Порука од: Nebo Фебруар 13, 2020, 09:15:02 поподне
Проблем је што се они моле 1930. године, а ради се о данашњој цркви Светог Марка (што се види у кадру кад њих двојица излазе из цркве низ препознатљиво степениште) која је грађена у раздобљу 1931-1940. године...
Има још оваквих гафова у нашој кинематографији. Као оно кад се, ако се добро сећам - Бати Живојиновићу у филму чија је радња смештена у средњи век, види ручни сат...
Порука од: Nebo Фебруар 13, 2020, 09:17:39 поподне
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1875.msg50594#msg50594
Порука од: Nebo Фебруар 13, 2020, 09:36:03 поподне
Свештеник, кога игра глумац Петар Лупа, један је од путника у аутобусу оно поподне кад стари Крстић (Паја Вуисић) прави паузу уз реку, пре него што ће војска одузети аутобус Крстићима (све са Мишком Крстићем као возачем).
Ту се једе, пије, свира и игра. У једној сцени и свештеник једе - месо, хлеб и млади лук.
Проблем је што је то 5. април 1941. године, Велика Субота, дан уочи бомбардовања Београда на Васкрс 6. априла 1941 (тако смо, барем, учили у школи). У последњој сцени, сјутрадан, на Васкршње јутро, путници гину од немачке бомбе чим су ушли у Београд.
Свештеник који једе месо на Велику Суботу. Случајно, или...?
О овом гафу сам читао на више места.
Међутим, колико сам успео истражити, Васкрс те 1941. године био је две недеље касније, односно 20. априла по грегоријанском, односно 7. априла по јулијанском календару, док је римокатолички Ускрс био недељу дана раније 13. априла.
Но, како год, гаф и даље стоји, јер свештеник једе месо у сред Великог поста...
Порука од: Nebo Фебруар 13, 2020, 09:37:16 поподне
Порука од: Сова Фебруар 13, 2020, 09:51:03 поподне
(https://www.kurir.rs/data/images/2014/01/12/00/426125_filmske-greske-srpski-film-kinematografija_ls.jpg)
Порука од: Vlax Фебруар 14, 2020, 12:25:28 пре подне
У поменутој серији о Лази Костићу у једној сцени на сомборском тргу се у даљини виде заставе Србије и АП Војводине на јарболима испред градске куће :D
Порука од: goca 11 Фебруар 14, 2020, 10:08:18 пре подне
I to je smišljena propaganda sinova tame..
Порука од: Ojler Фебруар 14, 2020, 10:35:13 пре подне
Порука од: drajver Фебруар 14, 2020, 11:32:39 пре подне
Није то морало да буде програмирано од стране партије и рађено намјерно од самих аутора ( мада је могуће и да је таквих случајева било), већ се у филмовима само пренаглашавао ( а како то у филмова обично бива) њихов иначе маргиналан положај у друштву.
Мени је у сјећању остао као један од ружнијих приказа свештеника онај у Кадијевићевој Лептирици.
Мада ми се чини да су свештеници почели да губе углед и прије Другог свјетског рата. Није секуларизација почела са комунистима. Комунисти су само искористили плодно тло.
Порука од: Vlax Фебруар 14, 2020, 11:35:59 пре подне
случајно, слободно ћу ти рећи. не знају ти дегенерици ништа, то јест нису знали тада. кад сам видео у јовановићевом 'изразито ја' да се анти-јунак крсти наопачке, питао сам синишу здравковића да пита богдана златића који се најинтензивније дружи са јоцом - да ли је било намерно, иако сам 99% сигуран да није, и јоца као каже, јесте - то сам намерно. bullshit апсолутни, јер нема никаквих други знакова у филму да је било намерно, то јест поанте такве, наводне, намере.Као кад професор у школи погреши нешто и ђаци примете, па каже то сам ја намерно да видим да ли пратите. Једноставно нису размишљали о томе, па се после правдају и дају неко дубље значење
Порука од: dko Фебруар 14, 2020, 11:39:13 пре подне
Meni se ipak čini da nije baš slučajna, ta scena sa mesom na Veliku subotu...šalju poruku : evo vidite narode oni mrse, jedu meso i slaninu, a vi postite, jedno govore drugo rade..
I to je smišljena propaganda sinova tame..
сучајна гоцо...размажено дете милана шијана, титовог кербера, нема никаквих анти-православних побуда, за разлику од саше петровића у скупљачима перја. млађи шијан зајебава рођеног оца, воли америку, ћаћи спушта како су краљ и четници били бољи, при том везе нема, ко ни јоца јовановић, на коју се страну крсти нити кад се пости...али, 90тих зна шта ради, брани породичну титоистичку гравитацију
Порука од: goca 11 Фебруар 14, 2020, 11:41:34 пре подне
Претерујете...;)
Порука од: dko Фебруар 14, 2020, 11:43:49 пре подне
Чињеница јесте да су свештеници у највећем дијелу југословенске послијератне кинематографије приказивани као спадала и маргинални ликови, предмет спрдње, неријетко и као пијанци и изјелице.
Није то морало да буде програмирано од стране партије и рађено намјерно од самих аутора ( мада је могуће и да је таквих случајева било), већ се у филмовима само пренаглашавао ( а како то у филмова обично бива) њихов иначе маргиналан положај у друштву.
Мени је у сјећању остао као један од ружнијих приказа свештеника онај у Кадијевићевој Лептирици.
Мада ми се чини да су свештеници почели да губе углед и прије Другог свјетског рата. Није секуларизација почела са комунистима. Комунисти су само искористили плодно тло.
тачно. први позитиван приказ свештеника, да не кажем и једини, али скоро - узрок смрти не помињати. јоца живановић...директ контраудар на сашу петровића и његов напад на СПЦ. иста глумачка постава - бата, беким, оливера катарина
Порука од: dko Фебруар 14, 2020, 11:44:39 пре подне
Као кад професор у школи погреши нешто и ђаци примете, па каже то сам ја намерно да видим да ли пратите. Једноставно нису размишљали о томе, па се после правдају и дају неко дубље значење
управо тако
Порука од: goca 11 Фебруар 14, 2020, 12:03:44 поподне
сучајна гоцо...размажено дете милана шијана, титовог кербера, нема никаквих анти-православних побуда, за разлику од саше петровића у скупљачима перја. млађи шијан зајебава рођеног оца, воли америку, ћаћи спушта како су краљ и четници били бољи, при том везе нема, ко ни јоца јовановић, на коју се страну крсти нити кад се пости...али, 90тих зна шта ради, брани породичну титоистичку гравитацијуJa sam sa mladine strane ;) potomak onih progonjenih kojima su otimali i oteli ...
Ovi su jaki..mogu sve :) :)
Порука од: Nebo Фебруар 14, 2020, 03:54:54 поподне
Свакако сви памтите оца Макарија "Чудотворца" (Бата Живојиновић)
Порука од: goca 11 Фебруар 14, 2020, 04:03:50 поподне
Порука од: Ojler Фебруар 14, 2020, 04:14:14 поподне
Можда најнегативнији приказ нашег клира је у "Чудо невиђено" Живка Николића.
