Порекло становништва > Црна Гора

Шекулар

(1/138) > >>

Nebo:

--- Цитат: Nebo  Август 31, 2015, 03:32:29 поподне ---Недавно је ЦАНУ постхумно објавила књигу Мирка Барјактаровића o Шекулару, где су обједињени поред овог и неки ранији његови текстови објављивани по часописима. Књига је објављена у малом тиражу, а ја сам до ње дошао захваљујући неким ЦГ везама нашег „пореклаша“ Рада Бракочевића  ;).
Да се мало похвалим, поседујем већину до сада објављених књига о Шекулару, аутора (хронолошки) Радоја Кастратовића, Голуба Бракочевића, Миомира Дашића, Благоја Шарића, Рада Бракочевића и горе наведену.
Можда би неког занимало, па ћу видети с Јовицом да се то скенира и окачи у дигиталну библиотеку Порекла.

--- Крај цитата ---


--- Цитат: Небојша  Август 31, 2015, 07:50:02 поподне ---Небо, занимљиво да се за Шекуларце тврди да су доселили из Босне, "са Змијања".

Не знам да ли имамо тестираних који, према предању, воде порекло од Петра Шекуларца?

Знам да имамо Девиће I2a DN, који су Ћеткови потомци и који су наводно доселили из Дробњака.

Можда су и они део те групе која је дошла из Босне, што би било веома занимљиво с обзиром да се налазе у роду В, где су и многе породице далматинских Срба.

Ови Срби из Далмације досељени су углавном из Босне (Змијање и Бјелајско Поље).

Не знам колико је ово реално, зато што се у оквиру овог рода (В), налазе и породице са Косова, из цент. Србије, итд. Међутим, Девићи су генетски најближи управо овим Далматинцима.

--- Крај цитата ---

Nebo:
Становништво Шекулара се дели на неке четири групе. Старошекуларце, Ћетковиће, усељене Васојевиће и остале мање усељеничке родове.

Није искуључено порекло дела Старошекулараца из Босне. То би били Војводићи (Дашићи, Рмуши, Булићи) и више родова који се заједнички зову Радмужевићи (Лекићи, Кењићи, Томовићи, Спалевићи, Кукаљи, Маслари, Бошковићи). Они су у Шекулару већ јако дуго, поуздано од почетка 14. века, када се племе помиње у Светостефанској хрисовуљи (1316), па Шекуларци спадају међу најстарија племена ЦГ. Војводићи фигурирају као потомци војводе Петра Шекуларца. Дашићи и Булићи потичу од војводе Димитрија Даше Војводића (око 1660 - око 1730), а Рмуши од његовог рођеног брата.

Предак Вуковића (разгранато братство које потиче од Вука Маринкова „Љевака“ - Бракочевићи, Бошковићи, Јашовићи, Матовићи, Шарићи, Гојковићи, Божовићи, Живковићи, Поповићи, Лабудовићи) дошао је у 17. веку из Цуца. Њима сродни, али не директни Вукови потомци су Ивановићи.

Половином 18. века у Шекулар се досељавају Портићи, чија је старина из Ћеклића (братство Рајковићи). У селу Мезгале од половине 18. века живели су Зоговићи, чије порекло је са Цетиња. О њима смо писали на теми „Нови тестирани на Српском ДНК пројекту“. Код двојице потомака овог рода утврђена је ХГ Г2а. Осим њих, има још неколико мањих усељеничких родова из Братоножића, Мораче и Зете.

Nebo:
Што се Ћетковића тиче, имамо већ двојицу тестираних И2а дин.сев, плус још двојицу људи за које све упућује да су потомци исељених Ћетковића, али није 100% сигурно, и они су иста ХГ. То је већ солидан број за једно братство.
Девићи, као и сви ми остали Ћетковићи, имамо предање о пореклу из Дробњака. Е, сад, Новљани очито нисмо, јер до сада тестирани новљански родови су И1 П109, па би могли да будемо неки старији слој становништва, „преновљански“. Ову причу о Дробњацима водимо већ дуже време, никако да се рашчивија...
По предању, наш предак Ћетко Илијин био је од Церовића из дробњачке Тушиње. До сада немамо тестираних Церовића. Не знамо да ли су Новљани или не. Оно што додатно указује на порекло од Церовића је и чињеница да је први одвојени огранак нашег братства, од једног од четири Ћеткова сина који се (око 1750) иселио у Метохију (село Бело Поље), задржао презиме Церовић и дан дањи се његови потомци тако презивају. Не инсистирам на томе, сачекаћемо да се неко од овог братства тестира. Зато сам и ставио позив на теми „Траже се за тестирање“.

Nebo:
Видим да смо генетски блиски далматинским родовима. Мој закључак је да и наши и њихови преци потичу из истог миљеа. Вероватно миграција неког племена или катуна са југоистока (Македонија?) у средњем веку, насељавање у Херцеговини или западној Босни, касније расељавање на две стране - део на северозапад, део на исток у област Дробњака. Наша миграција (Ћетко) је скорија, из Дробњака у Шекулар почетком 18. века.

Нешто ми пада на памет: у области Комарнице и Језера пре Дробњака живели су Кричи. Раније мишљење о њима било је да је у питању влашко племе. Међутим, има и неких новијих тумачења по којима би могли бити потомци словенских Кривича, који су део словенске сеобе из 6. века. Они би могли бити носиоци И2а дин.северни. Па, тако, није искључено и да И2а дин сев. родови из рода В (укључујући и Ћетковиће) потичу од њих. 

Nebo:
Оно што је занимљиво за братство Ћетковића је и братствени надимак "Вајмеши". С обзиром да тај надимак носе и потомци првог сина Ћетковог који се иселио за Метохију (Церовићи), намеће се закључак да је већ и сам Ћетко био "Вајмеш", био то његов лични или породични надимак.
Непознаница је и шта значи реч Вајмеш, то ни од кога нисам успео сазнати. Ровински је, током свог боравка у Шекулару 1884-5, забиљежио да су му неки Вајмеши причали да тај надимак носе по свом претку војводи Вајмешу из 15. века, који је са Ђурђем Кастриотом бранио Кроју од Турака. Међутим, нигде у историјским изворима нисам нашао на особу под именом "војвода Вајмеш".

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна