Аутор Тема: Светски ДНК дан 2018  (Прочитано 127589 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #360 послато: Мај 22, 2018, 02:35:36 поподне »
Ћајићи су чврсто држали да су старосједиоци још од времена средњовјековне Босне. Кад ето и они из Херцеговине ;)

Ја сам наишао и на другачије предање. Да су насељени Нуман-пашом Ћуприлићем 1714. из Црне Горе, те да су "једини" у том крају преживели кугу, док су сви остали поумирали, а неки се и вратили у ЦГ.

Занимљиво Селаче, где си пронашао то предање? Ако су дошли почетком 18. века, свакако су врло стари досељеници а ако се томе још дода и куга, онда није чудо што је традиција великим делом "замрла" и што су преживели можда и "заборавили" који им је био првобитни завичај.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #361 послато: Мај 22, 2018, 02:37:25 поподне »
Izvanredno. Da li mi to imamo tragove naseljavanja Španaca u Banat sredinom 18 st? Fenomenalno

http://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%91%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B0

Stanovništvo je poreklom izgleda uglavnom bilo sa područja današnje Baskije i Katalonije (odakle i ime kolonije Nova Barselona). Kod nas se tim pitanjem bavio Filip Krčmar koji je napisao disertaciju "Tragom španskih kolonista u Banatu" koju na žalost nisam uspeo da pronađem na internetu, ali mislim da je on napisao i prethodni tekst sa Zrikipedie koji je bogat podacima o doseljenim Špancima

Moguće je i da sam malo požurio sa zaključkom. Provukao sam Jankovićev haplotip kroz YHRD i izgleda da ima potpuno poklapanje u Grčkoj, a drugde ni blizu, čak ni sa minimalnim haplotipom. Veoma zanimljivo. Sad se pitam da li bi u pitanju mogla biti migracija nekog od naših grčkih rođaka, Cincara ili slično

https://drive.google.com/file/d/1cyjs9kxFD2TQX0WtMuIe7OuFCMBtzOgM/view?usp=sharing

Јанковић има предање да је пореклом из Грчке, чак му се деда или прадеда звао Дионисије, што није најчешће име код нас

Причао сам са тестираним, али ми није рекао ништа о предању о доласку из Грчке. Напоменуо је само да су старинци у Неузини.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #362 послато: Мај 22, 2018, 02:39:08 поподне »
Тасићи се сматрају староседеоцима у том крају:

"Стариначки родови су:

-Симончинци, Ивковци, Чукарци, Чергарци, Петковци, Богдановци, Миленковци и Вировци или Тасини. Сви славе Аранђеловдан. Сви ови родови су се развили од некадашње четири куће које су постојале уовом насељу."
https://www.poreklo.rs/2016/11/26/poreklo-prezimena-selo-gornje-jabukovo-vladicin-han/

(Јован Ф. Трифуноски, „Врањска Котлина“)

Ово је први јужни рођак ове западне групе E-L241. Опет долазимо до оне везе: јужна Србија - Црна Гора - Крајина. Питање је колико је стара та веза с обзиром да се само на основу 23 маркера то тешко може утврдити. Потребне се дубље анализе.

Колико је Тасић близак са тестираним L241 Албанцима?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #363 послато: Мај 22, 2018, 02:44:51 поподне »
Masurica podseća na Poljsku oblast Mazurija

Читао сам негде да се тај топоним по свом облику везује за источноромански супстрат, исто као и оближња Сурдулица (по румунском surd, од латинског surdus, у значењу "глуви, забачени крај", нешто слично као Глухавица за "Глуху Вас", "забачено село"). Међутим, не знам који би то тачно облик био, у модерном румунском постоји блиска реч măsură, "мера" (од латинског mensura), но нисам сигуран колико је ово етимолошки објашњиво.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #364 послато: Мај 22, 2018, 03:30:54 поподне »
Бркић, Ђурђиц, Доња Краварица, Лучани

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има високе вредности 14 на 439 и 14 на 389i. По вредности 14 на 389i, крсној слави, а и предању Бркић је по свему судећи повезан са Тешовићем из Крушчице код Ариља и Пећинаром из Љубиша код Чајетине.

О Бркићима у литератури стоји:

Старији су досељеници и: Бркићи, Милекићи, Глибићи и Ђудићи.