Свакако сви памтите оца Макарија "Чудотворца" (Бата Живојиновић)
Не треба потценити ни попа Богдана Диклића :) :
https://www.youtube.com/v/oEzuGPWPIhs
Порука од: Nebo Фебруар 14, 2020, 07:30:14 поподне
https://www.youtube.com/v/sSvqUbe6RHU
https://www.youtube.com/v/AslefyTWnkQ
Порука од: Љубо Мирков Фебруар 14, 2020, 09:45:23 поподне
Da, da, :) :)Хе, хе Гоцо :)
По неким хришћанским назорима је двоструки стандард величати Попа Мила Јововића и турати га у гусле што кида непријатељима главе (што хришћански пастири не би требало да чине) и оптуживати Оца Макарија за путени гријех . И једно и друго је гријех ;) Уосталом , Црногорци никад нијесу ни вољели Великог Живка Николића, баш зато што их је представљао онаквим какви јесу, са свијем својим манама и врлинама 8) Но, одосмо из гафа у гаф(вјеру и политику).
Кад смо већ код пастира нашијех ... ја , као пастир стада својега, примећујем да се у свим нашим историографским филмовима који су снимљени задњих 10-ак година (од Немањића , преко Чарапа Краља Петра до Сенки над Балканом) појављују овце и говеда са уредном ветеринарском маркицом у уху , која је ушла у употребу тек прије 15-ак година ;D И урадиће то опет ... виђеће те ;)
Порука од: Nebo Фебруар 14, 2020, 10:05:29 поподне
примећујем да се у свим нашим историографским филмовима који су снимљени задњих 10-ак година (од Немањића , преко Чарапа Краља Петра до Сенки над Балканом) појављују овце и говеда са уредном ветеринарском маркицом у уху , која је ушла у употребу тек прије 15-ак година
Добар детаљ :)
Порука од: Nebo Фебруар 14, 2020, 10:07:18 поподне
Уосталом , Црногорци никад нијесу ни вољели Великог Живка Николића, баш зато што их је представљао онаквим какви јесу, са свијем својим манама и врлинама 8)
Да, свака је на месту. Управо је ово био Николићев квалитет, због којег није био омиљен у свом завичају.
Порука од: goca 11 Фебруар 14, 2020, 10:19:39 поподне
Цитат: Nebo link=topic=5065.msg130007#msg130007 date=1581714329
[/quote
[/quote
U stvari naše ovce i goveda su imali te markice u uvetu u vreme Nemanjića....a tek posle su se opsetili toga ovi u EU :) i
Порука од: Exiled Фебруар 14, 2020, 10:55:49 поподне
Порука од: Nebo Фебруар 14, 2020, 11:06:46 поподне
Etimologija nas upućuje na informaciju da je termin gaf potekao iz francuskog jezika, od reči gaffe u značenju ispad, omaška, greška. Reč je o izrazu koji se upotrebljava da označi nesmotrenost, ispad, glupost, omašaj.
https://velikirecnik.com/2017/12/13/gaf/
Порука од: Nebo Фебруар 14, 2020, 11:12:34 поподне
Моје искуство са свештеницима који су ме венчали, крстили дете, мојим паросима, и осталима које знам, је добро, сасвим у складу са оним шта они треба да буду и представљају у свету.
Порука од: Exiled Фебруар 14, 2020, 11:15:57 поподне
Па, гаф може имати и нешто шмекерско у себи, али у основи је то нека омашка:Значи био сам у заблуди
Etimologija nas upućuje na informaciju da je termin gaf potekao iz francuskog jezika, od reči gaffe u značenju ispad, omaška, greška. Reč je o izrazu koji se upotrebljava da označi nesmotrenost, ispad, glupost, omašaj.
https://velikirecnik.com/2017/12/13/gaf/
Порука од: Exiled Фебруар 14, 2020, 11:21:03 поподне
Што се тиче филмског представљања свештенства, да сам редитељ неког филма где се они појављују, свакако их не бих представљао као Макарија Чудотворца :)ја на жалост немам тако лепо искуство са поповима,напротив.Само мислим да нису без разлога били на тапету без обзира на комунизам.
Моје искуство са свештеницима који су ме венчали, крстили дете, мојим паросима, и осталима које знам, је добро, сасвим у складу са оним шта они треба да буду и представљају у свету.
Порука од: Љубо Мирков Фебруар 14, 2020, 11:34:53 поподне
Небо, за сваки сценарио је потребна радња , заплет , неуобичајена тема или обична тема представљена на неуобичајен начин ... слабо би ти, брате, то било гледано :D
Са друге стране , кад би неки редитељ са добријем стомаком снимио филм о овом нашем пензионисаном , што воли дечаке ... е то би био хит ;D
Са треће стране , опет би неко за двајес' година тврдио да је то садашња власт намерно блатила цркву ? Колко се мени чини- тренутно су у односу "ја теби војводо- ти мени сердаре" 8)
Порука од: Exiled Фебруар 14, 2020, 11:35:51 поподне
Порука од: Nebo Фебруар 14, 2020, 11:46:20 поподне
"Јована Лукина" је сјајан и тежак филм. Препорука свима.
Порука од: Nebo Фебруар 14, 2020, 11:47:46 поподне
Небо, за сваки сценарио је потребна радња , заплет , неуобичајена тема или обична тема представљена на неуобичајен начин ... слабо би ти, брате, то било гледано :D
Хвала Богу те имам такво искуство да би мој филм о нашем свештенству био досадан документарац ;)
Порука од: Exiled Фебруар 14, 2020, 11:53:28 поподне
Што се Живка Николића тиче, погледао сам већи део његових филмова (не баш оне ране радове, али од "Бештија" па на даље скоро све) и све ово што си написао - стоји. Можда, ево барем мени, - наш најбољи редитељ.Има он и сјајних краткометржних филмова у којима се бави озбиљним темама.Један од најупечатљивијих за мене,бави се абортусом у традиционалној Црној Гори.Језиво.Заборавио сам наџив филма,давно је било.
"Јована Лукина" је сјајан и тежак филм. Препорука свима.
Порука од: Љубо Мирков Фебруар 14, 2020, 11:55:07 поподне
Порука од: Nebo Април 11, 2020, 12:14:02 пре подне
У деветој епизоди "Митровдан", чија радња се догађа у новембру 2001. године, у једној сцени потпуковник Вранић (Војин Ћетковић) прати на београдски аеродром кћерку покојног учитеља Црнића. Приликом њиховог дирљивог растанка, у позадини се види аеродромска зграда са великим натписом "Аеродром Никола Тесла". Епизода је снимљена у децембру 2008. године.
Проблем је што је аеродрому тај назив дат у фебруару 2008. године, тако да овакав натпис није могао стајати у новембру 2001. године.
