Лика и Личани

[Дела973]

ЛИЧКА ПРЕЗИМЕНА И НАДИМЦИ.

http://www.scribd.com/doc/35375858/L...sorija-Krajine


ПОПИС ЛИКЕ И КРБАВЕ 1712.
http://www.skdprosvjeta.com/pdf/9.pdf


ПРОТА МАНОЈЛО ГРБИЋ
http://www.scribd.com/doc/47278263/M...nstvo-knjiga-1

[Дела973]

Војин С. Дабић, ВОЈНА КРАЈИНА Карловачки генералат (1530-1746)
 http://www.scribd.com/doc/145951637/VOJNA-KRAJINA-Karlova%C4%8Dki-generalat-Vojin-S-DABI%C4%86

ПЛЕМЕНСКИ РЈЕЧНИК ЛИЧКО-КРБАВСКЕ ЖУПАНИЈЕ
По службеним подацима крајем 1915, саставио Радослав М. Грујић
http://www.scribd.com/doc/47526542/P...anije-R-grujic


СЕОБЕ И НАСЕЉА У ЛИЦИ, Стјепан Павичић.
http://www.scribd.com/doc/35921530/S...naselja-u-Lici

CROATIA, CHURCH BOOKS, 1516-1949
ORTHODOX (ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА, ПО ПАРОХИЈАМА)

https://familysearch.org/pal:/MM9.3....3Fcc%3D2040054
(Пример једне странице, конкретно мог претка, из цркве Св. Николе у Црној Власти, данас Горње Врховине)

[Дела973]

СРПСКО ПРИВРЕДНО ДРУШТВО "ПРИВРЕДНИК", ЗАГРЕБ

Компјутерска база података о "Привредниковим" предузетницима, повереницима и питомцима, организације која је ишколовала огроман број деце из Лике али и из свих других крајева. Свако може да пронађе по презимену или месту неког свог ко је био њихов ђак од 1897 до 1946. године.

http://baza.privrednik.net/privrednik.php


http://www.scribd.com/doc/77486473/LIKA1

[Дела973]

О ЕТНОГЕНЕЗИ СТАНОВНИШТВА ЛИКЕ, Мирко Марковић (хрватски аутор)

http://www.scribd.com/doc/66937613/O...Mirko-Markovic
(Текст обилује грешкама, односно аутор се позива на изворе који обилују грешкама стандардним за хрватску историографију, али има корисних информација).


http://www.scribd.com/doc/89877300/%...B2%D0%B8%D1%9B


http://www.scribd.com/doc/33040883/A...B8%D1%98%D0%B8

[Дела973]

Из књиге Војина С. Дабића " ВОЈНА КРАЈИНА Карловачки генералат (1530-1746)"

Oдељак: Насељавање оточачко-брињске области

".... Једна од тих већих група, које су чиниле 83 српске породице са 941. чланом, доселила се 1658. године у оточачко-брињску област из Усоре, после дуготрајних преговора са крајишким заповедницима. Заповедник Карловачког генералата намеравао је да их насели у околини Плашког, али су они, свесни да као заједница која има 263 наоружана војника могу постављати властима и своје услове, захтевали да им се дозволи насељавање у Гацком пољу. Како због близине турске границе, тако и због уверења да је оточачко-брињска област већ довољно насељена, карловачки генерал је упорно одбијао да прихвати њихов захтев. На крају, после двогодишњег одуговлачења, дозвољено је досељеницима из Усоре да своја привремена станишта претворе у стална и посебна комисија Ратног савета из Граца населила их је у вилићком крају у Гацком пољу: у Компољу, Подуму, Шкарама, Дољанима, Залужници, Врховинама, Рудопољу и Бабином Потоку. Добили су простане атаре са доста обрадиве земље, због које су касније били изложени великом притиску суседних хрватских насеља, па и Срба из Брлога, који су тражили да им усупе део земљишта. Бранећи своја права, морали су становници Врховина, на пример, да у првој половини 18. века, воде спор код Ратног савета у Бечу...."

...."Досељавајући се највећим делом из турских пограничних области, а мањим делом из Млетачке Далмације, Срби су током 17. века засновали у раније пустој оточачко-брињској области насеља: Лучане, Водотеч (са засеоцима Ивакуша, Шкалић и Гостово Поље), Прокике, Рапајин Кланац, Брлог, Поноре, Влашко Компоље (сада Српско Поље), Гушић Поље (сада Дренов Кланац), Подум, Главице, Старо Село, Дабар, Глибодол, Шкаре, Дољане, Залужницу, Врховине, Рудопоље, Бабин Поток и Турјански. По броју, према тврђењу карловачког генерала Херберта Ауершперга, представљали су већ 1658. године већу заједницу од хрватске. Каснијим сеобама тај однос је још више мењан и њихову корист, па је, на пример, српско становништво у оточачко-брињској области давало 1671. године 726, а хрватско само 402 неплаћена војника...."

[Дела973]

КРСНЕ СЛАВЕ ПРАВОСЛАВНИХ

ЛИЧАНА


02.01 – Свети Игњатије Богоносац. Славе породице: Огризовић, Милаковић, Meдаковић,
08.01 – Свети Стеван. Славе породице: Мандарић, Вукас, Јурковић, Домазет, Лолић, Дукић, Торбица, Дроњак, Ђекић, Влашић, Грубор.
14.01 – Свети Василије. Славе породице: Вејин, Врзић, Вигњевић, Завишић, Јакшић, Павковић.

20.01 – Свети Јован Крститељ. Славе породице: Бабић, Хинић, Бракус, Поповић, Бањанин, Мирковић, Вуковојац, Стојановић, Бобић, Кресовић, Кангрга, Наранчић, Штетић, Плећаш, Ракић, Скенџић, Павичић, Грбић, Вукобратовић, Станисављевић, Божић, Лукичић, Адамовић, Миљуш, Цвјетичанин, Јокић, Чанковић, Цвијетићанин, Шупут, Хркаловић, Србијановић, Иванчевић-Ћулум, Маријан,Мршић, Мишчевић, Јовић, Грубић, Поткоњак, Ћалић, Покрајац, Бјелобаба, Мунижаба, Плећаш, Бакић, Јајић, Крањчевић, Обрадовић, Петковић, Половина, Радмановић, Саватовић, Делић, Шашић, Бјелобић, Паскаш, Витас, Павловић, Маљковић, Васиљевић, Бркић, Смиљанић, Кантар, Бјеговић, Јањатовиц, Косовац, Шкундрићи, Драгићевић, Милошевић, Бркља.

29.01 – Часне Вериге. Славе породице: Влаисављевић, Жакула,
14.02 – Свети Трифун. Славе породице: Бига, Срдић,
Лазарева субота - Врбица. Славе породице: Јанчић, Јованчевић,

06.05 – Свети Георгије - Ђурђевдан. Славе породице: Марић, Галовић, Јелача, Јоветић, Доронтић, Баук, Бурсаћ, Танкосић, Дошен, Тесла, Судар, Теслић, Врачар, Панџић, Вулетић, Блитва, Марунић, Љубојевић, Страњина, Трбојевић, Дробац, Самарџија, Терзић, Ћеранић, Санадер, Војновић, Шолаја, Мрђеновић, Јакшић, Гријак, Нећак, Рађеновић, Мудринић,Kосановић, Перићи, Лајићи, Орељ, Вукелић, Чича, Жигић.

08.05 – Свети Марко. Славе породице: Ђукић, Шипка.
22.05 – Свети Никола летнји. Славе породице: Радаковић, Вучковић,
07.07 – Ивањдан. Славе породице: Продановић,
12.07 – Петровдан. Славе породице: Веселиновић, Потребић, Новковић
26.07 - Св. Арханђел Гаврило. Славе породице: Калембер,
12.10 – Михољдан. Славе породице: Mирчете, Иванчевић
19.10 - Свети Тома –Томиндан. Славе породице: - Милинковић, Цвјетковић
20.10 - Свети Сергеј и Вакхо – Срђевдан. Славе породице: Бркић, Брека,
31.10 - Свети Лука. Славе породице: - Кошутић, Чубрило, Костић, Опачић
08.11 - Свети Димитрије – Митровдан. Славе породице: Иванчевић,
14.11 - Св. Козма и Дамјан – Врачеви. Славе породице: Тинтор, Латас

16.11 - Свети Георгије – Ђурђиц. Славе породице: Кнежевић, Ђукић,

21.11 - Св. Архањђел Михајло – Аранђеловдан. Славе породице: Новаковић, Божичковић, Аралица, Зубовић, Родић, Стојсављевић, Лукић, Димић, Шијан, Будимир, Томаш, Сучевић, Продановић, Прица, Диклић, Јокић, Старчевић.

24.11 - Св. Мрата – Мратиндан. Славе породице: Агбаба,
09.12 - Св. Алимпије. Славе породице: Пилиповић,

19.12 - Св. Никола – Никољдан. Славе породице: Ловрић, Борковић, Кецман, Радак, Совиљ, Милисављевић, Ковач, Лабус, Шепа, Егић, Поповић, Узелац, Јеловац, Војводић, Сурла, Арамбашић, Свилар, Драгојевић, Влаинић, Богдан, Зобеница, Колунџија, Гаћеша, Станић, Контић, Кричковић, Радаковић, Ћук, Кнежевић, Милеуснић, Карлеуша, Шушњар, Утвић, Боровац, Гњатовић, Црнобрња, Купрешанин, Мандић, Корица, Радаковић, Тадић, Косановић, Везмар, Пјевач, Дејановић, Јапунџић, Сладић, Јарић.

