Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)

[Небојша]

21. Мишић, Срђевдан, Батковић, Бијељина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000. Од специфичних вредности истиче се нешто нижа DYS390=24. Најближе поклапање има са географски блиским Ранковићем из Балатуна код Бијељине (Никољдан), разликују се на само 1 од 23  маркера. На 2 од 23 маркера разликује се од групе родова који славе Срђевдан (Грбић из Рачића код Бихаћа, Љиљак из Горњег Жировца код Двора, Утјешиновић из Острожина код Вргинмоста и Грунчић из Зрењанина) и Никољдан (Јарић из Босанског Грахова и Савић из Буковића код Бенковца), као и од двојице Матаруга који славе Ђурђевдан из Турјака код Градишке и Гуњеваца код Козарске Дубице. Препорука за даље тестирање је WGS тест код компанија Dante или Nebula. Испод преносим податке о Мишићима које је проследио г. Велибор Лазић.

23. Мојић, Никољдан, Балатун, Бијељина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000. Најближа поклапања има са припадницима рода А, које такође одликује слава Никољдан. Потпуно поклапање на 25 маркера има са Берићем из Жабља, а на 23 маркера са Требовцем из Шљивног код Бањалуке. На 2 од 23 маркера разликује се од тројице Кнежевића из Малог Цвјетнића код Дрвара, док се на 3 од 23 разликује од Ранковића из Балатуна. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS BigY-700).

Два прилично феноменална резултата.  Иако географски удаљени и не директно део исте миграционе струје, припадају истој подграни и славе исте славе као и Крајишници R1a-Y2608.

[Зрно]

Презиме Мојић је сасвим сигурно настало од личног имена Мојсије тј. скраћено Мојо. Треба истраживати у том правцу.

[ВелиборЛазић13]

Презиме Мојић је сасвим сигурно настало од личног имена Мојсије тј. скраћено Мојо. Треба истраживати у том правцу.

Одличан путоказ, хвала Вам. Погледах на брзину попис из 1851. - цијела Семберија и Мајевица имају само два Мојсија, али је интересантно да обојица живе у Броцу, сусједном селу Мојићевом Балатуну.

[ВелиборЛазић13]

Два прилично феноменална резултата.  Иако географски удаљени и не директно део исте миграционе струје, припадају истој подграни и славе исте славе као и Крајишници R1a-Y2608.

Веома занимљиво. У праву сте да су вјероватно дио два различита таласа досељења - по свему судећи Мишићи су досељени крајем  XVIII вијека, а Мојићи тек између 1851. и 1878. Да ли се на основу овога може говорити о досељењу из Крајине? Колико би корисно било да обојица ураде неке дубинске тестове? Мишић је за то већ заинтересован, а вјерујем да се и са Мојићем може разговарати у том правцу.

[Небојша]

Веома занимљиво. У праву сте да су вјероватно дио два различита таласа досељења - по свему судећи Мишићи су досељени крајем  XVIII вијека, а Мојићи тек између 1851. и 1878. Да ли се на основу овога може говорити о досељењу из Крајине? Колико би корисно било да обојица ураде неке дубинске тестове? Мишић је за то већ заинтересован, а вјерујем да се и са Мојићем може разговарати у том правцу.

Мислио сам на два различита таласа из вероватно исте матице. Сеобе ка Крајини и Семберији нису биле у исто време. Нисам сигуран за порекло из Крајине, колико је таквих породица у Семберији? Чини се да и једни и други имају заједничку матицу у неком другом крају.

[ВелиборЛазић13]

Мислио сам на два различита таласа из вероватно исте матице. Сеобе ка Крајини и Семберији нису биле у исто време. Нисам сигуран за порекло из Крајине, колико је таквих породица у Семберији? Чини се да и једни и други имају заједничку матицу у неком другом крају.

Тако сам Вас и разумио. Што се тиче бројности, на основу досадашњег тестирања тешко је рећи, јер је број тестираних релативно мали и неравномјерно распоређен. Друге, међутим, ствари указују да се не ради о великом броју породица. Рецимо, у Батковићу су шансе да се појави још неко из тог рода досадашњим тестирањем сведене на минимум (осим ако бисмо тестирали Арсеновиће, који по писаним изворима потичу од Мишића), а занимљиво је да ни Мојићи ни Мишићи немају неких нарочитих предања ни о ранијем завичају, нити о сродсву са другим породицама по мушкој линији.

