Аутор Тема: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)  (Прочитано 26375 пута)

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #40 послато: Септембар 16, 2022, 10:08:54 пре подне »
10. Николић, Никољдан, Батковић, Бијељина

Да ли су ово јидини Николићи у Бтаковићу. Ове са славом Никољдан поприлично знам. Мислима на покојног Лазара, Иванку и Слободанку-Бобу.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 230
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #41 послато: Септембар 16, 2022, 10:16:19 пре подне »
Да ли су ово јидини Николићи у Бтаковићу. Ове са славом Никољдан поприлично знам. Мислима на покојног Лазара, Иванку и Слободанку-Бобу.

Нису једини Николићи у Батковићу. Николиће у Батковићу можемо подијелити на оне који славе Лазареву суботу и оне који славе Светог Николу. Ови први су малобројни и има индиција да имају заједничко поријекло са неким од породица из засеока Марићи који салве Лазареву суботу, док ове друге можемо подијелити у двије географске групе - једна је у засеоку Гајићи, а друга у дијелу Клиса познатом као Мали Клис. Ви говорите о овој другој, док је тестирани припадник ове групе из Гајића. Врло вјероватно Николићи никољштаци у Гајићима и Малом Клису имају заједничко поријекло, али не од истог Николе, колико год то чудно звучало на прву. Свакако би било занимљиво тестирати и неког од Николића из Малог Клиса.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 230
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #42 послато: Септембар 16, 2022, 10:20:51 пре подне »
Нису једини Николићи у Батковићу. Николиће у Батковићу можемо подијелити на оне који славе Лазареву суботу и оне који славе Светог Николу. Ови први су малобројни и има индиција да имају заједничко поријекло са неким од породица из засеока Марићи који салве Лазареву суботу, док ове друге можемо подијелити у двије географске групе - једна је у засеоку Гајићи, а друга у дијелу Клиса познатом као Мали Клис. Ви говорите о овој другој, док је тестирани припадник ове групе из Гајића. Врло вјероватно Николићи никољштаци у Гајићима и Малом Клису имају заједничко поријекло, али не од истог Николе, колико год то чудно звучало на прву. Свакако би било занимљиво тестирати и неког од Николића из Малог Клиса.

За ове Николиће које Ви познајете, а једно су вријеме били познати и под презименом Тадић, које се временом изгубило, чак сам све склонији да вјерујем да презиме није патроним, него матроним, те да га носе по преткињи - Николији, а не по Николи (Николијићи - Николиићи - Николићи, а акценат "поклекне" пред увријеженим и очекиваним изговором...)

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 230
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #43 послато: Септембар 19, 2022, 12:32:57 поподне »
Ућутасмо се. Прикупљање следеће туре узорака иде по плану. У четвртак сам у Београду, па ћу их ја тада предати, надам се заједно са поновљеним Ђокићем и Максимовићем. Са великим задовољством морам рећи да сам данас прикупио узорак од Јосиповића, припадника старе свештеничке породице из Батковића и првог батковљанског ђурђевштака тестираног у овом нашем малом подухвату.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #44 послато: Септембар 19, 2022, 12:44:51 поподне »
Јесу ли зворнички Јосиповићи повезани са презимењацима у Семберији?

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 230
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #45 послато: Септембар 19, 2022, 01:03:58 поподне »
Јесу ли зворнички Јосиповићи повезани са презимењацима у Семберији?

Није могуће искључити такву везу, мада батковљански Јосиповићи немају сачувано предање о томе. 1851. је у Батковићу пописан Јосип Поповић, по ком носе презиме, али већ као шездесетогодишњак, тако да није немогуће да је неко од синова "остао" негдје успут. Иначе, то је породица која је дала игумана манастира Тавна на Мајевици, пострадалог од Турака у вријеме устанка 1875-1878, као и бар три свештеника у Батковићу у 19. вијеку, у кључном периоду прије изградње првог парохијског дома са капелом и, касније, цркве.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 230
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #46 послато: Септембар 24, 2022, 10:56:59 пре подне »
Јуче предадох и трећу групу узорака (пет нових и поновљени Ђокић и Максимовић из прве групе). Рачунајући и нас четворицу тестираних у мају ове године, долазимо до броја од 22 тестирана, од чега је 13 из Батковића. С обзиром на то да сам тестирање за Батковић у великој мјери засновао на расположивим писаним изворима и трудио се да тестирани буду најприје представници одређених ширих родова, могу слободно рећи да смо са ових 13 узорака покрили бар три пута толико различитих презимена у селу и да се назире веома занимљива слика, која доста говори и о правцима досељавања, али и јасније дефинише различите таласе. Сачекаћемо резултате и ове двије групе, али на основу до сада добијених резултата и чињенице да се они односе на, како рекох, не само презимена тестираних, него шире родове, можемо наслутити да И2 и Р1а у Батковићу неће имати ни приближно очекиване проценте, односно проценте у складу са уобичајеним резултатима, што је само по себи веома интересантно.

