вешковић, Перовић, Вулић), Марковићи, Мијајловићи Бошковићи, Бошковићи, Муратовићи, Премовићи (Вељовић, Тодоровић, Дмитровић, Чубрановић), Павићевићи,Станишићи, Бранковићи Гилићи, Видићи, Чолићи, Ђелевићи, Бајовићи, Малевићи Ђурићи.
Ima u DNK Projektu rezultat za jednog Maljevica:
Маљевић Никољдан Црна Гора E1b1b
http://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=E
Порука од: mihajlovic Мај 01, 2017, 11:21:21 поподне
Главни дио племена чине тзв. Братови потомци или Братоножићи у ужем смислу. Користићу за њих назив Братоножићи.
2. Братоножићи
По предању потичу од средњевјековних Бранковића, самим тим имају предање о досељавању у племе из Старе Србије ( ово је био изгледа омиљени мотив у Црној Гори). Међутим могуће је да се у случају Братоножића десило нешто слично као код Старокуча и Куча Дрекаловића,а то је да је дио братства који је напредовао на друштвеној љествици негирао везу са осталим братствима истог поријекла. Постоје индиције да су Братоножићи такође Q-L245, што их повезује генетски са оним дијелом старинаца из Парче тј. племенског средишта Пелева Бријега. Наравно за ово требају и додатне потврде, али све упућује у том правцу.
Постоје четири главна братства Братоножића:
а) Чађеновићи, од њих Чађеновићи у ужем смислу и Ђурићи
б) Сеоштичани, од њих Велимировићи (Бошковићи и Љаковићи) и Станковићи (Радошевићи и Станишићи)
в) Прогоновићи, од њих Јанковићи, Вучелићи (од ових је Милорад Вучелић), Тољевићи, Марнићи, Шаковићи, Секуловићи Симовићи, Нововићи, Шајиновићи (Ракетић, Лукић, Ћетковић), Грујичић, Илић, Петровић, Кековић
Из гране Прогоновића би требала бити и српска династија Обреновића.
г) Баљевићи, од њих су: Тошковићи, Балићевићи (Вешковић, Перовић, Вулић), Марковићи, Мијајловићи Бошковићи, Бошковићи, Муратовићи, Премовићи (Вељовић, Тодоровић, Дмитровић, Чубрановић), Павићевићи,Станишићи, Бранковићи Гилићи, Видићи, Чолићи, Ђелевићи, Бајовићи, Малевићи Ђурићи.
Pozdrav Simo.
Molim te ako imas ikakve podatke o Mihajlovicima.
Mi smo sa Police kod Berana tj. najstariji predak je tu rodjen. Ne znam tacno godinuali njegov cukununuk je tamo rodjen 1864.
E sad , obzirom da smo tolike godine tamo a ne slavimo Arandjelovdan, tako da nismo Vasojevici (iako nas svudje tako posmatraju) vec su nasi stari uvijek govorili da smo doseljenici iz Bratonozica. I slavimo Sv. Pantelejmona. Imas li nesto konkretno, jesmo li isti sa Mijajlovicima ?
Hvala , unaprijed.
Порука од: симо Мај 02, 2017, 09:28:47 пре подне
Pozdrav Simo.
Molim te ako imas ikakve podatke o Mihajlovicima.
Mi smo sa Police kod Berana tj. najstariji predak je tu rodjen. Ne znam tacno godinuali njegov cukununuk je tamo rodjen 1864.
E sad , obzirom da smo tolike godine tamo a ne slavimo Arandjelovdan, tako da nismo Vasojevici (iako nas svudje tako posmatraju) vec su nasi stari uvijek govorili da smo doseljenici iz Bratonozica. I slavimo Sv. Pantelejmona. Imas li nesto konkretno, jesmo li isti sa Mijajlovicima ?
Hvala , unaprijed.
Вашу групу породица помиње Ердељановић у раду о Кучима. Ево шта је написао:
"У Васојевићима под Турском у селима Будимљи и Заграђу (ово друго у пределу Полици) има неколико пореклом кучких породица; али је чудно да све те породице славе Пантелијев-дан. Осим тога презимена тих породица не можемо довести у везу ни са једним од познатих кучких братстава, јер се зову: Циковићи, Шљакићи, Арсовићи, Михајловићи, Секулићи, Радићи, Пудовићи и Трифуновићи. По свему се чини да су те породице огранци неког старог братства, које се давно иселило из Куча и још из буди кога разлога променило своју негдашњу славу."
Својевремено сам се интересовао за ову групу породица због крајишке породице Сантрач, која такође слави Пантелиндан, а записано је да је поријеклом из Колашина. Сантрачи су се у крајину морали доселити почетком 18. вијека (након што је добар дио Бјелајског Поља био испражњен, јер је претходнос тановништво 1692. године отишло у Далмацију) и то преко Сарајева, гдје их је такође са истом славом било.
Можда би ова група породица могла бити повезана са Коматовићима у Брњаку у Ибарском Колашину, која такође говори о поријеклу из Куча, а приславља св. Пантелију.
Уколико је ова група породица заиста из Куча онда би могла припадати најстаријем слоју на подручју Куча ( претпоставка је да је тај слој могао бити словенски). Постоји могућност да ове породице и нису из Куча, већ да се ради о старијем становништву из Полимља и Потарја, које је причом о везама са јачим брдским племенима, настојало да се заштити.
Порука од: Nebo Мај 27, 2017, 12:50:00 пре подне
Ко би пре свих ових сазнања помислио да се на тако малом простору окупило толико народа са свих страна света...