Порука од: Vlax Април 11, 2020, 01:28:08 поподне
Такође, у првој епизоди Дракче каже Милени како њена браћа 20 година нису дошла да је обиђу. Касније они долазе на славу сасвим нормално, ништа не одаје утисак да долазе први пут, напротив.
Порука од: Јовица Кртинић Април 11, 2020, 01:31:02 поподне
Има у тој серији доста пропуста и нелогичности, скоро у свакој епизоди се може нешто приметити. Нпр. користе евре 2001. године иако су новчанице евра пуштене у оптицај (и у свест обичних људи) од 2002.Да, као и коришћење нових генерација мобилних телефона и лаптопова каквих 2001. године није било ни у футуристичким најавама. Али, то све скупа не умањује квалитет ове, ипак, солидне серије.
Такође, у првој епизоди Дракче каже Милени како њена браћа 20 година нису дошла да је обиђу. Касније они долазе на славу сасвим нормално, ништа не одаје утисак да долазе први пут, напротив.
Порука од: ДушанВучко Април 14, 2020, 12:09:53 пре подне
Порука од: Vlax Април 14, 2020, 12:59:22 пре подне
Порука од: Nebo Април 14, 2020, 08:51:59 пре подне
Порука од: ЛукаОБ Април 14, 2020, 10:26:08 пре подне
https://www.youtube.com/v/mB_D6EWeDj0
Порука од: ДушанВучко Април 26, 2020, 11:06:21 поподне
(https://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2020//04/24/tv/tv-svindleri%20(2)_620x0.jpg)
(https://www.lepaisrecna.rs/files/2019/12/svindleri_stizu_na_superstar_tv_ko_je_dobitnik_neverovatnih_milion_dinara_drzavne_lutrije_459768898.jpg)
https://www.youtube.com/v/CBmBf0kaQBk
Порука од: пек Април 27, 2020, 09:12:53 пре подне
Порука од: Ojler Април 27, 2020, 09:21:01 пре подне
Телевизија "суперстар" је већ двапут давала серију "швиндлери" а сад ртс је најављује као нову серију.
То сам и ја прво помислио кад сам видео најаве. Има скоро два месеца како се може скинути на пиратским сајтовима.
Порука од: Vlax Мај 14, 2020, 04:31:01 поподне
Порука од: Exiled Мај 14, 2020, 06:09:18 поподне
Да ли Вранићев "час историје" у последњој епизоди Мој рођак са села окарактерисати као гаф или као уметничку слободу? :)Уф,ово ти је одлично питање.Кад неко помене серију моја прва асоцијација је управо тај "час историје".А како доќи до одговора,незнам.
Порука од: Небојша Мај 14, 2020, 08:06:18 поподне
Да ли Вранићев "час историје" у последњој епизоди Мој рођак са села окарактерисати као гаф или као уметничку слободу? :)
Окарактерисати као катастрофално стање у држави. Како другачије. Склоност манипулацијама, бајкама, баладама, атухтонистичким теоријама, Деретићима и сличним стварима. У једној прилично гледаној серији, на националној телевизији, у ударном термину, они кроз један "обичан" дијалог прогуравају једну измишљену причу. Дајући јој притом посебан значај кроз Војиново епско излагање.
У преводу, он (они) сад нас уче како смо ми протраћили живот у незнању, како су нас у школи погрешно учили (да би затрли српство ваљда, шта ли?) како је ово једина и права истина.
Пада ми на памет филм "Косовски бој" из 1989. Иако је прошаран мотивима из народних песама (издаја Бранковића и сл.) опет је историјски одрађен пристојно. Што само говори да смо чак и те, 1989. године, били много озбиљнија држава.
Порука од: Exiled Мај 14, 2020, 08:24:39 поподне
Окарактерисати као катастрофално стање у држави. Како другачије. Склоност манипулацијама, бајкама, баладама, атухтонистичким теоријама, Деретићима и сличним стварима. У једној прилично гледаној серији, на националној телевизији, у ударном термину, они кроз један "обичан" дијалог прогуравају једну измишљену причу. Дајући јој притом посебан значај кроз Војиново епско излагање.Небо,да ли би ми предложио неку литературу која се тиче косовског боја а не припада пре,за и по косовском циклусу песама. Волио би то мало да проучим...
У преводу, он (они) сад нас уче како смо ми протраћили живот у незнању, како су нас у школи погрешно учили (да би затрли српство ваљда, шта ли?) како је ово једина и права истина.
Пада ми на памет филм "Косовски бој" из 1989. Иако је прошаран мотивима из народних песама (издаја Бранковића и сл.) опет је историјски одрађен пристојно. Што само говори да смо чак и те, 1989. године, били много озбиљнија држава.
Порука од: Небојша Мај 14, 2020, 08:37:53 поподне
Небо,да ли би ми предложио неку литературу која се тиче косовског боја а не припада пре,за и по косовском циклусу песама. Волио би то мало да проучим...
Потражи Јована Мишковића, Петра Томца, они су пришли теми са те научно-историјске стране. :)
(https://html2-f.scribdassets.com/8sqxv3eczk46lgh6/images/1-108423e561.jpg)
Порука од: Exiled Мај 14, 2020, 08:53:03 поподне
Потражи Јована Мишковића, Петра Томца, они су пришли теми са те научно-историјске стране. :)Хвала
(https://html2-f.scribdassets.com/8sqxv3eczk46lgh6/images/1-108423e561.jpg)
Порука од: Nebo Мај 14, 2020, 08:56:40 поподне
Нова серија "Швиндлери", морам да признам да ми се свиђа (има елементе вестерна, питак хумор, мало наиве)...једино што је сценографија која је смештена у измишљеном месту у Србији више налик на неки медитерански град (али не замерам то, није неки гаф :) ):
Да, мени је први закључак био да градски трг неодољиво подсећа нпр. на амбијент из филма "Малена", на југу Италије (Сицилија, ако се добро сећам?).
Не мора се схватити као гаф. Него, серија је прилично досадна, па сам одустао од гледања...
Порука од: Nebo Мај 14, 2020, 08:59:09 поподне
Да ли Вранићев "час историје" у последњој епизоди Мој рођак са села окарактерисати као гаф или као уметничку слободу? :)
Мислим да није ни једно ни друго, него планирани део сценарија.
Кад се гледа целина радње у серији, овај час историје делује усиљено. Но, свакако је добар.
Порука од: Небојша Мај 14, 2020, 09:03:03 поподне
Порука од: Nenad M Мај 14, 2020, 09:11:05 поподне
Да ли Вранићев "час историје" у последњој епизоди Мој рођак са села окарактерисати као гаф или као уметничку слободу? :)У сваком уџбенику историје, почев од петог разреда, стоји да је историја наука која се бави проучавањем прошлости на основу писаних извора. Било би лепо да писци серије кажу у којим историјским, писаним изворима су нашли ово што Вранић прича.
