Аутор Тема: Генетичко поријекло Срба  (Прочитано 426915 пута)

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Генетичко поријекло Срба
« Одговор #840 послато: Мај 06, 2019, 07:18:29 поподне »
Хвала Сунце!

Пошто видимо да је hlm (хълм) реч и у словенским језицима, а и у нордијским и германским језицима, чија је онда?

Припада свима => culmination. У суштини, хум значи => врх. Али само две Хумске земље има. :)
« Последња измена: Мај 06, 2019, 07:23:24 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Morski Ratnik

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Генетичко поријекло Срба
« Одговор #841 послато: Мај 06, 2019, 10:01:23 поподне »
Ако се изузме Неретва, сви остали топоними су општесловенски и верујем да их има у свим словенским земљама, па и нису баш неки нарочит доказ везе између Херцеговине и западне Украјине. Мосор и Мосир, вероватно, нису исте етимологије.
Kocentrisani su u krugu 150-200km u Hercegovini i zapadnoj Ukrajini. Ne mora da znaci da je slucajno.

Ван мреже Morski Ratnik

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Генетичко поријекло Срба
« Одговор #842 послато: Мај 06, 2019, 10:09:57 поподне »
Овај цитат све објашњава:

"... tako da o nikakvom 'dolasku Hrvata' iz sjevernijih europskih krajeva u južne ne može biti govora u kontekstu historiografije. Dalmatinski Hrvati su, od svog prvog spomena u ranom Srednjem vijeku, oduvijek bili tu gdje su i sada…"

Повратак на причу о 25000 година континуитета...

https://www.academia.edu/38298037/_HRVAT_I_HRVATI_-_OD_TOPONIMA_DO_ETNONIMA
Ceo clanak.

Nigde ne postoji prica od 25000 godine kontinuiteta. Postavila se teza kako se samo osporava srpsko poreklo primorskih Slovena, a da kod Hrvata niko to ne osporava kod hrvatskih zupa. Ovaj hrvatski istoricar, etnicki izvor Hrvata u ranom srednjem veku svodi na toponim jednog grada iz koga se sirila vlast na okolne zupe i sa njom etnicko ime Hrvata.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Генетичко поријекло Срба
« Одговор #843 послато: Мај 07, 2019, 01:29:59 пре подне »
Припада свима => culmination. У суштини, хум значи => врх. Али само две Хумске земље има. :)

Hum jest reč koju je srbski nasledio iz praslovenskoga kao i svi ostali slovenski jezici, no sam praslovenski ju je pozajmio od gotskoga. PraIE bilo bi kulm- a pragermanski odjek toga bio bi hulm- a praslověnski ako bi postojao sulm, pa onda sъlm radi satemizacije. Iako pozajmica, reč je obćeslověnska, kao i mnoge druge germanske pozajmice. Praslověnski odjek iste praIE rěči u značenju vrh bila bi po mojoj predpostavci rěč slěme.
« Последња измена: Мај 07, 2019, 01:32:46 пре подне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Генетичко поријекло Срба
« Одговор #844 послато: Мај 07, 2019, 01:41:43 пре подне »
Hum jest reč koju je srbski nasledio iz praslovenskoga kao i svi ostali slovenski jezici, no sam praslovenski ju je pozajmio od gotskoga. PraIE bilo bi kulm- a pragermanski odjek toga bio bi hulm- a praslověnski ako bi postojao sulm, pa onda sъlm radi satemizacije. Iako pozajmica, reč je obćeslověnska, kao i mnoge druge germanske pozajmice. Praslověnski odjek iste praIE rěči u značenju vrh bila bi po mojoj predpostavci rěč slěme
Значи загребачко брдо Сљеме је од те речи...Значи да су Словени то од прагерманског узели?

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Генетичко поријекло Срба
« Одговор #845 послато: Мај 07, 2019, 01:45:44 пре подне »
Значи загребачко брдо Сљеме је од те речи...Значи да су Словени то од прагерманског узели?
Изгледа да су узели мало више од речи од прагермана. Неке речи су изгледа стигле у пакету. :)
Догодине у Холштајну!

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Генетичко поријекло Срба
« Одговор #846 послато: Мај 07, 2019, 03:24:24 пре подне »
Значи загребачко брдо Сљеме је од те речи...Значи да су Словени то од прагерманског узели?
" Iako pozajmica, reč je obćeslověnska, kao i mnoge druge germanske pozajmice"

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Генетичко поријекло Срба
« Одговор #847 послато: Мај 07, 2019, 04:26:34 поподне »
Значи загребачко брдо Сљеме је од те речи...Значи да су Словени то од прагерманског узели?

