Крајишки Кричи

[Βασιλεία Ῥωμαίων]

Покрећем ову тему с намјером да на једном мјесту прикупимо све историјске податке о крајишким родовима које бисмо на основу презимена могли повезати са кричким племеном. Ријеч је прије свега о Кричкама, Кричкићима и Кричковићима, али и о Гускама.

Као почетни извор за изучавање поменутих родова узео сам попис СР Хрватске из 1948. године.
Према подацима из овог пописа, имамо пописано 26 кућа Крички, 24 куће Кричковића, 15 кућа Кричкића и 8 кућа Гуски.

Ево како графички изгледа географски распоред поменутих родова према поменутом попису (нисам узимао у обзир општинска и градска средишта, као ни она села у којима је пописано мање од двије куће поменутих родова):

1. Кричке (круг као ознака)
- село Кричке, општина Дрниш (2 куће)
- село Братишковци, општина Шибеник (24 куће)
- укупно Крички (26 кућа)
2. Кричкићи (квадрат као ознака)
- село Кричке, општина Дрниш (15 кућа)
- укупно Кричкића (15 кућа)
3. Кричковићи (ромб као ознака)
- село Могорић, општина Госпић (6 кућа)
- село Павлловац, општина Госпић (4 куће)
- село Читлук, општина Госпић (8 кућа)
- село Кијани, општина Грачац (3 куће)
- село Маовице, општина Дрниш (3 куће)
- укупно Кричковића (24 куће)
4. Гуске (звијезда као ознака)
- село Пађене, општина Книн (8 кућа)
- укупно Гуски (8 кућа)

[Βασιλεία Ῥωμαίων]

Први помен кричког имена на подручју Крајине потиче из Далмације, гдје је и највећа разноврсност кричких презимена у Крајини (Кричка, Кричкић, Кричковић, Гуска).

У попису Клишког санџака из 1550. године у селу Градац код Дрниша помиње се извјесни Мирак Кричков. Наведено је да је Мустафина баштина сада у Мираковом посједу, што не значи да је сам Мирак родом из овог села (дакле, може бити поријеклом са подручја данашњих Крички).

Како у ово вријеме Кричке нису постојале као самостално насеље (или барем нису пописане), а сам Градац није далеко од њих, рекао бих да свакако постоји веза.

[Βασιλεία Ῥωμαίων]

Доста податак о Кричкама налазимо код Кристијана Јурана ("Morlaci u Šibeniku između Ciparskog i Kandijskog rata (1570-1645)"), гдје између осталог дата и табела са поменима Морлака по мјестима. На првом мјесту је наведен поп Вујица Тудоров из Крички, што је уједно и први документовани помен села Кричке (1596):

[Βασιλεία Ῥωμαίων]

Бошко Десница позива се на неколико докумената, писаних у Задру, за вријеме Кандијског рата, 1648. године. Ти документи говоре о морлачким првацима који су се за вријеме рата одметнули од Турака и са народом прешли на страну Венеције. У поменутим документима помиње се више морлачких првака (најпознатији од њих су свакако Илија Смиљанић, Јанко Митровић и син му Стојан), а међу њима и поп Вукадин Лукин из Крички.
Занимљиво је посебно то што се у овим документима дају лични описи морлачких првака. За попа Вукадина стоји да је православни свјештеник, висок, кестењасте косе, широке црвене браде и да је лијепа људска појава.


За вријеме Морејског рата, 1684. године, међу избјеглицама на подручју Шибеника помињу се породице попа Вукадина и Дамјана Кричке (прва са 8, друга са 12 чланова).
- Прилог 1 (02. IV 1684. године)

- Прилог 2 (02. V 1684. године)


Попа Вукадина Кричку католички извори биљеже као "праоца многих шизматика" и за њега је познато да је био један од првих православних свјештеника на подручју Скрадина. Осим тога, у задарском архиву налази се један документ из 1693. године, у коме се Вукадин Кричка помиње као поп у Братишковцима (с обзиром на удаљеност између Скрадина и Братишковаца очито се ради о истом човјеку). Напоменуо бих и то да су Кричке у Далмацији најбројније управо у Братишковцима.

Поставља се питање да ли су поп Вукадин Лукин из Крички и поп Вукадин Кричка из Скрадина/Братишковаца иста особа. Лично вјерујем да јесу. Мислим да је сасвим могуће да су поп Вукадин Кричка и Дамјан Кричка из Крички избјегли на подручје Шибеника за вријеме Морејског рата (видимо да су пописани као избјеглице 1684. године), да би временом прешли у Братишковце.