Ипак, не треба ову сцену схватити преозбиљно (бар ја тако мислим). Ово је играна серија и ова сцена је за познавање историје битна колико и сцена са Луком Скајвокером и Дартом Вејдером.
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Порука од: Vlax Мај 14, 2020, 09:18:57 поподне
Слажем се с Небојшом. Прича о образованости српских војсковођа у то време (чак и познавању стратегије античких војсковођа и битака) може некако и да прође, али тврдити да је Ред змаја основан у 13. а не у 15. веку "како то тврди лења и преписивачка историја" и да су сви Немањићи били чланови реда и да се на њиховом грбу може видети змај обавијен око штита, то је стварно превише.
Очигледно је аутор помешао грб Немањића са грбом Стефана Лазаревића. Случајно или не? :-\
Још на крају онако самоуверено каже: То сам учио. Читао. Нема око тога посебних нејасноћа. ::)
Порука од: Nebo Мај 14, 2020, 09:38:15 поподне
Порука од: Небојша Мај 14, 2020, 10:04:44 поподне
Па, немојте ТВ серију тумачити као да је у питању предавање на историјском факултету.
То може деловати неважно, али, треба имати на уму да знатно шири круг људи има приступ таквим серијама (и изјавама, у овом случају), него предавању на историјском факултету. Према томе, нису уопште бенигне такве ствари и јесу одраз недостатка критеријума када је култура данас у питању.
Порука од: Nebo Мај 14, 2020, 10:08:00 поподне
У сваком уџбенику историје, почев од петог разреда, стоји да је историја наука која се бави проучавањем прошлости на основу писаних извора.
Није да се не слажем с тобом, али, с обзиром да ми дете завршава основну школу поприлично сам у току, историја се не бави само проучавањем писаних извора из прошлости, већ и различите друге грађе, попут остатака неписане материјалне културе (разне врсте грађевина, артефакта и сл), па на крају укључујући и предања и друге сличне неписане изворе.
Порука од: Nebo Мај 14, 2020, 10:13:52 поподне
То може деловати неважно, али, треба имати на уму да знатно шири круг људи има приступ таквим серијама (и изјавама, у овом случају), него предавању на историјском факултету. Према томе, нису уопште бенигне такве ствари и јесу одраз недостатка критеријума када је култура данас у питању.
Слажем се, али ко овде пита за културу, овде је циљ свакако био више политички. Мислим да ово за широки круг гледалаца ипак није малигно, јер не може изазвати неке негативне последице у социјалном смислу. Гледалац је чуо ово Вранићево предавање, мало се осетио поносним због "школованих војсковођа" и није због тога изазвао никакав рат...
Порука од: Nebo Мај 14, 2020, 10:18:04 поподне
Порука од: Небојша Мај 14, 2020, 10:29:06 поподне
Слажем се, али ко овде пита за културу, овде је циљ свакако био више политички. Мислим да ово за широки круг гледалаца ипак није малигно, јер не може изазвати неке негативне последице у социјалном смислу. Гледалац је чуо ово Вранићево предавање, мало се осетио поносним због "школованих војсковођа" и није због тога изазвао никакав рат...
Не верујем да може бити погубно, али је поента да ће у такве изјаве у серији (које су иначе плод маште особе која није историчар) људи веровати више него у оно што пише у Историји за 5. разред. Просто је то та снага медија. То може да "смета" некоме ко научно приступа историјским догађајима. Али генерално се треба водити рачуна када се такви догађаји убацују у филмове, серије. Прихватљиве би биле неке мање корекције, уметничка слобода како неко рече, али не и потпуно изокренут сценарио уз констатацију (ако се не варам) да званична историја греши.
Порука од: Nenad M Мај 14, 2020, 10:32:11 поподне
Није да се не слажем с тобом, али, с обзиром да ми дете завршава основну школу поприлично сам у току, историја се не бави само проучавањем писаних извора из прошлости, већ и различите друге грађе, попут остатака неписане материјалне културе (разне врсте грађевина, артефакта и сл), па на крају укључујући и предања и друге сличне неписане изворе.Богами, мислим да се историја бави баш искључиво писаним изворима. Остацима материјалне културе бави се археологија, предањима етнологија (беше?). Е сад, не спорим да би уџбенике историје требало писати тако да се и резултати археологије рачунају, али баш предања...
Иначе, и мени је једно дете шести а једно осми разред, тако да "учим" историју пуном паром.
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Порука од: Vlax Мај 14, 2020, 10:34:42 поподне
Иначе, Небојша, свака част за чланак о Просјацима и синовима (Претпостављам да си ти аутор). Јесенас сам гледао серију и заиста је врхунска. Такође сам уочио негативан став према Југославији и жал за "Враном Јосипом", што вероватно и јесте реална слика тог времена и простора.
Порука од: Nenad M Мај 14, 2020, 10:40:03 поподне
А моја кућа се не види ни једном.
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Порука од: ДушанВучко Мај 14, 2020, 10:48:47 поподне
Порука од: ДушанВучко Мај 14, 2020, 11:00:51 поподне
Порука од: ДушанВучко Мај 14, 2020, 11:10:32 поподне
Порука од: Vlax Мај 15, 2020, 12:27:07 пре подне
И сам крај је некако неспретно урађен, делује као да је серија недовршена. Мада то је честа бољка наших новијих серија.
Порука од: Мића Мај 15, 2020, 01:53:55 пре подне
Сматрам да у нашој историји има толико догађаја који могу да побуде понос у нама, да нема потребе за оваквим конструкцијама. А како народ схвата ову причу може се видети у коментарима испод овог одломка на Јутјубу. Има оних који мисле да су то речи Војина Ћетковића, па му честитају што је рекао истину. Шта даље да причам.Слажем се. Не може се Српство бранити долином јоргована . Тиме се пуца у сопствено стопало, јача уверење да се српском историјом не може бавити без митоманије.
Порука од: НиколаВук Мај 15, 2020, 09:14:55 пре подне
И сам крај је некако неспретно урађен, делује као да је серија недовршена. Мада то је честа бољка наших новијих серија.
Мислим да је режисер рачунао да ће се серија наставити, односно да ће се снимати нова сезона, али се од тога накнадно одустало због мањка финансијских средстава. Та последња епизода није била "планирано" последња.
Порука од: Nebo Мај 15, 2020, 10:20:10 пре подне
Богами, мислим да се историја бави баш искључиво писаним изворима. Остацима материјалне културе бави се археологија, предањима етнологија (беше?). Е сад, не спорим да би уџбенике историје требало писати тако да се и резултати археологије рачунају, али баш предања...
Пази, то је у књизи за историју за пети разред, кад набрајају историјске изворе. Ту спадају материјални и нематеријални извори. У материјалне, поред писаних, спадају и сви други материјални остаци из прошлости (па су побројане разне ствари - од грађевина, преко оруђа, оружја, одеће, разних других предмета). А у нематеријалне усмена предања. Не могу баш да ти цитирам шта у књизи пише, али се одлично сећам. Ако се добро сећам књига је издање куће "Клет". Могу и да сликам кад ми књига буде при руци.