Изгледа да су узели мало више од речи од прагермана. Неке речи су изгледа стигле у пакету. :)

Пређе доба селба Гота, Словијени не ступаху у дотик с Германи, стога речене усвојене ријечи не бијаху из прагерманскога, но из готскога.¹
Ваља имат у виду, да се прагермански бијаше расчланио много пређе је се расчланио прасловијенски. Словијени почеху усвајати готске ријечи током 3. стољећа, након их порази Херманрик, а расчлањати се словијенски бијаше почео тек 5 стотин годин послије. Зато су све од Гота узете ријечи садржане и у свијех словијенскијех језицијех. С ријечми, које су узете из аварскога и булгарскога, случај је паке такав, да их имају само неки словијени, а други пак не. То је зато, јер су Авари, за разлику од Гота, владали не свијеми Словијени, но само дијелом.
Како су у вријеме Хабсбуржске власти у србски ушли изрази политике, господарства, управе, закона, трговине и разних оруђа, тако је слично било и с готским утицањем на словијене унутар њихове владавине.
Можда зато што су сви Словијени били субјектом Гота и нема смисла искати словијенске археоложске културе изван оних с готским утицајем, но то је притча за себе.
Неки од готских утицаја на прасловијенски :

србски — пра-/старо-словенски – готски

Из политике и боја

кнез, кнегиња — кънęзъ, кънегини — кунинг, кунингин (слов. је владика, владар)
витез — витęзъ — витинг, слов. је бор(ац)
краль — карль — карл (франачски)
пук — пълк — фолк (das Volk)
мач — мьчь — меки
штит — считъ — скит (Schütz), слов. је бран
воје-вода је превод од хери-тога, но готски термин је превод с грчскога

Из закона:
шкода — шкада — скада (Schade)
мито — мыта — мута (пошљина, порез)

Из трговине:
купити — каупити — каупан (kaufen)
пенези — пенинзи — пениниг (Pfenig, eng. penny)
стока, скот — скатъ — скат (Schatz) користи се за стоку, а значи благо.
свиња — свинја — свин ( слов. је прасе)
лек — лекъ — лек
лихва, (из)лиш(но) — лихва, лишь — лехуан
стакло — стькла — стикл (Stechel - чаша)


оруђа:
даска — дъска — диск (Tisch-стол), сами готи узели од гр. дискус.
бљудо (тањир)— бјуда — бјуд (bieten-nuditi)
готов – готовъ — гатау (getan— справљен, сдјелан)

култура:
црква — цирку- — кирко
............ — гонезнути — ганесјан (исцелити, оздравити)
ласка — алска — алска (нежна љубав)
љубав — љубу— лиуба (Liebe), слов. је милост, драгост
худог, художник — хондагъ — хандаг (руковат, умелац)

итд.
_______________
1 Pronk-Tiethoff S. The Germanic loanwords in Proto-Slavic. — Amsterdam — New York: Rodopi, 2013. — P. 69
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Генетичко поријекло Срба
« Одговор #848 послато: Мај 07, 2019, 04:43:17 поподне »
Цитат
љубав — љубу— лиуба (Liebe), слов. је милост, драгост
На румунском се љубав каже dragoste.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Генетичко поријекло Срба
« Одговор #849 послато: Мај 07, 2019, 05:17:40 поподне »
Неки од готских утицаја на прасловијенски :

Одличан преглед!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Генетичко поријекло Срба
« Одговор #850 послато: Мај 07, 2019, 05:20:29 поподне »
Једино ово:

црква — цирку- — кирко

Колико је мени познато, извор речи је грчки - Кирие оикиа = Божја кућа.
Можда су Готи узели од Грка, па пренели Словенима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Генетичко поријекло Срба
« Одговор #851 послато: Мај 07, 2019, 05:27:22 поподне »
Само не схватам због чега мислите да су те речи морали донети Готи када су и Пеукини и Бастарни претходно стигли на то подручје из Јасторфа, тј. из Холштајна и Помераније.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Генетичко поријекло Срба
« Одговор #852 послато: Мај 07, 2019, 07:09:06 поподне »
Једино ово:

црква — цирку- — кирко

Колико је мени познато, извор речи је грчки - Кирие оикиа = Божја кућа.
Можда су Готи узели од Грка, па пренели Словенима.

