Аутор Тема: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека  (Прочитано 14304 пута)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« послато: Јун 09, 2020, 01:54:54 поподне »
Већ неко вријеме, на основу анализе турских пописа покушавам да склопим слику миграција и кретања српског становништва према западу, на просторе који би се збирно и условно могли назвати Крајином. Док су границе српских миграција на западу прилично јасне и препознатљиве, јер се ту православни Срби додирују са другим етничким елементом: кајкавским и чакавским Хрватима, негдје и са Словенцима и Мађарима, дотле је источна граница ових раних српских сеоба тешко препознатљива, јер се наслања на српски етнички простор који је био попуњаван у континуитету новим досељеницима.

Ипак, западни Срби,а под њима подразумјевам православне Србе ијекавског новоштокавског источнохерцеговачког говора, изгубили су у једном историјском моменту територијалну везу са остатком православних Срба на истоку и југу. Тај прекид се десио почетком 17. вијека и може се рећи да је само дјеломично био обновљен новим миграцијама у 18. и 19. вијеку. Уосталом та територијална издвојеност крајишких Срба видљива је и на етничким картама из новијег времена.





Кључно подручје које је представљало спону између западних и источних српских крајева била је територија некадашњих земаља Усоре и Соли. И у 20. вијеку ова област је била значајна за Крајину, прије свега као коридор живота.

Чини ми се да се не може кренути у истраживање миграција у Крајини и Славонији,а да се не проучи кретање српског становништва у 15. и 16. вијеку на подручју сјевероисточне Босне. При томе, концентрисаћу се само на православно српско становништво, јер је оно битно за поријекло српског становништва сјеверно до Саве и западно од ријеке Босне. Већ од 15. вијека, исламизовано и покатоличено српско становништво има неки другачији историјски развојни пут, и неће бити предмет анализе.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #1 послато: Јун 09, 2020, 02:26:10 поподне »
Подручје сјевероисточне Босне у средњем вијеку било је гранично подручје средњовјековне босанске државе. Неријетко су ови крајеви били под влашћу Мађара,а познати су краћи периоди кад се ово подручје налазило под влашћу краља Драгутина или касније српских деспота (Сребреница и Зворник). У вјерском погледу становништво је највећим дијелом припадало цркви босанској, у 15. вијеку је ојачао утицај католичке цркве,а у источном подручју уз Дрину свакако је било и православних.

Доласком Турака 1463. године, отворен је простор колонизацији новог таласа српског православног становништва. Ово становништво је било сточарско и у влашком статусу. Долазило је махом из Старе Херцеговине, Старог Влаха и Полимља. Први пут је ово становништво пописано у околини Маглаја и Високог 1489. године. У турским канунима је наглашено да се ради о досељеничком становништву. Ово становништво је насељавано уз јужну границу мађарских противтурских бановина на сјеверу Босне: Јајачку и Сребреничку. Како се турска граница помјерала према сјеверу, тако су се помјерала и насеља православног становништва. У турском попису Зворничког санџака из 1519. године, влашко становништво је било присутно и у Сребреници и у Драметину(област Бановића), али их већ у сљедећем попису из 1533. године тамо нема, јер су се помјерили сјеверније према Мајевици.

На простору Босанског санџака између Босне и Дрине у 16. вијеку биће формиране двије веће области насељене православним становништвом: Бирач и Озрен са Возућом. Сјеверно од ових области у Зворничком санџаку формиран је читав низ српских насеља која су стајала насупрот тврђава Сребреничке бановине: Теочака, Сребреника и Сокола. Мађарска сребреничка бановина се одржала до 1512. године,а након тога је био отворен за насељавање и простора до ријеке Саве.

На основу радова Васића, Ханџића и оригиналних турских пописа покушао сам направити карту српских насеља на подручју Зворничког санџака око 1530. године.



https://www.google.com/maps/d/drive?state=%7B%22ids%22%3A%5B%221J146GRRXNnBDhs30B_wywzY4-iaxFo87%22%5D%2C%22action%22%3A%22open%22%2C%22userId%22%3A%22105036369472917525939%22%7D&usp=sharing

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #2 послато: Јун 09, 2020, 02:26:54 поподне »
Свака част за тему! До сада смо узимали у обзир само онај један миграциони правац који је ишао из Херцеговине, преко Купреса, Гламоча, па даље ка Крајини. Аутори који су изучавали миграције српског становништва ка западу, углавном се слажу да је то био један од првих покрета сточара негде у 16. веку. Могуће да је и српско становништво Змијања највећим делом пореклом од струје из овог таласа.