Не бих, чак, ни код једних ни код других искључио алтернативне правце досељења - са запада, или са Сјевера преко Саве, јер су се Мишићи доселили у вријеме аустро-турских ратова крајем 18. вијека, а Мојићи су досељени у Балатун, село на ушћу Дрине у Саву, које је често насељавано из Срема.

[Grbić]

Мислио сам на два различита таласа из вероватно исте матице. Сеобе ка Крајини и Семберији нису биле у исто време. Нисам сигуран за порекло из Крајине, колико је таквих породица у Семберији? Чини се да и једни и други имају заједничку матицу у неком другом крају.

Ja sam gotovo siguran da im je matica u Krajini.
Mojić ima potpuno poklapanje na markerima sa Trebovcem i Berićem,a Mišić slavi Srdjevdan koja je prisutna kod našeg roda samo u Krajini.
Da li su iz Krajine otišli direktno i kada ,to je već pitanje.
U svakom slučaju bi bilo dobro urade dubinske testove ,uskoro će crni petak pa će biti nekih  dobrih popusta.
Velibore zna li sa nešto više o ranije testiranim Rankovićima?

[ВелиборЛазић13]

Velibore zna li sa nešto više o ranije testiranim Rankovićima?

На жалост, не могу ту нешто много рећи. Мислим да је презиме, што се Семберије тиче, везано искључиво за Балатун. Кајмаковићка их у својој монографији не помиње ни међу породицама непознатог поријекла (није то риједак случај код ње), а у попису из 1851. у Балатуну нема тог презимена, док се и име Ранко јавља само једном у 118 домова, али за сада немам доказа да се ради о претку Ранковића. Конструкција презимена је атипична за Семберију. Наиме, типично је презиме Ранкић, јер и данас у Семберији, у свакодневном говору већина људи ће присвојни придјев од имена Ранко изговорити као Ранкин, а не Ранков. Ранковић није типично, вјерујем, ни за Крајину, али је објашњење можда на другој страни. Велики број старијих балатунских породица (Шкорићи, Комарци/Комарчевићи) по предању потичу из Пиве, гдје би овакво презиме вјероватно било уобичајено, а у вријеме непостојања идентификационих докумената презименом су човјека више означавали они међу којима живи, него он сам. :-)

[Grbić]

Hvala Velibore,
Usudio bi se čak da prognoziram da testirani Mojić upada u neki uži rod sa Trebovcem ,Berićem i Škorićem.
Mojić ima potpuno poklapanje sa Trebovcem i Berićem .Trebovac je u upitniku naveo da im je ranije prezime Vojvodić, a Karanović Vojvodiće,Bokane i Škoriće navodi kao jedan rod.Od svih njih Jedino je Berić radio dubinski test.
Dok su Mišić i Ranković verovatno Bliži Srdjevdancima i mogu biti Fta 3245 ili BY108080.

[ВелиборЛазић13]

Hvala Velibore,
Usudio bi se čak da prognoziram da testirani Mojić upada u neki uži rod sa Trebovcem ,Berićem i Škorićem.
Mojić ima potpuno poklapanje sa Trebovcem i Berićem .Trebovac je u upitniku naveo da im je ranije prezime Vojvodić, a Karanović Vojvodiće,Bokane i Škoriće navodi kao jedan rod.Od svih njih Jedino je Berić radio dubinski test.
Dok su Mišić i Ranković verovatno Bliži Srdjevdancima i mogu biti Fta 3245 ili BY108080.

Дали сте ми довољно материјала да са Мојићем разговарам о евентуалном дубинском тестирању.

Гдје би, по Карановићу, била матица тог рода?

[Grbić]

Дали сте ми довољно материјала да са Мојићем разговарам о евентуалном дубинском тестирању.

Гдје би, по Карановићу, била матица тог рода?

Ne znam da li je Karanović nešto precizirao.
Bokani su iz Ličkih Osredaka,Vojvodići kod Neteke a Škorići iz Gornjih Štrbaca.Znači tu oko vrela Une.