Бркићи су се „скоро прије 150 година“ доселили из Крушчице у срезу ариљском.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #365 послато: Мај 22, 2018, 03:44:49 поподне »
Колико је Тасић близак са тестираним L241 Албанцима?

Гледам сад, нема превише разлике ни између наших L241 из рода А и рода Б. Осим можда 570 и још пар маркера. И Албанци су негде између ове две групе (по маркерима). 

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #366 послато: Мај 22, 2018, 07:45:42 поподне »
Бабић, Никољдан, Пуцари, Козарска Дубица, хаплогрупа J1-PF7263

Често презиме, честа слава, и добро профилисани род “Влаховића J1c”. У том крају иначе већ има Бабића J1-M267 на 23andMe. Они су из Бијаковца, што је одмах до Пуцара. Ову област населила је јака струја досељеника од Унца, па остаје да се види да ли су ови Бабићи одатле, или из неке друге крајишке области.

Генетски је Бабићу најближи Јањатовић из Лике, а карактерише их вредност 20 на маркеру 385b.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #367 послато: Мај 22, 2018, 07:59:03 поподне »
Бувач, Никољдан, Горња Слатина, Рибник

Припада хаплогрупи G2a-L497>L42>YSC33. Има практично модални хаплотип и велики број блиских поклапања (1 до 2 маркера разлике на 23 упоредива) па је сврстан у општи род.

На сајту Порекла на страници о пореклу презимена Бувач се налази предање о пореклу Бувача.

''Наши стари дједови и прадједови су причали и тако се преноси с кољена на кољено да су била три брата и да је управо један остао у Слатини испод планине Димитор, један отишао у Бардачу код Градишке а један код Дубице или Приједора. Тренутно нас Бувача из Слатине има још у Кључу, Бањалуци, Београду, Новом Саду (Темерину), Ужице, Панчеву, Тител и сви смо порјеклом Слатинци и крсна слава нам је Свети Никола.''

Занимљиво је да је ово тек други G хаплотип код Срба из Босанске Крајине. Први је такође са подручја општине Рибник, у питању је резултат Гајића из Доњег Рибника, G2a-PF3147>L91.

Од ових Бувача би требао да је Жељко Бувач, фудбалски тренер.


 
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #368 послато: Мај 22, 2018, 08:23:16 поподне »
Бувач, Никољдан, Горња Слатина, Рибник

Припада хаплогрупи G2a-L497>L42>YSC33. Има практично модални хаплотип и велики број блиских поклапања (1 до 2 маркера разлике на 23 упоредива) па је сврстан у општи род.

На сајту Порекла на страници о пореклу презимена Бувач се налази предање о пореклу Бувача.

''Наши стари дједови и прадједови су причали и тако се преноси с кољена на кољено да су била три брата и да је управо један остао у Слатини испод планине Димитор, један отишао у Бардачу код Градишке а један код Дубице или Приједора. Тренутно нас Бувача из Слатине има још у Кључу, Бањалуци, Београду, Новом Саду (Темерину), Ужице, Панчеву, Тител и сви смо порјеклом Слатинци и крсна слава нам је Свети Никола.''

Занимљиво је да је ово тек други G хаплотип код Срба из Босанске Крајине. Први је такође са подручја општине Рибник, у питању је резултат Гајића из Доњег Рибника, G2a-PF3147>L91.

Од ових Бувача би требао да је Жељко Бувач, фудбалски тренер.



Честитке на новом Крајишнику G2a-L497. Битан резултат, зато што може бити спона између херцеговачких и западнокрајишких G2a-L497. Ова област је свакако морала бити прелазна за западнокрајишке области.

Интересантно да у Северној Далмацији постоје презимена Бувач и Буач. Ови Бувачи би пре могли бити у вези са Буачима, зато што они славе Никољдан, док Бувачи славе Митровдан. И једни и други су досељени из Босне у 17. тј. 18 веку.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #369 послато: Мај 22, 2018, 08:40:37 поподне »
Гајић, Јовањдан, Сиволинац, Гашица, Градишка, хаплогрупа J2b1-M205>Y22066

Као и у случају Бабића, овде може бити реч о досељеницима из Лике, или околине Унца. Било би занимљиво уколико је реч о старијој породици, пошто сличне хаплотипове налазимо и на Банији. Конкретно Гајиће са овом славом нисам пронашао у том крају 1882., али зато постоји презиме Гаић (Гашица и Бијаковац, слава Јовањдан)

"Св. Јована: Гаић, Дунђер, Давидовић, Вукеља, Греуљ, Звијерац, Бјеловук, Радић, Граовац, Средојевић, Ковачевић, Поповић, Чађо, Стојчић, Бабић, Плишевић."
https://www.poreklo.rs/2014/04/11/poreklo-prezimena-parohije-gasica-bijakovac-gradiska-rs/

Генетски се Гајић сасвим лепо уклапа у ону "полимско-кричку" групу J-M205. Најближа поклапања са тестиранима из Пљеваља, Пријепоља, тј. са Кричкама из Далмације. Одудара једино вредност 23 на 481, која је као и код тестираних из групе Y22063+, али и Лакића који је Y22063-.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #370 послато: Мај 22, 2018, 10:09:19 поподне »
Живанић, Ђурђевдан, Кудиљи, Купрес, хаплогрупа J2b2-M241>Z638


Живанићи из околине Купреса су део шире групе Павловића, коју чини велики број породица са тог подручја. Милојевић их је сврстао у староседеоце у тој области:

"Живанићи, Дујмићи, Аскићи, Талићи, Золотићи, Дражићи, Никићи и Малушићи (старо презиме Кнежевићи) носе заједничко презиме Павловићи и живели су овде, „кад је било Немањића царство“. Славе Св. Ђурђа. Где су сада куће Дујмића и Аскића биле су раније кошаре Павловића. Пре Аустрије су одселили једни Дражићи у Зеницу, и неки Живанићи у Зеницу и око Брчког."
https://www.poreklo.rs/2012/07/23/poreklo-prezimena-selo-donje-vukovsko-kupres-fbih/

Ово предање звучи веома интересантно, посебно зато што је у том крају морало остати Срба староседелаца према неким параметрима. Са друге стране, генетски се Живанићи савршено уклапају у род Голијана J2b2-Z631 из Старе Херцеговине, чак славе и исту славу - Ђурђевдан.
https://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=J2b

Није неуобичајена ова веза Срба из западне Босне и Старе Херцеговине. Што се предања тиче, може такође бити реч о старијим досељеницима.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #371 послато: Мај 22, 2018, 10:11:09 поподне »
Живанић, Ђурђевдан, Кудиљи, Купрес, хаплогрупа J2b2-M241>Z638


Живанићи из околине Купреса су део шире групе Павловића, коју чини велики број породица са тог подручја. Милојевић их је сврстао у староседеоце у тој области:

"Живанићи, Дујмићи, Аскићи, Талићи, Золотићи, Дражићи, Никићи и Малушићи (старо презиме Кнежевићи) носе заједничко презиме Павловићи и живели су овде, „кад је било Немањића царство“. Славе Св. Ђурђа. Где су сада куће Дујмића и Аскића биле су раније кошаре Павловића. Пре Аустрије су одселили једни Дражићи у Зеницу, и неки Живанићи у Зеницу и око Брчког."
https://www.poreklo.rs/2012/07/23/poreklo-prezimena-selo-donje-vukovsko-kupres-fbih/

Ово предање звучи веома интересантно, посебно зато што је у том крају морало остати Срба староседелаца према неким параметрима. Са друге стране, генетски се Живанићи савршено уклапају у род Голијана J2b2-Z631 из Старе Херцеговине, чак славе и исту славу - Ђурђевдан.
https://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=J2b

Није неуобичајена ова веза Срба из западне Босне и Старе Херцеговине. Што се предања тиче, може такође бити реч о старијим досељеницима.

Живанићи су и у оној групи Срба икаваца на Купресу и околини, па се самим тим очекивало да би могли бити Срби старинци у тим крајевима. Међутим, и они су очито досељеници из јужнијих крајева.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #372 послато: Мај 22, 2018, 10:18:43 поподне »
Музикравић, Аранђеловдан, Бечањ, Чачак

Припада хаплогрупи G2a>L497>L42>YSC33. Сврстан је у општи род јер се од свих YSC33 на пројекту издваја по 437=17, а од корјенићких аранђеловштака (чијем би генетском роду можда због славе могао припадати) и по 576=16 односно 570=18 (за њихов род су модалне вредности 15 односно 19). Не искључујем могућност да би на већем броју маркера био ближи њима, али на овом броју маркера не делује им претерано блиско.