Порука од: Nenad M Мај 15, 2020, 10:30:57 пре подне
Пази, то је у књизи за историју за пети разред, кад набрајају историјске изворе. Ту спадају материјални и нематеријални извори. У материјалне, поред писаних, спадају и сви други материјални остаци из прошлости (па су побројане разне ствари - од грађевина, преко оруђа, оружја, одеће, разних других предмета). А у нематеријалне усмена предања. Не могу баш да ти цитирам шта у књизи пише, али се одлично сећам. Ако се добро сећам књига је издање куће "Клет". Могу и да сликам кад ми књига буде при руци.
Сасвим је могуће да си у праву. Ја сам, пре пар година, приредио за објављивање на порталу Порекло један есеј Драгослава Срејовића "Искуства прошлости - поруке будућности". Тај рад је на мене оставио јак утисак, иако сам га први пут читао пре више од 20 година. Негде при почетку, у уводном делу који носи поднаслов "Археологија и историја", Срејовић каже: "Две науке које посебно трагају за том изгубљеном прошлошћу јесу историја и археологија. Историја тежи да је разоткрије помоћу писаних извора, а археологија – на основу људских рукотворина." И тако је мени та подела остала за навек.
Порука од: НиколаВук Мај 15, 2020, 12:19:56 поподне
Сасвим је могуће да си у праву. Ја сам, пре пар година, приредио за објављивање на порталу Порекло један есеј Драгослава Срејовића "Искуства прошлости - поруке будућности". Тај рад је на мене оставио јак утисак, иако сам га први пут читао пре више од 20 година. Негде при почетку, у уводном делу који носи поднаслов "Археологија и историја", Срејовић каже: "Две науке које посебно трагају за том изгубљеном прошлошћу јесу историја и археологија. Историја тежи да је разоткрије помоћу писаних извора, а археологија – на основу људских рукотворина." И тако је мени та подела остала за навек.
Историчари се методолошки оспособљавају да тумаче само писане изворе, у које спадају стари списи и архивска грађа али и епиграфски извори (где се "укрштају" са археолозима и лингвистима), печати (сигилографија, опет делимично преклапање са археолозима), итд. Грађевине, гробови, оруђе, оружје, односно материјална култура у целини гледано је домен археологије.
Порука од: Exiled Мај 15, 2020, 07:03:21 поподне
Порука од: НиколаВук Мај 15, 2020, 07:34:20 поподне
И добро људи,након фине расправе,додјосмо ли до тога како је Мурат преселио на они свијет илити ахирет?Јели га Милош нафато на фору или је то ипак била мало организованија акција?Ја на жалост немам никакве уџбенике историје а не сеќам се ,на жалост,да су нас о боју учили у школи,осим кад је била битка и које учествово и томе слично...
Нећемо никад сазнати засигурно како се то одиграло, али сам негде читао да је у питању увежбана тактика српске оклопне коњице, где су најспремнији витезови са најбољом опремом формирали клин који би се са бока устремио право на положај где се налазио непријатељски војсковођа, како би уз фактор изненађења и силином удара оклопне коњице обезглавили непријатељску војску и брзо завршили бој у своју корист. Претпостављало се да је исту тактику користио Стефан Лазаревић у Боју код Никопоља против крсташке војске (као турски вазал).
Порука од: ДушанВучко Мај 15, 2020, 07:40:11 поподне
Нећемо никад сазнати засигурно како се то одиграло, али сам негде читао да је у питању увежбана тактика српске оклопне коњице, где су најспремнији витезови са најбољом опремом формирали клин који би се са бока устремио право на положај где се налазио непријатељски војсковођа, како би уз фактор изненађења и силином удара оклопне коњице обезглавили непријатељску војску и брзо завршили бој у своју корист. Претпостављало се да је исту тактику користио Стефан Лазаревић у Боју код Никопоља против крсташке војске (као турски вазал).Исто као и напад на центар бугарске војске на Велбужду, када је страдао бугарски Цар Михајило Шишман (вероватно су и тада познавали историју ратовања , пошто личи на битку између Александра Великог и Персијанаца, када је на сличан начин нападнут центар Персијанаца, тј. директно противнички владар, тј. комадант)
Порука од: Exiled Мај 15, 2020, 08:02:55 поподне
Нећемо никад сазнати засигурно како се то одиграло, али сам негде читао да је у питању увежбана тактика српске оклопне коњице, где су најспремнији витезови са најбољом опремом формирали клин који би се са бока устремио право на положај где се налазио непријатељски војсковођа, како би уз фактор изненађења и силином удара оклопне коњице обезглавили непријатељску војску и брзо завршили бој у своју корист. Претпостављало се да је исту тактику користио Стефан Лазаревић у Боју код Никопоља против крсташке војске (као турски вазал).Ово неодољиво подсеќа на она што је Враниќ испричо у задњој епизоди.
Порука од: Exiled Мај 15, 2020, 08:12:53 поподне
Порука од: Nenad M Мај 15, 2020, 08:56:42 поподне
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Порука од: Exiled Мај 15, 2020, 09:19:10 поподне
У овом случају, остаје само мит. Османлијска верзија догађаја је највероватније чиста пропаганда, с вероватно и она, чини ми се, фирентинска.Опрости ми на неупуќености,ако би мого да појасниш те двије верзије.Ја знам само за ову српску а она је очигледно фарсична
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Порука од: Nenad M Мај 15, 2020, 09:35:52 поподне
Опрости ми на неупуќености,ако би мого да појасниш те двије верзије.Ја знам само за ову српску а она је очигледно фарсичнаВероватно оно што ти зовеш српском, ја зовем османлијском. То је она о убиству на превару. Ова друга личи на Вранићеву утолико што се говори о смрти Мурата у борби, али и она има митске елементе (колико се сећам), јер говори о дванаест хришћанских витезова који су се пробили кроз турске редове, итд. Нисам код куће, куцам на телефону, иначе бих покушао да дам неки линк.
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Порука од: Exiled Мај 15, 2020, 09:48:42 поподне
Вероватно оно што ти зовеш српском, ја зовем османлијском. То је она о убиству на превару. Ова друга личи на Вранићеву утолико што се говори о смрти Мурата у борби, али и она има митске елементе (колико се сећам), јер говори о дванаест хришћанских витезова који су се пробили кроз турске редове, итд. Нисам код куће, куцам на телефону, иначе бих покушао да дам неки линк.Ок,нисам знао да је ова наша верзија заправо турска.Вероватно из разлога да би се омаловажила српска победа на Косову се прибегло мистификацији не би ли се прикрио војно-тактички пораз моќнога царства.Добро,овакав мит би и мого да разумем,османски.А пто нама требаде да га ми испредамо с колена на колено...
