ДНК тестирање средњовековних Бранковића

[Amicus]

„НОВОСТИ” ИСТРАЖУЈУ

Саркофаг открива тајну гробнице деспота Ђурђа

Борис СУБАШИЋ | 19. фебруар 2017. 09:50 | Коментара: 4

Да ли се у селу Славковица код Љига налази вечна кућа трочлане чувене српске средњовековне породице Бранковић. Одговор ће дати ДНК анализа костију из нађених масивних камених ковчега



ДНК анализа костију из мистериозних масивних камених саркофага пронађених у цркви из 13. века у селу Славковици, крај Љига, ускоро ће, сазнају "Новости", дати одговор на питање да ли су овде сахрањени деспот Ђурађ Бранковић, његова жена Ирина, познатија као Проклета Јерина, и њихов син Лазар. Ову хипотезу поставио је археолог Димитрије Мадас, који је још 1973. открио, и до 1978. истраживао, манастирски комплекс на ободу планинског села под Рајцем.

Од тада се у науци ломе копља о томе да ли је овде вечна кућа Бранковића, чији су гробови скривени да их Турци не би оскрнавили. Зато се с нестрпљењем очекују резултати ДНК анализе костију.

- Откриће масивних саркофага закопаних у нартекс срушене цркве у Славковици било је право чудо - сећа се угледни археолог Мадас. - Они се не могу ни сам чим упоредити, сличних нема у српском средњем веку. Направљени су да би били изложени, о чему говоре ножице уклесане у највећи саркофаг, а онда су из неког непознатог разлога скривени закопавањем у земљу. Ти камени сандуци били су превелики за цркву, па је за њих дозидана припрата. Несумњиво су направљени за неке важне личности, па смо очекивали да ћемо, кад их отворимо, пронаћи гробне прилоге који би нам открили њихов идентитет. Међутим, осим костију готово ничег није било, што је такође необично.

Мадас је, трагом предања, истраживао славковачки локалитет Манастирине у засеоку Иконићи, где је открио остатке цркве из 13. века. Она је по легенди била посвећена ВаведењуБогородичином, а за храм је средином 15. века дозиданнартекс и около су подигнути низ других грађевина и зид. Тако је црква постала средиште манастира. Истражујући дозидани нартекс, за који није било логичног објашњења, археолози су у његовом темељу открили три масивна каменасаркофага у којима су биле кости личности које су свакако биле манастирски ктитори. Скелете су испитивали војни и судски форензичари и утврдили су да су припадали једном старијем и једном млађем мушкарацу, а трећи старијој женској особи. Међу њеним остацима пронађена је изузетна камеја од оникса, право ремек-дело минијатурне уметности, са ликом Светог Николе.


Саркофази у темељу манастира

Мадас је претпоставио да је реч о Проклетој Јерини, за коју се зна да је умрла на Руднику, после пада Смедерева. Деспот Ђурађ и њихов син Лазар умрли су раније, а њихове гробнице су непознате. Научници сматрају да су њихове кости склоњене да не би биле оскрнављене. Археолози Завода за заштиту споменика у Ваљеву су на основу доцнијих истраживања изнели претпоставку да овде могу да почивају и племићи Велимировићи.

- Први преведени фрагменти турских пописа из 1521. године указују на то да је село Славковица било у поседу наследника кнеза Велимира који се помињу у уништеном рибничком натпису из 1495. године - каже археолог Радивоје Арсић из ваљевског Завода. - У њиховом поседу су била и села Кључ, Рибница, Доњи и Горњи Лајковац, Ба. Чланови породице кнеза Велимира сасвим сигурно су ктитори старе рибничке цркве, цркве у Кључу и, вероватно, манастира Боговађе.

Хронолошки, сахране у припрати славковачке цркве се поклапају са упокојењем кнеза Велимира које се одиграло пре 1495. године. С обзиром на то да је Славковица део његовог поседа, велика је вероватноћа да је у припрати сахрањен кнез са супругом и једним сином.
- Једини начин да се обе хипотезе испитају је да се изврши гентска анализа земних остатака из Славковице - каже Арсић. - Ови резултати могу бити упоређени са сада доступним генима деспота Стефана Лазаревића или кнеза Лазара. Уколико су у гробницама остаци Бранковића, генетска анализа би морала да укаже на блиске родбинске везе са њима.

Успех првих испитивања која су недавно завршена је половичан.

- Скелети су веома оштећени, па је само из женског добијен јасан ДНК - каже Арсић. - У Грчкој смо покушали да нађемо узорке ДНК породице Кантакузин да бисмо утврдили да ли је реч о деспотици Ирини, али, нажалост, они их немају. Зато ће се поновити покушај добијања ДНК из костију млађег мушкарца. Скелет који би могао да припада деспоту Ђурђу је исувише општећен. У сваком случају, цркву у Славковици су за вечну кућу одабрале изузетно важне личности, а највећа је мистерија како су се и зашто одлучиле да буду сахрањене у саркофазима каквих нигде нема осим овде под Рајцем.

АРХЕОЛОЗИ И ТРАГАЧИ

Где су скривени гробови деспота Ђурђа и Ирине Бранковић, али и њихова митска ризница, питања су која пале и машту археолога и трагача за благом. Да би се најзад утврдило ко је сахрањен у саркофазима, археолози Завода за заштиту споменика културе у Ваљеву узели су с благословом епископа ваљевског Милутина узорке скелета и послали их на ДНК анализу.

Извор: Вечерње новости