Порука од: Radomir Мај 27, 2017, 11:08:01 пре подне
Порука од: rugovac Мај 27, 2017, 11:34:13 пре подне
Порука од: Radomir Мај 27, 2017, 11:55:30 пре подне
Jeli Radomire jel imaš tu knjigu o Bratonožićima od Mila Markovića?
Ја немам али је има таст, па га могу замолити по нешто да слика и пошаље. Шта те конкретно интересује?
Порука од: Radomir Мај 27, 2017, 12:00:57 поподне
Порука од: rugovac Мај 27, 2017, 12:15:08 поподне
Например Клопоћани, колико тачно има презимена и ко је коме ближи.
Или Сеоштичани такође. У то доба су била шира и ужа презимена те се неко задржало а неко не.
Порука од: rugovac Мај 27, 2017, 12:19:02 поподне
Порука од: Милош Мај 27, 2017, 12:26:40 поподне
Покојни проф.др. Мило Марковић у монографији "Братоножићи кроз историју" извлачи одприлике исти закључак, да је име племена Братоножићи настало по родоначелнику Брату који је живио на Ножици. Наводно су се његови потомци касније иселили са Ножице под притиском Васојевића. По монографији право Братово име је Радашин а исти се и помиње у једном од турских дефтера. Моја супруга је из Братоножића тако да сам имао прилику да читам монографију. Не знам шта кажу необјављени днк резулатати али по монографији сам закључио да осим рецимо Царичића и још по неког братства остали су сви сродни и потичу од Брата.
Дpaгo ми je дa oвo ниje мoj "пaтeнт" и дa paзмишљaм кao дp Mapкoвић. :)
Meни je тo билo нajлoгичниje, aли у дoмeну xипoтeзe...
Да ли знаш неки пример да је презиме настало склапањем имена оца и места порекла?
Дaнaшњa пpeзимeнa cу нacтaлa кao пocлeдицa шиpeњa биpoкpaтиje, пa je нeкo узeo пpeзимe пo имeну oцa, дeдe, нeкo пo мecту-oблacти oдaклe je, нeкo пo бpaтcтву-плeмeну. Нe вepуjeм дa je икo узимao тaкo cлoжeнa пpeзимeнa. Пpe тoгa зa индeтификaциjу нeкe ocoбe ce, кao штo peкox, пopeд имeнa кopиcтилo имe oцa и мecтo пopeклa, кao нeкo "oбичajнo пpaвo". To ниje cлучaj caмo кoд Cбa, вeћ и кoд Aлбaнaцa...
Порука од: Radomir Мај 27, 2017, 01:07:33 поподне
Порука од: Рус Мај 29, 2017, 09:02:20 поподне
Оно о чему размишљам је – да није можда међу Сермезијанима 7. века, односно Власима Сремљанима 14. века из Алтина, било потомака Авара, од којих су неки сишли у Доњу Зету, а затим и у Брда, и од којих потичу Братоножићи.
У светлу оваквог размишљања, само племенско име (изворно презиме), које предање изводи од личног имена Брато (што никако не одговара правилима србске патронимике, јер би од имена Брато могло бити изведено презиме Братовић или Братић, а никако Братоножић), а према млетачком запису Братонезе, могло би бити изведено од личног имена Братон, које ме неодољиво подсећа на име двојице илирских војсковођа са почетка 1. века – Батон.
Да завршим: претпоставка овде изнета је да су могући преци наших Братоножића хаплогрупе Q1b L275 - Авари, умешани на неки начин међу Сермезијане, који су, стицајем историјских околности, завршили крајем 7. века у западној Македонији, затим се раширили на суседне области, те их налазимо у 14. веку у Алтину, почетком 15. века у Скадру (Купелнику), а средином 15. века у својој данашњој области у црногорским Брдима.
U DNK projektu u rezultatima haplogrupe Q nema nijednog od tih Parcana. Medjutim ovde stalno ignoriraju rezultat jednog Bratonozica koji ima u tablici o cemu sam pisao ranije. Postoje indicije ali dje su one indicije? Onda posaljite pravi izvori, podaci
Порука од: Иван Вукићевић Мај 29, 2017, 09:40:23 поподне
U DNK projektu u rezultatima haplogrupe Q nema nijednog od tih Parcana. Medjutim ovde stalno ignoriraju rezultat jednog Bratonozica koji ima u tablici o cemu sam pisao ranije. Postoje indicije ali dje su one indicije? Onda posaljite pravi izvori, podaci
Нажалост, поједини резултати су још увек заштићени и још увек нису јавно објављени. Овде нису у питању индиције, сада је већ готово извесно да Братоножићи заиста припадају Q хаплогрупи.
Порука од: Рус Мај 29, 2017, 10:06:25 поподне
Нажалост, поједини резултати су још увек заштићени и још увек нису јавно објављени. Овде нису у питању индиције, сада је већ готово извесно да Братоножићи заиста припадају Q хаплогрупи.Mislim da nisu svi nego deo rodova glavnog bratstva
Порука од: Nebo Мај 30, 2017, 03:44:51 поподне
Mislim da nisu svi nego deo rodova glavnog bratstva
Сам назив "братство" указује на истородно порекло.
С обзиром на досадашње резултате, ако има другачијих хаплогрупа међу Братоножићима потомцима Братовим (или "Братовим"), онда је у питању неко прибраћивање иноплеменика.
За сада, можемо закључити да су ти прави Братоножићи носиоци хаплогрупе Q1b L275. Но, ништа није "закуцано". Време ће показати.
Порука од: Latinica Мај 30, 2017, 04:04:09 поподне
Huremovići koji su iz Peleva Brijega, a njihovi rođaci su Latići.