* Списак вероватно није потпун. *

[Дела973]

НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 16) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXVIII), Суботица 1923.
Алекса Ивић – Миграције Срба у Хрватску током 16, 17 и 18. столећа
http://www.mediafire.com/download/tm...-Knjiga-16.pdf

[Дела973]

АУСТРО-УГАРСКИ ПОПИС 1/2 19. ВЕКА

[Đorđo]

Našao sam spisak naseljeničkih porodica u ličkim selima oko 1702. godine koji je navodno sastavio neki biskup Brajković. Ne stojim iza ispravnosti i autentičnosti, nemojte da se uvredite ako neko od vas nađe svoje prezime i vidi da prezime nije ono što sada jeste i obrnuto. Kao izvor je navedena knjiga "A. Mohorovčić, M. Marković: Zbornik za narodni život i običaje, knjiga 53, HAZU, Zagreb 1995".

http://www.cro-eu.com/forum/index.php?topic=144.0

[Окир СРБ]

Душан Узелац, Срби Лике као добровољци у Првом светском рату - солунски добровољци, Београд, 2008.
http://www.scribd.com/doc/115715832/Srbi-Like-Solunski-Dobrovoljci

[Дела973]

http://www.scribd.com/doc/169880700/...o-Milan-Radeka

[Дела973]

    Порекло презимена Павлица и родословно стабло
    http://poreklo-prezimena-pavlica.web...blopavlica.htm

[Дела973]

ПЛЕМИЋКА ПОРОДИЦА БУДИСАВЉЕВИЋ

Будисављевићи су стара личка породица која се у Лику доселила из Црне Горе. Према њиховом породичном родослову воде порекло од Будише, око 1440. године, па су сви његови потомци по њему названи Будисављевић.
Према историјским подацима Будисављевићи су око 1611. године населили Брлошко поље, а пре досељења живели су у Подлапцу, месту између Рибника и Удбине.Њих је на ово подручје, заједно са још неколико православних породица, населио сењски капетан Гусић, а осим Брлога населили су и Дренов Кланац, Дубраву и Главаце. Од Тоше Будисављевића, око 1650. године, одвајају се две гране породице, тако да је од његовог сина Бојана, око 1680. године, потекла једна грана породице, а од сина Манојла (Мане), око 1684. године, друга грана ове племићке породице.
Царско племство с придевком "Приједорски" доделио је цар Јосиф II у Бечу, 26. српња 1787. године Марку Будисављевићу, потпоручнику Личке граничарске пукове.
Манин син Марко имао је два сина: проту Тому, рођенога 1759. године и Филипа, рођеног 1764. године, капетана, по којима се ова племићка породица поделила у две гране. Од Томе води порекло прота Дане, рођен 1779., који је имао три сина: Будислава, рођеног 1802. године, Марка, рођеног 1804. године и Филипа, рођеног 1817. године.
Од Будислава, који је имао и надимак Буде, потекли су: Емануел (Мане), Станко Будислав (Буде), а по њима се ова грана поделила у 3 огранка породице. Потомство Марка и Филипа није познато. Будислав Буде Будисављевић, рођен 1843. године у Бјелопољу, а умро 1919. године у Загребу, био је књижевник и велики жупан Личке жупаније, ожењен Ермином, рођеном Албрехт. Полазио је и завршио гимназију у Сењу. Имао је два сина: др медицине Јулија, универзитетског професора и познатог хирурга у Загребу и др Срђана, адвоката и истакнутог политичара те две кћери: Минку, удату Прица и Миру, удату за пл. Куссевицха.
Од капетана Филипа потекао је Лазо који је живео у Подлапцу, а ожењен је био Матијом пл. Хољевац те је прешао на католичку веру.
Од Тоше Будисављевића, рођенога 1650. године, воде порекло Бојан (Мијат), рођен 1680. године; Јован, рођен 1713. године и мајор аустријске војске Мијат, рођен 1844. године.
Аустријско племство доделио је аустријски цар Фрањо И. 1823. године мајору Мијату или Михаелу за ванредне војниче заслуге.
Од споменутог мајора Мијата потекли су: Буде (1790. - 1862.), генерал, који је као млади официр аустријске војске ратовао против Наполеона Бонапарте, а као пуковник током 1848. и 1849. године ратовао је у Јелачићевим постројбама против Мађара, као командант првих редова Јелачићеве војске. Оригинал грбовницима о додјели племства и грба налазио се код капетана у пензији Буде, рођеног 1835. године, који је након пензионисања, поткрај 19. века, живео у Дому за војне инвалиде у Бечу, где је и умро.
Из ове породице је и Јованка Броз.

[Дела973]

РОДОСЛОВ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ ПО ОЦУ И ПО МАЈЦИ

[Дела973]

О српском имену по западнијем крајевима нашега народа, 1914. Василије Ђерић, Друго допуњено издање

http://www.scribd.com/doc/168225005/...asilije-Djeric

[Дела973]

Попис жртава 2. светског рата за личке Делиће.

