Словенски идентитет код Срба

Вјера и култура Срба > Културно наслеђе

<< < (2/45) > >>

нцп:

--- Цитат: Милан Петровић Јун 01, 2019, 04:00:56 поподне ---Ево једног можда индиректног питања о пореклу. Колико се ви заиста осећате Словеном, колико имате тај идентитет? За мене је архетип Словена био Рус или евентуално Пољак, али себе никада нисам на тај начин видео. Наравно када чујем словенске језике, разумем понешто, али сам увек имао осећај да је наш језик доста различит и од источнословенских и од западнословенских језика. Уз то сам увек примећивао и разлику у изгледу, јер је чини ми се ''словенски'' фенотип код нас ипак редак.

Питам се како то виде људи чији преци нису чак ни словенизирани, већ само србизирани доста касније.

Просто, видим себе подједнако удаљеним од Руса колико од Енглеза нпр.

--- Крај цитата ---

Морала сам више пута да прочитам ово што сте написали!

Помислих да вас је обузео "злодух" хаплогрупизма или да имате кризу идентитета!

Али, сад ипак након петог читања мислим да сте "мислили" да је долазак и о(п)станак тог неког вашег пра пра пра претка (по мушкој линији) на Балкану и прожимања како са својим "изворним" саплеменицима преко њихових кћери, тако и са онима који су ту били од раније (коју годину, деценију или век или вековима) или са онима који су дошли можда касније преко њихових кћери "учинило" или довело до тога то сте ви данас, наравно, другачија мешавина од Руса, Чеха, Литванца или Шкота.

сɣнце:

--- Цитат: Милан Петровић Јун 01, 2019, 04:00:56 поподне ---Ево једног можда индиректног питања о пореклу. Колико се ви заиста осећате Словеном, колико имате тај идентитет? За мене је архетип Словена био Рус или евентуално Пољак, али себе никада нисам на тај начин видео. Наравно када чујем словенске језике, разумем понешто, али сам увек имао осећај да је наш језик доста различит и од источнословенских и од западнословенских језика. Уз то сам увек примећивао и разлику у изгледу, јер је чини ми се ''словенски'' фенотип код нас ипак редак.

Питам се како то виде људи чији преци нису чак ни словенизирани, већ само србизирани доста касније.

Просто, видим себе подједнако удаљеним од Руса колико од Енглеза нпр.

--- Крај цитата ---

Видим себе као Словенина и тим се разликујем од других скупина народних. Веома волим истраживати друге народе, учити њихове језике и културу и док сам у њиховом дому поштовати њихова правила. Живећи у иностранству и побивши на многим местима и упознавши многе народе, схватио сам, да сви ми људи имамо исте бољке, да се сви молимо богу прво за здравље а онда за радост и љубав, а потом остало; да сви ми умемо и вољети и мрзјети и да међу свима има и добра и зла. Све ово је заједничко насљеђе човјека сачињава 99% човјека. Остало 1% су разлике које су разне заједнице приобреле услијед своје посебне околине и у вези с тим развијене културе и начина живота. Некога је живот учинио скитницом пастиром, некога ловцем, некога пољеработником, некога путујућим музичарем итд. но сви требамо једни друге.
Пастир мора некому продати сир и кожух, а пољеработник некому своје сијено и ланену тканину.
И пастир негде мора наћи супругу, јер не може своје сестре и племенице женити. Све ово чини, да су људи одувијек живјели у одређеној повезаности и размјењивали своја знања, ријечи и гене. Осјећам се прије свега дио човјечанства.

Од осталих припадника човјечанства ме дијели мој матерњи језик и покоји обичаји. Они ме чине Србином. И ако предам тај језик, а знам само њемачки или италијански бит ћу њемцем или италијаном, јер изгледом нисам различит. Наравно у Кинезе не пашем.
Тај исти језик и обичаји који ме разликују од Њемца или Италијана или Грка, а с једним Хрватом, Бугарином, Чехом, Словаком, Пољаком, Русом ме спаја. У једних сам у туђини, у других сам као свој међу својима, иако сам се као Србин из Подкозарја често осјећао као странац и у правој Босни и у Србији и у Црној Гори. Било је тренутака и када сам се у неких људи мога краја осјећао туђинцем, а у Међимерју или Москви својим на свому.
У току мога сусрета с разним народима осјећао сам неку топлоту у сусрету с Међимурцима, Мађарицама, Пољакињама, Украјинкама и Русима, као и сјеверним Италијанима. У Руса се ствар веома цијепа. Њих знам најбоље и с њима сам имао у нижим слојевима дружштва и сасвим високим позитивно осећање, док је у средњем слоју било у њух много неподношљивих и размажених жена и баба, од којих мени као крајишнику крв узаври. Крв ми је узвирала и у сусрету с појединим Хрватима Далматинцима, Турцима, Грцима, Арапима и Јерменима. Ти људи већином сви имају заједничку особину, да су надарени за пјесму, храну и разне занате и пријатно је с њима трговати и купити у њих штогод, али су толико склони варању, лагању, издаји и сплетничењу, те веома импулсивни и нада све умишљени и субјективни, да ми је било који ближи и осјећајан додир с њима непријатан, особено с Јерменима, који ће те братимити, а на крају ти украсти новце и сестру ти силовати. Моја баба би рекла за такве људе, да су пргаве нарави. Ја им цијеним умјетност, али не желим се с њима братимити нити кумити.
Што се тиче Њемаца, пријатно ми је с њима, јер су у поређењу с нашим просјеком нада све разумни и умни људи, веома везани за заједницу и пажљиви, да не увриједе, не краду, не примају мито, нису издајице и воле свој језик, своју земљу и природу, самоуверени су. Све ово не може се рећи за бизнисмене и политичаре, но то је обћа ствар за све земље.