Durakovići koji su Bukumire iz Bratonožića.
Skenderovići koji su iz Brskuta u Bratonožićima koji su se testirali i pripadaju J2b-M241, nemaju bliža poklapanja.
Порука од: Иван Вукићевић Мај 30, 2017, 05:30:06 поподне
U Bihoru ima nekoliko bratstva koja imaju predanje da su iz Bratonožića, to su:
Huremovići koji su iz Peleva Brijega, a njihovi rođaci su Latići.
Durakovići koji su Bukumire iz Bratonožića.
Skenderovići koji su iz Brskuta u Bratonožićima koji su se testirali i pripadaju J2b-M241, nemaju bliža poklapanja.
За Скендеровиће је Лутовац забележио да се рођакају са братствима за која се сматра да су Букумири, тако да је логично што не припадају Q хаплогрупи.
Порука од: vojinenad Јун 14, 2017, 08:34:41 пре подне
За Скендеровиће је Лутовац забележио да се рођакају са братствима за која се сматра да су Букумири, тако да је логично што не припадају Q хаплогрупи.Има доста братстава у полимљу која имају предање да су пореклом из Братоножића, и које би такође ваљало тестирати. Неки од њих се везују за село Пелев Бријег. Моје неке процене својевремено биле су да су можда управо то Букумири. Сада са само пар тестираних са предањем да су пореклом из Братоножића полако се бистри слика. Ако је тачно да су Скендеровићи (J2b-M241) заиста од Букумира онда постоји могућност да су Букумири били хетерогеног састава пошто колико памтим постоје и неки са истим предањем а припадају једној другој хаплогрупи.
Такође би било јако значајно тестирати и неко од братстава из Доњоморачког села Осредци, код којих постоји сачувано предање да су од Балевића.
Порука од: vidoje 013 Јун 14, 2017, 11:33:47 пре подне
Има доста братстава у полимљу која имају предање да су пореклом из Братоножића, и које би такође ваљало тестирати. Неки од њих се везују за село Пелев Бријег. Моје неке процене својевремено биле су да су можда управо то Букумири. Сада са само пар тестираних са предањем да су пореклом из Братоножића полако се бистри слика. Ако је тачно да су Скендеровићи (J2b-M241) заиста од Букумира онда постоји могућност да су Букумири били хетерогеног састава пошто колико памтим постоје и неки са истим предањем а припадају једној другој хаплогрупи.‚
Такође би било јако значајно тестирати и неко од братстава из Доњоморачког села Осредци, код којих постоји сачувано предање да су од Балевића.
На Данима Ћирилице у Баваништу, убјеђивао сам једног са презименом Букумира из Лужца код Берана да се тестира. Покушаћу за Српски ДНК дан. Има и Букумирића у Метохији. То су исти. Лијепо би било да се тестира неки са презименом Балевић. Има их и Шекулару. Чантрићи у Будимљи су од Букумира. Видјећемо да ли ће се још неко тестирати од Бошњака који су од Букумира, односно Братоножића? Братоножића који су прешли у ислам има на Пештери, Метохији (има их који су поарбанашени, прибијени уз неке албанске фисове).) Мањкавост Монографије Братоножићи у долини Лима је што нијесу обухваћени исламизирани родови. Кад сам летимично прелистао приређени рукопис Мила Марковића о Братоножићима, колико се сјећам ни ту нијесу обухваћени исламизирани родови.
Порука од: Ivan Јун 14, 2017, 01:20:07 поподне
На Данима Ћирилице у Баваништу, убјеђивао сам једног са презименом Букумира из Лужца код Берана да се тестира. Покушаћу за Српски ДНК дан. Има и Букумирића у Метохији. То су исти. Лијепо би било да се тестира неки са презименом Балевић. Има их и Шекулару. Чантрићи у Будимљи су од Букумира. Видјећемо да ли ће се још неко тестирати од Бошњака који су од Букумира, односно Братоножића? Братоножића који су прешли у ислам има на Пештери, Метохији (има их који су поарбанашени, прибијени уз неке албанске фисове).) Мањкавост Монографије Братоножићи у долини Лима је што нијесу обухваћени исламизирани родови. Кад сам летимично прелистао приређени рукопис Мила Марковића о Братоножићима, колико се сјећам ни ту нијесу обухваћени исламизирани родови.
Поздрав Видоје, предпостављам да сте из Панчева....због тог 013, као и ја. Букумирић има једна има једна породица и у Старчеву, и мислим да је пореклом са истока Црне Горе,као и већина Црногораца тамо досељених...
Порука од: vidoje 013 Јун 14, 2017, 04:52:41 поподне
Поздрав Видоје, предпостављам да сте из Панчева....због тог 013, као и ја. Букумирић има једна има једна породица и у Старчеву, и мислим да је пореклом са истока Црне Горе,као и већина Црногораца тамо досељених...
Поздрав Иване, Јужни Банат је, није Панчево.
Порука од: Lutovac Јануар 03, 2018, 06:40:28 поподне
Прво видим да их корисник Радомир одваја од Братоножића,као посебно племе, занима ме и зашто.
Друго видим да се спомиње да их је већина отишла за Пипере, али нико не спомиње да Лутоваца, са тим презименом, има највише у Бијелом пољу, Беранама и околини. Већина Лутоваца у тим крајевима не говори да су дошли из Пипера, већ директно из Лутова.
Треће је везано за Букумире, наводи се да их Лутовци својатају, али међу Лутовцима конкретно никакве везе нити својатања. Лутовци из тих крајева својатају Јовановиће, Кркељиће, Гогиће, Радојевиће, Томашевиће и Мирковиће .