Од тестираних на пројекту најближи му је Бојанић из Воћина у Славонији (1 разлике на 23 упоредива маркера).

На сајту Порекла у тексту о становништву Бечња о Музикравићима је написано следеће.

МУЗИКРАВИЋИ (Вујичићи, Вукадиновићи, Марићи) славе Св. Аранђела. Прво су се од некуда доселила два брата: Радован и Ђорђе Брко. Садашњи нараштај им је четврто колено. Зна се да су 1813.год. Музикравићи бежали у Аустрију па су се доцније повратили и тада је један део њих отишао у Ужице.


''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #373 послато: Мај 22, 2018, 11:06:40 поподне »
Тренутно стање:

I2a..........52 (РН908 - 40, СТЅ10228 - 11, М223 - 1)
I1.............5 (P109 - 4, Z63 - 1)
E1b.........13 (V13 - 12, M81 - 1)
Ј2b...........9 (M205 - 6, M241 - 3)
J2a...........1
J1.............3 
R1a.........10
R1b...........4
G2a...........4
N2.............1
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #374 послато: Мај 22, 2018, 11:07:14 поподне »
Цитат
Манић, Аранђеловдан, Масурице, Сурдулица; старије презиме Станковић

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније некој од грана низводно од YP237. Нема претерано блиских хаплотипова у табели, а од неуобичајених вредности издваја се изузетно висока DYS385b=17, и нешто нижа комбинација DYS389=12-28.

Тестирани припада роду Мечкари, који је у Масурицу досељен после ослобођења 1878.:

-Мечкари, Аранђеловдан, су досељени из Преображења. Имају рођаке у Биновцу, Владичином Хану и Сурдулици. И у Преображењу су били однекуда досељени, вероватно као Власи из Македоније.

https://www.poreklo.rs/2016/12/12/poreklo-prezimena-selo-masurica-surdulica/

Њихов предак у Преображењу био је призећен из пчињског села Црновце:

-Дучинци, Аранђеловдан, су пореклом из села Црновца (Врањска Пчиња у сливу Вардара). Отуда је дошао њихов прадед, деда Иван, који је доцније добио надимак Чипан. Разлог досељавања није познат. Познато је, да је из Црновца пошао у Врање, да тамо ради и живи. Уз пут заостане у селу Преображењу и ту се ожени „Влаинком“. Потом оде са женом у Врање, где је радио за трговце из Корче и на тај начин живео. Кућу није имао, него је живео под чергом у доњем делу Врања, која се и данас зове Текија. Доцније Иван Чипан напусти Врање и поново се врати да живи у Преображењу. Тамо изроди деце, те је имао три кћери и око 11 синова, од којих неки остану у селу а остали се разиђу, куд који. Прича се да је један од њих отишао у Цариград, неки у Солун, док се неки враћао у село па поново отишао из села и то на Свету Гору. Од Николе, једног од оних што су остали у селу воде порекло Дучинци, која је једна од најјачих породица у Преображењу*. Сада их је мало у селу, већина их је прешло у Врање, Владичин Хан и Сурдулицу.

https://www.poreklo.rs/2016/05/29/poreklo-prezimena-selo-preobrazenje-vranje/

Преображење је мешовито цинцарско-српско село. Предак тестираног је Србин, што и генетика доказује, јер колико знам међу Цинцарима нема таквог хаплотипа.

У необјављеном истраживању САНУ постоји и један резултат који би могао да говори да је род Дучинаца разнородан, али о том потом.

Ван мреже Stevan J.

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #375 послато: Мај 22, 2018, 11:25:22 поподне »
Moguće je i da sam malo požurio sa zaključkom. Provukao sam Jankovićev haplotip kroz YHRD i izgleda da ima potpuno poklapanje u Grčkoj, a drugde ni blizu, čak ni sa minimalnim haplotipom. Veoma zanimljivo. Sad se pitam da li bi u pitanju mogla biti migracija nekog od naših grčkih rođaka, Cincara ili slično

https://drive.google.com/file/d/1cyjs9kxFD2TQX0WtMuIe7OuFCMBtzOgM/view?usp=sharing


Ja sam ta E-M81 egzotika. :D

Zbog vrlo malo poznatog o istoriji porodice glavna pretpostavka nakon testiranja je bila da ovi Jankovići imaju veze sa španskim kolonistima međutim ovo se više poklapa sa pričom koja kruži po familiji a to je da smo došli iz Grčke. Nikada nisam čuo neke konkretnije podatke sem da mi se čukundeda zvao Dionizije, i sam koren prezimena je grčkog porekla (Ioanikije, Joanikije, odakle muško ime Janko) i da u familiji su česta, ali ne i jedina, imena sa grčkim korenom (kao što je moje, npr). Ovo poslednje je možda samo igra slučaja. Takođe, ne znam da li neku ulogu može da igra to što slavimo sv. Petra i Pavla.
Pokušao sam da nađem neke podatke o naseljavanju Grka u Banat ali nisam našao ništa.