Тренутно покушавам да анимирам Црњелово, што би за Семберију био пун погодак.

До сада смо имали тестиране из Батковића, Остојићева, Велике Обарске, Међаша, Дворова, Средњег Драгаљевца, Главичорка. Било би одлично ако је неко у прилици да ствар "закотрља" и у другим мјестима. Нарочито су занимљиви, поред већ поменутог Црњелова (Горњег и Доњег), Бродац, Чађавица (све три), Драгаљевац (сва три), а што се тиче Угљевика, вјероватно Трнова, Забрђе, Богутово Село, Мезграја. Ако међу онима који читају има и људи који имају капацитета да ово покрену у срединама из којих потичу, пишите ми. Немојте размишљати примарно о цијени тестирања, наћи ћемо начина да тај проблем премостимо.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #47 послато: Септембар 26, 2022, 08:53:09 поподне »
9. Перић, Мратиндан, Остојићево, Бијељина, J2b-M205>Y22059

Преносим у целости текст Велибора Лазића о пореклу Перића из Остојићева:

Перић, Мратиндан, Остојићево - Радмила Кајмак­овић у етнолошкој мо­нографији "Семберија­", Сарајево, 1974, кратко наводи да су из Србије. Мр. Душан Николић у монографији "Остојићево (Свиња­ревац)", Бијељина, 1995, даје нешто више података, па каже: "Перићи су поријеклом из Србије (Мачва). Послије српско-турс­ких ратова долазе у Остојићево. Стари Пе­ро није имао довољно земље, па му је син Рајко отишао код уј­ака у Балатун. Радећи тамо наслиједио је од ујака нешто земље и уштедио мало дук­ата па се вратио у Остојићево. Био је ст­асит и згодан момак па се лако оженио из богате фамилије са лијепом Јеленом, сес­тром Саватије Рачано­вића, и добио велики мираз у земљи. Раде­ћи земљу и ширећи фа­милију Рајко и његови синови постају нај­богатији и међу најв­иђенијим људима у се­лу. Послије другог свјетског рата одузето им је преко 500 ду­нума шума и ораница у Лугу. Славе Мратин­дан, односно Св. Сте­фана Дечанског." Тур­ски попис из 1851. потврђује ово предање у дијелу који се од­носи на најстарији дио родослова, помињу­ћи Перу (Нинића - преводилац оставља и могућност другачијег читања), са синовима Рајком и Стеваном, а касније црквене књ­иге потврђују да дан­ашњи Перићи потичу од ове двојице Периних синова. С обзиром на чињеницу да је Пе­ро рођен 1816, а да је већ 1840-их добио синове (са женом из Балатуна, такође у Семберији), намеће се закључак да се или доселио крајем 1830­-их, или да се досел­ио још његов отац Ст­еван. Тестирани ми је пренио предање по ком су раније носили презиме Маричић (ни­сам сигуран да ли по жени која се прва доселила - то би онда могла бити Перина мајка, или по жени код које су се доселили - то би, онда, била Перина супруга). Колико ми је познато, ни једна друга поро­дица у Остојићеву не слави Мратиндан и нема ни писаних доказа ни усменог предања о томе да су Перићи истог поријекла (по мушкој линији) са неком другом породицом из Остојићева. Мож­да би се могла поста­вити хипотеза да се у Семберију доселио већ Стеван, Перин от­ац, дошавши поменутој Марици у кућу, а вјероватно 1813, посл­ије слома Првог српс­ког устанка, што би значило да је већ Пе­ро рођен у Остојићев­у

О даљем пореклу из Србије, или Херцеговине, се на основу генетике тешко може донети неки закључак, будући да је хаплотип практично модалан за подграну J2b-Y22059. Оно што је међутим сигурно, Перић припада једном раширеном роду са простора Мајевице и Семберије који носи хаплогрупу J2b-M205>Y22059, а слави специфичну славу - Мратиндан. Осим Перића, у тој су групи још Михајловић из Велике Обарске и Лазић из Богутовог села крај Угљевика.