[Зрно]

У Кричкама је и записано презиме Кричковић у 17. веку. Могуће да су Кричке код Дрниша биле расадник свих осталих. Презиме Кричкић је својствено само за Кричке, а њихов предак је био Илија Кричка са катастра из 1756. Само што славе Ђурђевдан, а могуће да је тај предак преузео славу од неког другог као домазет.

[Βασιλεία Ῥωμαίων]

Године 1694. епископ Никодим Бусовић поставио је јеромонаха Радојицу Кричку за свјештеника дрнишке парохије.
Током XVIII вијека помињу се поп Димитрије Кричка (Кричке, Петрово поље), поп Теодор Кричка (Баљци, Скрадин), поп Стефан Кричка (Братишковци) и поп Петар Кричка (Братишковци).

У катастру из 1709. године помињу се Вучен Кричка (Билишане) и Вујасин Кричка (Ђеврске).

У катастру из 1756. године помиње се Илија Кричка (Кричке), предак данашњих Кричкића.

[Βασιλεία Ῥωμαίων]

Почетом XIX вијека помињу се поп Петар Кричка (Братишковци) и поп Јаков Кричка (Кричке).

Јаковљеви синови Петар Кричка (Кањане, Кричке) и Марко Кричка (Кањане, Метковић) такође су били попови.
Поп Петар Кричка (Кричке) познат је по томе што је имао кључну улогу у унијаћењу Срба на подручју Дрниша и Петрова поља 1830-их година. Уз њега су били и његови рођаци поп Марко Кричка-Бусовић (Баљци) и калуђер Пахомије Бусовић (Врлика), док је његов рођени брат поп Марко Кричка остао вјеран православљу.
Више података о унијаћењу Дрниша и Петрова поља имате овдје: https://www.academia.edu/2193258/Unija%C4%87enje_Srba_u_Drni%C5%A1u_i_Petrovu_polju_u_XIX_veku

[Зрно]

Почетом XIX вијека помињу се поп Петар Кричка (Братишковци) и поп Јаков Кричка (Кричке).

Јаковљеви синови Петар Кричка (Кањане, Кричке) и Марко Кричка (Кањане, Метковић) такође су били попови.
Поп Петар Кричка (Кричке) познат је по томе што је имао кључну улогу у унијаћењу Срба на подручју Дрниша и Петрова поља 1830-их година. Уз њега су били и његови рођаци поп Марко Кричка-Бусовић (Баљци) и калуђер Пахомије Бусовић (Врлика), док је његов рођени брат поп Марко Кричка остао вјеран православљу.
Више података о унијаћењу Дрниша и Петрова поља имате овдје: https://www.academia.edu/2193258/Unija%C4%87enje_Srba_u_Drni%C5%A1u_i_Petrovu_polju_u_XIX_veku

Бусовић је изумрло презиме из Шибеника, такође са свештеничком традицијом. Или је огранак презимена Кричка или је дошло до сједињавања та два презимена. Ова двојица не верујем да су били у блиским родбинским везама са Кричкама из Кричака. Што се тиче Марка, његов потомак је први тестирани Кричка. Марко је био и у утамници у Задру због супростављања унијаћењу.

[Βασιλεία Ῥωμαίων]

Бусовић је изумрло презиме из Шибеника, такође са свештеничком традицијом. Или је огранак презимена Кричка или је дошло до сједињавања та два презимена. Ова двојица не верујем да су били у блиским родбинским везама са Кричкама из Кричака. Што се тиче Марка, његов потомак је први тестирани Кричка. Марко је био и у утамници у Задру због супростављања унијаћењу.

Изгеда да нека веза постоји.

Године 1694. епископ Никодим Бусовић поставио је јеромонаха Радојицу Кричку за свјештеника дрнишке парохије.
У Шибенику се 1757. године помиње Петар Бусовић звани Кричка, а имамо и споменик породице Кричка-Бусовић у Скрадину из 1789. године (по Бачку).
Код Душана Рашковића ("Унијаћење Срба у Дрнишу и Петрову пољу у XIX веку") пронашао сам податак да је Марко Кричка додатак Бусовић добио због тога што је становао код тетке (која је ваљда била удата у Бусовиће) док је учио школу у Скрадину. Сам Марко се у већини наших извора тога времена помиње под презименом Бусовић. Неки католички извори који се баве питањем уније у Дрнишу и Петрову пољу Марка и Пахомија биљеже под презименом Бусовић-Кричка.

