случајно, слободно ћу ти рећи. не знају ти дегенерици ништа, то јест нису знали тада. кад сам видео у јовановићевом 'изразито ја' да се анти-јунак крсти наопачке, питао сам синишу здравковића да пита богдана златића који се најинтензивније дружи са јоцом - да ли је било намерно, иако сам 99% сигуран да није, и јоца као каже, јесте - то сам намерно. bullshit апсолутни, јер нема никаквих други знакова у филму да је било намерно, то јест поанте такве, наводне, намере.Као кад професор у школи погреши нешто и ђаци примете, па каже то сам ја намерно да видим да ли пратите. Једноставно нису размишљали о томе, па се после правдају и дају неко дубље значење
Meni se ipak čini da nije baš slučajna, ta scena sa mesom na Veliku subotu...šalju poruku : evo vidite narode oni mrse, jedu meso i slaninu, a vi postite, jedno govore drugo rade..
I to je smišljena propaganda sinova tame..
Претерујете...;)
Чињеница јесте да су свештеници у највећем дијелу југословенске послијератне кинематографије приказивани као спадала и маргинални ликови, предмет спрдње, неријетко и као пијанци и изјелице.
Није то морало да буде програмирано од стране партије и рађено намјерно од самих аутора ( мада је могуће и да је таквих случајева било), већ се у филмовима само пренаглашавао ( а како то у филмова обично бива) њихов иначе маргиналан положај у друштву.
Мени је у сјећању остао као један од ружнијих приказа свештеника онај у Кадијевићевој Лептирици.
Мада ми се чини да су свештеници почели да губе углед и прије Другог свјетског рата. Није секуларизација почела са комунистима. Комунисти су само искористили плодно тло.
Као кад професор у школи погреши нешто и ђаци примете, па каже то сам ја намерно да видим да ли пратите. Једноставно нису размишљали о томе, па се после правдају и дају неко дубље значење
сучајна гоцо...размажено дете милана шијана, титовог кербера, нема никаквих анти-православних побуда, за разлику од саше петровића у скупљачима перја. млађи шијан зајебава рођеног оца, воли америку, ћаћи спушта како су краљ и четници били бољи, при том везе нема, ко ни јоца јовановић, на коју се страну крсти нити кад се пости...али, 90тих зна шта ради, брани породичну титоистичку гравитацијуJa sam sa mladine strane ;) potomak onih progonjenih kojima su otimali i oteli ...
Можда најнегативнији приказ нашег клира је у "Чудо невиђено" Живка Николића.
Свакако сви памтите оца Макарија "Чудотворца" (Бата Живојиновић)
Da, da, :) :)Хе, хе Гоцо :)
примећујем да се у свим нашим историографским филмовима који су снимљени задњих 10-ак година (од Немањића , преко Чарапа Краља Петра до Сенки над Балканом) појављују овце и говеда са уредном ветеринарском маркицом у уху , која је ушла у употребу тек прије 15-ак година
Уосталом , Црногорци никад нијесу ни вољели Великог Живка Николића, баш зато што их је представљао онаквим какви јесу, са свијем својим манама и врлинама 8)
U stvari naše ovce i goveda su imali te markice u uvetu u vreme Nemanjića....a tek posle su se opsetili toga ovi u EU :) i
Па, гаф може имати и нешто шмекерско у себи, али у основи је то нека омашка:Значи био сам у заблуди
Etimologija nas upućuje na informaciju da je termin gaf potekao iz francuskog jezika, od reči gaffe u značenju ispad, omaška, greška. Reč je o izrazu koji se upotrebljava da označi nesmotrenost, ispad, glupost, omašaj.
https://velikirecnik.com/2017/12/13/gaf/
Што се тиче филмског представљања свештенства, да сам редитељ неког филма где се они појављују, свакако их не бих представљао као Макарија Чудотворца :)ја на жалост немам тако лепо искуство са поповима,напротив.Само мислим да нису без разлога били на тапету без обзира на комунизам.
Моје искуство са свештеницима који су ме венчали, крстили дете, мојим паросима, и осталима које знам, је добро, сасвим у складу са оним шта они треба да буду и представљају у свету.
Небо, за сваки сценарио је потребна радња , заплет , неуобичајена тема или обична тема представљена на неуобичајен начин ... слабо би ти, брате, то било гледано :D
Што се Живка Николића тиче, погледао сам већи део његових филмова (не баш оне ране радове, али од "Бештија" па на даље скоро све) и све ово што си написао - стоји. Можда, ево барем мени, - наш најбољи редитељ.Има он и сјајних краткометржних филмова у којима се бави озбиљним темама.Један од најупечатљивијих за мене,бави се абортусом у традиционалној Црној Гори.Језиво.Заборавио сам наџив филма,давно је било.
"Јована Лукина" је сјајан и тежак филм. Препорука свима.
Има у тој серији доста пропуста и нелогичности, скоро у свакој епизоди се може нешто приметити. Нпр. користе евре 2001. године иако су новчанице евра пуштене у оптицај (и у свест обичних људи) од 2002.Да, као и коришћење нових генерација мобилних телефона и лаптопова каквих 2001. године није било ни у футуристичким најавама. Али, то све скупа не умањује квалитет ове, ипак, солидне серије.
Такође, у првој епизоди Дракче каже Милени како њена браћа 20 година нису дошла да је обиђу. Касније они долазе на славу сасвим нормално, ништа не одаје утисак да долазе први пут, напротив.
Телевизија "суперстар" је већ двапут давала серију "швиндлери" а сад ртс је најављује као нову серију.
Да ли Вранићев "час историје" у последњој епизоди Мој рођак са села окарактерисати као гаф или као уметничку слободу? :)Уф,ово ти је одлично питање.Кад неко помене серију моја прва асоцијација је управо тај "час историје".А како доќи до одговора,незнам.
Да ли Вранићев "час историје" у последњој епизоди Мој рођак са села окарактерисати као гаф или као уметничку слободу? :)
Окарактерисати као катастрофално стање у држави. Како другачије. Склоност манипулацијама, бајкама, баладама, атухтонистичким теоријама, Деретићима и сличним стварима. У једној прилично гледаној серији, на националној телевизији, у ударном термину, они кроз један "обичан" дијалог прогуравају једну измишљену причу. Дајући јој притом посебан значај кроз Војиново епско излагање.Небо,да ли би ми предложио неку литературу која се тиче косовског боја а не припада пре,за и по косовском циклусу песама. Волио би то мало да проучим...
У преводу, он (они) сад нас уче како смо ми протраћили живот у незнању, како су нас у школи погрешно учили (да би затрли српство ваљда, шта ли?) како је ово једина и права истина.
Пада ми на памет филм "Косовски бој" из 1989. Иако је прошаран мотивима из народних песама (издаја Бранковића и сл.) опет је историјски одрађен пристојно. Што само говори да смо чак и те, 1989. године, били много озбиљнија држава.
Небо,да ли би ми предложио неку литературу која се тиче косовског боја а не припада пре,за и по косовском циклусу песама. Волио би то мало да проучим...
Потражи Јована Мишковића, Петра Томца, они су пришли теми са те научно-историјске стране. :)Хвала
(https://html2-f.scribdassets.com/8sqxv3eczk46lgh6/images/1-108423e561.jpg)
Нова серија "Швиндлери", морам да признам да ми се свиђа (има елементе вестерна, питак хумор, мало наиве)...једино што је сценографија која је смештена у измишљеном месту у Србији више налик на неки медитерански град (али не замерам то, није неки гаф :) ):
Да ли Вранићев "час историје" у последњој епизоди Мој рођак са села окарактерисати као гаф или као уметничку слободу? :)
Да ли Вранићев "час историје" у последњој епизоди Мој рођак са села окарактерисати као гаф или као уметничку слободу? :)У сваком уџбенику историје, почев од петог разреда, стоји да је историја наука која се бави проучавањем прошлости на основу писаних извора. Било би лепо да писци серије кажу у којим историјским, писаним изворима су нашли ово што Вранић прича.