Скарић се, у свом раду о пореклу становништва северозападне Босне, осврнуо на чињеницу да је Србима у влашком статусу вероватно било нешто теже прелазити преко Далмације и католичких оаза, па се самим тим отвара простор за нешто већи лук када су миграције ка Крајини у питању.

Милан Васић (Етничка кретања у Босанској Крајини у 16. веку) помиње и тај други миграциони правац, који је водио од Старог Влаха, Западне Србије, преко планинских крајева у сливу Спрече, Криваје и Врбање. Према истом аутору, добар део Босанске Крајине насељен на овај начин. Он се, колико видим, такође служио турским пописима.
« Последња измена: Јун 09, 2020, 02:29:10 поподне Небојша »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #3 послато: Јун 09, 2020, 02:37:16 поподне »
Свака част за тему! До сада смо узимали у обзир само онај један миграциони правац који је ишао из Херцеговине, преко Купреса, Гламоча, па даље ка Крајини. Аутори који су изучавали миграције српског становништва ка западу, углавном се слажу да је то био један од првих покрета сточара негде у 16. веку. Могуће да је и српско становништво Змијања највећим делом пореклом од струје из овог таласа.

Скарић се, у свом раду о пореклу становништва северозападне Босне, осврнуо на чињеницу да је Србима у влашком статусу вероватно било нешто теже прелазити преко Далмације и католичких оаза, па се самим тим отвара простор за нешто већи лук када су миграције ка Крајини у питању.

Милан Васић (Етничка кретања у Босанској Крајини у 16. веку) помиње и тај други миграциони правац, који је водио од Старог Влаха, Западне Србије, преко планинских крајева у сливу Спрече, Криваје и Врбање. Према истом аутору, добар део Босанске Крајине насељен на овај начин. Он се, колико видим, такође служио турским пописима.

Да, кључно је питање шта се десило са овим српским становништвом тј. у којој је српској популацији касније завршило (Славонија и Крајина су логичне дестинација), али ме много више занима да ли је нешто од тог становништва остало на овом подручју и дочекало досељенике из Херцеговине у 18. и 19. вијеку. Иначе почетком 17. вијека са југа је ово становништво било одсјечено читавим једним појасом исламизованог становништва. Тај исламизовани појас се протезао од Травника до Вишеграда и у том периоду ту није било православног становништва. Прва српска насеља почињала су у Бирчу и околини Возуће.

Постојала је мања православна област у Осату која је код Перућца на Дрини имала контакт са компктном српском области старог Влаха.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #4 послато: Јун 09, 2020, 02:41:22 поподне »
Иначе, на постављеној карти горе нисам укључио источни дио Зворничког санџака, са десне стране Дрине, које је такође густо био насељен српским становништвом у влашком статусу (Јадар, Рађевина, Поцерина, Мачва). Овај дио је био издвојен из Смедеревског санџака и био припојен Зворничком. Претпостављам да је ово становништво имало касније много више утицаја на српско становништво Срема и Бачке, мада не треба заборавити да је Курипешић још 1530. године записао да је један дио Срба у Крајини доашао из Смедеревског санџака и Грчког Београда.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #5 послато: Јун 09, 2020, 03:03:02 поподне »
Српско становништво ове области из 1530. године ( на горњој карти означено црвеном бојом) морало је проћи кроз неколико "удара" који су свакако смањивали његов број:

1. исламизација, из пописа се види да је исламизација закачила и влахе, дио тог становништва се свакако одлио и у муслиманско становништво поменуте области
2. укидање влашког статуса у Зворничком санџаку 1533. године. Ово је по свему судећи највише утицало на исељавања према западу.
3. ратови крајем 17. вијека и прелазак хришћанског становништва преко Саве

Отпорнија на ове ударе су биле компактне српске области у дубини територије (Озрен, Бирач) гдје је становништво углавном обављало дербенџијску службу. Мада је питање како су и они прошли у ратовима 1680-тих.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #6 послато: Јун 09, 2020, 03:35:28 поподне »
На горњој карти се види да су три најсјеверније нахије уз ријеку Саву: Градачац или Ненавиште, Корај и Бијељина уједно и највеће. Ове три нахије су освојене тек 1512. године. У вријеме пописа 1528. и 1533. године, оне су углавном биле слабо насељене. Мислим да се у нахији Бијељини помиње свега четири-пет насељених мјеста, слично је и у Градачцу.