[Uzi]

26. Илић, Јовањдан, Батковић, Бијељина

Припада хаплогрупи N2-FT182494>FT213937>FGC28435

Тестирани има потпуно поклапање са тестираним Лазићем из Батковића, са којим дели и немодалну вредност DYS456=15. Мада треба напоменути да је код Лазића прочитана пуна вредност DYS390=25, док је код Илића та вредност скраћена DYS390=24.3. Oбе вредности читају се подједнако =25.

Код Илића из Батковића се преноси предање о заједичком пореклу са Лазићима, што се овим резултатом и потврдило. Више о томе је написао покретач овог пројекта истраживања Семберије, наш члан Велибор Лазић:

Илић, Јовањдан, Батковић, засеок Клис – Радмила Кајмаковић у својој монографији „Семберија“ не помиње Илиће Јовањштаке. Илићи су преносили предање о поријеклу од Лазића из батковљанског централног засеока Липовица, што је потврђивао и распоред гробова у најстаријем дијелу гробља у Батковићу, али ни предање ни раније доступни писани извори нису нудили више детаља о томе. Турски попис из 1851. године је, међутим, апсолутно потврдио да Илићи воде поријекло од Илије Лазића, рођеног 1796. године. Исти попис у везу са Лазићима и Илићима доводи и Вукиће и Јовиће Јовањштаке, такође настањене у засеоку Клис, али такође сахрањиване поред Лазића и Илића у најстаријем дијелу гробља у Батковићу. С обзиром на то да је за Лазиће већ утврђено да припадају хаплогрупи Н2, све друго осим таквог резултата код Илића би било изненађење. Иначе, Илићи-Вукићи-Јовићи су у Клису један од четири велика рода. Остали су већ углавном тестирани Стевањштаци и Никољштаци, као и група Јовањштака из које је за сада тестиран само Михојлић.

[ВелиборЛазић13]

26. Илић, Јовањдан, Батковић, Бијељина

Припада хаплогрупи N2-FT182494>FT213937>FGC28435

Тестирани има потпуно поклапање са тестираним Лазићем из Батковића, са којим дели и немодалну вредност DYS456=15. Мада треба напоменути да је код Лазића прочитана пуна вредност DYS390=25, док је код Илића та вредност скраћена DYS390=24.3. Oбе вредности читају се подједнако =25.

Хвала Уроше. Видим да су у табели Илићев и мој резултат сврстани у различите одјељке (да их не назовем родовима). С обзиром на наведено поклапање, шта би било објашњење за то? Генерално, видим да је било неког "раслојавања" резултата што се тиче Н2, релативно скоро (табелу погледам с времена на вријеме, али обично сваких пар дана, ако не чешће), претпостављам као посљедица неког дубинског тестирања.

[Uzi]

Хвала Уроше. Видим да су у табели Илићев и мој резултат сврстани у различите одјељке (да их не назовем родовима). С обзиром на наведено поклапање, шта би било објашњење за то? Генерално, видим да је било неког "раслојавања" резултата што се тиче Н2, релативно скоро (табелу погледам с времена на вријеме, али обично сваких пар дана, ако не чешће), претпостављам као посљедица неког дубинског тестирања.

Исправљено је, тако да сте обојица сад у FGC28435. Мада би било добро да се потврди припадност тој грани и директним тестом код YSEQ.

Код N2-FGC28435 гране је сврставање у родове и подродове јако незахвална ствар, јер је заједнички предак свих N2-FGC28435 живео пре само 650-700 година. Тако да се код већине N2-FGC28435 родова у тој временској дистанци ни није развио неки карактеристички маркер на ових 23/25 маркера.

[drajver]

25. Видаковић, Ђурђевдан, Остојићево/Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује више карактеристичних вриједности: DYS393=14, DYS390=25, DYS389-II=32 и нема блиских поклапања на Пројекту који би указивали на колико толико сигурну везу.

Тестирани је оставио предање да потичу од Васојевића, пре Остојићева били настањени у Бјелошевцу (општина Бијељина), а пре тога у Папраћи (општина Шековићи).

Велибор Лазић је о Видаковићима оставио сљедеће податке:
"Видаковић, Ђурђевдан, Остојићево (ранији назив села Свињаревац) – Радмила Кајмаковић у монографији „Семберија“ наводи кратко да су Видаковићи поријеклом „од Зворника“. Мр. Душан Николић у монографији „ Остојићево (Свињаревац)“, наводи да су Видаковићи досељени из Бјелошевца код Зворника, те их убраја у млађе породице, досељене током 19. вијека. Сам тестирани је такође потврдио тезу о досељењу из Бјелошевца, али је даље рекао да су у Бјелошевац дошли из Папраће, данас у општини Шековићи, а да су даљим поријеклом из Васојевића. Бјелошевац је данас насељено мјесто на југу подручја града Бијељина, али је у турском периоду припадало зворничком кадилуку, тако да прича о досељењу „од Зворника“ и из „Бјелошевца код Зворника“ има смисла. У турском попису из 1851. године у Бјелошевцу је заиста пописано чагрубо ск пет домова Видаковића и могуће је закључити да је Видак, по ком носе презиме, рођен око 1760. године, јер су носиоци домаћинстава углавном његови синови, рођени крајем 18. и почетком 19. вијека. Истовремено у Свињаревцу (данашњем Остојићеву) нема пописаних Видаковића, што би досељење, дакле, ставило у период послије 1851. Рудиментарни родослов који господин Николић наводи у својој монографији као претка Видаковића у Остојићеву наводи Видака, чији су синови рођени 1848. и 1853, па би његово рођење могло бити грубо смјештено око 1820, што би значило да он може бити унук Видака из Бјелошевца. Међутим, међу пописанима у Бјелошевцу нисам пронашао Видака одговарајућих година. Додатна истраживања, нарочито превод катастарских дефера из 1870-их даће додатне одговоре на питања о тачној вези Видаковића из Бјелошевца и Видаковића из Остојићева, а за сада ће бити интересантно провјерити има ли основа предање о поријеклу из Васојевића и има ли тестираних из околине Шековића са сличним хаплотипом."

Резултат је такав да Видаковић нема блиских хаплотипова у Семберији, Бирчу или Подрињу. Свакако да не припада генетичком роду Васојевића, једино ако се Васојевићи схвате као географско подручје, постоји шанса да су поријеклом из тог краја, али неких поклапања који би упућивали у том правцу нема.

Препорука је дубинско тестирање (Dante, Nebula, BIGY)

[НиколаВук]

Још двојица предатих прошле недеље:

27. Димитрић, Лазаревдан, Батковић, Бијељина
28. Ђукић, Јовањдан, Батковић, Бијељина

[Uzi]

27. Димитрић, Лазаревдан, Батковић, Бијељина

Тестирани припада хаплогрупи N2-FT182494

Тестирани има немодалне вредности DYS389i-ii=15-30, DYS449=29, DYS481=25. Вредности DYS389i-ii=15-30 дели са Благојевићем (Јовањдан) такође из Батковића, па постоји потенциална могућност о мало ближој повезанисти између њих.

Велибор Лазић, носилац пројекта Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије, даје следеће податке о тестираном Димитрићу:

Димитрић - Батковић, Бијељина, Лазаревдан, засеок Марићи – Радмила Кајмаковић у монографији „Семберија“ ову породицу наводи у групи породица непознатог поријекла. Ни сам тестирани није могао навести било какво детаљније предање о поријеклу породице. Ово је, уз раније тестиране Преловце, те Милинковиће, једна од три породице у засеоку Марићи која слави Лазаревдан. Нема предања о сродству по мушкој линији са Преловцима, а чињеница да већ почетком 20-ог вијека постоје бракови између припадника ових породица, указује на то да тог сродства вјероватно и нема, или да сеже толико у прошлост да га тадашње генерације ових породица нису биле свјесне. Међутим, турски попис становништва из 1851. потврђује да Милинковићи и Димитрићи воде поријекло од заједничког претка – Димитрија Никића, сина Лазе, односно његових синова Стевана и Ристе (Димитрићи), те Милинка (Милинковићи). Поред овога, занимљиво је поменути да се кроз овај попис потврдио и један навод Радмиле Кајмаковић, који се односи на Велику Обарску, у ком каже да су Крстићи који славе Лазаревдан поријеклом из Батковића, не појашњавајући евентуалну везу са другим породицама у Батковићу. Попис из 1851. затиче у Великој Обарској Крсту Никића, сина Стаје, који је отрпилике вршњак Димитрија Никића. Исто старије презиме, као и иста крсна слава указује на велику вјероватноћу заједничког поријекла (није без основа претпоставка да су Стајо и Лазо били браћа). Ова веза је битна и због тога што указује на то да се у Батковић вјероватно доселио Димитријев отац, ако не и нека ранија генерација, јер у супротном Крстићи не би имали разлога да дуже од сто година чувају сјећање о досељењу из Батковића, ако је исти био само успутна станица једној генерацији породице. Ово би досељење смјестило вјероватно у период 1790-1820.