Четврто се односи на славу, за коју се спомиње Аранђеловдан. Исто се пише и у тексту https://dnk.poreklo.rs/rodovi-slovenskog-i-germanskog-porekla-u-crnoj-gori/ (https://dnk.poreklo.rs/rodovi-slovenskog-i-germanskog-porekla-u-crnoj-gori/) . Што ће се за већину Лутоваца показати тачно, осим за Лутовце из Лозне код Бијелог Поља, који славе Светог Николу.
У горенаведеном тексту написали су да су Лутовци, Азанци, Коменовићи и Никшићи I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908, док се у овој теми каже да су R1b-BY611.
И на крају по мени најпре треба разрешити сам појам Лутово.
Порука од: Сол Јануар 03, 2018, 07:02:12 поподне
И на крају по мени најпре треба разрешити сам појам Лутово.
На келтском * luta значи -> mud, dirty water, swamp / муљ, мочвара, блато
Порука од: симо Јануар 03, 2018, 07:08:52 поподне
На келтском * luta значи -> mud, dirty water, swamp / муљ, мочвара, блато
Па добро, Сол, мора ли баш све завршити на Астериксу и Обеликсу? :)
Раније сам баш поменуо коријен "Лутов" као словенски.
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=778.msg59239#msg59239
Порука од: Сол Јануар 03, 2018, 07:28:26 поподне
Па добро, Сол, мора ли баш све завршити на Астериксу и Обеликсу? :)
Раније сам баш поменуо коријен "Лутов" као словенски.
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=778.msg59239#msg59239
Да, позната ми је и могућност његовог словенског корена, али сматрам да треба оставити простора и за алтернативна тумачења.
Осим словенске и келтске није за одбацити и могућност, да Лут можда и од Лутора потиче.
Порука од: Nebo Јануар 03, 2018, 08:34:05 поподне
Па добро, Сол, мора ли баш све завршити на Астериксу и Обеликсу? :)
Раније сам баш поменуо коријен "Лутов" као словенски.
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=778.msg59239#msg59239
Писали смо о томе и овде:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=771.msg26750#msg26750
Порука од: НиколаВук Јануар 03, 2018, 09:11:34 поподне
Осим словенске и келтске није за одбацити и могућност, да Лут можда и од Лутора потиче.
Од овог господина? ;)
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/d/d5/LexLuthor1.png)
https://en.wikipedia.org/wiki/Lex_Luthor
Порука од: Сол Јануар 03, 2018, 10:34:07 поподне
Од овог господина? ;)
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/d/d5/LexLuthor1.png)
https://en.wikipedia.org/wiki/Lex_Luthor
Семантички веома изазовно. Иза имена лика Лекса Лутора из стрипа Супермена, може се крити и Луцифер, али и лутерани ("богомерзкихъ лютеранъ" (лутори).
Порука од: vidoje 013 Јануар 04, 2018, 08:03:03 пре подне
На келтском * luta значи -> mud, dirty water, swamp / муљ, мочвара, блато
У Лутову (и у цијеле Братоножиће, осим мало зиратне земље у Јаблану), осим камена, стрмени, врлети између Мале Ријеке и Мораче, нема воде, а још мање муља, мочваре и блата. Ко не вјерује, нека сиђе на жељезничку станицу Лутово и осмотри околину.
Није спорно значење ријечи на келтском.
Порука од: Иван Вукићевић Јануар 04, 2018, 12:41:05 поподне
Поздрав, ово је мој први пост на овом форуму и имам пар питања, везаних за Лутовце.
Прво видим да их корисник Радомир одваја од Братоножића,као посебно племе, занима ме и зашто.
Друго видим да се спомиње да их је већина отишла за Пипере, али нико не спомиње да Лутоваца, са тим презименом, има највише у Бијелом пољу, Беранама и околини. Већина Лутоваца у тим крајевима не говори да су дошли из Пипера, већ директно из Лутова.
Треће је везано за Букумире, наводи се да их Лутовци својатају, али међу Лутовцима конкретно никакве везе нити својатања. Лутовци из тих крајева својатају Јовановиће, Кркељиће, Гогиће, Радојевиће, Томашевиће и Мирковиће .
Четврто се односи на славу, за коју се спомиње Аранђеловдан. Исто се пише и у тексту https://dnk.poreklo.rs/rodovi-slovenskog-i-germanskog-porekla-u-crnoj-gori/ (https://dnk.poreklo.rs/rodovi-slovenskog-i-germanskog-porekla-u-crnoj-gori/) . Што ће се за већину Лутоваца показати тачно, осим за Лутовце из Лозне код Бијелог Поља, који славе Светог Николу.
У горенаведеном тексту написали су да су Лутовци, Азанци, Коменовићи и Никшићи I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908, док се у овој теми каже да су R1b-BY611.
И на крају по мени најпре треба разрешити сам појам Лутово.
Већина Лутоваца се из Лутова иселила у Пипере где се деле на Вукотиће, Ђурковиће, Лазаревиће и Петровиће (пиперска предања укључују и Црнце ради племенског јединства). Лутовци у Полимљу су досељени директно из Лутова, као што си написао, и тамо носе презиме по родном крају. Међутим, припадника рода Лутоваца је у Пиперима далеко више него оних у матици и оних у Полимљу.