Uobće bi grčki oblik iz 4 věka κυρικόν (gospodnji) u praslovenskom dao kuriku iz čega bi se razvilo цырькъ, ako bi akcent u grčkoj rěči padao na prvi slog, no to nije slučaj. Ako bi padao na drugi slug, razvilo bi se u кърикъ, а пошто је на задњем слогу, развило би се кърькы́/кърькве (ген.). На жалост ъ не проузрокује преглас к у ц, да би из тога настало църькы иначе би се и кърчма звала црчма.  Осим тога словијени су кршћени много послије Гота и послије свијех овијех прасловијенских гласних промијена, а руси и пољаци су ту ријеч усвојили доцније. Мени се чини, да је постојала разлика између преславске и охридске преводилачке традиције, где су преславци искали словијенску ријеч и творили многе калкове, а охридци су усвајали многе грчке, латинске и оне ријечи које су Кирил и Методиј донесли из Паноније. Зато ми се чини да Преславци кажу съборъ док Охридци църькы. Наиме Панонци су још у доба пређе Кирила били субјект њемачких мисионаоа и одактле им и терминологија црква, миса и слично. С друге стране опет би староњемачко кирико дало чирькы или чьрикы зависно од акцента и како год да окренеш не ваља. Једино је јасно, да су јужни Словјени начинили црькы из западнословенскога цыркы, а цыркы је морало настати од kúrko/kúriko. Могао би то бити неки Лангобардски облик. Да не петљам више  :)
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Генетичко поријекло Срба
« Одговор #853 послато: Мај 07, 2019, 07:30:20 поподне »
Само не схватам због чега мислите да су те речи морали донети Готи када су и Пеукини и Бастарни претходно стигли на то подручје из Јасторфа, тј. из Холштајна и Помераније.

Za Bastarne je težko bilo što tvrditi od koga ishode, jer su ih rimski pisci trpali kojekuda, kao što nijesu znali kuda bi trpali Slovene - u Germane ili Sarmate, jer za njih su postojali Germanije do Visle i Sarmatija od Visle. No stoji tvrdo, kako se vidi iz izvora, i to da su Bastarni se měšali s Dakima i stalno težili k Miziji i Trakiji, te se selili preko Dunava, te ih do nestanka sěckali Rimljani, no na sěveru su imali posla isključivo s zapadnima Alanima zvanima Bělima, a na svojem jeziku Ruhš-Alan. Dok su Goti došadši sa sěvera podčinili Slověne s Hermanrikom, kako su podčinili i něka Germanska plemena i Herula i Ruga i samih preostalih Bastarna i iranskih Ruhšalana. Da te neko podčini ne znači da se s njima měšaš genetski. Pogotovo su Germani bili veoma čistunci po tom pitanju. No evo koliko je turske i němačke terminologije u srbskom, a koliko gena? Kako bilo da bilo, ako su Bastarni zaista bili Germani, ne bi ni činilo mnogo razlike jesu li pozajmice od njih ili od Gota. No u svakom slučaju, ako dobro slutim (slutiti nije i znati) na što ciljaš, veza zaključka "germanske pozajmice mogle bi bit i bastarnske a ne gotske, zato je I2a u Slovenima od Bastarna" stojala bi na klimavim stubima.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Генетичко поријекло Срба
« Одговор #854 послато: Мај 07, 2019, 07:39:46 поподне »
Ма не циљам ни на шта, осим што на картама видим које народе везују за те територије. Германских племена је ту било пре доласка Гота, то је сигурно.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Генетичко поријекло Срба
« Одговор #855 послато: Мај 08, 2019, 05:55:49 поподне »
Пређе доба селба Гота, Словијени не ступаху у дотик с Германи, стога речене усвојене ријечи не бијаху из прагерманскога, но из готскога.¹
Ваља имат у виду, да се прагермански бијаше расчланио много пређе је се расчланио прасловијенски. Словијени почеху усвајати готске ријечи током 3. стољећа, након их порази Херманрик, а расчлањати се словијенски бијаше почео тек 5 стотин годин послије. Зато су све од Гота узете ријечи садржане и у свијех словијенскијех језицијех. С ријечми, које су узете из аварскога и булгарскога, случај је паке такав, да их имају само неки словијени, а други пак не. То је зато, јер су Авари, за разлику од Гота, владали не свијеми Словијени, но само дијелом.
Како су у вријеме Хабсбуржске власти у србски ушли изрази политике, господарства, управе, закона, трговине и разних оруђа, тако је слично било и с готским утицањем на словијене унутар њихове владавине.
Можда зато што су сви Словијени били субјектом Гота и нема смисла искати словијенске археоложске културе изван оних с готским утицајем, но то је притча за себе.
Неки од готских утицаја на прасловијенски :

србски — пра-/старо-словенски – готски

Из политике и боја

кнез, кнегиња — кънęзъ, кънегини — кунинг, кунингин (слов. је владика, владар)
витез — витęзъ — витинг, слов. је бор(ац)
краль — карль — карл (франачски)
пук — пълк — фолк (das Volk)
мач — мьчь — меки
штит — считъ — скит (Schütz), слов. је бран
воје-вода је превод од хери-тога, но готски термин је превод с грчскога

