Земунској општини припадају и нека села Јужног Срема:
Батајница
Постоји неколико прича о пореклу топонима Батајница. Једна, најмање вероватна, каже да назив потиче од речи la bataille - на француском битка, ратовање. Наводно, у 18. веку овде су вођене значајне битке које су Аустријанци водили против Османског царства, те је крај по тим биткама добио овакав назив. Друга звучи као народно довијање да се објасни нејасан корен речи. По тој верзији, назив потиче од речи - блато, јер је такво тло овде било, те су први насељеници место назвали
Блатајница, где се током времена изгубио глас „Л“. Трећа прича каже да је село засновано почетком 16. века од пребега из Србије, а како су се населили на поседу мађарског грофа Батаја (вероватно Batay, Battay, Bathay), по њему је прозвано и новозасновано село. Мени највероватније звучи ова трећа верзија, премда нигде нисам успео наћи никакве податке о реченом грофу.
Прича о la bataille је можда звучала вероватно раније, пре него што су преведени турски дефтери за Сремски санџак из 16. века, с обзиром да се веровало да је Батајница настала 1725. године. Међутим, како је наведено раније, Батајница је под тим називом пописана још 1546. године, као село Земунске нахије. Отуд као веома вероватна појављује се верзија по којој је село засновано најкасније почетком 16. века, пре пада Срема под османску власт.
У дефтеру из 1546. године пописано је 25 кућа у Батајници. 1570. у Батајници је било 28 кућа, а крајем 16. века (дефтер 1588-96), 41 кућа. У континуитету кроз цео 16. век у Батајници налазимо србска имена, што указује да је веома вероватна прича о досељењу пребега из Србије. Занимљивији топоними на подручју батајничког атара из тог времена су:
Вишњевац,
Блажевац,
Ђурино поље.
(подаци из радова „Земун и Земунска нахија у XVI веку“ (2005) и „Два пописа Земунске нахије из 1578/9. и 1588–1596. године“ (2006) Драгане Амедоски)
Батајница је запустела крајем 17. века, током Великог бечког рата. 1720. године ову сада пустару купио је аустријски гроф Одвајер и ту 1725. године населио нове пребеге из Србије и мањи број из околних места. 1753. године, ту је већ 90 кућа. Од тада село је насељено у континуитету до данас.
У Батајници данас постоји неколико крајева који имају своје посебне називе, попут
Црвени Барјак,
Економија,
Шангај. Поред Батајнице налази се брдо
Клисина.
Бусије су насеље између Батајнице и Угриноваца које се оформило уназад 20-ак година, насељено већином Србима избеглим из Крајине 1995. године. Топоним је знатно старији и постоји још у 18. веку (записано од аустријских картографа као
Buzias или
Busias, касније Busia), као пустара, а веома је вероватно да је у ранија времена ту било и наcељено место. Бусије су чест топоним код нас. Настао од турцизма busiya = заседа.
„Бусије, највеће крајишко село на свету“
http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:409614-Busije-najvece-krajisko-selo-na-svetu
Још један топоним са подручја Батајнице -
Велика хумка. Ради се о тумулу са главним гробом неког војсковође из раног бронзаног доба, као и са мешовитом мађарско-словенском гробницом накнадно укопаних средњевековних ратника (11. век). Ширењем Батајнице и насељавањем Бусија, Велика хумка се нашла притешњена између ова два насеља и због људске небриге, ово налазиште је већ претрпело бесповратна разарања.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%85%D1%83%D0%BC%D0%BA%D0%B0_%D1%83_%D0%91%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8