До сада су међу братствима која су према предању од Лутоваца из Пипера тестирани Божовићи из Ибарског Колашина и један њихов огранак (резултат још увек није објављен, па не могу да наведем презиме) и за њих је установљено да припадају I2-PH908 грани. Ти Божовићи имају предање да су од Божовића из Пипера чему у прилог иде и иста слава (Митровдан). Поред Божовића, тестирани су још и Шћекићи који имају предање да су од Ђурковића из Пипера, међутим Шћекићи припадају истом R1b-BY611 роду као и Станићи који су од старих Пипера због чега је предање о пореклу од Ђурковића доста упитно. Док се не тестира још неко од Лутоваца из Црне Горе (што би било врло корисно), резултат Божовића је свакако меродавнији од резултата Шћекића за ваш род.
Порука од: Lutovac Јануар 04, 2018, 03:24:18 поподне
Порука од: Селаковић Јануар 04, 2018, 03:28:33 поподне
Надам се да ће се неко од нас ускоро тестирати. Ја сам у свему овоме лаик, па ме занима да ли је паметније тестирати једну старину из Црне Горе од 85+ година или можда неког млађег од Лутоваца из Полимља, пошто њих можемо наћи и Београду.
Овде смо генерално у фазону "дај шта даш" кад су у питању занимљиви родови, само што пре да добијемо резултат :)
Ако су оба Лутовца (и старина од 85+ и млађи) од полимских Лутоваца, није нека велика разлика.
Порука од: rugovac Јануар 04, 2018, 04:05:20 поподне
Поздрав, ово је мој први пост на овом форуму и имам пар питања, везаних за Лутовце.
Прво видим да их корисник Радомир одваја од Братоножића,као посебно племе, занима ме и зашто.
Друго видим да се спомиње да их је већина отишла за Пипере, али нико не спомиње да Лутоваца, са тим презименом, има највише у Бијелом пољу, Беранама и околини. Већина Лутоваца у тим крајевима не говори да су дошли из Пипера, већ директно из Лутова.
Треће је везано за Букумире, наводи се да их Лутовци својатају, али међу Лутовцима конкретно никакве везе нити својатања. Лутовци из тих крајева својатају Јовановиће, Кркељиће, Гогиће, Радојевиће, Томашевиће и Мирковиће .
Четврто се односи на славу, за коју се спомиње Аранђеловдан. Исто се пише и у тексту https://dnk.poreklo.rs/rodovi-slovenskog-i-germanskog-porekla-u-crnoj-gori/ (https://dnk.poreklo.rs/rodovi-slovenskog-i-germanskog-porekla-u-crnoj-gori/) . Што ће се за већину Лутоваца показати тачно, осим за Лутовце из Лозне код Бијелог Поља, који славе Светог Николу.
У горенаведеном тексту написали су да су Лутовци, Азанци, Коменовићи и Никшићи I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908, док се у овој теми каже да су R1b-BY611.
И на крају по мени најпре треба разрешити сам појам Лутово.
1. Свеопште је познато да су Братоножићи као племе настали саплемењавањем правих Братоножића и Лутоваца који су истог порекла као и Пипери.
2. Ови исељени Лутовци у околини Берана су по сели добили презиме исто као и Руговци у околини Плава.
3. Као код свих Црногорских и Албанских племена сви исељени обично потичу од најчувеније куће из племена одакле су досељени.
Пример за ово су Шћекићи који тврде да су најближи са Пилетићима из Пипера (пошто су ови најчувенија кућа) итд.
Порука од: vidoje 013 Јануар 05, 2018, 08:16:38 поподне
Поздрав, ово је мој први пост на овом форуму и имам пар питања, везаних за Лутовце.
Прво видим да их корисник Радомир одваја од Братоножића,као посебно племе, занима ме и зашто.
Друго видим да се спомиње да их је већина отишла за Пипере, али нико не спомиње да Лутоваца,пера, са тим презименом, има највише у Бијелом пољу, Беранама и околини. Већина Лутоваца у тим крајевима не говори да су дошли из Пивећ директно из Лутова.
Треће је везано за Букумире, наводи се да их Лутовци својатају, али међу Лутовцима конкретно никакве везе нити својатања. Лутовци из тих крајева својатају Јовановиће, Кркељиће, Гогиће, Радојевиће, Томашевиће и Мирковиће .
Четврто се односи на славу, за коју се спомиње Аранђеловдан. Исто се пише и у тексту https://dnk.poreklo.rs/rodovi-slovenskog-i-germanskog-porekla-u-crnoj-gori/ (https://dnk.poreklo.rs/rodovi-slovenskog-i-germanskog-porekla-u-crnoj-gori/) . Што ће се за већину Лутоваца показати тачно, осим за Лутовце из Лозне код Бијелог Поља, који славе Светог Николу.
У горенаведеном тексту написали су да су Лутовци, Азанци, Коменовићи и Никшићи I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908, док се у овој теми каже да су R1b-BY611.
И на крају по мени најпре треба разрешити сам појам Лутово.
Добро дошао!
Лутовац, у којим све мјестима у општини Бијело Поље има Лутоваца? Знам да Лутоваца има Доњем Бихору - Лозна ( или бивша лозанска општина). И то много мање него у општини Беране. Ако гријешим исправите ме. Лутоваца највише има у општини Беране. села: Дапсиће (највише) Загорје,... град Беране. Коначно из Дапсића су: академик проф. др Милисав Лутовац, др Момчило Лутовац народни гуслар - отац пјевача Неша Лутовца, Зоран Лутовац бивши амбасадор Србије у Црној Гори (поријеклом из Дапсића, што ми је и потврдио у једном случајном сусрету)... Има још познатих Лутоваца.
Лутовци су славили славу Пипера Св. Аранђела. Једно вријеме сви Лутовци су узели славу Братоножића Св. Никола, па се поново повратили на Св. Аранђела. Ваш огранак је наставио да слави Св. Николу. Имам утисак да сте од Лутоваца из Лозне? Да ли сте ви дошли у исто вријеме кад и Лутовци у Дапсиће, Загорје или сте прво били у општини Плав?