Питање је да ли је било насељавања православног становништва на том подручју након 1540. године. Влашки статус је био укинут. Мислим да ни равничарска природа тих нахија није одговарала превише влашком становништву.

Ипак, након укидања влашког статуса 1533. године, нису укинуте српске самоуправе у виду кнежина,а поједини српски кнезови постали су турске спахије са тимарима. Нисам детаљно прегледао посједе ових српских кнезова (има их у пописима),али знам да је један од њих имао тимар у селу Обудовцу у Посавини ( данас је то велико српско село). Претпостављам да су ти хришћански кнезови на своје тимаре насељавали православно становништво које је изгубило влашки статус.

Мислим да је објављена студија о насељавању бијељинског подручја у другој половини 16. вијека, али је нисам читао.

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #7 послато: Јун 09, 2020, 05:15:58 поподне »
Mene posebno interesuje koje cemo podgrane od PH908 dobiti kod Ozrenaca. Valjda cu se nakaniti uskoro da testiram od majke liniju PH908 da makar imamo jednog.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #8 послато: Јун 09, 2020, 06:02:57 поподне »
Одлична тема,бар за мене.Сви моји СНП-еом потврдјени мечеви су из те регије.Али вјерујем да су сви насељени ту после назначеног периода.Али никад се не зна шта може искочити из шешира.Можда би се ваљало позабавити и топонимима јер ми се чини да их има доста сличних па и истих као и у старој Херцеговини.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #9 послато: Јун 09, 2020, 06:35:44 поподне »
Mene posebno interesuje koje cemo podgrane od PH908 dobiti kod Ozrenaca. Valjda cu se nakaniti uskoro da testiram od majke liniju PH908 da makar imamo jednog.

Додаћу Озренце, Бирчаке, Маглајце и Осаћане на горњу карту. Они нису припадали Зворничком већ Босанском санџаку и за њих немам стање из 1530. године већ из 1604. године. Међутим и они спадају у сјевероисточну Босну тј. у простор између ријека Босне, Дрине и Саве. Озренци и Маглајци се наслањају на компактне српске области западно од ријеке Босне.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #10 послато: Јун 09, 2020, 06:44:22 поподне »
Одлична тема,бар за мене.Сви моји СНП-еом потврдјени мечеви су из те регије.Али вјерујем да су сви насељени ту после назначеног периода.Али никад се не зна шта може искочити из шешира.Можда би се ваљало позабавити и топонимима јер ми се чини да их има доста сличних па и истих као и у старој Херцеговини.

Да, има сличних или истих топонима, међутим они могу бити из другог таласа сеоба, оних из 18. и 19. вијека. Требало би ићи од села до села методом елиминације, па видјети гдје је највише шансе да се задржало то старије становништво. Што се генетичких резултата тиче проблем је што је и први и други талас долазио из јужнијих динарских области, извориште популације је исто,,а садашњи ниво тестова не дозвољава да видимо разлику у везама старим 500 и 200 година. То би додуше могли показати BigY тестови, али таквих је мало.

За неке родове предања су прилично јака,а имају и карактеристичне славе (Лазарева субота, Арлијевдан) тако да нема сумње да су из каснијих сеоба. Мислим да су Бирач, Возућа, Озрен, Осат могли сачувати старијег становништва, док за Мајевицу, Посавину, Требаву и Семберију морали би видјети.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #11 послато: Јун 09, 2020, 07:55:34 поподне »
Да, има сличних или истих топонима, међутим они могу бити из другог таласа сеоба, оних из 18. и 19. вијека. Требало би ићи од села до села методом елиминације, па видјети гдје је највише шансе да се задржало то старије становништво. Што се генетичких резултата тиче проблем је што је и први и други талас долазио из јужнијих динарских области, извориште популације је исто,,а садашњи ниво тестова не дозвољава да видимо разлику у везама старим 500 и 200 година. То би додуше могли показати BigY тестови, али таквих је мало.

За неке родове предања су прилично јака,а имају и карактеристичне славе (Лазарева субота, Арлијевдан) тако да нема сумње да су из каснијих сеоба. Мислим да су Бирач, Возућа, Озрен, Осат могли сачувати старијег становништва, док за Мајевицу, Посавину, Требаву и Семберију морали би видјети.
Био би огроман посао иќи од села до села и разрешити дилеме,и вјерујем јако скуп,бар за наше могуќности.Не и немогуќ,можда уз добро осмишљен пројекат потражити новац од наших и европских фондова.Резултати би свакако били занимљиви.А што се тиче овог другог дијела а про по више таласа насељавања из истих матица је посебно интересантно.Много хипотетичких питања,да ли су људи имали повратне информације о квалитету живота у новом крају,да ли су то били најлакши и најсигурнији пролази до нових средина,да ли можда у оптицају била нека "златна грозница", какав је била демографска ситуација у смислу да су били повлашќени у пореском смислу ако је фалило људства...Свакако много питања...надам се биќе и одговора...