[Црна Гуја]

28. Ђукић, Јовањдан, Батковић, Бијељина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000. Поседује практично модалан хаплотип за ову грану, па има велики број потпуних и врло блиских поклапања. Највише таквих поклапања има међу тестиранима из рода Б, који махом славе Срђевдан. Потпуно поклапање на 25 маркера има са Ковљенићем из Нуглашице код Босанског Грахова (Никољдан), а на 23 са Грунчићем из Зрењанина, Љиљком из Горњег Жировца код Двора, Грбићем из Рачића код Бихаћа и Грбићем из Осредаца код Грачаца, сви редом славе Срђевдан. Од Мишића из Батковића (Срђевдан) разликује се на 3 од 25 маркера. Препорука за даље тестирање је WGS тест. Преносим податке о Ђукићима које је проследио г. Велибор Лазић:

"Ђукић – Батковић, Бијељина, Јовањдан, засеок Липовица – Радмила Кајмаковић у монографији „Семберија“ Ђукиће наводи међу породицама чије је поријекло непознато. Сам тестирани преноси предање о поријеклу из Црне Горе, из Васојевића, али му нису познати детаљи о мјесту поријекла, или правцу и периоду досељења. О времену досељења можемо причати оквирно, јер се у турском попису из 1851. не појављују Ђукићи, или породице које би по именима чланова било могуће идентификовати као претке Ђукића. У турском катастарском попису из 1870-их се јављајa једно домаћинство Ђукића, а његов носилац је Саватије Ђукић. За остале домаћине из Липовице Игњат Лазић који је пописивачу давао податке о пописанима је навео и име оца, али за Ђукића није, што можда говори у правцу тога да се досељење десило непосредно прије самог пописа, тј крајем 1860-их или почетком 1870-их, у сваком случају прије 1878. Већ у домовнику СПЦ из 1897. јављају се два домаћинства Ђукића, Саватије и његовог млађег брата Остоје. На жалост, ни на основу тих извора није било могуће утврдити име њиховог оца. Само презиме Ђукић се јавља и на другим мјестима у Семберији, али и као матроним и као патроним (у оба случаја од хипокористика и то женског имена Ђурђија и мушког имена Ђурађ). У конкретном случају изговор упућује на то да се ради о патрониму. Нема ни директних предања о повезаности по мушкој линији са неком од других породица у Липовици, нити има посредних доказа за то (рецимо заједнички кумови са другим Јовањштацима и сл.)."

[НиколаВук]

Нови кандидати:

29. Иванић, Никољдан, Батковић, Бијељина
30. Бирчаковић, Ђурђевдан, Батковић, Бијељина
31. Комарчевић, Јовањдан, Балатун, Бијељина
32. Мићић, Јовањдан, Батковић, Бијељина
33. Гребић, Срђевдан, Вршани, Бијељина

[Grbić]

Нови кандидати:

29. Иванић, Никољдан, Батковић, Бијељина
30. Бирчаковић, Ђурђевдан, Батковић, Бијељина
31. Комарчевић, Јовањдан, Балатун, Бијељина
32. Мићић, Јовањдан, Батковић, Бијељина
33. Гребић, Срђевдан, Вршани, Бијељина

Ovaj Grebić ima jedno slovo viška 😉