Порука од: vidoje 013 Јануар 05, 2018, 11:13:51 поподне
Порука од: Lutovac Јануар 06, 2018, 06:01:31 поподне
Порука од: vidoje 013 Јануар 06, 2018, 06:23:23 поподне
Кажу да су за славу узели Светог Николу јер су им сви староседеоци Лозне долазили на Аранђеловдан. Е сада да ли је то тачно или није тежко је знати. Кажу и да су директно из Лутова дошли.
Милисав Лутовац је у књизи Бихор и Корита (1967.г. ) написао код мјеста Лозна:" Лутовци (12к. сл.Никољдан. Досељени су пре 130 година из Лутова. Убили су у свађи око овна рођака Јовановића и побегли од крви... али су доцније досељени непосредно из Лутова". И наравно рођаци су им Лутовци у Дапсићу и Загорју. Нијесу дошли у исто вријеме. Скен књиге је слабо читљив, али сам пренио како сам видио.
Порука од: vidoje 013 Јануар 06, 2018, 06:31:06 поподне
Кад чујем презиме Лутовац, мени је, прва асоцијација село Дапсиће, затим село Загорје, код Берана. Знао сам и за Лутовце у селу Лозна.
Порука од: Иван Вукићевић Јануар 08, 2018, 11:15:04 пре подне
Порука од: Иван Вукићевић Јул 18, 2018, 09:48:31 поподне
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2783.0
Порука од: Bdobrasinovic Фебруар 15, 2019, 09:30:34 пре подне
Писао сам и Дувњаку и Добрашиновићу. Надам се да ће се јавити и прецизирати мјесто поријекла и славу.
Што се Добрашиновића тиче, претпостављам да су то Добрашиновићи/Бисмиљаци из Заостра код Берана (старином из Братоножића), којих има и у неким бихорским насељима.
Prati Dobrašinović pomalo
Poštovanje i hvala na ekspresnom dodavanju na grupu i forum. Podesio sam veći pristup administratorima. Da spomenem da o celoj temi još moram da se dodatno edukujem.Ja sam Branko i iz Beograda sam. Krajnji rezultat Big Y 700 još uvek čekam, a za sada su mi dodali haplogrupu Q-M242. Drago mi je da se razrešilo poreklo od Bratonožića jer mi je nešto u sećanju ostala i Andrijevica/Berane/Vasojevići.
Meni poznata linija Dobrašinovića vuče ka predelu Rastok(a)/Rasovo/Bijelo Polje, a vrlo moguće je i Zaostro, spominjalo se u porodici.
(https://uploads.tapatalk-cdn.com/20190215/f2a8ffffeaceef01ff3cdbb89b54addc.jpg)
Slava se nije slavila u par poslednjih generacija, ali jeste Nikoljdan.
Meni interesantna, ali nejasna ostaje veza sa Vukašinom Dobrašinovićem koji se spominje u Konjskom kod Trebinja (Bogojevi selo/Zupci/Radešići). Na nadgrobnom stećku piše: "Ase leži Vukašin Dobrašinović, u toj dobi umrijeh Svakome me žao bi momu", prema obliku ćiriličnih slova, procenjen na drugu polovinu XV veka.
Za isti natpis pronadjoh i sledeće: "Ne bi se smjelo smetnuti sa uma da su Dobrašinovići, Sandaljevi ljudi od 1426. godine. Knez Vukašinović i knez Rade, pominju se 1597. godine. Nije dokazano da je knez Rade jedan od sinova Vukašina Dobrašinovića, i ne može se prihvatiti da je Vukašin umro u prvoj polovini XVI vijeka. Po rodoslovlju fra Joze Jakosića iz XVII vijeka, porodica Dobrašinović je doseljena iz Nikšića."
Pa ako neko ima još neku informaciju, bio bih vam zahvalan.
Sent from my iPhone using Tapatalk
Порука од: симо Фебруар 15, 2019, 09:43:13 пре подне
О Братоножићима смо детаљније писали на теми https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=874.0
Уколико имаш још неке информације да подијелиш најбоље би било да то учиниш на тој теми,а позивам и администраторе да ову твоју посљедњу поруку пребаце тамо.
Што се тиче Вукашина Добрашиновића, он нема везе са твојим Добрашиновићима. Ради се о припаднику рода Зубаца у Херцеговини, који су интензивно тестирани и припадају хаплогрупи I2-PH908. Сама истовјетност презимена у највећем броју случајева не значи везу. Од свих трагова за праћење поријекла, презимена су најнепоузданија и најпромјенљивија категорија.
Порука од: Bdobrasinovic Фебруар 15, 2019, 12:17:43 поподне
Бранко, драго ми је да си се јавио и потврдио податке о мјесту и слави. Сасвим је извјесно да је презиме Добрашиновић настало у Заостру издвајањем из род Бисмиљака. Заостро је иначе у Полимљу матица за ове братоножићке родове, који су се исељавали у правцу Бијелог Поља. Ту се вјероватно ради о доста раном исељавању из Братоножића.
...
Simo, puno hvala!
Sent from my iPhone using Tapatalk
Порука од: Братоножић Март 27, 2021, 07:36:47 поподне
Ја сам Секуловић из Братоножића, Веруша, Брскут.
Драго ми је да постоји овдје ова тема.
Порука од: CrmnicaKrnjice Март 27, 2021, 08:12:08 поподне
Поздрав свима,
Ја сам Секуловић из Братоножића, Веруша, Брскут.