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #12 послато: Јун 10, 2020, 06:57:22 пре подне »
Много хипотетичких питања,да ли су људи имали повратне информације о квалитету живота у новом крају,да ли су то били најлакши и најсигурнији пролази до нових средина,да ли можда у оптицају била нека "златна грозница", какав је била демографска ситуација у смислу да су били повлашќени у пореском смислу ако је фалило људства...Свакако много питања...надам се биќе и одговора...

Што се тиче овог првог таласа насељавања из 15. и 16. вијека, нема сумње да су Србе на миграције потицале пореске олакшице. У турским пописима се јасно види да они нису пресељавани силом већ својевољно. Пореска давања за становништво у влашком статусу била су знатно мања на граничним подручјима него што су била за исто то становништво у дубини територије које је чувало неки кланац или обезбјеђивало прелаз преко ријеке. Без обзира на те олакшице, питање је колико је било опортуно живјети на граници,а колико је то био велики ризик за њих и њихове породице. Како год, Срби су то сами бирали. Друга опција им је била да остану земљорадничко зависно становништво и да се постепено исламизују.

Што се тиче другог таласа насељавања из 18. и 19. вијека, оно је у неким елементима било планско. Било је тежње да се пресељавањима разбију компактна и бунтовна херцеговачка племена попут Дробњака. Било је и планских насељавања на посједима херцеговачких бегова на сјеверу Босне. Не треба изгубити из вида ни глад, велик наталитет у јужним крајевима, што је све тјерало становништво да се покрене. Услијед ратова крајем крајем 17. вијека и почетком 18. вијека, као и неколико епидемија куге, становништво на сјеверу Босне доста се прориједило, било је доста слободне земље. Посебно је то видљиво на подручју Романије, Сокоца, Рогатице, Хан Пијеска. Тај дио је у првој половини 17. вијека практично у потпуности исламизован,а већ у 19. вијеку захваљујући херцеговачким досељеницима ово постаје компактна српска област.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #13 послато: Јун 10, 2020, 11:05:27 пре подне »
БИЈЕЉИНА И СЕМБЕРИЈА

Поменуо сам да су српска насеља у три нахије на сјеверу: Градачац, Корај и Бијељина била формирана након 1533. године. Турци су овим простором завладали 1512. а управну власт нису формирали до 1520. године. Бијељинска нахија се тако не спомиње у попису из 1519. године. Међутим Срби су веома рано населили нека села на југу данашње бијељинске општине, прије свега село Главичице. Ови Срби су били везани за зворничку тврђаву и плаћали су дажбине по влашком закону. Није чудно што се недалеко од села Главичице формира и духовно средиште Срба Семберије, манастир Тавна.

Међутим, простор сјеверно од Главичица, данашња Семберија, још 1533. године био је прилично пуст. Предтурско становништво се разбјежало,а пуста насеља насељавају углавном Срби, који и сами 1533. године губе влашки статус. Од насељених мјеста  у бијељинској нахији 1533. године, помињу се: Мирковац (идентификује се са данашњим Батковићима), Чуковићи (Чукојевићи), Грм Селиште и Четвртковиште. Од ових, једино је Четвртковиште било насељено муслиманима, док је у осталим селима било присутно хришћанско становништво (претпоставка је да се ради о православном становништву). Ова насеља су се налазила у санџакбеговом хасу.

Нека од пустих села била су подијељена муслиманским тимарницима и ту се наводе мезре: Јерилска (2 куће), Обровац и Оброваче (могуће данашња Велика Обарска), Крчевац код села Бистрица ( ово ће свакако бити Кацевац код манастира Тавна), Бродац (данашње село Бродац, 2 куће), Рачковац.

