Хтео сам да оставим мали
'update', за случај да некога занима.
Пре пар месеци сам пожелео да направим родослов, и генерално да сазнам мало више информација око породице, рођака и порекла.
Прво бих желео да се захвалим свим добрим људима на овом форуму који су му помогли, како са сугестијама, упућивањем и читањем рукописа матичних књига.
Наравно нисам ни близу краја, међутим тренутна ситуација се следећа:
Општина Пожега:
Село Тометино поље - Марковићи.
Село Љутице - Костићи и Симовићи.
То су биле полазне тачке, моје презиме је Марковић, место је Љутице, имање и слава Костића (Ђурђевдан).
До тога је дошло тако што је мој прадеда (Марковић) оженио девојку из породице Костић и дошао на мираз у Љутице.
Разговор са локалним становништвом и породично предање, каже да је човек са надимком Букало, дошао у Тометино Поље негде из Црне Горе или околине исте, уз наравно неизбежан повод, убиство Турчина (
). Тај део узимамо са резервом, али предање каже да је надимак добио због своје личности, дакле, правио буку, гласно негодовао, генерално вероватно некакав конфликт са властима итд.
Разлог, на крају крајева небитан, настањује се у Тометином Пољу, и од њега су Букаловићи.
То потврђује податак:
Букаловићи (T. Поље) су од Косатице (Пријепоље), 3 куће, слава св. Јован.
(Љубомир Павловић „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925)
Марковићи из Т.Поља су потомци тог Букала, и сви славе св. Јована, по породичном предању, један од Букаловића се звао Марко.
Ову информацију сам пронашао на интернету када сам почео истраживање, не могу сада да нађем извор али претпостављам да ће ме неко исправити уколико је нешто нетачно:
Kneževina Srbija je do 1851. godine imala praksu nasleđenu iz turskog perioda, da se prezimena menjaju iz generacije u generaciju. Onda je knez Aleksandar Karađorđević te godine doneo jednu naredbu kojom je ustanovio stalna prezimena kod stanovništva Kneževine Srbije. To je značilo da se prezimena više ne mogu menjati iz generacije u generaciju i tada ljudi uzimaju prezime po najstarijem živom pretku iz porodice.
То се уклапа са даљим информацијама које имам, наиме у књизи
(Зарић Радован „Пожега и пожешко подручје у попису 1863. године - Сам уради свој родослов“, Свитак, Пожега 1997), у попису становништа, у Т.Пољу, имамо вишечлану породицу Марковић са најстаријим члановима, браћом, Борисав (1830) и Јован (1834).
Борисав и Јован се појављују у Матичним књиге рођених, умрлих и крштених, цркве Субјелске које сам прегледао у Историјском Архиву у Ужицу. Уз додатак да је, приликом крштења деце њихове деце, некада уписани са презименом Марковић, а некада са презименом Букаловић.
Након 1875, константно су сви уписани као Марковићи.
1910 године је рођен Светозар Марковић и он се оженио са Љубицом Костић из Љутица, и донео презиме Марковић у Љутице, међутим слава је остала Ђурђевдан.
Костићи:
Лаудани (Љутице) су дошли иѕ Тепаца (Језера), 32 куће, слава св. Ђорђе. Има их као Новаковићи, Јелићи, Вуковићи, Костићи.
(Љубомир Павловић „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925)
То се уклапа и са породичним предањем, пошто су све те фамилије род са Костићима, и живе у истом делу села.
По попису из 1863, налази се Алексије Костић (1830) који у том трентуку има сина Богдана (1856) кога касније помоћу црквених књига повезујем као Љубичиног деду.
Симовићи:
Светозар и Љубица имају сина Љубивоја који се жени Станком Симовић из Љутица.
Симовићи (Љутице) су из Шиљака (Колашин), 6 кућа, слава св. Јован.
(Љубомир Павловић „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925)
По попису из 1863, нашао сам пар кућа Симовића, и успео да повежем моју породицу са Теодосијем Симовић (1815), међутим ту и даље имам донекле непотпуну слику, зато што се у црквеним књигама Субјелске цркве, Љутице помињу тек око 1887. Претпостављам да су пре тога припадале некој другој парохији, могуће цркви у Горњој Добрињи коју је подигао кнез Милош Обреновић 1822. Нисам сигуран да ли су те књиге сачуване.
Такође постоји још пар информација/прича/легенди које сам добио у разговору са локалним становништвом / члановима породице:
Породични надимак Курјак, по причи, један од Марковића је као дечак, млад момак, заклао курјака који је покушао да му нападне овце, од тад се са колена на колено тај надимак преноси само на нашу грану Марковића, па ћу покушати да дођем до закључка ко је то био и кад, све за сада указује на Војина (1864).
Јовица Симовић, је мобилисан у првом Балканском рату, и остао је да ратује до краја првог светског рата, вративши се кући тек 1919 године.
Нису имали никакве информације о њему годинама, претпостављао се да је настрадао, међутим његова мајка Јевросима није дала да му се да спомен (исправите ме који је тачан назив), уз речи:
"Вратиће се мој Јовица."
Јовица се вратио, мајка га је сачекала, вечерали су заједно, причали до касно у ноћ и након тога легли да спавају.
Јевросима је умрла у сну те ноћи, у књизи умрлих је уписан датум 1.3.1919.
За велики број чланова породице из периода 1880 - 1920 нема података у књигама венчаних, речено ми је да се одређени број одселио у Војводину (Срем, Банат), немам никакве друге информације о томе, па уколико неко има идеју где и како бих то могао да потражим, такође бих био захвалан.
