Аутор Тема: Срби-Морлаци у архивима далматинских градова  (Прочитано 3263 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Срби-Морлаци у архивима далматинских градова
« послато: Фебруар 21, 2016, 02:21:45 поподне »
У посљедње вријеме објављена су два значајна рада хрватског историчара Кристијана Јурана, која се баве проучавањем грађе углавном шибенског архива за период од доласка Турака. Први рад смо већ помињали у вези са Власима Мириловићима и Власима Радонићима у залеђу Шибеника, за које јасно стоји да су досељени из Херцеговине. Јесенас је објављен рад који покрива подручје од Кипарског рата 1570. до Кандијског рата 1645. Објављена грађа је заиста драгоцјена за изучавање поријекла далматинских Срба, јер се нека касније уобичајена презимена појављују први пут у писаним изворима. На крају другог рада аутор даје и прилог, табелу, помена појединаца са мјестима поријекла. Обрађено је значајно раздобље, за које нема млетачких писаних извора, а турски пописи нису довољни да би се реконструисало поријекло појединих родова. Tакође то је период када се распада стара, из херцеговине донесена, влашка катунска структура и становништво се мијеша. Остају спомени неких влашких већих група на простору Далмације: Угарака, Малешеваца, Радонића, Мириловића. Такође види се колико је трговина између далматинских градова и Босанске крајине била развијена. Овдје сам први пут видио помене неких насеља из околине Бања Луке: Лакташа и Маховљана. У сваком случају драгоцјена грађа за крајишке Србе.

Ово су линкови на оба рада:

https://www.academia.edu/8737594/Doseljavanje_Morlaka_u_opustjela_sela_%C5%A1ibenske_Zagore_u_16._stolje%C4%87u

https://www.academia.edu/21634851/Morlaci_u_%C5%A0ibeniku_izme%C4%91u_Ciparskoga_i_Kandijskog_rata_1570._-_1645._
« Последња измена: Фебруар 21, 2016, 02:23:57 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Срби-Морлаци у архивима далматинских градова
« Одговор #1 послато: Децембар 23, 2021, 05:24:16 поподне »
Код Јурана се у два наврата наводе Рашковићи и то на локацији гдје им је матица и у новије доба:

Butinščica - 1606. Rašković Margarita pok. Jurja

Žagrović (Zagouich appresso Chnin) - 1634. Jovan Rašković

Овдје је занимљиво што се у попису мустахфиза из 1550. године, у околини Книна, спомиње - "баштина Рашковића".
Ово може да укаже на то да се ради о предосманском роду.

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Срби-Морлаци у архивима далматинских градова
« Одговор #2 послато: Децембар 24, 2021, 08:27:14 пре подне »
По овоме, баштина Рашковића је била уписана и у дефтер из 1540. године:



Харамбаша који се ту наводи могао би бити Павал, син Иваниша:


Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Срби-Морлаци у архивима далматинских градова
« Одговор #3 послато: Децембар 26, 2021, 05:06:42 поподне »
Интересантан је и спомен свештеника Санка Михајловића из Рађа, 1631. године.
Он се појављује код Марка Јачова ("Католичка мисија на Балкану током Кандијског рата"). На страници 284. прве књиге стоји да је 1648. имао 50 година.

На истим мјестима (стр. 284. и 296.) спомиње се и свештеник Вукадин (Кричка), рођен 1608. године. Други пут је наведен као Vucadin Diavlascich.

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Срби-Морлаци у архивима далматинских градова
« Одговор #4 послато: Август 24, 2022, 02:39:24 поподне »
Опорука Раосава Вукадина Мочивуне, 1658 (стр. 333):
https://hrcak.srce.hr/file/395276

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби-Морлаци у архивима далматинских градова
« Одговор #5 послато: Август 24, 2022, 02:51:30 поподне »
Опорука Раосава Вукадина Мочивуне, 1658 (стр. 333):
https://hrcak.srce.hr/file/395276

Чини ми се да се у опоруци помиње капетан Вуко Кашиковић (ако добро читам). Не сјећам се да је ово презиме било присутно код Срба у Далмацији, али је присутно код Срба у Херцеговини. Зна ли се нешто о овом Кашиковићу из других докумената?

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Срби-Морлаци у архивима далматинских градова
« Одговор #6 послато: Август 25, 2022, 09:45:09 пре подне »
Ово у опоруци Chasicuouich/Cassicuich, мислим да се односи на презиме Касивуковић/Кашивуковић:
1636. pre Gregor Hassiuuchouich
1638. Fra Gregorio Cassivucovich, P[ad]re Gregorio Cassiuncovich
1709. Zuanne Chassiuuch из Височана

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Срби-Морлаци у архивима далматинских градова
« Одговор #7 послато: Август 25, 2022, 11:06:00 пре подне »
Ово у опоруци Chasicuouich/Cassicuich, мислим да се односи на презиме Касивуковић/Кашивуковић:
А Кашиковић?

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Срби-Морлаци у архивима далматинских градова
« Одговор #8 послато: Август 25, 2022, 12:23:52 поподне »
Друга опција: Будући да се ради о професионалној војсци, Вуко је могао ступити у ову јединицу и у Боки (или било гдје), јер таква врста војске није била стационирана на једном мјесту. То би објаснило презиме Кашиковић.

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Срби-Морлаци у архивима далматинских градова
« Одговор #9 послато: Август 27, 2022, 09:43:14 пре подне »
Вукино презиме из тестамента је дефинитивно било Cassiuuchouich/Cassiuucouich.

Овдје се види како је у два наврата (као Вуле/Вулин) био кум на крштењу:





Он је кумовао фамилији Лапчић, раније Клапчић, из Пољица.
Исти Лапчић је на другом мјесту кумовао на крштењу Божице, кћерке Вулина Арбанаса. Овдје постоји могућност да се ради о Вулину Cassiuuchouich-у:




Иако је Грујић у Лици забиљежио име рода Кашивук, можда се ово презиме можда може читати и као Хаџивуковић.

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Срби-Морлаци у архивима далматинских градова
« Одговор #10 послато: Септембар 21, 2023, 03:10:53 поподне »
Занимљиве су матице св. Илије, непосредно пред Кандијски рат, од 1637. до 1645. године, гдје се биљеже и православни становници задарског и нинског залеђа, како на млетачкој, тако и на османској страни.
Пољица су тада припадала Венецији и тамо се спомињу презимена или претпрезимена:
Clapcich/Lapsich
Mazzurovich
Caranovich
Verzipergnia
Zupcicih?
Vucoseuich итд.

Земуник:
Vuchasouich
Margherita Crizicha da Zemonicho (Вукасовићева супруга, можда католкиња)
Bogdanou
Mladinouich
Leglich
Vuinouich
Stanzich (као кум биљежи се Milancho Stanzich из Земуника, али и Lazaro Stancich cavalier без локализације) итд.

Ислам:
Vuicich
Radusinouich итд.

Овдје би можда припомогао османски попис Земуника из 1604. године, али и млетачки катастар Пољица из 1675. године.

Интересантан је унос: "Zorzi Petrouich Sfachiani". Ово Sfachiani би било мјесто поријекла - "из Ваћана".
Чињеница пресељења из Ваћана у залеђе Задра је битна и због презимена Лапчић из Смрдеља (у близини Ваћана), јер постоји могућност њихове родовске везе са Лапчићима из Пољица прије 1645. године.
У том смислу, сасвим је вјероватна Аргова идеја да Лапчићи воде поријекло од примићура Вукдрага, сина Хлапца из залеђа Скрадина (попис 1550).