Сви Делићи из Лике су истога племена и порекла и сви славе Св. Јована 20. јануара.

Prezime:Ime:Ime oca:Mjesto rođenja:Godina:

DELIC;ANÐA;MILE;LICKO PETROVO SELO;1878
DELIC;ANKA;JANKO;GORNJE VRHOVINE;1923
DELIC;BOGDAN;ÐURAÐ;BJELOPOLJE;1906
DELIC;BOGDAN;ÐURAÐ;BJELOPOLJE;1907
DELIC;BOJA;DANE;BJELOPOLJE;1889
DELIC;BOJANA;FILIP;VEDAŠIC;1897
DELIC;BOŽO;NIKOLA;GORNJI BABIN POTOK;1924
DELIC;BRANKO;DJUJA;BJELOPOLJE;1918
DELIC;BRANKO;ÐUJO;BJELOPOLJE;1918
DELIC;BRANKO;ÐURO;BJELOPOLJE;1918
DELIC;BRANKO;MARKO;BJELOPOLJE;1908
DELIC;BRANKO;NN;BJELOPOLJE;1910
DELIC;BUDE;JANKO;GORNJI BABIN POTOK;1925
DELIC;DANE;DANE;GRABUŠIC;1861
DELIC;DANE;ILIJA;VEDAŠIC;1920
DELIC;DANE;JOVAN;GORNJI BABIN POTOK;1913
DELIC;DANE;MICO;LICKO PETROVO SELO;1913
DELIC;DANE;MILE;GORNJI BABIN POTOK;1877
DELIC;DANE;NIKOLA;VEDAŠIC;1922
DELIC;DANICA;SIMO;FRKAŠIC;1864
DELIC;DEVA;NN;TUK BJELOPOLJSKI;1865
DELIC;DOBRIVOJE;PETAR;GORNJI BABIN POTOK;1918
DELIC;DRAGICA;NN;BJELOPOLJE;1906
DELIC;DRANKO;MARKO;BJELOPOLJE;1908
DELIC;DUJO;VUJO;BJELOPOLJE;1867
DELIC;DUŠAN;MILOŠ;BJELOPOLJE;1919
DELIC;ÐUJO;MILE;GORNJI BABIN POTOK;1882
DELIC;ÐURAÐ;MILE;BJELOPOLJE;1919
DELIC;ÐURO;JOVAN;OTOCAC;1894
DELIC;ÐURO;MILE;BJELOPOLJE;1918
DELIC;ÐURO;STEVAN;BJELOPOLJE;1896
DELIC;ÐURO;STOJAN;GORNJI BABIN POTOK;1921
DELIC;EVICA;ARSO;GORNJI BABIN POTOK;1925
DELIC;EVICA;JOVO;LICKO PETROVO SELO;1871
DELIC;EVICA;TRIVUN;LICKO PETROVO SELO;1875
DELIC;GOJKO;VUJO;BJELOPOLJE;1912
DELIC;GROZDANA;DANE;LICKO PETROVO SELO;1919
DELIC;ILIJA;ÐURAÐ;BJELOPOLJE;1888
DELIC;ILIJA;ÐURAÐ;BJELOPOLJE;1899
DELIC;ISO;JOVAN;GORNJI BABIN POTOK;1874
DELIC;JAKOV;ŠPIRO;GRABUŠIC;1865
DELIC;JEKA;MILIVOJE;GRABUŠIC;1884
DELIC;JELENA;ŠPIRO;GRABUŠIC;1872
DELIC;JOVANKA;NOVAK;VEDAŠIC;1939
DELIC;JOVAN;STEVAN;ZALUŽNICA;1944
DELIC;JOVO;MANE;GOSPIC;1907
DELIC;KASANKA;PROKO;BJELOPOLJE;1906
DELIC;KATA;MILTA;BJELOPOLJE;1861
DELIC;LEŠO;PAVLE;GORNJI BABIN POTOK;1877
DELIC;LJUBOMIR;NIKOLA;GORNJI BABIN POTOK;1915
DELIC;MANDA;NN;BJELOPOLJE;1864
DELIC;MANE;ÐURÐE;GORNJI BABIN POTOK;1871
DELIC;MANOJLO;ÐURAÐ;BJELOPOLJE;1902
DELIC;MANOJLO;ÐURAÐ;BJELOPOLJE;1905
DELIC;MARA;ILIJA;VEDAŠIC;1886
DELIC;MARA;MILOŠ;BJELOPOLJE;1866
DELIC;MARA;MILOŠ;BJELOPOLJE;1868
DELIC;MARIJA;GECO;SMILJAN;1876
DELIC;MARKO;RAFAILO;BJELOPOLJE;1885
DELIC;MIHAILO;ILIJA;BJELOPOLJE;1912
DELIC;MIKA;MANIŠA;VEDAŠIC;1895
DELIC;MIKA;MILETA;BJELOPOLJE;1861
DELIC;MIKA;NIKOLA;BJELOPOLJE;1898
DELIC;MIKA;NN;BJELOPOLJE;1876
DELIC;MIKA;RADE;GRABUŠIC;1892
DELIC;MILAN;BUDE;GORNJI BABIN POTOK;1920
DELIC;MILAN;ÐURO;BJELOPOLJE;1897
DELIC;MILAN;ISO;GORNJE VRHOVINE;1924
DELIC;MILAN;JANKO;GORNJI BABIN POTOK;1927