Што се тиче самих Бусовића, највише података о њима пронашао сам код Душана Кашића ("Светли гробови православних Шибенчана").
Године 1686. међу припадницима шибеничке православне "братовштине" налазимо Драгослава Бусовића  и Вулету Бусовића. На основу података из матица рођених можемо сазнати да је Драгослав Бусовић био ожењен Теодором са којом је имао шесторо дјеце: Јована (1655), Николу (1657) потоњег епископа Никодима, Јована (1659), Ђорђа (1663), Ивањицу (1667) и Михаила (1671). Вулета Бусовић био је ожењен Јеленом са којом је имао такође шесторо дјеце: Тому (1657), Јелену (1661), Макавију (1663), Јована (1688), Аницу (1671) и Марију (1677). Нашао сам и податак да је Јован Бусовић био парох у Шибенику (1794). Кашић помиње и Ђурђа Бусовића који је живио у Шибенику почетком XIX вијека, вјероватно Пахомијевог оца (Рашковић наводи да је Пахомије Бусовић син покојног Георгија).

[Βασιλεία Ῥωμαίων]

Што се тиче Кричковића, видимо да су 1948. године били присутни прије свега у Лици, око Госпића (Могорић, Павловац, Читлук) и Грачаца (Кијани). По свему судећи, припадају далматинској досељеничкој струји.

Занимљиво је да у попису Лике и Крбаве из 1712. године нема Кричковића, али је на вребачком подручју пописана велика задруга Вујице Кличковића са 33 душе. Према подацима Душана Узелца, од Кричковића из Врепца (Павловца) потичу Кричковићи у Могорићу (досељени након 1712. године). Можемо претпоставити да су и читлучки Кричковићи поријеклом од вребачких.
Ево једног занимљивог записа из 1781. године у коме се помињу вребачки Кричковићи:


Кијани код Грачаца настају као насеље тек након 1712. године, па је могуће да су тамошњи Кричковићи или поријеклом од вребачких или од каснијих досељеника из Далмације.

Према подацима из 1883. године, горњокрајишки Кричковићи славили су Никољдан и Ђурђевдан.
Молио бих наше Личане са форума да помогну око прикупљања података о крсним славама Кричковића из поменутих села.

[Rimidalv]

Кричковићи из Вребачког подручја и Могорића славе Никољдан, док за Читлук немам информацију.
Судећи по близини, вероватно је иста слава.

Не знам шта се од података за порекло становништва наводи код Павичића за Кијане?

[Βασιλεία Ῥωμαίων]

Кричковићи из Вребачког подручја и Могорића славе Никољдан, док за Читлук немам информацију.
Судећи по близини, вероватно је иста слава.

Не знам шта се од података за порекло становништва наводи код Павичића за Кијане?

Хвала, Владимире.

Павичић наводи да су Кијани настали као село тек након 1712. године и даје списак презимена са бројем кућа према стању из 1915. године.
Мислим да Кричковићи из Кијана такође славе Никољдан, пошто се у Босанској крајини у неколико села спомињу Кричковићи поријеклом из грачачког краја.

[Βασιλεία Ῥωμαίων]

Изучавајући старе српске записе и натписе са подручја Горње крајине, примјетио сам учестало помињање рода Кричковића на подручју Банске крајине. Сви записи у којима се помињу банијски Кричковићи потичу из XVIII вијека:
- помен попа Вучка Кричковића потиче из XVIII вијека, али није тачно датиран (Стипан, Банија)

- помен попа Максима Кричковића потиче из 1762. године (Утиња, Кордун), а помен истог човјека имамо и 1736. године, када се помиње као „поп Максим Кричковић из села Киринца“ (Кирин, Банија)

- помен Ивана Кричковића и сина му Арсенија потиче из 1797. године (Стипан, Банија)


Према попису СР Хрватске из 1948. године на Банији није било Кричковића, али било је Кличковића и они се јављају баш на подручју гдје имамо помене Кричковића. На истом попису забиљежени су као Клечковићи (Дуго Село, општина Вргинмост – 17 кућа), Кличковићи (Трепча, општина Вргинмост – 13 кућа) и Кучковићи (Стипан, општина Вргинмост – 6 кућа), али анализом других извора јасно је да се овдје ради о Кличковићима. Крсна слава сва три огранка је Ђурђевдан.
Варијанту Кличковић имамо забиљежену на Банији 1755. године, када се помиње крајишки хусар Радоња Кличковић.