Пописи из 1520-1540. године доступни су и у турском латиничном издању. Ево која су тамо насеља побројана у оквиру нахије Бијељина:

Malkovik/Mirkovaç k., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 260/413 (Батковићи?)
Marniştiçe mz., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/121
Mirkovaç k., bk. Malkovik k., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.
Obravaç mz., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/106 (Обарска?)
Obrov/Obrovaç k., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 260/429
Obrovaç k., bk. Obrov k., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.
Ruçkovaç mz., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/121
Yirlaçka mz., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/121
Bırleşka mz., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/104
Bistriçe k., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/121 (Бистрица)
Borovaç mz., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/121 (Бродац?)
Çetovirdkoşta k., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/29 (Град Бијељина)
Çukovik k., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/29
Gırm Selişte k., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/29
Glaviçiçe mz., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/121 (Главичице)
Goysal-i Selişte k., bk. Kırçovaç k., Beline n., Sreb-reniçe kz., İzvornik l.
İstepanişçe çr., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/121
Kırçovaç/Goysal-i Selişte k., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 260/428 (Кацевац)
« Последња измена: Јун 10, 2020, 11:07:27 пре подне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #14 послато: Јун 10, 2020, 11:09:53 пре подне »
Иначе, овај период насељавања Семберије обрадио је Адем Ханџић у свом раду Postanak i razvitak Bijeljine u XVI vijeku, али нисам успио наћи тај рад. Доступан је сажетак, па га овдје преносим:

"Na osnovu turskih katastarskih popisa iz XVI st. autor ovdje objašnjava postanak Bijeljine, urbanog naselja u sjevernom, ravničarskom dijelu Bosne. ·

U XIV st. spominje se Bijeljina i franjevački samostan u njoj, očito sjedište istoimene župe. Pod tursku vlast ovo područje je potpalo defmitivno oko 1520. godine. Turski popisi Bijeljinom nazivaju samo nahiju, a centralno naselje Četvrtkovište, po zatečenom pazarnom danu četvrtkom. Tek od prve polovine XVII st. Bijeljinom je nazvano i centralno naselje (umjesto ranije Četvrtkovište). Utvrđeno je ujedno da se navedeni samostan (Conventus S. Mariae in Campo) nije nalazio u samoj Bijeljini nego u susjednom Koraju.

Nahija Bijeljina obuhvatala je u svemu 17 sela. Samo četvrtkovište je u prvoj polovini XVI st. (1533) predstavljalo maleno selo sa 14 domaćinstava, sva muslimanska. Inače, staro stanovništvo se dobrim dijelom bilo razbježala, pa su Turci u to područje naselili brojne vlahe-stočare.

Širenje islama išlo je relativno sporo. Godine 1604. konfesionalni omjer u toj nahiji bio je sljedeći: kršćani 686 i muslimani 286 kuća.

Iako na važnom putu prema Slavoniji samo naselje Bijeljina sporo se razvijalo. Navedene godine predstavljalo je naselje od svega oko 80 muslimanskih domaćinstava. Ipak do 1580. ispunjavalo je osnovne uvjete urbanog razvitka pa je dobilo status kasabe, tj. bili su podignuti nužni kulturni objekti i bio uspostavljen pazarni dan. Tu je za vrijeme sultana Sulejmana (1520 - 1566) podignuta prva džamija. Iste te godine bio je osnovan i bijeljinski kadiluk, kojem su osim bijeljinske pripadale još nahije Teočak i Koraj. Te godine je ujedno bio prenesen u Bijeljinu i godišnji sajam koji je dotle održavan u Koraj u. Time je Bijeljina postala administrativno-sudski, kulturni i privredni centar u tome ravničarskom trouglu između rijeka Save i Drine."

Ван мреже Панић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 253
  • y: I1-M227, mt: H2a1c
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #15 послато: Јун 10, 2020, 11:22:03 пре подне »
Иначе, овај период насељавања Семберије обрадио је Адем Ханџић у свом раду Postanak i razvitak Bijeljine u XVI vijeku, али нисам успио наћи тај рад. Доступан је сажетак, па га овдје преносим:

Нашао сам рад у пдф формату.
Дај ми мејл да ти пошаљем :)
Столећима је мој род крш оро
и поповао или кметовао

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #16 послато: Јун 10, 2020, 12:47:31 поподне »
Прегледао сам Хаџићев рад што ми је милпан послао. Има доста оригиналних података из неколико турских пописа. Свакако је најкориснији попис из 1604. године. Иначе тај попис није преведен за Зворнички санџак, за Босански санџак је преведен недавно. Значајан је због стања насеља пред Бечки рат 1683. године.