Па, немојте ТВ серију тумачити као да је у питању предавање на историјском факултету.
У сваком уџбенику историје, почев од петог разреда, стоји да је историја наука која се бави проучавањем прошлости на основу писаних извора.
То може деловати неважно, али, треба имати на уму да знатно шири круг људи има приступ таквим серијама (и изјавама, у овом случају), него предавању на историјском факултету. Према томе, нису уопште бенигне такве ствари и јесу одраз недостатка критеријума када је култура данас у питању.
Слажем се, али ко овде пита за културу, овде је циљ свакако био више политички. Мислим да ово за широки круг гледалаца ипак није малигно, јер не може изазвати неке негативне последице у социјалном смислу. Гледалац је чуо ово Вранићево предавање, мало се осетио поносним због "школованих војсковођа" и није због тога изазвао никакав рат...
Није да се не слажем с тобом, али, с обзиром да ми дете завршава основну школу поприлично сам у току, историја се не бави само проучавањем писаних извора из прошлости, већ и различите друге грађе, попут остатака неписане материјалне културе (разне врсте грађевина, артефакта и сл), па на крају укључујући и предања и друге сличне неписане изворе.Богами, мислим да се историја бави баш искључиво писаним изворима. Остацима материјалне културе бави се археологија, предањима етнологија (беше?). Е сад, не спорим да би уџбенике историје требало писати тако да се и резултати археологије рачунају, али баш предања...
Сматрам да у нашој историји има толико догађаја који могу да побуде понос у нама, да нема потребе за оваквим конструкцијама. А како народ схвата ову причу може се видети у коментарима испод овог одломка на Јутјубу. Има оних који мисле да су то речи Војина Ћетковића, па му честитају што је рекао истину. Шта даље да причам.Слажем се. Не може се Српство бранити долином јоргована . Тиме се пуца у сопствено стопало, јача уверење да се српском историјом не може бавити без митоманије.
И сам крај је некако неспретно урађен, делује као да је серија недовршена. Мада то је честа бољка наших новијих серија.
Богами, мислим да се историја бави баш искључиво писаним изворима. Остацима материјалне културе бави се археологија, предањима етнологија (беше?). Е сад, не спорим да би уџбенике историје требало писати тако да се и резултати археологије рачунају, али баш предања...
Пази, то је у књизи за историју за пети разред, кад набрајају историјске изворе. Ту спадају материјални и нематеријални извори. У материјалне, поред писаних, спадају и сви други материјални остаци из прошлости (па су побројане разне ствари - од грађевина, преко оруђа, оружја, одеће, разних других предмета). А у нематеријалне усмена предања. Не могу баш да ти цитирам шта у књизи пише, али се одлично сећам. Ако се добро сећам књига је издање куће "Клет". Могу и да сликам кад ми књига буде при руци.
Сасвим је могуће да си у праву. Ја сам, пре пар година, приредио за објављивање на порталу Порекло један есеј Драгослава Срејовића "Искуства прошлости - поруке будућности". Тај рад је на мене оставио јак утисак, иако сам га први пут читао пре више од 20 година. Негде при почетку, у уводном делу који носи поднаслов "Археологија и историја", Срејовић каже: "Две науке које посебно трагају за том изгубљеном прошлошћу јесу историја и археологија. Историја тежи да је разоткрије помоћу писаних извора, а археологија – на основу људских рукотворина." И тако је мени та подела остала за навек.
И добро људи,након фине расправе,додјосмо ли до тога како је Мурат преселио на они свијет илити ахирет?Јели га Милош нафато на фору или је то ипак била мало организованија акција?Ја на жалост немам никакве уџбенике историје а не сеќам се ,на жалост,да су нас о боју учили у школи,осим кад је била битка и које учествово и томе слично...