DELIC;MILAN;NN;BJELOPOLJE;n.a.
DELIC;MILE;BOŽO;BJELOPOLJE;1879
DELIC;MILE;PETAR;BJELOPOLJE;1877
DELIC;MILE;PETAR;GORNJI BABIN POTOK;1868
DELIC;MILE;PETAR;VEDAŠIC;1873
DELIC;MILE;RADE;BJELOPOLJE;1898
DELIC;MILE;RAFAELO;BJELOPOLJE;1880
DELIC;MILE;SIMO;BJELOPOLJE;1864
DELIC;MILE;VUJO;BJELOPOLJE;1888
DELIC;MILICA;NN;GRABUŠIC;1860
DELIC;MILICA;NN;VISUC;1876
DELIC;MILICA;VAJO;VRELO KORENICKO;1866
DELIC;MILKA;ISO;BJELOPOLJE;1916
DELIC;MILKA;NIKOLA;GORNJI BABIN POTOK;1922
DELIC;MILKA;PEJO;VEDAŠIC;1919
DELIC;MILOŠ;VASILIJE;VRHOVINE;1898
DELIC;MILOŠ;VUKAŠIN;BJELOPOLJE;1891
DELIC;MOJSIJE;DANE;GRABUŠIC;1904
DELIC;NARANDŽA;TRIFUN;GORNJE VRHOVINE;1901
DELIC;NEDELJKA;RADE;BJELOPOLJE;1933
DELIC;NEDELJKA;RADE;BJELOPOLJE;1934
DELIC;NEÐA;RADE;BJELOPOLJE;1930
DELIC;NIKOLA;DANE;BJELOPOLJE;1906
DELIC;NIKOLA;ÐURO;BJELOPOLJE;1913
DELIC;NIKOLA;ÐURO;BJELOPOLJE;1915
DELIC;NIKOLA;JOVO;BJELOPOLJE;1877
DELIC;NIKOLA;JOVO;DONJI LAPAC;1918
DELIC;NIKOLA;JOVO;VEDAŠIC;1866
DELIC;NIKOLA;MILIVOJE;GRABUŠIC;1886
DELIC;NIKOLA;RADE;VEDAŠIC;1905
DELIC;NIKOLA;STEVAN;BJELOPOLJE;1896
DELIC;NIKOLA;STOJAN;GORNJI BABIN POTOK;1909
DELIC;PAJO;STEVAN;BJELOPOLJE;1900
DELIC;PAVA;JOVO;VEDAŠIC;1868
DELIC;PERA;SIMO;VEDAŠIC;1876
DELIC;PERO;TODOR;GRABUŠIC;1889
DELIC;PETAR;ÐURAÐ;BJELOPOLJE;1904
DELIC;PETAR;ÐUREC;BJELOPOLJE;1897
DELIC;PETAR;JOVAN;VEDAŠIC;1872
DELIC;PETAR;LAZO;BIROVACA;1902
DELIC;PETAR;MILE;GORNJI BABIN POTOK;1923
DELIC;PETAR;MOJSIJE;BJELOPOLJE;1865
DELIC;PETAR;NN;BJELOPOLJE;1856
DELIC;PETAR;NN;BJELOPOLJE;1895
DELIC;PETAR;STEVO;BJELOPOLJE;1900
DELIC;RADE;DANILO;GORNJE VRHOVINE;1927
DELIC;RADE;JANDRIJA;BIROVACA;1924
DELIC;RADE;JOVO;DNOPOLJE;1925
DELIC;RADE;NIKOLA;BJELOPOLJE;1865
DELIC;RADE;NIKOLA;BJELOPOLJE;1876
DELIC;RADE;NIKOLA;BJELOPOLJE;1889
DELIC;RADE;NIKOLA;LICKO PETROVO SELO;1868
DELIC;RADE;NIKOLA;LICKO PETROVO SELO;1917
DELIC;SAVA;DANE;BJELOPOLJE;1924
DELIC;SAVKA;DANE;BJELOPOLJE;1924
DELIC;SIMO;JOVO;GRABUŠIC;1899
DELIC;SLAVKO;ILIJA;BJELOPOLJE;1917
DELIC;SLAVKO;ILIJA;BJELOPOLJE;1919
DELIC;SMILJA;PROKO;GORNJI BABIN POTOK;1887
DELIC;SMILJA;ŠANJO;BIROVACA;n.a.
DELIC;SOKA;DANE;FRKAŠIC;1883
DELIC;SOKA;JOVAN;BJELOPOLJE;1877
DELIC;SOKA;SPASENIJA;GORNJI BABIN POTOK;1885
DELIC;STEVAN;DANE;BJELOPOLJE;1861
DELIC;STEVO;ÐUJO;BJELOPOLJE;1914
DELIC;STEVO;ÐURA;BJELOPOLJE;1914
DELIC;STEVO;ÐURO;BJELOPOLJE;1914
DELIC;STEVO;MILE;BJELOPOLJE;1927
DELIC;STEVO;MILE;VEDAŠIC;1940
DELIC;STEVO;PETAR;GORNJI BABIN POTOK;1915
DELIC;STOJAN;MICA;VRKAŠIC;1867
DELIC;STOJAN;PETAR;BJELOPOLJE;1890
DELIC;STOJAN;PETAR;BJELOPOLJE;1891
DELIC;STOJAN;PETAR;BJELOPOLJE;1900
DELIC;ZORKA;STEVO;BJELOPOLJE;1923

