Науке и научне дисциплине > Историја

Црна смрт, куга, чума или морија

(1/5) > >>

Тимар:
Предложио бих да се овдје позабавимо последицама смртоносним болестима и кретању становништва у тим временима. Црна смрт појавила се 1334 године у Кини, и убрзано проширила се ка Европи sr.wikipedia.org/sr/Црна_смрт,  гдје је на наше просторе, тј. просторе Дубровника стигла већ 1348 године, као и Задра, Трогира и Сплита.  www.academia.edu/1137951/Neka_razmi_ljanja_o_demografskim_posljedicama_epidemije_Crne_smrti_1348._
Касније је ова болест у народу прозвана као КУГА, и махом је харала на овим просторима све до краја 19. вијека:
-1507
-1533
-1536
-1546/49
-1555/59
-1574

-1613/18
-1653/58
1674/76

-1730/32
-1762/63
-1783/84

-1813/16
-1834
-1837


Ова болест уморила је велики број становника, гдје су многобројне породице угашене. Мада у Тимару још се у народу прича да "куга у кући самог једаног уморити неће". Мртви су махом сахрањивани у Кужи'им гробља, "да не заразе мртве". Та гробља се и данас могу препознати по топонимима, махом зарасла у шуме. Једно од тих гробаља, и једно од највећих, које се налазило код  некадашње Арапове ћуприје на Гомјеници, прекопали су рудари РЖР Омарска, прије 10 година, "јер нису знали".

Милош:

--- Цитат: Тимар  Октобар 04, 2016, 12:55:29 поподне ---Предложио бих да се овдје позабавимо последицама смртоносним болестима и кретању становништва у тим временима. Црна смрт појавила се 1334 године у Кини, и убрзано проширила се ка Европи sr.wikipedia.org/sr/Црна_смрт,  гдје је на наше просторе, тј. просторе Дубровника стигла већ 1348 године, као и Задра, Трогира и Сплита.  www.academia.edu/1137951/Neka_razmi_ljanja_o_demografskim_posljedicama_epidemije_Crne_smrti_1348._
Касније је ова болест у народу прозвана као КУГА, и махом је харала на овим просторима све до краја 19. вијека:
-1507
-1533
-1536
-1546/49
-1555/59
-1574

-1613/18
-1653/58
1674/76

-1730/32
-1762/63
-1783/84

-1813/16
-1834
-1837


Ова болест уморила је велики број становника, гдје су многобројне породице угашене. Мада у Тимару још се у народу прича да "куга у кући самог једаног уморити неће". Мртви су махом сахрањивани у Кужи'им гробља, "да не заразе мртве". Та гробља се и данас могу препознати по топонимима, махом зарасла у шуме. Једно од тих гробаља, и једно од највећих, које се налазило код  некадашње Арапове ћуприје на Гомјеници, прекопали су рудари РЖР Омарска, прије 10 година, "јер нису знали".

--- Крај цитата ---

Билa je пpe 2-3 дaнa eмиcиja нa Viasat History-у упpaвo o "бубoнcкoj куги". Пocтaвљa ce питaњe зaштo cу Jeвpeje oптуживaли зa њу?

Amicus:

--- Цитат: Тимар  Октобар 04, 2016, 12:55:29 поподне ---Предложио бих да се овдје позабавимо последицама смртоносним болестима и кретању становништва у тим временима. Црна смрт појавила се 1334 године у Кини, и убрзано проширила се ка Европи, гдје је на наше просторе, тј. просторе Дубровника стигла већ 1348 године, као и Задра, Трогира и Сплита.

Ова болест уморила је велики број становника, гдје су многобројне породице угашене. Мада у Тимару још се у народу прича да "куга у кући самог једаног уморити неће". Мртви су махом сахрањивани у Кужи'им гробља, "да не заразе мртве". Та гробља се и данас могу препознати по топонимима, махом зарасла у шуме. Једно од тих гробаља, и једно од највећих, које се налазило код  некадашње Арапове ћуприје на Гомјеници, прекопали су рудари РЖР Омарска, прије 10 година, "јер нису знали".
--- Крај цитата ---

Браво за тему, Тимаре. Да, ово је један од веома значајних фактора који су врлиши депопулацију неких простора, процене су да је куга у руралним срединама углавном односила око 50% становништва, а што је у збијеним срединама могло само да буде још израженије.

Не видех до сад нигде, а било би корисно кад бисмо имали карту места и простора које је погађала ова болест кроз историју, можда би нам и сама карта неке ствари објаснила.

Топоними попут кужних или чумних гробаља и данас су познати на простору Североисточне Босне и свест о последицама куге сачувала се до данашњих дана. Вероватно и зато што то није било тако давно. Наравно, било би занимљиво имати доступне неке пописе из времена пре куге, али такви још увек за ове просторе нису објављени.

НиколаВук:
Само да додам да куга није први пут дошла у 14. веку у Европу, већ се она јављала широм Старог Света (Европе, Азије и Африке) хиљадама година уназад, а претпоставља се да су њене епидемије кренуле са почетком неолитског начина живота, тј. са седентаризацијом, и самим тим блиског живота људи и домаћих животиња и укупног повећања људске популације због новог начина привређивања. Велику улогу у њеном ширењу је одиграла земљорадња, управо због сакупљања житарица у људским стаништима које су, опет, привлачиле пацове који су главни преносници бува заражених овом болешћу. Једна од познатијих епидемија је свакако Јустинијанска куга, која је погодила читав простор Источног Римског Царства половином 6. века, што је био један од главних разлога велике депопулације Балкана у то доба, поред опште несигурности изазване нападима варварских племена преко Дунава.

Пеја:
Ђорђе Пејановић, "Становништво Босне и Херцеговине", "...сталнијег популационог стања није било..." Разлози пресељавања: економски, неродна година, куга 1856, 1865- 1875, терор Туртака, вјерски прогон, данак у крви, плаћање пореза, владичанска бира, буне, ратови. 

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна