Порекло презимена на -ин

[Јовица Кртинић]

Ова врста презимена настаје додавањем присвојног наставка -ин на име родитеља (нпр. „Чији си ти?“: Божин, Лазин, Марин, итд.). Сматра се да су настала у Војводини као последица административног избацивања наставка –ић из српских презимена. За разлику од презименима која су се завршавала са –евић и –овић, презименима као што су Божић, Лазић или Марић није могло просто да се избрише –ић већ су га заменили наставком –ин (Божин, Лазин, Марин).

[Amicus]

Зна ли неко можда како су настала презимена као што су Бугарин и Татарин?

Претпостављам да Бугарин води порекло од назива за особу која је пореклом из Бугарске? Слично као што је презиме Бошњак настало од назива за особу пореклом из Босне. Док је ово Татарин прилично ретко и постоји могућност да води порекло од назива за претече данашњих поштара. Или је пак и овде реч о особи чије презиме има везе са географским пореклом?

[Делија]

Зна ли неко можда како су настала презимена као што су Бугарин и Татарин?

Претпостављам да Бугарин води порекло од назива за особу која је пореклом из Бугарске? Слично као што је презиме Бошњак настало од назива за особу пореклом из Босне. Док је ово Татарин прилично ретко и постоји могућност да води порекло од назива за претече данашњих поштара. Или је пак и овде реч о особи чије презиме има везе са географским пореклом?

Што се тиче презимена Бугарин постоји неколико теорија.Углавном су у питању људи који су пореклом из пограничних положаја уз границу са Бугарском на југоистоку и југу земље(Стара Србија).Има и оних који су етнички Бугари а сеобом са Чарнојевићем су кренули са Србима,али је њихов број мали јер се углавном ради о Србима са презименом Бугарин.Негде сам прочитао да су Србе који су радили као баштовани по насељавању Будима ,Пеште,Коморана и Острогона звали подругљиво Бугарима па им је тај назив остао и дан данас.
А можда и најпроверенија прича за ово презиме се наводи у књизи Срби у Срему до 1736/7.године од Душана Ј. Поповића где се каже за једног носиоса презимена Бугарин који се настанио у Срему да је пореклом из места Митроса код Цариграда.

[Amicus]

Што се тиче презимена Бугарин постоји неколико теорија.Углавном су у питању људи који су пореклом из пограничних положаја уз границу са Бугарском на југоистоку и југу земље(Стара Србија).Има и оних који су етнички Бугари а сеобом са Чарнојевићем су кренули са Србима,али је њихов број мали јер се углавном ради о Србима са презименом Бугарин.Негде сам прочитао да су Србе који су радили као баштовани по насељавању Будима ,Пеште,Коморана и Острогона звали подругљиво Бугарима па им је тај назив остао и дан данас.
А можда и најпроверенија прича за ово презиме се наводи у књизи Срби у Срему до 1736/7.године од Душана Ј. Поповића где се каже за једног носиоса презимена Бугарин који се настанио у Срему да је пореклом из места Митроса код Цариграда.

Татарине смо тестирали.

А Бугар(ин)и су настали вероватно тако некако како си ти и описао.

Ово са баштованством је занимљиво, јер је кнез Милош у околину Београда населио неке Бугаре, који су били познати по вештинама повртларства.

[vojinenad]

Татарине смо тестирали.

А Бугар(ин)и су настали вероватно тако некако како си ти и описао.

Ово са баштованством је занимљиво, јер је кнез Милош у околину Београда населио неке Бугаре, који су били познати по вештинама повртларства.

Ови које је кнез Милош насељавао због њихове умешности у повртларству прозвани су ''Бугараши'' због тога што су дошли из области  јужне и југоисточне Србије, али не знам да ико од њих има баш презиме Бугарин. Презиме Бугарин има једно братство у Црној Гори, али колико се сећам то презиме су добили ваљда по неком одевном предмету тог доба или из неког сличног разлога, али са облашћу Бугарске или пореклом од Бугара они немају никакве везе.

[Amicus]

Ови које је кнез Милош насељавао због њихове умешности у повртларству прозвани су ''Бугараши'' због тога што су дошли из области  јужне и југоисточне Србије, али не знам да ико од њих има баш презиме Бугарин. Презиме Бугарин има једно братство у Црној Гори, али колико се сећам то презиме су добили ваљда по неком одевном предмету тог доба или из неког сличног разлога, али са облашћу Бугарске или пореклом од Бугара они немају никакве везе.

То би значило да су они само прозвани Бугар(аш)има, а да то у ствари нису били? Писано је о томе на форуму... треба погледати још једном...

[Ранко Бубања]

Зна ли неко можда како су настала презимена као што су Бугарин и Татарин?

Претпостављам да Бугарин води порекло од назива за особу која је пореклом из Бугарске?

Милун Петрић, Рујишта и Рујиштани  Беране, 2001. стр. 117.

О Бугарима из Рујиша, МЗ Бубање, Беране

Удовица Крста Ивановића из Куча са своја три сина: Јоксимом, Максимом и Милом побјегла је из свог пребивалишта од крвне освете. Звали су је Зелена, због такве боје очију, а право име јој се не зна. У потрази за новим стаништем, дошла је преко Трешњевика у долину Лима и, према неким мишљењима, населила се у близини села Лушца, а, према другим, у близини села Трепча. На овом станишту није остала дуго, јер су Васојевићи прогонили невасојевићко становништво, па је Зелена морала да напусти тек формирани дом. Одселила се у Лукавицу, која се налази у непосредној близини села Црљевине. Ова сеоба Зелене и њених синова догодила се, највјероватније, почетком и у току прве половине 18 вијека.
У једном од низа похода, Турци су наишли преко Лукавице и одвели са собом Зелениног сина Јоксима. Нијесу услишили мајчину молбу да јој ослободе сина. Следећег дана Зелена је отишла у Бихор да тражи сина. Једна муслиманка јој је рекла да је њен син спаљен на оближњем узвишењу. И муслиманка је показала Зелени то брдо.
Уплакана мајка се вратила синовима у Лукавицу и отада јој се стално причињавао призор спаљивања њеног сина. И дању и ноћу видјела је пламен из правца брда на којем је он спаљен. Због тога је, а и усљед страха од Турака, ријешила да потражи сигурније мјесто боравка. Са синовима и мало завјежљаја и нешто ствари из старе плотаре, путујући преко шума и пропланака, стигоше у рујишку котлину. Ту су већ започели живот скоро досељеници, али је Зелена могла да се увјери да је овдје живот постајао много раније, а и да су та прва племена напустила село. Досељени нешто прије Зелене, Кораћи и Петрићи заузели су плодну земљу, па је Зелена са својим синовима била присиљена да ради на посједима ових малобројних досељеника, да крче шикаре и претварају их у обрадиву земљу. Оветани се Зелена на рубу шуме у близини Мале ријеке негдје половином 18 вијека и са синовима поче вриједно да обрађује земљу. Најчешће су радили код Кораћа. Највише су крчили шуму, а када би код неког радили, на питање: ''Како раде момци?'' одговор је био: ''Радни, брате, као Бугари!'' Тако су Зеленини унуци, синови Максимови и Милови добили презиме БУГАРИН. Бугарини из Рујишта славе св. Николу као и Ивановићи у Кучима.
 

[Селаковић]

Не знам имају ли Бугариновићи из Севојна код Ужица везе са овима које нам описа Ранко:

–Бугари (Бугариновићи) је трећа старија породица готово у заједници са поп Дамњановим друштвом, чији је предак Анђелко Бугарин необично одевен, необичног говора, хода и кретања, прост и неокретан, дошао из околине Премћана у Доњем Колашину и населио се одмах до попа Дамњана. Бугара је данас много расељених; толико су се изменили да се сматрају најјачом продицом у Севојну, има их 15 кућа, славе Ђурђиц.

[Ранко Бубања]

 А. Јовићевић и М. Стругар, Слике из прошлости Цеклина, Загреб, 1902. стр. 27.

Љеш је имао и шестог сина – Радована, од којег потичу Татари. Они су се звали Радовановићи – затим су добили име Водичани, по Водичком Ждријелу, гдје су стајали, а касније Татари. О томе постоји предање: Кад су Цеклињани градили Дурмиторе (убове на Цеклину), била је одређена строга казна за онога ко закасни на рад. Једном одоцни више њих, па пошаљу једног Радовановића, да из њих узме глобу – овај тако брзо заврши посао и врати се, да повикаше: ''сврши посао брзо као татар''. Од тада ово братство називају Татарима.

[Делија]

У књизи Јована Ердељановића-Срби у Банату наводи се у попису Црепаје  у фамилијама непознатог порекла :
Бугарин(4,Св.Никола) и за њих Ердељановић каже да су отишли у Ћирића кућу и један део фамилије се зове Бугарин-Ћирићи.Помињу се и Бранков-Бугарини који славе Св.Јована,али су се они призетили у кућу Бугарина и добили шпицнаме Бугарин.
Наводи се у фамилијама познатог порекла у Црепаји и породица Бугарски (Ђурђиц) и они су пореклом из Старе Србије.
У књизи Петра Идворца-Монографија Црепаја 1660-1918.године наводи се да је у Банату забележено доста породица са презименом Бугарин што може да потиче од некадашњих туринских Бугара који су владали Банатом у 8. и 9.веку.Презиме Бугарин појављује се у попису Печке 1715.године,Арада 1720.године,Панчева,Маргитице,Иланџе 1733.године ,попису Сефкерина 1764.године,у попису Омољице 1774.године.
Породица Бугарин у Црепају је дошла на следећи начин: вероватно је дошла из Арада у Панчево 1720.године а одатле преко Сефкерина у Црепају после 1774.године под презименом Ћирић,док у Сефкерину и дан-данас иста породица носи надимак Орбулов тј. Орбуљев.

Што се тиче Бугарских они се помињу у попису Панчева 1764.године,Мокрину 1788.године,Кикинди 1796,у Крстуру 1908.године-а та породица је насељена из Великог Семиклуша.У Црепају је ова породица насељена највероватније у периоду 1775-8 .године из Кикинде незадовољна стањем у Дистрикту.

[Atlantische]

Из ''Речника презимена Шајкашке'' од Љиљане Недељков и Гордане Вуковић.

“Овде треба поменути и презиме Бугарин (и његове деривате) које смо сврстали у другу категорију, пошто смо сматрали да оно, пре свега, означава носиоца презимена на основу занимања којим се бави (бугарин у значењу баштован), што, наравно, не искључује ни могућност да се оно веже и уз категорију презимена — етника, али уз напомену да оно означава „људе пореклом Источно од Мораве а по каткад Цинцаре".

[Милош]

Из ''Речника презимена Шајкашке'' од Љиљане Недељков и Гордане Вуковић.

“Овде треба поменути и презиме Бугарин (и његове деривате) које смо сврстали у другу категорију, пошто смо сматрали да оно, пре свега, означава носиоца презимена на основу занимања којим се бави (бугарин у значењу баштован), што, наравно, не искључује ни могућност да се оно веже и уз категорију презимена — етника, али уз напомену да оно означава „људе пореклом Источно од Мораве а по каткад Цинцаре".

Taкo je иcтo eтимoлoгиja вeзaнa зa Бугapићe (дaнaшњи Cpбoвaц) кojи ce cпoмeњe у Cвeтocтeфaнcкoj xpиcoвуљи... Cмaтpa ce дa je "бугapcки кaтун" зaпpaвo ceлo бaштoвaнa...

[aleksandar I]

Ово са баштованством је занимљиво, јер је кнез Милош у околину Београда населио неке Бугаре, који су били познати по вештинама повртларства.

Нисам сигуран, али мислим да сам овај податак пронашао код Феликса Каница (Србија, земља и становништво.....). Знам да је и коментар био да ти "баштовани" имају другачију физиономију итд.

Но, читао сам то прије више од 25 година, и као што написах нисам сигуран!

[Amicus]

Зна ли неко одакле су Куртешани и како је настало њихово презиме?

[НиколаВук]

Зна ли неко одакле су Куртешани и како је настало њихово презиме?

Можда од турске речи за вука, kurt. Мислим да је сличног постанка и презиме Куртеш.

[Amicus]

Можда од турске речи за вука, kurt. Мислим да је сличног постанка и презиме Куртеш.

У Босни је било Куртеша муслимана, а према попису из '48. Куртешани се помињу највећма у Барањи (Кнежево) и нешто мање у Славонији и Срему, али све гравитирајући Драви.

[Pavo]

Kurtešani su optanti.  Iz Véménda, Alsónáne, Medine i Szálke.  Matica im je očito Szálka jer se samo tu javljaju od ta 4 sela na urbaru 1767.  U selu je glava jednog domaćinstva Gyesa Kurtosi.  Do 1828. će ih biti četiri domaćinstva, a čini se da su se tek poslije te godine iselili u ova druga sela.  1720. je u Szálki kućedomaćin Kreszta Kűrtősi a 1715. Petar Kürtössi.  I srpski i mađarski oblici prezimena ukazuju da je toponimsko.  Možda se radi o naselju Kürtöspuszta u Šomođskoj županiji, iako je ono nešto zapadnije od krajeva kod Balatona gdje defteri iz XVI stoljeća nalaze Srbe.

[Amicus]

Kurtešani su optanti.  Iz Véménda, Alsónáne, Medine i Szálke.  Matica im je očito Szálka jer se samo tu javljaju od ta 4 sela na urbaru 1767.  U selu je glava jednog domaćinstva Gyesa Kurtosi.  Do 1828. će ih biti četiri domaćinstva, a čini se da su se tek poslije te godine iselili u ova druga sela.  1720. je u Szálki kućedomaćin Kreszta Kűrtősi a 1715. Petar Kürtössi.  I srpski i mađarski oblici prezimena ukazuju da je toponimsko.  Možda se radi o naselju Kürtöspuszta u Šomođskoj županiji, iako je ono nešto zapadnije od krajeva kod Balatona gdje defteri iz XVI stoljeća nalaze Srbe.

Хвала Паво на разјашњењу.

Нисам погледао сам раније, јер ми беше дошло то презиме на ум, пошто смо неки дан нешто дискутовали о Куртешанима, а сетих се сад да упитам.

Да је топонимско, тако је и мени изгледало, мада увек може бити и надимачко.

[Pavo]

Koliko vidim u rječniku, Kürtös znači trubač.  Samo onda bi bilo pitanje zašto -i i -anin na kraju jer su to tipični nastavci za toponimska prezimena. 

U svakom slučaju, ovo je jako dobar primjer kako prezime može imati više etimologija i kako se prezimena različitog postanka mogu "poklopiti."  Kurteš je stvarno osobno ime iz orijentalnog kulturnog kruga, mada nije pretjerano često.  Na Kosovu jedan pedesetak Kurteša i oko 700 osoba s prezimenom Kurteši, ali u ovom slučaju prezime znači nešto drugo.  To je pogotovu slučaj u situacijama gdje se iz jednog ili drugog razloga isprepliće uticaj nekoliko jezika. 

Kao ovaj moj legendarni sunarodnjak koji je preminuo prošle godine.

http://www.cbc.ca/news/canada/saskatchewan/dick-assman-of-regina-dies-82-1.3728016

Ispostavlja se da ne njemačkom znači nešto drugo.   

[Amicus]

Koliko vidim u rječniku, Kürtös znači trubač.  Samo onda bi bilo pitanje zašto -i i -anin na kraju jer su to tipični nastavci za toponimska prezimena. 

U svakom slučaju, ovo je jako dobar primjer kako prezime može imati više etimologija i kako se prezimena različitog postanka mogu "poklopiti."  Kurteš je stvarno osobno ime iz orijentalnog kulturnog kruga, mada nije pretjerano često.  Na Kosovu jedan pedesetak Kurteša i oko 700 osoba s prezimenom Kurteši, ali u ovom slučaju prezime znači nešto drugo.  To je pogotovu slučaj u situacijama gdje se iz jednog ili drugog razloga isprepliće uticaj nekoliko jezika. 

Kao ovaj moj legendarni sunarodnjak koji je preminuo prošle godine.

http://www.cbc.ca/news/canada/saskatchewan/dick-assman-of-regina-dies-82-1.3728016

Ispostavlja se da ne njemačkom znači nešto drugo.   

На ово презиме ме неодољиво подсећа и мађарско презиме Кертес (Kertész).

[Делија]

На ово сам наишао читајући Балканске псиохолошке типове од Јована Цвијића,исти текст се може наћи у књизи Балканско полуострво и јужнословенске земље.Можда управо овај текст објашњава смисао давања презимена Бугарин,или макар пружа једно од додатних теорија о настанку овакве врсте презимена у Срба.

Бугари доњодунавске плоче и маричког слива постали су тада правом рајом, која је живела само на чифлуцима под сталним надзором турских бегова и под најмучнијом економском стегом и моралним притиском. Име Бугарин је изгубило национални смисао и употребљавало се само као означење за целу ову масу подјармљених земљорадника. С овим значењем, као што смо већ рекли,ово се име распрострло и изван доњодунавске плоче и маричког слива, у крајеве с овим, тако суровим економским уређењем, све до неких централних области старе српске државе. И не само да се они на које се ово име тако примењивало,
без обзира на њихову народност, нису могли противити, већ су сматрали за корисно да приме ово назвање, по коме су сматрани за безазлене људе, за нижи друштвени ред, на који су њихови господари гледали са потцењивањем.За време турске управе су сви балкански народи употребљавали реч„бугарин" да би њоме означили човека простог, сировог, из нижег, работничког,
слоја. Ово су јој значење најпре дали Грци и Турци. Изгледа, да су га по средишном делу Балканског Полуострва распрострли Срби муслимани из Босне и новопазарског санџака којих је било врло много у администрацији. Бугарски облик блгар, блгарин заменили су српским бугар, буТарин, увек у значењу „раја“. У областима централнога типа овај српски облик бугарин постао је
означењем за све што је просто, духовно или материјално. За сиромашно,просто становништво, које нема ничега, каже се, да су „осли Бугара", прави Бугари. За обичан, прост, сељачки посао се каже „бугарска рабоШа". Македонци веле „причати као Бугари", то јест невешто, као сељаци. У јужној Македонији, у Куфалову код Солуна, чуо сам израз „избугара ce" кад се говори о уквареном житу које није добро за семе, а израз „ПобуГари се" кад се хоће да каже да се једна ствар квари и хаба. „БуТарка" је врста најпростије пшенице.

[Јадар]

Зна ли неко можда како су настала презимена као што су Бугарин и Татарин?

Претпостављам да Бугарин води порекло од назива за особу која је пореклом из Бугарске? Слично као што је презиме Бошњак настало од назива за особу пореклом из Босне. Док је ово Татарин прилично ретко и постоји могућност да води порекло од назива за претече данашњих поштара. Или је пак и овде реч о особи чије презиме има везе са географским пореклом?

Мислим да би било од користи да се објасни поријекло и значење презимена "Бошњак", с обзиром на то да је дошло до злоупотребе и отимачине тог имена, како би оно постало национална одредница за једну групу људи која је окупљена на вјерској и политичкој основи.
Као допринос том разматрању, треба рећи да се ради  о носиоцима тог презимена који су припадници све три конфесије. Неки од њих потичу са подручја која нису Босна (Висока Крајина, Подриње, Славонија,...итд) , док су други из  подручја која припадају Босни (долина Лашве, околина Сарајева).
Оно што је уочљиво, да је на турском језику тешко изговорити придјев "босанац", па су га они преименовали у "бошњак", као што су урадили и са другим придјевима српског поријекла (нпр. крајишник).

Што се тиче поријекла презимена Бугар, Бугарски, или Бугарин, можда је од користи присјетити се да су се старе српске народне пјесме, тужног карактера ,  називале "бугарштице", а да је туговање називано "бугарити". Такође, особе црне пути и изгледа су у предтурско вријеме називане "бугарима", као и нека пастирска одјећа  "бугар-кабаница".
 

[НиколаВук]

Мислим да би било од користи да се објасни поријекло и значење презимена "Бошњак", с обзиром на то да је дошло до злоупотребе и отимачине тог имена, како би оно постало национална одредница за једну групу људи која је окупљена на вјерској и политичкој основи.
Као допринос том разматрању, треба рећи да се ради  о носиоцима тог презимена који су припадници све три конфесије. Неки од њих потичу са подручја која нису Босна (Висока Крајина, Подриње, Славонија,...итд) , док су други из  подручја која припадају Босни (долина Лашве, околина Сарајева).
Оно што је уочљиво, да је на турском језику тешко изговорити придјев "босанац", па су га они преименовали у "бошњак", као што су урадили и са другим придјевима српског поријекла (нпр. крајишник).

Што се тиче поријекла презимена Бугар, Бугарски, или Бугарин, можда је од користи присјетити се да су се старе српске народне пјесме, тужног карактера ,  називале "бугарштице", а да је туговање називано "бугарити". Такође, особе црне пути и изгледа су у предтурско вријеме називане "бугарима", као и нека пастирска одјећа  "бугар-кабаница".

Бошњак и Крајишник нису речи турског, већ српског порекла. У средњовековним документима се често потписници одређених повеља унутар Босанског краљевства називају "добрим Бошњанима", варијантом речи "Бошњак", тако да је тај назив свакако потекао из српских а не турских језичких средстава. Први пут чујем да су "у предтурско време особе црне пути називани бугарима".  Не треба дневно-политичке ствари уплитати у изучавање порекла појединаца, зна се да су и у 19. веку често људе који су били пореклом са простора данашње југоисточне Србије њихови суседи називали "Бугарима" јер су говорили дијалектом који је овима био необичан и личио им на бугарски језик (иако то заправо није био); исто тако су људе пореклом из Старе Србије називали "Арнаутима", а они свакако нису били Албанци, али су били пореклом из крајева где је све више почињао да се инфилтрира арбанашки елемент. Мислим да су презиме Бугарски у Војводини добијали баш они који су били пореклом из шопских крајева.

[Јадар]

 Врло је мало тих повеља сачувано у изворном облику , јер се углавном ради о препису преписа. Поготово из оног врло кратког периода када су се феудални владари Босне могли сматрати за какве-такве краљеве.  Више је то последица савремених политичких потреба.  А управо придјеви са наставном -ин, -нин настају често у српском језику. Што се тиче оног другог придјева изведеног од крајине, треба видјети да су у Кнежевини Србији војни пукови носили име "крајински" , а не крајишки, те да неко са подручја Тимока није био "крајишник" већ " са или од крајине". Много је остатака турцизама и данас у употрби па се људи лако збуне чије је шта.  Такође, слажем се да су врло често  мијешана географска и етничка имена. Међутим вриједи погледајти народну пјесму "женидба цара Душана", мислим да се и тамо помиње придјев бугар.

[НиколаВук]

Врло је мало тих повеља сачувано у изворном облику , јер се углавном ради о препису преписа. Поготово из оног врло кратког периода када су се феудални владари Босне могли сматрати за какве-такве краљеве.  Више је то последица савремених политичких потреба.  А управо придјеви са наставном -ин, -нин настају често у српском језику. Што се тиче оног другог придјева изведеног од крајине, треба видјети да су у Кнежевини Србији војни пукови носили име "крајински" , а не крајишки, те да неко са подручја Тимока није био "крајишник" већ " са или од крајине". Много је остатака турцизама и данас у употрби па се људи лако збуне чије је шта.  Такође, слажем се да су врло често  мијешана географска и етничка имена. Међутим вриједи погледајти народну пјесму "женидба цара Душана", мислим да се и тамо помиње придјев бугар.

У време пре појаве штампарија, преписи су били једини начин да се неко дело сачува од пропадања, али с друге стране постоје и изворни текстови повеља који су очувани. Више о термину "добри Бошњани" и повељама у којима се тај термин појављује може се прочитати овде:

 http://www.plemenito.com/sr/dobri-bosnjani/o34

Наставци -ак и -ик су ништа мање "српскији" од наставка -ин, као и гласовне промене с-ш и н-њ. Ни у скоријој ни у давнијој историји нисам чуо да неко користи израз "Крајињанин" за становника неке крајине, као ни "Крајинац" (осим у источнословенској варијанти "Украјинац"); Крајишник има исти наставак као и "количник", "начелник", "настојник", самим тим се види да је настао из српских, а не турских језичких средстава, као ознака за становника неке крајине или крајишта (отуд и оно "ш" у називу); чак и Албанци у свом језику имају трансформисану ову српску реч, kreshnik, са значењем "јунак". Не треба Турцима приписивати, због неких дневно-политичких ствари, речи које свакако нису од њих потекле у српском језику, то се већ довољно ради са одређеним речима грчког порекла које многи олако сматрају турцизмима.

[Делија]

screen shot pc

Пример настанка презимена Бугарин по месту порекла ..Јанко Бугарин из Лесковца.У питању су пописи 53.пешадијске регименте Јожефа Карла фон Симбшена 1760.године.

[Bane62]

Molio bih sve clanove a i sve ljude koji mogu da mi pomognu da saznam porijeklo svog prezimena VOJIN - pokusavao sam na razne nacine da dodjem do rezultata ali uzalud.. svi koji nesta znaju mogu se javiti ovde ili na moj e-post —[email protected]— hvala svins koji pokusaju da pomognu— Branislav Vojin

[Полић]

Molio bih sve clanove a i sve ljude koji mogu da mi pomognu da saznam porijeklo svog prezimena VOJIN - pokusavao sam na razne nacine da dodjem do rezultata ali uzalud.. svi koji nesta znaju mogu se javiti ovde ili na moj e-post —[email protected]— hvala svins koji pokusaju da pomognu— Branislav Vojin

Један мој познаник, Румун из околине Вршца, се презива Војин.

[Јосиф из Трбушнице]

Очигледно да презиме долази од неког Воје, ако сте српског порекла.
Али да би добио више података, како то кажу стручњаци с овог портала, мораш и ти пружити више података о породици: где живите, одакле сте даљим пореклом, која је слава, итд.

[Бугарин Миљан]

Порекло презимена Бугарин, Беране - Рујишта -св. Никола E- V13>Z5018>S2979>L241
Да ли је неко са презименом Бугарин радио тестирање порекла?

Прошле године сам добио одговор од Српског ДНК пројкета да нема ближих поклапања на пројекту. Да ја као испитани поседујем повишену вредност DYS643=14 коју имају једино припадници рода Б из табеле СДНКП, а са припадницима тог рода дели и вредност DYS549=11, међутим на основу појединих других вредности се може отписати припадност тестираног споменутом роду.
У упитнику сам навео два предања. Прво да потичемо од Дрекаловића из Куча, а у другом да потичемо од Ивановића, са истом славом  Св. Никола, који су најпре избегли у Ровца, а одатле прешли у Рујишта. Међутим са овим резулататима су оба предања оборена, јер Ивановићи који су грана Дрекаловића припадају грани роду  Куча и грани E-BY165837.
Ако неко има ближе иформације или поклапања са Бугарин презименом из Војводине, Босне или Хрватске молим да се јави. У случају да се поклапамо са другим презименом било би добро знати од којих смо. Унапред захвалан!

У ПРИЛОГУ ДОСТАВЉАМ ТЕСТ НА 23 МАРКЕРА
 ПРВИ РЕД: DYS393=13 ,  DYS390=24,  DYS19=13,  DYS391=10,  DYS385a=17,  DYS385b=18,  DYS439=12,  DYS389I=13,  DYS392=11,  DYS389II=30,  DYS458=15

 Други РЕД:  DYS437=14,  DYS448=20, Y-GATA H4=12,  DYS456=16,  DYS576=18,  DYS570=19,  DYS438=10,  DYS481=23,  DYS549=11,  DYS533=12,  DYS635=22,  DYS643=14

[Exiled]

Порекло презимена Бугарин, Беране - Рујишта -св. Никола E- V13>Z5018>S2979>L241
Да ли је неко са презименом Бугарин радио тестирање порекла?

Прошле године сам добио одговор од Српског ДНК пројкета да нема ближих поклапања на пројекту. Да ја као испитани поседујем повишену вредност DYS643=14 коју имају једино припадници рода Б из табеле СДНКП, а са припадницима тог рода дели и вредност DYS549=11, међутим на основу појединих других вредности се може отписати припадност тестираног споменутом роду.
У упитнику сам навео два предања. Прво да потичемо од Дрекаловића из Куча, а у другом да потичемо од Ивановића, са истом славом  Св. Никола, који су најпре избегли у Ровца, а одатле прешли у Рујишта. Међутим са овим резулататима су оба предања оборена, јер Ивановићи који су грана Дрекаловића припадају грани роду  Куча и грани E-BY165837.
Ако неко има ближе иформације или поклапања са Бугарин презименом из Војводине, Босне или Хрватске молим да се јави. У случају да се поклапамо са другим презименом било би добро знати од којих смо. Унапред захвалан!