Нећемо никад сазнати засигурно како се то одиграло, али сам негде читао да је у питању увежбана тактика српске оклопне коњице, где су најспремнији витезови са најбољом опремом формирали клин који би се са бока устремио право на положај где се налазио непријатељски војсковођа, како би уз фактор изненађења и силином удара оклопне коњице обезглавили непријатељску војску и брзо завршили бој у своју корист. Претпостављало се да је исту тактику користио Стефан Лазаревић у Боју код Никопоља против крсташке војске (као турски вазал).Исто као и напад на центар бугарске војске на Велбужду, када је страдао бугарски Цар Михајило Шишман (вероватно су и тада познавали историју ратовања , пошто личи на битку између Александра Великог и Персијанаца, када је на сличан начин нападнут центар Персијанаца, тј. директно противнички владар, тј. комадант)
Нећемо никад сазнати засигурно како се то одиграло, али сам негде читао да је у питању увежбана тактика српске оклопне коњице, где су најспремнији витезови са најбољом опремом формирали клин који би се са бока устремио право на положај где се налазио непријатељски војсковођа, како би уз фактор изненађења и силином удара оклопне коњице обезглавили непријатељску војску и брзо завршили бој у своју корист. Претпостављало се да је исту тактику користио Стефан Лазаревић у Боју код Никопоља против крсташке војске (као турски вазал).Ово неодољиво подсеќа на она што је Враниќ испричо у задњој епизоди.
У овом случају, остаје само мит. Османлијска верзија догађаја је највероватније чиста пропаганда, с вероватно и она, чини ми се, фирентинска.Опрости ми на неупуќености,ако би мого да појасниш те двије верзије.Ја знам само за ову српску а она је очигледно фарсична
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Опрости ми на неупуќености,ако би мого да појасниш те двије верзије.Ја знам само за ову српску а она је очигледно фарсичнаВероватно оно што ти зовеш српском, ја зовем османлијском. То је она о убиству на превару. Ова друга личи на Вранићеву утолико што се говори о смрти Мурата у борби, али и она има митске елементе (колико се сећам), јер говори о дванаест хришћанских витезова који су се пробили кроз турске редове, итд. Нисам код куће, куцам на телефону, иначе бих покушао да дам неки линк.
Вероватно оно што ти зовеш српском, ја зовем османлијском. То је она о убиству на превару. Ова друга личи на Вранићеву утолико што се говори о смрти Мурата у борби, али и она има митске елементе (колико се сећам), јер говори о дванаест хришћанских витезова који су се пробили кроз турске редове, итд. Нисам код куће, куцам на телефону, иначе бих покушао да дам неки линк.Ок,нисам знао да је ова наша верзија заправо турска.Вероватно из разлога да би се омаловажила српска победа на Косову се прибегло мистификацији не би ли се прикрио војно-тактички пораз моќнога царства.Добро,овакав мит би и мого да разумем,османски.А пто нама требаде да га ми испредамо с колена на колено...
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Ок,нисам знао да је ова наша верзија заправо турска.Вероватно из разлога да би се омаловажила српска победа на Косову се прибегло мистификацији не би ли се прикрио војно-тактички пораз моќнога царства.Добро,овакав мит би и мого да разумем,османски.А пто нама требаде да га ми испредамо с колена на колено...Па можда је наш народ ценио и памет, домишљатост, унапред испланирани атентат у стилу асасина или нинџе, а не само сирову снагу оклопника :)
Ок,нисам знао да је ова наша верзија заправо турска.Вероватно из разлога да би се омаловажила српска победа на Косову се прибегло мистификацији не би ли се прикрио војно-тактички пораз моќнога царства.Добро,овакав мит би и мого да разумем,османски.А пто нама требаде да га ми испредамо с колена на колено...Ја, очито, нисам историчар и нека ми буду опроштене непрецизности, ако не и грешке, али ово су два главна правца у којима се крећу објашњења Муратове погибије. Ко их је креирао, ширио, наметао, прихватао итд, ја не знам, али претпостављам да је пропаганда била јака и у средњем веку, па отуда изводим и неке закључке.
Па можда је наш народ ценио и памет, домишљатост, унапред испланирани атентат у стилу асасина или нинџе, а не само сирову снагу оклопника :)Углавном сви се сложисмо да се ради о митовима и да ќемо тешко докучити истину.Питање је само ко се којој школи мишљења приклања.А што се тиче Реда Змаја,стварно не знам ништа о томе а звучи занимљиво...