Šta znači YHRD i kako se tumače podaci sa pointovane mape?

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #376 послато: Мај 22, 2018, 11:30:18 поподне »
Јовановић, Тривуњдан, Растиште, Бајина Башта.

Припада хаплогрупи R1b>U106, што је германска грана.

Тестирани је као место порекла навео Растиште на Тари, одакле се његов отац одселио после зидања бране на Дрини.

Јовановићи су део бројног рода Галина у том крају.

https://www.poreklo.rs/2013/01/16/poreklo-prezimena-selo-gao%C4%8Di%C4%87i-bajina-ba%C5%A1ta/

Галине би требало да су од староседелаца у племену Дробњак.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #377 послато: Мај 22, 2018, 11:40:19 поподне »
Јовановић, Тривуњдан, Растиште, Бајина Башта.

Припада хаплогрупи R1b>U106, што је германска грана.

Тестирани је као место порекла навео Растиште на Тари, одакле се његов отац одселио после зидања бране на Дрини.

Јовановићи су део бројног рода Галина у том крају.

https://www.poreklo.rs/2013/01/16/poreklo-prezimena-selo-gao%C4%8Di%C4%87i-bajina-ba%C5%A1ta/

Галине би требало да су од староседелаца у племену Дробњак.

Да ли су ово исти Јовановићи наведени у једном од најзабаченијих села Србије - Јагоштици:
Цитат
Галине или Јовановићи (10 к., Св. Трифун) су потомци Јована Галинца и његових синова, досељена из села Галине, на ободу Гатачког Поља. Јован се први пут населио на вису Штули, под Стоцем, он је и речицу тога краја и целу косу између Јагоштице и Предеовог Крста назвао Галина. Потомци му се више зову Галине, ма да се службено зову и Јовановићи.

Ван мреже Белић

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 87
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #378 послато: Мај 22, 2018, 11:51:59 поподне »
Белић, Ђурђевдан, Боговађа, Лајковац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Несумњиво је повезан са Бјелићем из места Рутоши код Нове Вароши, један маркер разлике на 23 упоредива маркера. Деле исту крсну славу, а и презиме је практично исто, само што је једна верзија ијекваска, друга екавска.

У тексту који обрађује Боговађу нисам нашао Белиће, па ако неко зна нешто о даљем пореклу ове породице, нека напише.

Здраво свима. Ја сам Белић из Боговађе.
У табели  са вредностима маркера нема разлике  између мене и Бјелића из Рутоша, па се питам где је грешка,  у уносу бројки у табелу, Лукином упоређивању, или можда ниједно од та два?
Први Бјелић (мој чукундеда Петар, од оца Марка) у Боговађу долази  негде око 1875-1880 године, по  једном од предања управо из села Рутоши. Жени се Павлијом Костић, која је имала сестру Ану. Костић није имао мушке деце па  се потврђује писање Љубе Павловића у "Колубара и Подгорина" "Мало после њих доселили су се Костићи из Прислонице, округа рудничког, па су данас замрли у мушкој линији."
Презиме Бјелић губи ј после 1945 у већини докумената која сам имао прилике да видим. Разлог не знам.
Фамилија Бјелић  у околини Нове Вароши је бројна, а сазнах и  да је Милан Бјелић написао и "Родослов фамилије Бјелић", до које ускоро треба да дођем.
https://zlatarinfo.rs/vest/1842/rutosi-loza-do-devetog-kolena
Хвала У хромозому и Порекло.рс  :D

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #379 послато: Мај 22, 2018, 11:57:27 поподне »
Цитат
Да ли су ово исти Јовановићи наведени у једном од најзабаченијих села Србије - Јагоштици

Јесу. Јагоштицу и Гаочиће који се налазе унутар Националног парка "Тара" географи убрајају у Растиште.