О пореклу Михајловића из Велике Обарске каже се следеће:

"Po narodnom predanju, pre 100 godina u selu je bilo samo 7 kuća i svi su bili doseljeni iz Hercegovine. Po predanju prvi su doselili Maletići (Mratindan). Od njih su: Vasilići, Nikolići, Panići, Mihajlovići, Mlađenovići, Despotovići, Trifkovići i Jovanovići." (Р. Кајмаковић)

Готово сигурно је реч о подграни J2-Y22063, што би било добро потврдити SNP тестом.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #48 послато: Септембар 26, 2022, 09:01:16 поподне »
еван. Тестирани ми је пренио предање по ком су раније носили презиме Маричић (ни­сам сигуран да ли по жени која се прва доселила - то би онда могла бити Перина мајка, или по жени код које су се доселили - то би, онда, била Перина супруга).

Једна исправка, тестирани је у упитнику навео неодређено предање о пореклу из Србије и старијем презимену Миричић (са И). Презиме Миричић се среће на простору Рађевине и Јадра

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #49 послато: Септембар 26, 2022, 09:06:36 поподне »
10. Николић, Никољдан, Батковић, Бијељина, J2b-M205>Y22059

Више о пореклу Николића:

Николић, Никољда­­н, Батковић - Радмила Кајма­ковић у етнолошкој монографији "Сембериј­а", Сарајево, 1974, не говори о поријеклу Николића. Наводи само да су у Гајић-ма­хали најстарији Гаји­ћи, потомци Николе Гајића, који је имао три сина - Гајицу, Рајка и Совренија, од кога су, по њој, Ни­колићи. Четвртог сина - Мићу, од кога је потекла грана Никол­ића, која је у неком периоду била и најб­ројнија не помиње. Турски попис из 1851. помиње браћу Николу и Захарију Зечевиће (преводилац оставља и могућност другачи­јег читања - Зековић или слично), те Ник­олине синове Гају, Софренија и Мићу (Рај­ко није био рођен у вријеме пописа). Оно што је можда и важн­ије, попис помиње низ породица са презим­еном Зечевић, од кој­их потичу данашњи Вл­адисављевићи, Матићи, Перићи, Лакићи, Ни­колићи (други). Дакл­е, могло би се претп­оставити да се ради о већој групи сродних породица, тим прије што све и данас сл­аве Светог Николу. Радмила Кајмаковић не помиње ни Лакиће, ни друге Николиће, али биљежи предање о заједничком поријеклу Владисављевића, Мат­ића и Перића, од изв­јесног Бојице, који се доселио из околине Шапца. Турски попис то заједничко пори­јекло потврђује и би­љежи претке ове три породице као синове Бојице Зечевића. Пос­редно се, на овај на­чин, може поставити хипотеза да и Николи­ћи (са Гајићима) пот­ичу из Мачве, или ок­олине Шапца. Године рођења Бојичиних син­ова указују на то да би његово досељење могло пасти у вријеме или непосредно по слому Првог српског устанка. Тестирани је навео оквирно пред­ање о поријеклу из Херцеговине, али то не искључује нужно мо­гућност да је Мачва била бар успутна ста­ница у досељењу у Се­мберију.

Још једно предање о пореклу из Србије (литература) и Херцеговине (предање које преноси тестирани).

За разлику од Перића из Остојићева, Николић већ поседује нешто специфичнији хаплотип. Можда има смисла, због исте крсне славе (Никољдан), споменути да постоји потпуно поклапање са Вуловићима из Мотрића крај Рековца и 22/23 са нејавним тестираним из Штиткова код Нове Вароши. На основу хаплотипа није могуће одредити којој грани припада Николић. Све три (J-Y22063, J-Y22059* и J-Y155375) су у оптицају због специфичне комбинације маркера.
« Последња измена: Септембар 27, 2022, 08:57:43 пре подне НиколаВук »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #50 послато: Септембар 26, 2022, 09:18:56 поподне »
12. Кнежевић, Стевањдан, Батковић, Бијељина, J2b-M241>Z638

Радмила Кајмаковић тврди да су скоро све породице из Батковића даљим пореклом из Херцеговине, па тако и Кнежевићи који су огранак Ерића (презиме индикативно). Сродни су им још Радићи, Илићи, Икићи и Константиновићи. Од Константиновића су Мићићи, Јовићи, Петровићи, Глигићи, Глигорићи и Вујићи.

