И да додам да нам Војводину Швабе никад нису опростили...
Не знам баш у ком правцу иде ова констатација, али генерално сви Немци који су се иселили или су протерани из Баната, Шлезије, Бохемије, Моравске, Зибенбургена (Трансилваније) итд. гаје одређену носталгију према старом крају. То је разумљиво, али доста мање у односу на ону носталгију коју наши Крајишници гаје према свом крају. Додуше, старије генерације које тај крај познају и тамо су рођене, другачије на то гледају, него млађи који су у међувремену рођени на новом животном простору.
Управо овде где ја живим у близини је насељено доста Немаца који су избегли из Трансилваније и Баната. Постоје удружења која негују те традиције, неке сам и упознао и нисам приметио некакву одбојност или да нам нису опростили. Генерално је комплетно протеривање Немаца из Баната по мени била грешка јер су управо они на тим просторима често били носиоци иновације и технолошког напретка. Из тог разлога нпр. Краљевина СХС је водила другачију политику према њима. С друге стране, наравно да су сви починиоци ратних злочина током Другог св. рата морали да буду изведени пред лице правде, али та нека генерална одмазда коју су комунисти спровели је била грешка по мом мишљењу. Такође, мислим да закон о повратку имовине који је Србија донела, није уредан али разумем државу да га је направила тако да не врати (скоро) ништа тј. да плати само оно што баш мора. Економски гледано из угла државе, то је у реду.
Занимљива је чињеница да су размјене и пресељења становништва биле прихватљива пракса у међународним односима још у периоду након Другог свјетског рата. При томе се ту не ради увијек о неким "хуманим (добровољним) пресељењима" већ и о насилним депортацијама око којих нико није дизао велику галаму. Добар примјер је нпр. операција Висла у Пољској https://en.wikipedia.org/wiki/Operation_Vistula, да не помињемо пресељавања унутар Совјетског савеза. Данас би то вјероватно именовали као "етничко чишћење".
Имао сам прилику да посетим Брезлау (Вроцлав) пре неколико година и да поразговарам са тамошњим градоначелником и појединим људима из администрације. Брезлау је био већински насељен Немцима и у граду све што вреди су направили Немци тј. Аустријска монархија. Колико је концетрација немачког становништва била тамо, говори и чињеница да се дуже бранио Брезлау него Берлин. После рата Немци су протерани, а Стаљин је наредио исељавање Пољака из Лемберга (Лвив) у Брезлау и насељавање Украјинаца у Лвив. По речима самих Пољака који данас живе у Вроцлаву, тек ове нове генерације су се стварно сродиле са градом као својим, док су старији све до краја 70-их имали увек спреман кофер јер су се надали да ће се донети одлука о повратку у Лвив. Иначе, Вроцлав је јако велик и занимљив град, а и средиште је Шлезије, која тежи већој аутономији у оквиру Пољске, што опет додатно сву ту причу чини компликованом.
Хвала, Амикусе, заиста корисна карта. Колико видим по шематизму из 1905. године број храмова је још тада (дакле и прије пресељења оптаната) превазилазио стварно присуство Срба на подручју Мађарске. Доста је било мјеста гдје је постојао храм, а била присутна тек неколицина Срба.
Добар увиди у ту причу пружа књига о Србима у Словачкој. Мислим да је Порекло има у својој библиотеци. Ту је приказано како је број Срба на мађарској територији рапидно опадао током времена, што пресељењима, што ратовима, а посебно асимилацијом, која је у Мађарској заиста вршена што систематски, што друштвено и захватила је све немађарске народе на простору Краљевине Мађарске.