У сваком случају, сценариста је имао простора да исприча причу на начин на који ју је Вранић испричао. Али да тврди да је Ред змаја основан у 13. веку, да су Немањићи били чланови реда и имали змаја на грбу, то већ никако не иде.
Ја, очито, нисам историчар и нека ми буду опроштене непрецизности, ако не и грешке, али ово су два главна правца у којима се крећу објашњења Муратове погибије. Ко их је креирао, ширио, наметао, прихватао итд, ја не знам, али претпостављам да је пропаганда била јака и у средњем веку, па отуда изводим и неке закључке.Ја тек нисам историчар али ме историја привлачи цио живот.Ја само покушавам да оно што нам се дешавало кроз историју гледам кроз призму садашњости и обрнуто,да гледам садашњост кроз призму историје,вјероватно важнији правац.Савремени,технолошки свијет нас је направио таквима да мислимо да смо много другачији од предака а ја мислим да смо исти ментално,културолошки...и да нисмо много еволуирали.И дан данас нам је све у миту,у сујеверју,у вјери и битно нам је да је Милош убио Мурата а што се историчари још споре јели он постојо или није нема везе...Пропаганде је вазда било и биќе,али постоји и мозак да каже:"Стани мало,не може то тако"Или нам је лакше да неко други мисли уместо нас...
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Ни ја нисам историчар, али морам додати још један податак, можда везан за убиство Мурата. Наиме, по протоколу турског двора, када би неко излазио пред султана, да му се поклони/пољуби скуте, прилазио би на коленима, док би му два јаничара држала руке. Нажалост не могу да се сетим где сам читао/слушао кад је тај обичај уведен, да ли због убиства Мурата или због покушаја атентата на неког каснијег султана.Не бих се заклео али је тако,чини ми се,представљен чин убиства Мурата у филму "Бој на Косову".Милош понизно клечи и кад треба да му пољуби скуте он вади нож и наставак знате..
Мало сам прелистао Јиречека, подсетио се неких ствари. Влатко Вуковић је неко за кога знамо да је учествовао у бици и преживео. Сигурно је реферисао Твртку најдетаљније могуће. Е сад, колико је он лично могао да види тренутак Муратове погибије, не знам, а и сумњам да је могао. Био је, сигурно, прилично удаљен и имао је преча посла. Врева, метеж и остало. Ипак, сматрам да је имао праву слику о општем току битке. Од Твртка су потекле вести о победи хришћана. Дакле, мислим да се о некој победи, али Пировој, може говорити, јер Јиречек дословно каже да је том битком "сломљена кичма" Србије. Османлије су посели читав низ утврђења која су се пружала све до у Босну.Не верујем да је Влатко био подредјен Твртку да би му реферисао а да су имали неки вид комуникације,то је сигурно.Е сад ни западњаци имуни на митове,па тако и тај број "12" јњ јако симболичан.Од тајне вечере,па преко вечере код Лазара пред бој на Косову,па све до Михалкова и његових дванаест додјемо на крају до сујеверног 13, који мора бити прекобројан,или недо ти бог издајник...
Што се тиче Мурата, руски посланик у Дубровнику, заборавио сам му име, који је пет година проучавао дубровачки архив, наводи да су Фирентинци, у одговору на Твртково писмо, говорили о верзији са дванаест хришћанских витезова, итд. Све у свему, и даље мислим да се цела истина никад неће сазнати.