Тестирани такође наводи старије порекло из Херцеговине и везу са осталим Стевањштацима из Батковића. Велибор Лазић даје нешто прецизније информације:

Кнежевић, Стевањдан, Батковић - Радмила Кајма­ковић у етнолошкој монографији "Сембериј­а", Сарајево, 1974, наводи да су Кнежевићи поријеклом од Ерића, те да су сродни са Илићима, Икићима, Јовићима, Глигорићима, Вујићима, Петровићима, Радићима и Мићићима. Како сам и у неким од ранијих објава истицао, ови наводи су непрецизни и нису свеобухватни. Наиме, поред ових породица, које јесу Стевањштаци, постоје још и Максимовићи, Гајићи (не треба их мијешати са Гајићима Никољштацима), Трифуновићи и Секулићи, као и сада у мушкој линији изумрли Божићи и други Илићи, које она не помиње, а који имају одређена предања о заједничком поријеклу и такође су сви Стевањштаци. Поред тога Кнежевићи, као и Јовићи, живе на више локација у Батковићу и није сасвим извјесно да ли су сви потекли од истог мушког претка. Турски попис из 1851. године потврђује, рецимо, да одређене групе ових породица (Мићићи-Илићи-Икићи, Вујићи-Глигорићи-Петровићи, Максимовићи-Гајићи-Трифуновићи) потичу од једног претка, али је веза између њих, ако је има, старија од периода обухваћеног пописом. На примјеру Јовића и Вујића показала се припадност одређеној специфичној подграни хаплогрупе Ј2б, па се може рећи да је предање о заједничком поријеклу донекле потврђено, што би требао бити и случај са Кнежевићима. И овдје ћу поменути да је, осим уопштених предања о поријеклу из Херцеговине, једино конкретније предање некога из ове групе породица предање које ми је пренио један Секулић, о поријеклу из једног села у близини Даниловграда, па га треба потенцијално узети у обзир и када су Кнежевићи у питању, тим прије што се полако доказује сродност ових породица, заједно са чињеницом да ова подграна Ј2б није посвједочена у (старој) Херцеговини. Иначе, Кнежевићи су већ у турском попису из 1851. завиљежени под тим презименом и постоји пет домова, распоређених у засеоцима Гајићи, Клис и Липовица, што указује на раније досељење. Од највећег непосредног интереса је поређење резултата Кнежевића са резултатима Јовића и Вујића из Батковића.

Као што је Велибор напоменуо, потврђено је сродство са Вујићима и Јовићима из Батковића. Кнежевићу су блиске и остале J2b-M241 породице из Семберије које славе Стевањдан и Алимпијевдан.

Детаљније о овом генетичком роду писано је неколико постова изнад, приликом објаве претходних резултата из ове акције. Треба истаћи да се код Кнежевића десила мутација на 576 (17 уместо 16), а да је осим тога хаплотип модалан за ову групу.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #51 послато: Септембар 26, 2022, 09:26:01 поподне »
9. Перић, Мратиндан, Остојићево, Бијељина, J2b-M205>Y22059

10. Николић, Никољдан, Батковић, Бијељина, J2b-M205>Y22059

12. Кнежевић, Стевањдан, Батковић, Бијељина, J2b-M241>Z638

Иако са простора Семберије нема још ни 100 резултата, рекао бих да је очигледно појачано присуство хаплогрупе J2b. Свакако изнад српског просека. Подграна J2b-M205 ће верованто бити у оквиру неког динарско-српског просека, али је хаплогрупа J2b-M241 присутна значајно изнад српског просека, што ће читаву J2b померити са процентима.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 230
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #52 послато: Септембар 26, 2022, 09:43:10 поподне »
Једна исправка, тестирани је у упитнику навео неодређено предање о пореклу из Србије и старијем презимену Миричић (са И). Презиме Миричић се среће на простору Рађевине и Јадра

Небојша, хвала вам на брзом објављивању анализа. Што се тиче Перића, биће да је ипак Маричић (има двије верзије упитника - први сам ја на брзину попуњавао, јер ми га је он само у журби бланко потоисао, а други је попуњавао он и доставио ми га накнадно). Пошто он није наводио старије презиме у његовој верзији, биће да моје а изгледа као и.  ;D Али нам то ништа нарочито не мијења.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 230
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #53 послато: Септембар 26, 2022, 09:46:26 поподне »
Иако са простора Семберије нема још ни 100 резултата, рекао бих да је очигледно појачано присуство хаплогрупе J2b. Свакако изнад српског просека. Подграна J2b-M205 ће верованто бити у оквиру неког динарско-српског просека, али је хаплогрупа J2b-M241 присутна значајно изнад српског просека, што ће читаву J2b померити са процентима.

