Није баш српски спортиста, али корени су му из Србије.
Гранит Џака, Швајцарац албанског порекла (са Косова), играч Арсенала и фудбалер са којим ће се наши надигравати у петак.
На Вики пише да је "пореклом из Куршумлије". Међутим, то је очигледно даље порекло, јер му се породица из Подујева преселила за Швајцарску 1990, док је он тамо рођен 1992. С обзиром на подујевско порекло и спомињање Куршумлије, одмах ми је пало на памет да су у питању мухаџири, а онда сам скапирао по презимену (Џака) да им је раније место боравка, пре 1878, било планинско село Ђаке у куршумлијској општини (близу Ђавоље вароши):
http://www.geonames.org/791647/dake.htmlПознато је да се мухаџирска презимена у највећем броју случајева обликују према топониму из кога су пореклом, тј. по месту из ког су се иселили 1878. на Косово, такав случај је и са Џаком. У делу Радослава Љ. Павловића "Сеобе Срба и Арбанаса у ратовима 1876. и 1877-78." наведена су села из којих су пореклом мухаџири и у која села на Косову су се иселили, па тако за Ђаке пише:
"Ђака - у Коњушевцу, у махали Колибаџијама, Колибаџи Мали, 2 куће - из Ђака".
Дакле Џакини су ближим пореклом из села Коњушевца код Подујева:
http://www.geonames.org/830275/kunushec.htmlУ "Географској енциклопедији насеља Србије" за Коњушевац пише следеће:
"КОЊУШЕВАЦ (703 ст.), ратарско (29% аграрног ст.) сеоско насеље разбијеног типа, на (580–620 m) десној долинској страни Лаба, десне притоке Ситнице, западно од магистралног пута Подујево–Приштина, 7,5 km J3 од Подујева. Површина атара износи 363 hа. Верује се да је данашње име села изведено од старосрпског израза коњух – коњушар. Обухвата девет махала: Јусенову, Дедову, Борову, Фератову, Фазлијову, Бајгорце (најмлађа, настала досељавањем из косовско–митровачког села Бајгоре), насељене Албанцима, Љушоку, Високћане (насељене мухаџирима) и
Калибаџије (насељена Србима и мухаџирима). Помиње се 1455. (37 српских кућа) под називом Кунишевце. Ст. је албанско, досељено крајем ХVIII в. из Албаније (фис Берише) и
после померања српско–турске границе (1878) из околине Куршумлије (Висока, Љуша и Ђаке). Срби (1961. – 24,89%), досељени 1915. из александровачке Жупе, почетком I светског рата исељени, па поново насељени од 1924. до 1930. – 11 кућа, расељени су до почетка 90–их год. ХХ в. Индекс (15) демографског старења 1961. и 1981. год. износи 0,1."
С обзиром на то да су лапски мухаџири из Топлице поред Дреничана увек били највећи качаци и борци против Срба, не изненађује његова изјава да ће се "вечито борити против Србије".
