Љиљак, Срђевдан, Горњи Жировац, Двор
Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>YP6098. Има потпуна поклапања са свим Срђевштацима који су припадници ове хаплогрупе. Са Грбићем из Рачића код Бихаћа и са Грунчићем из Зрењанина на 23 маркера, а са Богдановићем из Јелићке код Приједора и необјављеним резултатом из околине Костајнице на 17 маркера.
Тестирани је у упитнику оставио следеће податке:
''Презивали смо се Стефановић. Кретање породице Стефановић се креће из Призрена, преко Скадра до села Поде код Херцег Новог где се мења презиме у Љиљак. Након промене презимена део Љиљака се сели на Банију. Сматра се да смо у Скадру живели око 200 година.''
Као и у случају претходно објављеног Мрдака и овде се може рећи да генетика не иде у прилог предању, и да се највероватније ради о стариначком (предтурском) становништву крајишких области.
Љиљци су у Жировцу потврђени у другој половини XVIII вијека, када их је било најмање четири породичне задруге. Према подацима из 1772. године, у Жировцу су пописани Матија Љиљак, Тривун Љиљак, Танасија Љиљак, Глиго Љиљак и Јефтенија Љиљак. Дио Љиљака из Жировца населио се у Класнићу (Горњи Класнић) половином XIX вијека.
Осим у Жировцу, Љиљци су на подручју Прве банске (глинске) крајишке регименте потврђени и у Обљају, такође у другој половини XVIII вијека и ту их је било најмање двије породичне задруге. Славе Срђевдан, као и Љиљци у Жировцу и Класнићу.
Битно је напоменути да су Срђевдан прослављали још неки родови на подручју Глинске крајине, попут Кладара и Ребрача. Оба рода потврђена су на подручју Прве банске крајишке регименте у другој половини XVIII вијека, а посебно су Ребраче биле значајан род, пошто су током XVIII вијека давали крајишке кнезове. Нема сумње да су банијски Срђевштаци на Банију прешли или са подручја Зринског поља, или из Поткозарја и Поуња, свакако током или након рата 1683-1699. године.