Скренуо бих пажњу на готово извјесну везу далматинских Бусовића са далматинским Кричкама.
Вјероватно је многима познато да су унијаћење на подручју Петровог поља и Врлике (XIX вијек) предводили Петар Кричка (парох у Кричкама), Марко Бусовић (парох у Баљцима) и Пахомије Бусовић (парох у Врлици). Занимљиво је што се Марко и Пахомије Бусовић у неким изворима помињу под презименом Бусовић-Кричка.
Александар Бачко, који се бавио презименима далматинских Срба, наводи да су Бусовићи српска породица из Шибеника, која је временом нестала (вјероватно изумрла) и која је имала надимак Кричка.
Он наводи и примјер из Скрадина, гдје је постојала породица Кричка-Бусовић и гдје је сачуван споменик ове породице из 1789. године. Познато је да је један од првих православних свјештеника у Скрадину био Вукадин Кричка ("Вукадин Кричка, праотац многих шизматика").
Од Бусовића је поријеклом и далматински епископ Никодим Бусовић, који је 8. II 1694. године рукоположио Радојицу Кричку (вјероватно свог рођака) за пароха у Дрнишу.
Не знам откад је Никодим Бусовић светитељ, али судећи по фресци изгледа да је дошло вријеме да свака епархија, па и парохија, сама проглашава светитеље.
Ево још једног податка који потврђује ову везу Бусовић -Кричка из сљедећег рада
http://hrcak.srce.hr/file/174385"U Arhivu Skradinske biskupije sačuvana su svjedočenja serdara Josipa Semonića i Jeronima
Pokrajca pok. Jovana iz Varivoda da je Simeon kršten u crkvi Sv. Julijana u Šibeniku.
Prema izjavi svjedoka krstio ga je pop Nikola Metaxa, Grk, a kum mu je bio
Petar Busović
zvani Krička. Kako su se takva svjedočanstva tražila samo u
slučajevima kada se nije moglo doći do službenoga izvoda i matice krštenih, moglo bi se
naslutiti da mu paroh nije želio izdati takvu potvrdu. "
Иначе овај Јероним (Јерко) Покрајац покојног Јована из Варивода је родоначелник вариводских Јерковића, од којих вјерујем да и сам потичем.
Иначе та стара црква св. Јулијана у Шибенику занимљива је и због православне братовштине која је при њој основана крајем 17. вијека. Братовштина је основана по узору на католичке братовштине тог времена. И опет у њој налазимо и Бусовиће и Покрајце.
http://www.rastko.rs/rastko/delo/12684"Nomi delli fratelli che al presente s' attrovano nella scola della B. V. Maria di San Zulian del rito greco nella citta di Sebenico, qual nota fu fatta sotto il procuratorato et giudicato dell' infrascritti, cioè:
Dragoslav Busović, Vuleta Busović, Jovan Busović, Đorđe Busović...Milin Pokrajac
God. 1697. bratovština je isplatila vladici Nikodimu Busoviću 182 L, da nabavi u Mlecima nekoliko ikona za crkvu. – G. 1699. isplaćeno je Parasku Stankoviću »Bugarinu« L 546 za dva zvona, što ih je donio iz Mletaka. – Iste godine, u mjesecu maju, utrošeno je L 85 za 12 novih svijećnjaka od žute mjedi pred ikonama 12 apostola i L 15 za nove okvire za ikone 12 apostola i Spasiteljevu. Nešto kasnije u junu, isplaćeno je vladici Nikodimu Busoviću L 338 za ikone 12 apostola i Spasiteljevu, nabavljene iz Krfa po L 26 svaka i L 572 za 11 većih ikona po L 52 svaka."
Поред Грка као старијег слоја и Срба, крајем 17. вијека међу православне Шибеника почињу долазити и цинцарски трговци који су у овим документима називају "Бугари"
Иначе, црква св. Јулијана је данас у рушевном стању