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Порука од: Vlax Мај 15, 2020, 10:34:44 поподне
Ок,нисам знао да је ова наша верзија заправо турска.Вероватно из разлога да би се омаловажила српска победа на Косову се прибегло мистификацији не би ли се прикрио војно-тактички пораз моќнога царства.Добро,овакав мит би и мого да разумем,османски.А пто нама требаде да га ми испредамо с колена на колено...Па можда је наш народ ценио и памет, домишљатост, унапред испланирани атентат у стилу асасина или нинџе, а не само сирову снагу оклопника :)
У сваком случају, сценариста је имао простора да исприча причу на начин на који ју је Вранић испричао. Али да тврди да је Ред змаја основан у 13. веку, да су Немањићи били чланови реда и имали змаја на грбу, то већ никако не иде.
Порука од: Nenad M Мај 15, 2020, 10:35:22 поподне
Ок,нисам знао да је ова наша верзија заправо турска.Вероватно из разлога да би се омаловажила српска победа на Косову се прибегло мистификацији не би ли се прикрио војно-тактички пораз моќнога царства.Добро,овакав мит би и мого да разумем,османски.А пто нама требаде да га ми испредамо с колена на колено...Ја, очито, нисам историчар и нека ми буду опроштене непрецизности, ако не и грешке, али ово су два главна правца у којима се крећу објашњења Муратове погибије. Ко их је креирао, ширио, наметао, прихватао итд, ја не знам, али претпостављам да је пропаганда била јака и у средњем веку, па отуда изводим и неке закључке.
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Порука од: Exiled Мај 15, 2020, 11:30:12 поподне
Па можда је наш народ ценио и памет, домишљатост, унапред испланирани атентат у стилу асасина или нинџе, а не само сирову снагу оклопника :)Углавном сви се сложисмо да се ради о митовима и да ќемо тешко докучити истину.Питање је само ко се којој школи мишљења приклања.А што се тиче Реда Змаја,стварно не знам ништа о томе а звучи занимљиво...
У сваком случају, сценариста је имао простора да исприча причу на начин на који ју је Вранић испричао. Али да тврди да је Ред змаја основан у 13. веку, да су Немањићи били чланови реда и имали змаја на грбу, то већ никако не иде.
Порука од: Exiled Мај 15, 2020, 11:50:25 поподне
Ја, очито, нисам историчар и нека ми буду опроштене непрецизности, ако не и грешке, али ово су два главна правца у којима се крећу објашњења Муратове погибије. Ко их је креирао, ширио, наметао, прихватао итд, ја не знам, али претпостављам да је пропаганда била јака и у средњем веку, па отуда изводим и неке закључке.Ја тек нисам историчар али ме историја привлачи цио живот.Ја само покушавам да оно што нам се дешавало кроз историју гледам кроз призму садашњости и обрнуто,да гледам садашњост кроз призму историје,вјероватно важнији правац.Савремени,технолошки свијет нас је направио таквима да мислимо да смо много другачији од предака а ја мислим да смо исти ментално,културолошки...и да нисмо много еволуирали.И дан данас нам је све у миту,у сујеверју,у вјери и битно нам је да је Милош убио Мурата а што се историчари још споре јели он постојо или није нема везе...Пропаганде је вазда било и биќе,али постоји и мозак да каже:"Стани мало,не може то тако"Или нам је лакше да неко други мисли уместо нас...
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Порука од: Vlax Мај 16, 2020, 02:08:22 поподне
Порука од: Nenad M Мај 16, 2020, 02:35:28 поподне
Што се тиче Мурата, руски посланик у Дубровнику, заборавио сам му име, који је пет година проучавао дубровачки архив, наводи да су Фирентинци, у одговору на Твртково писмо, говорили о верзији са дванаест хришћанских витезова, итд. Све у свему, и даље мислим да се цела истина никад неће сазнати.
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Порука од: Exiled Мај 16, 2020, 02:57:11 поподне
Ни ја нисам историчар, али морам додати још један податак, можда везан за убиство Мурата. Наиме, по протоколу турског двора, када би неко излазио пред султана, да му се поклони/пољуби скуте, прилазио би на коленима, док би му два јаничара држала руке. Нажалост не могу да се сетим где сам читао/слушао кад је тај обичај уведен, да ли због убиства Мурата или због покушаја атентата на неког каснијег султана.Не бих се заклео али је тако,чини ми се,представљен чин убиства Мурата у филму "Бој на Косову".Милош понизно клечи и кад треба да му пољуби скуте он вади нож и наставак знате..
Порука од: Exiled Мај 16, 2020, 03:13:58 поподне
Мало сам прелистао Јиречека, подсетио се неких ствари. Влатко Вуковић је неко за кога знамо да је учествовао у бици и преживео. Сигурно је реферисао Твртку најдетаљније могуће. Е сад, колико је он лично могао да види тренутак Муратове погибије, не знам, а и сумњам да је могао. Био је, сигурно, прилично удаљен и имао је преча посла. Врева, метеж и остало. Ипак, сматрам да је имао праву слику о општем току битке. Од Твртка су потекле вести о победи хришћана. Дакле, мислим да се о некој победи, али Пировој, може говорити, јер Јиречек дословно каже да је том битком "сломљена кичма" Србије. Османлије су посели читав низ утврђења која су се пружала све до у Босну.Не верујем да је Влатко био подредјен Твртку да би му реферисао а да су имали неки вид комуникације,то је сигурно.Е сад ни западњаци имуни на митове,па тако и тај број "12" јњ јако симболичан.Од тајне вечере,па преко вечере код Лазара пред бој на Косову,па све до Михалкова и његових дванаест додјемо на крају до сујеверног 13, који мора бити прекобројан,или недо ти бог издајник...
Што се тиче Мурата, руски посланик у Дубровнику, заборавио сам му име, који је пет година проучавао дубровачки архив, наводи да су Фирентинци, у одговору на Твртково писмо, говорили о верзији са дванаест хришћанских витезова, итд. Све у свему, и даље мислим да се цела истина никад неће сазнати.
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Порука од: Vlax Мај 16, 2020, 06:08:35 поподне
Мало сам прелистао Јиречека, подсетио се неких ствари. Влатко Вуковић је неко за кога знамо да је учествовао у бици и преживео. Сигурно је реферисао Твртку најдетаљније могуће. Е сад, колико је он лично могао да види тренутак Муратове погибије, не знам, а и сумњам да је могао. Био је, сигурно, прилично удаљен и имао је преча посла. Врева, метеж и остало. Ипак, сматрам да је имао праву слику о општем току битке. Од Твртка су потекле вести о победи хришћана. Дакле, мислим да се о некој победи, али Пировој, може говорити, јер Јиречек дословно каже да је том битком "сломљена кичма" Србије. Османлије су посели читав низ утврђења која су се пружала све до у Босну.Твртко се крунисао за краља Срба, тако да је себе сматрао сувереном, а Лазара својим вазалом. Из Тврткове перспективе битка се могла сматрати добијеном, јер је погинуо турски владар, а српски (Твртко) није. Турци су се одмах повукли са бојног поља, што се према неким мерилима може сматрати њиховим поразом. Мислим да је и сам долазак одреда Влатка Вуковића је био симболичан, да Твртко прикаже како ипак то сматра својом земљом. Није могао да не пошаље одред, а да носи "венац Немањића"
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Не знам, додуше, колико су јаки били босански одреди на Косову, али то исто никад нећемо сазнати.