Драго ми је да постоји овдје ова тема.
Добро нам доша племениче
Порука од: Братоножић Април 21, 2021, 09:19:54 поподне
Већина Лутоваца се из Лутова иселила у Пипере где се деле на Вукотиће, Ђурковиће, Лазаревиће и Петровиће (пиперска предања укључују и Црнце ради племенског јединства). Лутовци у Полимљу су досељени директно из Лутова, као што си написао, и тамо носе презиме по родном крају. Међутим, припадника рода Лутоваца је у Пиперима далеко више него оних у матици и оних у Полимљу.
До сада су међу братствима која су према предању од Лутоваца из Пипера тестирани Божовићи из Ибарског Колашина и један њихов огранак (резултат још увек није објављен, па не могу да наведем презиме) и за њих је установљено да припадају I2-PH908 грани. Ти Божовићи имају предање да су од Божовића из Пипера чему у прилог иде и иста слава (Митровдан). Поред Божовића, тестирани су још и Шћекићи који имају предање да су од Ђурковића из Пипера, међутим Шћекићи припадају истом R1b-BY611 роду као и Станићи који су од старих Пипера због чега је предање о пореклу од Ђурковића доста упитно. Док се не тестира још неко од Лутоваца из Црне Горе (што би било врло корисно), резултат Божовића је свакако меродавнији од резултата Шћекића за ваш род.
У Васојевиће је дан данас преко 25 братстава поријеклом из Братоножића.
Порука од: Мио Октобар 17, 2021, 09:04:25 поподне
Порука од: Братоножић Новембар 23, 2021, 09:14:25 поподне
;)
Порука од: ПетарКучи Новембар 24, 2021, 06:37:19 поподне
Порука од: Деус Вулт Децембар 28, 2021, 09:45:20 поподне
И још нешто 99% je сугурно да је Шћепан мали био Балевић односно Брстоножић
Шћепан Мали је Вујовић из Љуботина, од спахијске куће Вујовића и последњи њихов владар такве врсте у ,,старој Црној Гори". Зар би народ из ,,4 Нахије" прихватио за Владара неког ко је дошао из ,,Брда"?
Порука од: Iєшɑ Влɑчɑнин Јануар 22, 2022, 05:05:08 поподне
https://www.poreklo.rs/2015/03/17/porijeklo-srpske-kraljevske-dinastije-obrenovic/
Порука од: НиколаВук Јануар 22, 2022, 05:09:23 поподне
Bratonožići su najverovatnije potomci Grgura Brankovića, brata despota Đurađa Brankovića Mladenovića (1377-1457), a ne Grgura despot Đurađevog Brankovića, oca Vuka Grgurevog Brankovića, Zmaja ognjenog Vuka. Na sledećoj URL adresi, kaže se da se Bratonožići pominju 1455. godine kao Bran(k)ovići, a u to vreme Zmaj ognjeni Vuk je imao 15 godina, a koliko bi tek imao njegov mlađi brat Brato sa Nožice. Stoga tvrdim da je Brato sa Nožice bio bratanac despota Đurađa Vukovog Brankovića Mladenovića, od brata Grgura, jer mala deca nemaju potomaka i ne mogu biti osnivači rodova. U to vreme su se Bratovi potomci prezivali Branovići, po svemu sudeći, ocu Vuka Brankovića, Branku - Branu.
https://www.poreklo.rs/2015/03/17/porijeklo-srpske-kraljevske-dinastije-obrenovic/
То предање, као и предања осталих племена о некаквом племићком пореклу представљају најобичнији мит који се ничиме не може поткрепити. Препоручујем вам да прочитате чланак који је о тој појави написао Иван Вукићевић:
https://www.poreklo.rs/2017/07/16/vlastela-u-crnoj-gori-prema-narodnim-predanjima/
Порука од: Iєшɑ Влɑчɑнин Јануар 22, 2022, 06:08:22 поподне
То предање, као и предања осталих племена о некаквом племићком пореклу представљају најобичнији мит који се ничиме не може поткрепити. Препоручујем вам да прочитате чланак који је о тој појави написао Иван Вукићевић:
https://www.poreklo.rs/2017/07/16/vlastela-u-crnoj-gori-prema-narodnim-predanjima/
Istina, ima dosta mitomanije i polumitomanije, ali nije ni sve isključivo samo mitovi i izmišljotine. Likovi kao što su Jug Bogdan, Ivan Kosančić, Milan Toplica, Bodgan Ljutica, Gojko Mrnjavčević itd. i ne smatram da su postojali, a ne da su ostavili potomke, koji znaju da su od njih potekli. Ali uzevši u obzir činjenicu, da je jedino Crna Gora bila delimično slobodna pod Turcima i da su samo potomci srednjovekovnih plemića mogli sačuvati usmenim porodičnim i mesnim predanjem kroz vreme, svoje pretke iz najranije 15. i 16. veka, stoga mislim da ne treba biti 100 % isključiv.
Lično mislim, ubeđen sam da poreklo plemena Kuča (Kastriota) i Pivljana (Branilovići i Ruđići) nisu mitomanskog porekla, dok za druga plemena ne znam i ne mogu da pričam.