https://sites.google.com/site/menica...tavaiisvj.rata

[Дела973]

НАСТАНАК ПОРОДИЧНОГ ПРЕЗИМЕНА ВУЊАК

Племенска (породична) презимена Срба православаца давана су по имену оца, деде, натприродних догађаја, природних догађаја, животиња, биљака, родбинских односа, предмета, заната, одеће, психе као и крајева из којих воде порекло.
Презиме Вуњак потиче од речи вуња, која представља дугачки вунени џемпер (мантију) густо плетен (ткан) са извученим (исчешљаним) праменовима вуне са спољне стране, како не би прокишњавао. Користили су га чобани овчари и људи у брдским крајевима посебно у касне јесење, хладне и влажне зимске дане, при обављању свакодневних послова.

Реч вуњач представља у народу брдских крајева ситну стоку с вуном (овце), те се временом од вуњачи могла формирати и реч Вуњак. У делима нашег познатог писца Симе Матавуља спомиње се да је неки кмет имао ''од кретног иметка двије краве и двадесеторо вуњачи''. Највероватније се неки наш предак у далеким временима бавио овчарством, вуном, ткањем одеће од вуне, те је по том и добиjено племенско презиме Вуњак.

Са сигурношћу се може тврдити да сви Вуњаци потичу из истог племена јер имају исту крсну славу Светог Јована. Сви су из постојбине Полимља и Потарја, околине села Вилића (близу Пљеваља), прешли на границу Турске код Добоја (реке Усоре), да би се почетком XVII века настанили као граничари на просторима између Плитвичких језера и Коренице. Напуштањем турске границе прешли су на аустријску страну као добри граничари и настанили се у Гацку долину, село Шкаре код Оточца. Доминантна имена у родослову Вуњака су: Јован, Дане, Милан, Илија, Раде, Стеван, Никола, Миле, Ђуро, Душан, Милка, Стака, Сока, Анка итд.

http://www.skamija-vunjak.rs/index.php

[Дела973]

Сеобе и попис становништва Лике у периоду 1600-1800. године

Nakon dugog traganja po arhivima o naseljavanju Srba u Krajinu, našao sam i vredne podatke koji se odnose na seobe i popis stanovništva Like u periodu 1600-1800. godine. Jedan od tih dokumenatat jeste i "Spomenici Krajine, Tom.3, 190) R.Lopašića i "Naseljavanje zemljišta od Petrove Gore do Zrmanje poslije 1689.godine"Značajan je za nas i Svištovski mir jer se Lika s njime učvrstila u današnjim granicama.


(Svištovski mir, mir zaključen 1791. u Svištovu između Austrije i Turske nakon rata 1788–91. Austrija je morala evakuirati osvojeni teritorij u Srbiji, Vlaškoj i Moldavskoj, a Turska amnestirati sudionike rata na austrougarskoj strani te ustupiti Austriji: Srb, Dvor na Uni, Petrovo Selo, Drežnik (u Hrvatskoj) te Oršavu na Dunavu.)...