Иначе, причу о клевети и каснијој предаји Милоша наводи и Константин Филозоф,
Одосмо далеко од кинематографије :)
Порука од: Небо_Сав Мај 16, 2020, 07:33:04 поподне
Ја тек нисам историчар али ме историја привлачи цио живот.Ја само покушавам да оно што нам се дешавало кроз историју гледам кроз призму садашњости и обрнуто,да гледам садашњост кроз призму историје,вјероватно важнији правац.Да, ја, такође, нисам историчар али ме историја, а поготово веза историје и историје "идеја"-веома занима. Што рече један немац - историја, у ствари, изучава "садашњост" -у смислу - како се дошло до ове и овакве садашњости. Слично сећању на сопствени развој, као што одрасли човек размишља о свом животу и постаје свестан како су догађаји из прошлости довели до садашњег стања.
Порука од: Nebo Август 24, 2020, 03:42:11 поподне
Наиме, у легендарном филму „Маратонци трче почасни круг“, Топаловиће глуме следећи глумци, са наведеним годинама старости када је филм сниман (1982):
Пантелија – Радислав Лазаревић (79)
Максимилијан – Мића Томић (62)
Аксентије – Мија Алексић (59)
Милутин – Паја Вуисић (56)
Лаки – Бата Стојковић (48)
Мирко – Богдан Диклић (29)
Дакле, шест колена једне фамилије са распоном старости 50 година! Реалан распон година био би најмање двоструко више, а вероватно и више од тога.
Најбољи детаљ је распон од свега 14 година између Миће Томића и Бате Стојковића, који су у филму прадеда и праунук.
Бора Тодоровић, у филму Ђенка, је другар Боци Диклићу, а старији је 5 година од Боциног филмског оца Бате Стојковића. За своје године (53) изгледа одлично. Сека Саблић (Кристина) у време снимања филма има 40 година, а њен филмски отац, Зоран Радмиловић (Били Питон) 49.
(https://i.postimg.cc/kgW4BGms/Maratonci.jpg)
Порука од: ДушанВучко Август 25, 2020, 12:05:39 пре подне
https://www.youtube.com/v/k6FEURpbRzQ
Порука од: Небојша Август 25, 2020, 09:15:47 пре подне
Никада ми није падало на памет да су тако мале разлике у годинама глумаца, колико су добро одглумили (свако се у наносекунди од агресивног оца претварао у "бубицу", чим наиђе његов отац :) ) Павле Вујисић ;D
https://www.youtube.com/v/k6FEURpbRzQ
Постоји једна прича везана за ову сцену. Наиме, фосна којом Павле Вујисић удара Бату Стојковића, била је исечена са једне стране, како би лакше пукла кад удари у леђа. Пошто Павле и Бата нису били у претерано добрим односима (чест случај у то време код глумачких легенди), Паја га је ударио другом страном, која није била начета. Тако да је Бата сигурно добро осетио овај ударац. :D
Порука од: ДушанВучко Август 25, 2020, 09:40:49 пре подне
Постоји једна прича везана за ову сцену. Наиме, фосна којом Павле Вујисић удара Бату Стојковића, била је исечена са једне стране, како би лакше пукла кад удари у леђа. Пошто Павле и Бата нису били у претерано добрим односима (чест случај у то време код глумачких легенди), Паја га је ударио другом страном, која није била начета. Тако да је Бата сигурно добро осетио овај ударац. :D"Мучки" га је ударио :D Додатно су сцену "појачавали" и промашаји (при промашају се тижу тензија и бес код нападача). За Бату Живојиновића сам чуо да је у некој сцени (не сећам се који филм), пре снимања сцене, рекао "ово се само једном снима" (зато што стварно бије)
Порука од: Небојша Август 25, 2020, 10:01:32 пре подне
https://www.youtube.com/v/WTRYutvqkOw
Иначе је Лаушевић причао да га је стварно шамарао и Бата Живојиновић у "Косовском Боју", затим Берчек у филму "Догодило се на данашњи дан", као и Стево Жигон (чак и на пробама). Тако да је Жарко добио камион батина на снимањима. :D
Порука од: Nebo Септембар 05, 2020, 08:52:17 пре подне
https://www.istorijskizabavnik.rs/blog/maratonci-trce-pocasni-krug-scena-iz-kade
Порука од: Nebo Фебруар 25, 2022, 09:13:40 пре подне
Репортерка се јавља из Земуна, поводом дана оснивања Земунске болнице и каже како је болница почела са радом 1784. године, по чему је најстарија болница на Балкану 8)
Порука од: Vlax Фебруар 25, 2022, 07:50:03 поподне
Порука од: Одисеј Фебруар 25, 2022, 08:07:57 поподне
Чак ни са Грчком, која дубоко продире у море, ово никако не може бити полуострво, јер је и у том случају копнена катета од Трста до Одесе дужа од обију морских катета.
У географском смислу овдје постоји само "јужноалбанско-грчко полуострво", јер само тај дио копна залази дубље у море.
Порука од: Nebo Јун 21, 2022, 05:09:06 поподне
Има један „гаф“ у „Родама“, у последњој епизоди. Ко је гледао серију знаће ко су ликови и какав је редослед догађаја.
Наиме, у последњој епизоди, Марина се враћа из Америке, трудна „до зуба“, и пред крај епизоде је одвезу на порођај. Шваба, отац детета, и Марина то дете су зачели у првом делу серије, кад одлазе заједно у Баранду и тамо проведу бурну ноћ...
У последњој епизоди, кад се Марина породи, видимо скуп Баранђана, на челу са опорављеним Батрићем, где су, између осталих, и фотограф Босанац и његова жена, бивша проститутка Барбара. С њима видимо и њихово дете, девојчицу која већ може да несигурно хода и има по мојој процени око годину дана.
Проблем је што су проститутке (Барбара и још три девојке) у Баранду дошле након ноћи коју су провели Шваба и Марина кад је зачето њихово дете. Босанац је тек касније, пред крај серије, кад је она одустала од „најстаријег заната“, почео да живи с Барбаром, па је и дете с њом могао добити тек након тога. Дакле, за Швабу и Марину важи редовни рок од 9 месеци, док су Босанац и Барбара у рекордном року добили дете које већ стоји на ногама...
