Колико сам информисан теорија о јерменском као огранку фригијског је одбачена од многих лингвиста. Мада сличности постоје, јерменски је сатем а фригијски је дефинитивно сродан старогрчком који је кентум. Херодот јесте писао о Бригима који су живели на Балкану поред Македонаца и то су вероватно сродници Фригијаца у Анадолији који су имали језичких контаката са Јерменима. Тако да је вероватно тако дошло до међусобних језичких утицаја.
Пошто пратим радове о палеобалканским језицима и њиховим наследницима, нисам стекао утисак да постоји неки општи консензус о одбацивању фригијске теорије. Чак се стара подела кентум/сатем све више оспорава у круговима лингвиста у смислу дефинитивне расподеле подграна индоевропске породице језика. Једино што остаје као дефинитивно је да се сатемизација десила у једном периоду, вероватно током бронзаног доба, код централних индоевропских језика, односно оних који су били ближи степској матици, док су перифернији ИЕ језици "остали" кентум, тј. нису доживели овај развој. Међутим, кентумски језици су изгледа могли и накнадно да буду "сатемизовани", потпуно или делимично, под утицајем сатемских језика, један од добрих примера је управо албански који је задржао и неке кентумске карактеристике, иако је данас већином сатемски језик.
Друга ствар, у питању нису само позајмице у јерменском, већ се види да је његов прото-облик био у некој врсти "спрахбунда" (ареални утицај и размена између више генетски несродних језика) са прото-грчким, као и са пре-прото-албанским, а то је немогуће објаснити тиме да су њихови преци директно преко Кавказа прешли на простор данашње Јерменије. Осим са поменутим језицима који имају своје модерне наследнике, примећена је иста таква древна веза и са изумрлим месапским, још једним палеобалканским језиком. Јерменски је вековима био под великим утицајем парћанског и персијског језика, који припадају иранској грани, тај утицај је био толики да и данас у јерменском највећи број позајмица потиче управо из ова два језика, а утицаји постоје и у самој граматици (синтакса, морфологија, итд.), не само у лексици. Могуће да је то био главни импулс сатемизације јерменског, мада нисам то толико проучавао тако да не могу да тврдим. У сваком случају, чак и да јерменски није потомак фригијског, о чему се још увек расправља у академској заједници без доношења неких коначних закључака, опет је потомак неког другог палеобалканског језика. Претпостављам да кавкаску теорију "гурају" сами јерменски лингвисти и њима наклоњени инострани, вероватно из политичких разлога.