1689.godine povećana je struja seljenja Srba u samoj Krajini, tako su se Srbi iz Vilića (naselja u otočkom području) selili u Podhum, Glavace, Škare, i Doljane, u Vrhovine, Crnu Vlast, Babin Potok, i Turjansko. U toj seobi ima dosta Stojanovića. Već u trećem koljenu nastanjivali su Srbi ova područja. Velik broj Srba sa koreničkog područja preselio je u ove krajeve i nastanio se u Vilićima u okolini Otočca, te su se ti Vilićani postepeno selili u Doljane, Zalužnicu, Crnu Vlast, Vrhovine, Rudopolje i B.Potok. U Vrhovine su doseljeni: ARAMBAŠIĆI, BAJIĆI, BANJEGLAVI, BOGDANOVIĆI, BORČIĆI, BRAKUSI, BRANKOVIĆI, BREKIĆI, BRKIĆI, BRAJIĆI, CVIJANOVIĆI, ČAUŠI, ĆIĆE, DELIĆI, DIKLIĆI, GRIJACI, GRBIĆI, IVANČEVIĆI, JAVORINE, JELOVCI, KONČARI, KRAJNOVIĆI, LEMAJIĆI, MILJUŠI, PEJNOVIĆI, RADIĆI, SRDIĆI, STOJANOVIĆI, SVILARI, TIŠME, TRKULJE, UZELCI, VARATI, VIDACI, VUKOMANOVIĆI, VUKMIROVIĆI, ZORIĆI I ZUBOVIĆI.U Crnoj Vlasti: Bogdanović, Božičković, Brekič, Čudić, Delić, Domazet, Dučić, ERor, Grbić, Ivković, Jelovac, Kantar, Končar, Mihić, Pupovac, Štetić, Trtica,Uzelac, Vukmirović i Vukobratović.

U Babin Potok nastanjeni su: BIGE, BORIĆI, BREKIĆI, ČUDIĆI, DELIĆI, DOMAZETI, ĐERIĆI, ERORI, GULANI, IVANČEVIĆI, JANJATOVIĆI, JAVORINE, KONČARI, KOVAČEVIĆI, LUKIĆI, MILJUŠI, POTKONJACI, VLAHINIĆI, VLAHOVIĆI, VLAISAVLJEVIĆI, VUKMIROVIĆI I ZJAČE.

Od Ponora, Orahovca i Glavaca prema zapadu počinje Brlog. Već 1611. su ovdje doseljenici iz turske Like stekli dosta zemlje te su se širili prema Brinju, Švici, od Prokika prema Glavacama. Tada su naseljeni Drenov Klanac i Dubrava, zatim južni Brlog i KOmpolje. Od starih srpskih rodova na tom području su najbrojniji Mileusnići koji drže najviše posjeda u Tukljačama i Dubravi.

Koreničke Srbe krajiške vlasti su popisali odma po doseljenju (1658.godine). Tri godine ranije iselilo je u Krajinu VIŠE porodica iz Plaškog i I OSTALIH DIJELOVA LIKE i to: AGBABA, ALEKSIĆ, ARALICA, BABIĆ, BANJANIN, BATINIĆ, BOŽIČKOVIĆ, BOŽIĆ, BREKIĆ, CVJETIĆANIN, ĆUBRILO, ĆURČIĆ, DIKLIĆ, DIVJAK, GRIJAK, GUTEŠA, HINIĆ, HRKALOVIĆ, IVANČEVIĆ, IVKOVIĆ, JERKOVIĆ, KALEŠIĆ, KAMENKO, KANGRGA, KOSIĆ, KRESOVIĆ, KUKIĆ, LAVRNJA, LEMAJIĆ, LOLIĆ, LUKINIĆ, LUŽAJIĆ, MANDIĆ, MARIJAN, MAŠIĆ, MATIĆ, MIHOVILOVIIĆ, MIKIĆ, MILAKOVIĆ, MIRKOVIĆ, NAPRTA, NARAČIĆ,NAVALA, OPAČIĆ, PASKAŠ, PAVIČIĆ, POPOVIĆ, POTKONJAK, POZNIĆ, PREDOVIĆ, PRIGMIZ, PUHAR, PUPOVAC, RAKIĆ, RUŽIĆ, SAVIĆĆ, SEKIZ, SKENDŽIĆ, STOJANOVIĆ, SVILAR, ŠEGAN, ŠKORIĆ, VUJANIĆ, VUKSAN i VUNJAK.

PIŠAĆ: poslije Udbine je bila najjača turska utvrda u Lici, od 1689-1697 naselje je bilo pusto. 1698. je počelo naseljavanje Krbave. Naseljavali su se u prvom redu iz ostale Krajine, te veliki broj od Knina i Bukovice. Austrija je odredila Porkulaba Čorka za naseljavanje i uredjivanje naselja.

Popis 1712: u Pišaću žive: Borići, Bunčići, Cvijanovići, Čorci, Grbići, Gusići, Končari, Korice, Kosanovići,Lemajići, Ljubovići, Malovići,Milijaševići, Momčilovići, Opačići, Smiljanići, Stanići, Stopići, Svilari, Šajatovići, Šajkovići, Štetići, Teslići, Vukašinovići, Vukmirovići, Zorice. Ukupno 602.

U to vrijeme u Kladrmi su živjeli samo Bursaći i Zorići.