Уз све моје искусство, научио сам, да су највећа одлика једнога народа његов језик, одјело и обичаји. Мој језик је из словјенскога племена и остали Словени су ми близки и језиком и духом, а Мађари и Власи духом, уз један осјећај, да смо ми Срби баш архаични тип Словијена имајући и словијенска имена и живе народне обичаје и неку гостопримност заједно.
С друге стране бити Србин је релативна ствар и некада ми је по нарави ближи рецимо Славонац, Русин, Словак и Украјинац него неки становник јужне Србије или неки Пазарац (ништа негативно, само ближи или сличнији). Никада нећу схватити логику неких Срба, који говоре једним словијенским језиком и обављају словијенске обичаје, а све мрзе Словене и диче се колики су Илири. Таквима кажем само, ено вам албански и грчки, а србско је од словијенскога нераздвојиво. Од Срба сам доживео и најљепше и најружније, јер су Срби пређе свега, исто само људи, а људски је гријешити, но у учити из њих. Ваља се развијати, но не и одтуђити од свога.

ЛукаОБ:
Ја сматрам да ми Срби још увијек нисмо довољно формирали националну тј. народну свијест, поготово то долази сада до изражаја у овој ери интернета када нам је све доступно па и та "ДНК" истраживања. Да ли је то наше помодарство,лицемјерје или једноставно недовољно формирана национална свијест која је посљедица комунизма не знам, али свједоци смо да се на овом форуму полако стварају предрасуде према појединим хаплогрупама, предрасуде о "срБским" и "несрпским" хаплогрупама, о србизацији итд...
Оно што је мени стварно засметало јесте та предрасуда да су припадници свих других хаплогрупа осим И2 и Р1А мањи Срби. Оно што идентификује један народ су језик,традиција,култура и заједничка историја, а тек онда генетика итд... Нама Србима је овај ДНК пројекат најмање био потребан имајући у виду нашу склоност ка подјелама. Много се полемике водило и око србизације Шиптара и Хаплогрупе Е и поријеклу исте, међутим ми заборављамо да су Шиптари управо хетерогенији народ од нас са великим генетксим примјесама, разликама у културама између Гега и Тоска и многим другим несличностима а опет имају формиранију националну свијест, која како год да је настала нама може бити за примјер.

Милан Петровић:

--- Цитат: на Црвeњском путу Јун 01, 2019, 06:54:46 поподне ---Морала сам више пута да прочитам ово што сте написали!

Помислих да вас је обузео "злодух" хаплогрупизма или да имате кризу идентитета!

Али, сад ипак након петог читања мислим да сте "мислили" да је долазак и о(п)станак тог неког вашег пра пра пра претка (по мушкој линији) на Балкану и прожимања како са својим "изворним" саплеменицима преко њихових кћери, тако и са онима који су ту били од раније (коју годину, деценију или век или вековима) или са онима који су дошли можда касније преко њихових кћери "учинило" или довело до тога то сте ви данас, наравно, другачија мешавина од Руса, Чеха, Литванца или Шкота.

--- Крај цитата ---

Само сам изнео свој субјективни осећај. Мој национални идентитет је свакако српски, тим језиком говорим, осећам да припадам са људима истог идентитета, било које хаплогрупе. Међутим, да у собу у којој седи сто људи уђе неко и викне - ''Нека устану сви Словени!'' - не бих имао нагон да устанем. Да ли је то криза идентитета или моје васпитање не знам, али знам да није од јуче, тј. од када сам сазнао за хаплогрупе. У сваком случају драго ми је да на форуму имамо људе који умеју да процене да ли неко има кризу идентитета. То је велика услуга за 3000 динара годишње. :)

сɣнце:

--- Цитат: Ojler Јун 01, 2019, 07:19:01 поподне ---Другим речима, и онај несловенски удео код нашег народа је готово исто толики. Чини ми се да се та чињеница понекад неправедно запоставља и да би ближе истини било рећи да смо Словени отприлике исто колико и не-Словени.

--- Крај цитата ---

Једини несловјенски удио у србству су туђе ријечи, туђи обичаји и туђа одиијела, за које човјек с предрассудама о свем што је своје, сматра да су боље чим су иностране. Срби су као Словјени дошли овдје и као Словјени постоје и данас. То што су тим Србима мнози пришли и постали дијелом њих и Словјена, а ови то прихватили радо, то треба славити, а не тога се стидјети или сада након тисућу година нешто по том чапркати, да Срби нијесу Словјени. Може се ради науке казати, да су Словјени обогатили свој генофонд из разних праваца, али ти који су пришли у Словјене веће стотине љета ријевно чувају словијенски језик Срба, словијенске чипке, ткање поњава, бајке, повијести и слично. Нема ту што називати несловијенским или додјељивати неке предрассудне црте једнима и другима, као боје косе и слично.

Ево неких примера Словијена, одгледајте:

https://www.youtube.com/v/qZ1qmJPV6DM&t=415s

https://www.youtube.com/v/3D6WDysKgqo

Навигација