У ПРИЛОГУ ДОСТАВЉАМ ТЕСТ НА 23 МАРКЕРА
 ПРВИ РЕД: DYS393=13 ,  DYS390=24,  DYS19=13,  DYS391=10,  DYS385a=17,  DYS385b=18,  DYS439=12,  DYS389I=13,  DYS392=11,  DYS389II=30,  DYS458=15

 Други РЕД:  DYS437=14,  DYS448=20, Y-GATA H4=12,  DYS456=16,  DYS576=18,  DYS570=19,  DYS438=10,  DYS481=23,  DYS549=11,  DYS533=12,  DYS635=22,  DYS643=14

,Има једна породица у пријепољском крају која се презива Бугарин,мислим да су из Бродарева али нисам сигуран.Проверићу. Могуће је и да припадате истом роду само су се спуштили низ Лим🙂 а успут су и постали мухамеданци. Само теорија, ништа без теста...Поздрав

[Exiled]

,Има једна породица у пријепољском крају која се презива Бугарин,мислим да су из Бродарева али нисам сигуран.Проверићу. Могуће је и да припадате истом роду само су се спуштили низ Лим🙂 а успут су и постали мухамеданци. Само теорија, ништа без теста...Поздрав

Проверио, Бугарини се доселили у Бродарево око 1900. године из пљеваљског краја, не зна тачно мјесто, неђе са тромеђе...

[Grg]

Проверио, Бугарини се доселили у Бродарево око 1900. године из пљеваљског краја, не зна тачно мјесто, неђе са тромеђе...

Имам пријатеља овде у Франкфурту Бугарин из Бијелог Поља предање о Кучима Дрекаловићима. Е сад пошто код Срба са долине Лима већина Куча нема већински кучку хг, треба бити опрезан.

[Exiled]

Имам пријатеља овде у Франкфурту Бугарин из Бијелог Поља предање о Кучима Дрекаловићима. Е сад пошто код Срба са долине Лима већина Куча нема већински кучку хг, треба бити опрезан.

Опрез вазда, ни споради себе без чакије😊

[Делија]

Велики поздрав свим члановима Порекла !

Имам лепе вести и велику част и привилегију да кажем да је у научном часопосу Флогистон  29/2021 (Часопис за историју и филозофију науке и технологије) објављен рад на тему порекла Михајла Пупина и целокупног рода Пупин из Идвора.
Наиме, рад чији сам претходно био аутор садржи 5-10 % укупних чињеница које смо у међувремену пронашли а тичу се предака и првих помена рода Пупин у Идвору. Наиме, имао сам част да будем један од аутора рада, заједно са пријатељем а историчарем Николом Конеским, чије се и ДНК резултат између осталог налази у нашој бази ДНК резултата, а потом и са директором Регионално центра за таленте "Михајло Пупин" , др Драгољубом Цуцићем.
Битан део рада свакако је и ДНК резултат тестираног потомка Михајла Пупина, а његовог имењака и презимењака из Идвора, који је директни потомак Николе Пупина-рођеног брата Михајовог оца Константина. Тако да је Порекло и у овом раду директно поменуто, у јако битном контектсту и светлу, јер је овај рад спој класичне генеологије уз модерну генетичку генеологију и испитивање порекла преко ДНК.

Овим радом многи митови су срушени, нпр. мит о такозваном цинцарском пореклу са Охрида, на шта сам врло поносан, јер је ово урадила шачица људи, уместо државе која материјална и поготово нематеријална добра поклања и олако даје псеудонародима у нашој околини, а потомцима некадашњих Срба, а који су данас поприлично изгубили компас те у недостатку културе, традиције и историје, манито се отимају за све српско.

Овде се може преузети електронска верзија овогодишњег часописа Флогистон, под редним бројем 29.
https://www.muzejnt.rs/programi-i-desavanja/casopis-flogiston

Овде се налази наш рад именом као "Прилог проучавања порекла Михајла Пупина".
https://mail.google.com/mail/u/0/#inbox?projector=1

Надам се да ћете уживати !

П.С
Овај рад овакав какав је комплетан и неизмењен, не би било лоше убацити у нов чланак на Пореклу, који би говорио о пореклу Михајла Пупина. Ако неко то зна да изведе, мене недостатак рачунарских вештина и лош лаптоп спречавају у томе.
Велики поздрав за све чланове још једном !