BRUVNO se kao naseljeno mjesto spominje 1700.godine i tada je u tom mjestu bilo 50 kuća. 1712.godine u Bruvnu je popisano slijedeće stanovništvo: Bolović, Bulj, Čiča, Čubrilović, Divjak, Dobranić, Dračić, Drakulić, Guteša, Karanović, Kečina, Kljajić, Kovač, Krajnović, Krneta, Krtinić, Košutić, Kusulja, Malbaša, Markeš, Miljuš, Obradović, Oliverović, Orelj, Paskaš, Pavić, Penezić, PLEĆAŠ, Popović, Radaković, Radmanović, Rajšić, Sanader i Vitković.

BILAJ: Poslije 1522 godine kada je Lika pala pod Tursku carevinu, Bilaj je bio jaka utvrda. Poslije Švitovskog mira, muslimani su se iselili na desnu obalu Une (Bihać, Cazin). U BIlaju su ostale 23 OBITELJI MUSLIMANA u kojma je Glavinić 1696. našao154 stanovnika izmedju kojih je 37 bilo sposobno za vojnu službu. Njih je pokrstio pop Marko Mesić, kao i susjedne Ribničane,, Gospićane,, i Budačane. Biskup Brajković je 1700. zatekao samo pokrštenike koji su džamiju zamijenili crkvom Sv.Leopolda. U popisu LIke 1701. zabilježeno je u Bilaju: BUTKOVIĆI, FINK, JUIRIŠIĆ, KLEMENČIĆ, MIHELČIĆ, POZDERAC, PRASKONJA, RESMAN, SKENDER, TOMLJENOVIĆ, ŽAGAR obitelji, svih skupa 98. Od 19 pokrštenih kuća, našlo se samo na ovom popisu tri: JUrišić, Pozder, i Skender. Današnje stanje je (piše Glavinić 1715.godine) slijedeće: Butkovići, Mihelčići, Skenderi, Busije, Frkovići, Krmpotići, Krpani, Živkovići, Brozovići, Valentići, Madunići, Sabljaci, Šimunići, Ljuštrik, Popravak. Na Bilajskom području nastalo je NOVO SELO u kojem su porodice: BORČIĆ, KEGLJEN, MATIĆ, MRAOVIĆ, PILIPIĆ, ŠIMUNIĆ I VIDAKOVIĆ.

NEBLJUSI: 168O.GODINE tu žive: BANJANIN, BOGUNOVIĆ, BUBALO, ČUČAK, DOBROVIĆ, DOTLIĆ, KENJALO, LJUBOVIĆ, MATIĆ, POČUČA, POPOVIĆ, RAŠETA, REPAC, SMRZLIĆ, ŠKORIĆ, TIŠMA, VLADETIĆ, VLATKOVIĆ I VRANJEŠ,

Izvor: Boro Vein, "Spomenici Krajine, Tom.3, 190) R.Lopašića i "Naseljavanje zemljišta od Petrove Gore do Zrmanje poslije 1689.godine"

[Небојша]

Старинци у Лици станују око Бриња и Оточца. Они се познају по презименима: Никшићи, Милетићи, Орешковићи, Мудровчићи и други, и пореклом су из раније племенске организације.

Остали су насељеници из разних крајева: Полимља, Поибарја, Босне, Далмације и Приморја. Личани су по типу изразити Динарци, брахикефалне главе. Има их и црне комплексије, што ће вероватно бити утицај асимилованих Влаха.

Као да се порекло ових Влаха крије у презименима: Кеча, Шупут, Келембер, Почуча, Кангрга, итд. Ти су Власи похрваћени или посрбљени, према томе да ли су католичке, или православне вере, а овамо су дошли са другим досељеницима.

У Лици има доста асимилованих муслимана: Касумовићи, Алајбеговићи, Османовићи, а кажу и Месићи, Сертићи, Миљковићи и Маљковићи потомци су покрштених муслимана.

У Лици је развијен патријархалан начин живота, чију основу чине задруге.

Лика, антропогеографски преглед: Радован Бошњак

 

[Жељко Јарић]

Старинци у Лици станују око Бриња и Оточца. Они се познају по презименима: Никшићи, Милетићи, Орешковићи, Мудровчићи и други, и пореклом су из раније племенске организације.

Da li se pod "starincima u Lici" podrazumevaju starosedeoci Balkana od pre dolaska Slovena ili su u pitanju oni koji su tu živeli pre prvih seoba pred turskim nadiranjem?
Kada je uopšte zabeleženo prvo iseljavanje Srba / pravoslavaca i naseljavanje u krajeve pod Austrijom i Venecijom i u kom dokumentu / knjizi bi mogao da čitam o ovome?
Pod tim naravno ne mislim na seobe pod Čarnojevićem već na mnogo ranije vreme, pretpostavljam 15. vek.