Порука од: Братоножић Децембар 30, 2022, 10:51:37 пре подне
Порука од: vidoje 013 Децембар 31, 2022, 09:21:27 пре подне
То предање, као и предања осталих племена о некаквом племићком пореклу представљају најобичнији мит који се ничиме не може поткрепити. Препоручујем вам да прочитате чланак који је о тој појави написао Иван Вукићевић:Тачно. Митовима никад краја... Никако, да се многи у Црној Гори и шире ослободе митова и измишљања племићког поријекла, посебно Немањића... Истина је следећа: прича се да је Братоножиће прозвато по Брату, који се ту населио, али се не зна ни од куда се, ни када се доселио.
https://www.poreklo.rs/2017/07/16/vlastela-u-crnoj-gori-prema-narodnim-predanjima/
Прото Милош Велимировић (1848- 1920) ,хроничар који се држи истине забиљежио је: "сви Братоножићи рачунају за свога родоначелника Брата, али даље о њему не знају ништа да кажу, ни ко је био, ни одакле је био". (Рукопис).
Он даље каже:"Можда је Братоножиће добило своје име од брда и ножице или што је за брдом обрнуто од Ножице или по самој стрмини Брдоножица. Ножица се налази до села Јаблана уз Братоножиће." (Рукопис).
Знам да ћу имати бурне реакције за изнијете ставове. Због Књиге Племе Васојевићи речено и прећутано проте Милоша Велимировића, три актуелне објаве Порекла чекају на објављивање ( Даница Црногорчевић, Никољдански попуст за књигу..., Новогодишња акција... ). Ријешим да се јављам, кад оно опет глупости са митовивима... Али што рекли млади: да му га дамо уочи Нове Године.
Порука од: Radul Децембар 31, 2022, 11:07:48 пре подне
Ријешим да се јављам, кад оно опет глупости са митовивима... Али што рекли млади: да му га дамо уочи Нове ГодинеСваки мит и легенда имају своју функцију, поред тога сваки мит и свака легенда заснива се на истинитој поруци која је код мита обмотана у језгру, док код легенди поруку уочавамо одмах јер нема натприродног.
Гледај ово, мит о кентаурима, сплели су Минојци кад су видјели претке Грка на коњима. Минојцима та супериорна технологија ратовања није била позната, па је из те истине и доживљаја настао мит о кентаурима;
мит о Минотауру исплели су Грци са копна који бијаху инфериорнији у односу на Крит. Тезеј човјек са копна убија Минотаура што сликовито објашњава пад супериорне Минојске цивилизације и успон супарничке; мит о киклопима снажним бићима прича ону народну "ум царује снага кладе ваља", јер џаба снага кад један Грк Одисеј на мудрост надвлада итд..
Дакле митови у основи поручују истиниту причу, испричану кроз фантастику, нестварне ликове, догађаје, времена итд..
Идемо даље, у општој култури, па чак и међу академским круговима деси се не размишљање, па допуштају недопустиво, поистовећујући мит и легенду.
Легенда може и не мора бити истина. Она никад није прожета фантастиком. Тако да прича о браћи Васу, Пипу, Хоту, Озру није мит јер нема фантастике, већ је легенда која у основи приповједа о јуначким племенима која дјеле исте вриједности исту судбину; толико да приповједач развија легенду о 4 брата. Дакле то је легенда и није никакав мит, јер 4 брата немају натприродно у себи.
Кад чујем на форуму "још један мит је оборен или срушен" знам да то пише особа која никад није направила разлику између мита и легенде. Таква особа никад није настојала ући у суштину, већ самоувјерено плива по површини 'рушећи митове". У рушењу нема ничег креативног, ту нема стваралаштва, па се не умију ни изразити, да заправо разоткривају легенде.
Порука од: vidoje 013 Децембар 31, 2022, 06:05:54 поподне
Сваки мит и легенда имају своју функцију, поред тога сваки мит и свака легенда заснива се на истинитој поруци која је код мита обмотана у језгру, док код легенди поруку уочавамо одмах јер нема натприродног.
Гледај ово, мит о кентаурима, сплели су Минојци кад су видјели претке Грка на коњима. Минојцима та супериорна технологија ратовања није била позната, па је из те истине и доживљаја настао мит о кентаурима;
мит о Минотауру исплели су Грци са копна који бијаху инфериорнији у односу на Крит. Тезеј човјек са копна убија Минотаура што сликовито објашњава пад супериорне Минојске цивилизације и успон супарничке; мит о киклопима снажним бићима прича ону народну "ум царује снага кладе ваља", јер џаба снага кад један Грк Одисеј на мудрост надвлада итд..
Дакле митови у основи поручују истиниту причу, испричану кроз фантастику, нестварне ликове, догађаје, времена итд..
Идемо даље, у општој култури, па чак и међу академским круговима деси се не размишљање, па допуштају недопустиво, поистовећујући мит и легенду.
Легенда може и не мора бити истина. Она никад није прожета фантастиком. Тако да прича о браћи Васу, Пипу, Хоту, Озру није мит јер нема фантастике, већ је легенда која у основи приповједа о јуначким племенима која дјеле исте вриједности исту судбину; толико да приповједач развија легенду о 4 брата. Дакле то је легенда и није никакав мит, јер 4 брата немају натприродно у себи.
Кад чујем на форуму "још један мит је оборен или срушен" знам да то пише особа која никад није направила разлику између мита и легенде. Таква особа никад није настојала ући у суштину, већ самоувјерено плива по површини 'рушећи митове". У рушењу нема ничег креативног, ту нема стваралаштва, па се не умију ни изразити, да заправо разоткривају легенде.
Ријеч је о Братоножићима. То је тема. Није потребно "држање слова" о миту и легенди, подучавање, просипање памети. Циљ је био да се укаже на лажна предања, "измишљање традиције" и "ретроактивне изуме" о племићком поријеклу Братоножића. Беспотребно је губити вријеме на разговор који се не тиче предмета расправе. Срећна Нова Година Радул!
Порука од: aleksa995 Март 08, 2023, 06:10:37 поподне