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Мало сам прелистао Јиречека, подсетио се неких ствари. Влатко Вуковић је неко за кога знамо да је учествовао у бици и преживео. Сигурно је реферисао Твртку најдетаљније могуће. Е сад, колико је он лично могао да види тренутак Муратове погибије, не знам, а и сумњам да је могао. Био је, сигурно, прилично удаљен и имао је преча посла. Врева, метеж и остало. Ипак, сматрам да је имао праву слику о општем току битке. Од Твртка су потекле вести о победи хришћана. Дакле, мислим да се о некој победи, али Пировој, може говорити, јер Јиречек дословно каже да је том битком "сломљена кичма" Србије. Османлије су посели читав низ утврђења која су се пружала све до у Босну.Твртко се крунисао за краља Срба, тако да је себе сматрао сувереном, а Лазара својим вазалом. Из Тврткове перспективе битка се могла сматрати добијеном, јер је погинуо турски владар, а српски (Твртко) није. Турци су се одмах повукли са бојног поља, што се према неким мерилима може сматрати њиховим поразом. Мислим да је и сам долазак одреда Влатка Вуковића је био симболичан, да Твртко прикаже како ипак то сматра својом земљом. Није могао да не пошаље одред, а да носи "венац Немањића"
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Ја тек нисам историчар али ме историја привлачи цио живот.Ја само покушавам да оно што нам се дешавало кроз историју гледам кроз призму садашњости и обрнуто,да гледам садашњост кроз призму историје,вјероватно важнији правац.Да, ја, такође, нисам историчар али ме историја, а поготово веза историје и историје "идеја"-веома занима. Што рече један немац - историја, у ствари, изучава "садашњост" -у смислу - како се дошло до ове и овакве садашњости. Слично сећању на сопствени развој, као што одрасли човек размишља о свом животу и постаје свестан како су догађаји из прошлости довели до садашњег стања.
Никада ми није падало на памет да су тако мале разлике у годинама глумаца, колико су добро одглумили (свако се у наносекунди од агресивног оца претварао у "бубицу", чим наиђе његов отац :) ) Павле Вујисић ;D
https://www.youtube.com/v/k6FEURpbRzQ
Постоји једна прича везана за ову сцену. Наиме, фосна којом Павле Вујисић удара Бату Стојковића, била је исечена са једне стране, како би лакше пукла кад удари у леђа. Пошто Павле и Бата нису били у претерано добрим односима (чест случај у то време код глумачких легенди), Паја га је ударио другом страном, која није била начета. Тако да је Бата сигурно добро осетио овај ударац. :D"Мучки" га је ударио :D Додатно су сцену "појачавали" и промашаји (при промашају се тижу тензија и бес код нападача). За Бату Живојиновића сам чуо да је у некој сцени (не сећам се који филм), пре снимања сцене, рекао "ово се само једном снима" (зато што стварно бије)
Да ли је гаф, фора старог вука Паје Вуисића (у филму деда Музафер), или нешто друго?
У филму „Отац на службеном путу“, кад Музаферу дође из војске млађи син његов (Емир Хаџихафизбеговић), овај га изљуби три пута. Иначе се сви други у филму љубе по два пута.
Или су се можда босански муслимани, она старија покољења, некад заиста љубили три пута, по узору на претке?
И још један из истог филма: на сахрани комшије породице Малкоч, чика Влада Петровића, његова жена Илонка (Ева Рас), Мађарица (Ева обично у нашој кинематографији и глуми Мађарице), крсти се отвореном шаком, али православно, прво десно па лево раме... Гаф или нека Кустина фора...?
Гледао сам овај филм х пута, вечерас тек приметих ове детаље.
Још један гаф са Шостаковичем.Какав "офсајд" :D Невероватно да немају "вар" технологију у екипи која снима серију (него, "дај неки валцер...е, може, баш је овај леп, тај стави")
У 9-ој епизоди серије "Вера", Вермахт у Београду приређује новогодишњи бал за дочек 1943. године. На том балу плеше се уз Валцер број 2 Дмитрија Шостаковича.
Раније смо помињали сличан гаф у серији о Лази Костићу, где се овај Шостаковичев валцер свира на балу 1895. године. Проблем је што је Шостакович овај валцер компоновао крајем 1930-их.
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1875.msg50594#msg5059
Што се гафа у серији „Вера“ тиче, тешко је замислити да се на балу Вермахта Трећег рајха на прелазу 1942. у 1943. годину свира валцер можда најомиљенијег совјетског композитора, у време док траје Стаљинградска битка. Логичније би било да је свиран валцер неког од Штрауса, или још приличније, нешто од Вагнера.
Један необичан гаф у документарцу "Слободиште"...