Овде имамо мало уметничке слободе, али је, опет, реч о гафу (или, дете које је Барбара родила није Босанчево ??? )
https://www.youtube.com/v/ebG1spLRbkk
Порука од: Nebo Фебруар 04, 2023, 11:50:56 поподне
У филму „Отац на службеном путу“, кад Музаферу дође из војске млађи син његов (Емир Хаџихафизбеговић), овај га изљуби три пута. Иначе се сви други у филму љубе по два пута.
Или су се можда босански муслимани, она старија покољења, некад заиста љубили три пута, по узору на претке?
И још један из истог филма: на сахрани комшије породице Малкоч, чика Влада Петровића, његова жена Илонка (Ева Рас), Мађарица (Ева обично у нашој кинематографији и глуми Мађарице), крсти се отвореном шаком, али православно, прво десно па лево раме... Гаф или нека Кустина фора...?
Гледао сам овај филм х пута, вечерас тек приметих ове детаље.
Порука од: Драган Обреновић Фебруар 05, 2023, 11:40:28 пре подне
Да ли је гаф, фора старог вука Паје Вуисића (у филму деда Музафер), или нешто друго?
У филму „Отац на службеном путу“, кад Музаферу дође из војске млађи син његов (Емир Хаџихафизбеговић), овај га изљуби три пута. Иначе се сви други у филму љубе по два пута.
Или су се можда босански муслимани, она старија покољења, некад заиста љубили три пута, по узору на претке?
И још један из истог филма: на сахрани комшије породице Малкоч, чика Влада Петровића, његова жена Илонка (Ева Рас), Мађарица (Ева обично у нашој кинематографији и глуми Мађарице), крсти се отвореном шаком, али православно, прво десно па лево раме... Гаф или нека Кустина фора...?
Гледао сам овај филм х пута, вечерас тек приметих ове детаље.
Абдулах Сидран је и сам у недавном интервјуу за "Недељник" писао о томе, не у смислу "гафова" већ нелогичности око којих је он имао спорове са Емиром Кустурицом, као режисером. Преносим само део:
Kakva je bila vaša saradnja sa Emirom Kusturicom? Koliko ste se u tom kreativnom procesu dopunjavali, a koliko gložili?
Ja sam u kinematografiji boravio i djelovao – kao gost. Sa toga gostovanja vratio sam se prije mnogo godina. Moram priznati da sam imao sreću da je moje tekstove uzeo maksimalno darovit čovjek i od njih napravio više nego dobre filmove. Imali smo tokom procesa rada poneku kavgu, kreativnu kavgu. On nešto predlaže, ja neću da prihvatim dok mi ne dokaže punu osnovanost ideje, itd.
Tvrdoglav ja, tvrdoglav on. Bukvalno se držim logike, a on to umije relativizirati, uvjeren da postoji ono što se zove ‘filmska logika’. Ja tad opsujem svaku logiku koja je suprotna običnoj logici. Нeću ja da prihvatim to i to i nema razgovora.
Evo, uzmite svoje mobitele i ukucajte samo: „Čkalja se kupa“. Scena iz neke stare beogradske TV serije, drame, čega li. On je parafrazira, na početku „Oca na službenom putu“.
A šta je tu onaj djed Muzafer? Igra ga Paja Vuisić. Impresivan fizikum. Kupa ga u teknetu kćer, igra je Mira Karanović. Šta je tu problem? Takva je stvar bila i ostala nezamisliva u bosanskoj, muslimanskoj porodici, apsolutno je nemoguće to da šćerka kupa gologuzog oca. Ali se tu režiser vodi ekspresijom slike/kadra, i zanemaruje logiku.
Režiser je fasciniran – pa će i kino-publikum biti fasciniran – ekspresijom slike: golemo debelo tijelo, u tijesnom teknetu, po njemu voda iz limenog bokala...raja se odmah smije. A onda analiziraj rečenicu koju on izgovara: „Drugi jebu, a ti se, Muzafere, kupaj.“
Šta je smisao? Logika kazuje da više j. onaj koji se više kupa, ili, da se više kupa onaj koji više j. Šta je tu ideja? Ne postoji logički temelj. Ta je rečenica stupidarija. Još to izgovara čovjek
kog kupa ćerka. O tim se stvarima mi svađamo i on uvijek kaže: „Da, ti si u pravu, nema logike, ali postoji filmska logika.“ A ja mu uvijek kažem: „Jebem ja svaku logiku koja je protiv logike.“
Порука од: Nebo Фебруар 19, 2023, 09:42:53 поподне
У 9-ој епизоди серије "Вера", Вермахт у Београду приређује новогодишњи бал за дочек 1943. године. На том балу плеше се уз Валцер број 2 Дмитрија Шостаковича.
Раније смо помињали сличан гаф у серији о Лази Костићу, где се овај Шостаковичев валцер свира на балу 1895. године. Проблем је што је Шостакович овај валцер компоновао крајем 1930-их.
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1875.msg50594#msg5059
Што се гафа у серији „Вера“ тиче, тешко је замислити да се на балу Вермахта Трећег рајха на прелазу 1942. у 1943. годину свира валцер можда најомиљенијег совјетског композитора, у време док траје Стаљинградска битка. Логичније би било да је свиран валцер неког од Штрауса, или још приличније, нешто од Вагнера.
Порука од: ДушанВучко Фебруар 20, 2023, 01:06:22 пре подне
Још један гаф са Шостаковичем.Какав "офсајд" :D Невероватно да немају "вар" технологију у екипи која снима серију (него, "дај неки валцер...е, може, баш је овај леп, тај стави")
У 9-ој епизоди серије "Вера", Вермахт у Београду приређује новогодишњи бал за дочек 1943. године. На том балу плеше се уз Валцер број 2 Дмитрија Шостаковича.
Раније смо помињали сличан гаф у серији о Лази Костићу, где се овај Шостаковичев валцер свира на балу 1895. године. Проблем је што је Шостакович овај валцер компоновао крајем 1930-их.
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1875.msg50594#msg5059
Што се гафа у серији „Вера“ тиче, тешко је замислити да се на балу Вермахта Трећег рајха на прелазу 1942. у 1943. годину свира валцер можда најомиљенијег совјетског композитора, у време док траје Стаљинградска битка. Логичније би било да је свиран валцер неког од Штрауса, или још приличније, нешто од Вагнера.
Порука од: Nebo Јун 20, 2023, 04:51:28 поподне
У сцени четворица немачких војника наоружани пушкама типа М-48 (репетирке, дакле само један метак је у цеви) стрељају петорицу талаца, који погођени падају на земљу (притом, у белим кошуљама на којима се не виде никакви знаци устрелне ране нити крви)...
Порука од: Nebo Јун 20, 2023, 11:01:04 поподне
Један необичан гаф у документарцу "Слободиште"...
https://www.youtube.com/v/lsKzc5K6ZS4
Порука од: Vlax Јун 30, 2023, 07:22:21 поподне
жена говори: ја сам на Косово испратила оца, сина, два мужа и четири брата. ;D