Потпуно сте у праву. Очекујем да и Максимовић из ове групе која је у петак отишла на обраду буде J2b-M241. Ако то буде тако, та подграна ће бити апсолутно доминантна у Батковићу, а пошто је и Николић дио већег братства Ј2б-М205 ће је у стопу пратити. Већ сада за Батковић могу рећи да И2 и Р1а имају веома мале шансе да се приближе српском просјеку.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #54 послато: Септембар 26, 2022, 09:54:17 поподне »
Потпуно сте у праву. Очекујем да и Максимовић из ове групе која је у петак отишла на обраду буде J2b-M241. Ако то буде тако, та подграна ће бити апсолутно доминантна у Батковићу, а пошто је и Николић дио већег братства Ј2б-М205 ће је у стопу пратити.

И ови Мратинштаци су бројни изгледа (Малетићи са огранцима). Не знам да ли би са Николићима због славе могао бити близак Петровић J2b-M205 из Јање код Бијељине. Он је тестиран преко 23andMe и нема нажалост маркере. То је ипак сасвим други крај Семберије и слава је честа, па не мора да постоји веза.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 230
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #55 послато: Септембар 26, 2022, 09:59:25 поподне »
И ови Мратинштаци су бројни изгледа (Малетићи са огранцима). Не знам да ли би са Николићима због славе могао бити близак Петровић J2b-M205 из Јање код Бијељине. Он је тестиран преко 23andMe и нема нажалост маркере. То је ипак сасвим други крај Семберије и слава је честа, па не мора да постоји веза.

У праву сте, мада су Мратинштаци бројнији на Мајевици него у Семберији (али су тамо можда и друга хг - рецимо Рикић је Е-В13), али су Малетићи, тј. од њих настале породице у Великој Обарској значајна група. Недавно сам повезао да од њих потичу и Вакичићи (са истом славом) из Мале Обарске (раније засеок Батковића), тако да се сигурно ради о ширем братству.

Гледајући резултат Николића и блискост са другим тестиранима, има ли смисла претпоставка о миграцији преко Старог Влаха, па даље у више праваца - неки у Мачву па у Семберију, а неки у Шумадију?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #56 послато: Септембар 26, 2022, 10:00:59 поподне »
Гледајући резултат Николића и блискост са другим тестиранима, има ли смисла претпоставка о миграцији преко Старог Влаха, па даље у више праваца - неки у Мачву па у Семберију, а неки у Шумадију?

Да, звучи логично таква сеоба. С тим да су и ти Никољштаци из Старог Влаха пореклом негде из Херцеговине у већини случајева.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 230
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #57 послато: Септембар 26, 2022, 10:07:39 поподне »
Не знам да ли би са Николићима због славе могао бити близак Петровић J2b-M205 из Јање код Бијељине. Он је тестиран преко 23andMe и нема нажалост маркере. То је ипак сасвим други крај Семберије и слава је честа, па не мора да постоји веза.

Код Јање није толики проблем удаљеност од Батковића, колико чињеница да је она имала статус касабе, па су Срби ту углавном били занатлије, трговци и сл. Дакле, српска је заједница ту била заједница интереса, а не заједница рода и поријекла :-) Петровић би могао бити истог поријекла (сумњив ми је један Петар син Митра, без презимена, из 1851, јер се имена његових синова (рецимо Зарија) јављају и код предака Николића у исто вријеме. Наравно, Јања је практично на Дрини, што олакшава досељење с те стране, али би код Петровића то ипак било касније него код Николића (јер нема уписаног презимена, па је то вјероватно досељеник лично).

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 230
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #58 послато: Септембар 26, 2022, 10:19:30 поподне »
Небојша, морам замолити за Ваше мишљење о "изворишту" ове Ј2б-М451. Чини ми се да сте негдје поменули да у Херцеговини није утврђена. Опет, чини ми се, имамо једног у Старом Влаху и једног код Смедерева, али ово у Семберији је за сада најбројнија и најкомпактнија група. Има ли смисла теза да су они негдје из Брда, па да је сеоба ишла такође преко Старог Влаха и даље се дисперзовала у више праваца ка сјеверу?

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 230
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #59 послато: Септембар 26, 2022, 10:32:12 поподне »
Небојша, морам замолити за Ваше мишљење о "изворишту" ове Ј2б-М451. Чини ми се да сте негдје поменули да у Херцеговини није утврђена. Опет, чини ми се, имамо једног у Старом Влаху и једног код Смедерева, али ово у Семберији је за сада најбројнија и најкомпактнија група. Има ли смисла теза да су они негдје из Брда, па да је сеоба ишла такође преко Старог Влаха и даље се дисперзовала у више праваца ка сјеверу?

Хтједох рећи Ј2б-М241