Из Ханџићевог прегледа види се да је интензивно насељавање бијељинске нахије наступило након 1530. године и доживјело врхунац до половине 16. вијека, након чега становништво стагнира,а при крају 16. вијека почиње и да одсељава. Главни насељеници су православни Срби у влашком статусу, забиљежене су и новоформиране кнежине (кнез Којчин-село Којчиновац),а и муслиманско становништво је влашког поријекла.

Недавно сам гледао и попис нахије Сапна из 1604. године. Ова нахија је 1528. године, доминантно православна, док 1604. године муслиманско становништво преовладава. При томе, укупан број муслиманског становништва није повећан већ се једноставно православно становништво у периоду 1528-1604. године одселило. С обзиром да се Сапна на сјеверу наслања на Семберију, било би логично закључити да се добар дио православног становништва влашких нахија око Мајевице, Зворника и Спрече од 1528-1550 помјерио ка сјеверу у нахије Корај и Бијељина.

На основу извода из пописа 1604. године могла би се направити и вјерска карта Семберије почетком 17. вијека.


« Последња измена: Јун 10, 2020, 12:53:49 поподне drajver »

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #17 послато: Јун 10, 2020, 01:08:14 поподне »
БИЈЕЉИНА И СЕМБЕРИЈА

Међутим Срби су веома рано населили нека села на југу данашње бијељинске општине, прије свега село Главичице. Ови Срби су били везани за зворничку тврђаву и плаћали су дажбине по влашком закону. Није чудно што се недалеко од села Главичице формира и духовно средиште Срба Семберије, манастир Тавна.

Од насељених мјеста  у бијељинској нахији 1533. године, помињу се: Мирковац (идентификује се са данашњим Батковићима), Чуковићи (Чукојевићи), Грм Селиште и Четвртковиште. Од ових, једино је Четвртковиште било насељено муслиманима, док је у осталим селима било присутно хришћанско становништво (претпоставка је да се ради о православном становништву). Ова насеља су се налазила у санџакбеговом хасу.

Крчевац код села Бистрица ( ово ће свакако бити Кацевац код манастира Тавна), Бродац (данашње село Бродац, 2 куће), Рачковац.


Тачно је да Главичице рано спомињу. Ако се не варам, Десанка Којић-Ковачевић (Градска насеља у средњовјековној Босни) спомиње дубровачку колонију (5-6 трговаца) 1395. или 1396. године. Главичице су на отприлике на средини магистралног пута Зворник-Бијељина. Колонија је природни наставак трговачких активности Дубровчана у Сребреници.

Чукојевићи су Модран. Према попису из 1879. године 412 а 2013. 1441. становника.

Грм Селиште је Грмић, тј. данашњи Галац (ту живим), у најмању руку од 19. вијека интегрални дио градског насеља. Занимљиво једно од најстаријих приградских насеља са хришћанском већином.

Бродац очигледно долази од ријечи брод, тј. мост/прелаз (преко Саве), па би логици редоследа Рачковац требало бити Рача. Рача је током 19. вијека (као Козлук, Јања, Брезово Поље, Шамац) требала бити насељна муслиманским становништвом из Стрбије, али у случају Раче то се није десило. У Бијељини данас веома присутно презиме Рачановић (једна је била мис БиХ).


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #18 послато: Јун 10, 2020, 01:14:04 поподне »
Ацо, драго ми је да си се укључио. Ко ће боље од тебе знати препознати насеља у Семберији. Није ми пало на памет Рача за Рачковац.

Ево још неких Ханџићевих убикација.


Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #19 послато: Јун 10, 2020, 01:38:42 поподне »
БИЈЕЉИНА И СЕМБЕРИЈА

Goysal-i Selişte k., bk. Kırçovaç k., Beline n., Sreb-reniçe kz., İzvornik l.
Kırçovaç/Goysal-i Selişte k., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 260/428 (Кацевац)


Ово је Ханџић ријешио као данашњи Гојсовац (троимено село) који претходи Дворовима (магистрални пут Бијељина- Рача.После 1945. године углавном несељено Крајишницима; нпр. Милојице, Дмитровићи итд.

С обзиром да се прије Горње и Доње Рухотине (село које и данас постоји под тим именом), спомиње Твртковац једино ми на памет пада Јоховац (Саво Милошевић) јер су ова два села у низу. Евентуално Батар, мада сумњам .

Обровац је вјероватно Велика Обарска (има и Мала) јер се спомиње у низу са  Црњеловом ( има засеоке Бурум и Вруља !!!). То су сусједна села.

Треба погледати рад А. Ханџића (ја га имам али не пдф-у) Тузла и њена околина у 16. вијеку.