Из закона:
шкода — шкада — скада (Schade)
мито — мыта — мута (пошљина, порез)

Из трговине:
купити — каупити — каупан (kaufen)
пенези — пенинзи — пениниг (Pfenig, eng. penny)
стока, скот — скатъ — скат (Schatz) користи се за стоку, а значи благо.
свиња — свинја — свин ( слов. је прасе)
лек — лекъ — лек
лихва, (из)лиш(но) — лихва, лишь — лехуан
стакло — стькла — стикл (Stechel - чаша)


оруђа:
даска — дъска — диск (Tisch-стол), сами готи узели од гр. дискус.
бљудо (тањир)— бјуда — бјуд (bieten-nuditi)
готов – готовъ — гатау (getan— справљен, сдјелан)

култура:
црква — цирку- — кирко
............ — гонезнути — ганесјан (исцелити, оздравити)
ласка — алска — алска (нежна љубав)
љубав — љубу— лиуба (Liebe), слов. је милост, драгост
худог, художник — хондагъ — хандаг (руковат, умелац)

итд.
_______________
1 Pronk-Tiethoff S. The Germanic loanwords in Proto-Slavic. — Amsterdam — New York: Rodopi, 2013. — P. 69
Ове речи су несумњиво германског порекла, али мене овде буни једна ствар. Колико дуго су Готи владали Словенима? И да ли је то било довољно да се неке веома основне речи усвоје из страног језика, иако су ти појмови врло вероватно постојали у језику Словена. Зар није такође могуће, да су те германске речи пореклом од неке супстратне популације која је учествовала у етногенези Словена, а која је германског порекла, на пример, можда и И2 популација?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Генетичко поријекло Срба
« Одговор #856 послато: Мај 08, 2019, 06:17:32 поподне »
Ове речи су несумњиво германског порекла, али мене овде буни једна ствар. Колико дуго су Готи владали Словенима? И да ли је то било довољно да се неке веома основне речи усвоје из страног језика, иако су ти појмови врло вероватно постојали у језику Словена. Зар није такође могуће, да су те германске речи пореклом од неке супстратне популације која је учествовала у етногенези Словена, а која је германског порекла, на пример, можда и И2 популација?

Треба такође имати у виду да неки заједнички германско-словенски термини можда вуку порекло из знатно ранијег периода, пре стварања протогерманског и протобалтословенског језика, односно у време касног енеолита (почетак 3. миленијума п.н.е.), када су почеле да се стварају прве дијалекатске зоне касног ПИЕ (прото-индоевропског); једна од тих зона је била пре-прото-германско-балто-словенска, оличена највероватније у Култури тракасте керамике (Corded Ware). Једна од таквих речи је муња, чији протословенски облик је *mъldni, а који се јавља и у протогерманском као *meldunjaz, од којег потиче назив за чекић бога Тора, Мјолнир.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Генетичко поријекло Срба
« Одговор #857 послато: Мај 09, 2019, 04:09:20 пре подне »
Ове речи су несумњиво германског порекла, али мене овде буни једна ствар. Колико дуго су Готи владали Словенима? И да ли је то било довољно да се неке веома основне речи усвоје из страног језика, иако су ти појмови врло вероватно постојали у језику Словена. Зар није такође могуће, да су те германске речи пореклом од неке супстратне популације која је учествовала у етногенези Словена, а која је германског порекла, на пример, можда и И2 популација?

Уреду. Покушајмо докучити, која би то прагерманска популација била могла учествават у постанку Словена. Зато, дај ми један хаплотип, који је уједно свегермански и свесловенски!
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Генетичко поријекло Срба
« Одговор #858 послато: Мај 09, 2019, 04:43:58 пре подне »
Ако данас није свегермански или свесловенски не значи да то није био у некој прошлој епохи. Губи се из вида да је I2* линија у Европи више десетина хиљада година и да нема ништа чудно у томе да је пре него што је била део неке словенске нације била део неке друге, па и германске и предгерманске, или келтске и сл. Живели су хиљадама година у и око Догерленда, кретали су се правцем Померанија-Црно море, имали су језик и пре масовног доласка R1b и R1a популације у Европу.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Генетичко поријекло Срба
« Одговор #859 послато: Мај 09, 2019, 08:20:44 пре подне »
Уреду. Покушајмо докучити, која би то прагерманска популација била могла учествават у постанку Словена. Зато, дај ми један хаплотип, који је уједно свегермански и свесловенски!

I2a-L621 :)