Мислим да простор Паноније није географски лимитиран у односу на данашњу Словачку и Чешку, па верујем да су се словенска племена , ширећи тамо, сигурно насељавали и у Панонији...ово је из каснијег периода, али пре доласка Мађара, о Нитранском Кнезу Прибини , за чије владавине су словени из његове државе примили хришћанство и његовом сину Коцељу
Прибина је био западнословенски (словачки) кнез из средине IX века, који је управљао нитранском (825—833) и блатенском кнежевином (840—861). Подигао је 828. године у Нитри прву цркву међу Западним и Источним Словенима, да би касније и сам прешао у хришћанство, због чега се сматра једним од зачетника христијанизације Западних Словена.
Подаци о његовој владавини су веома оскудни, али је извесно да је током своје Нитранском кнежевином поред цркава, подигао и читав низ утврђења. Његов сукоб са моравским кнезом Мојмиром I (830—846) се 833. године окончао његовим поразом и он бива приморан да са породицом напусти земљу, док Мојмир спаја две кнежевине и ствара Велику Моравску.
Прибина се склонио код Франака и по налогу краља Лудвига I (817—876) бива покрштен, након чега му 840. године бива додељен на управу посед око реке Зале у данашњој Мађарској. На том простору он подиже читав низ утврђења и цркава, а своју престоницу смешта у Блатенски кастел, на обали Блатног језера. Краљ Лудвиг 12. октобра 848. године претвара његове поседе односно Блатенску кнежевину у наследно лено Прибинине породице.
Кнез Прибина је погинуо 861. године у борбама са великоморавским кнезом Растиславом (846—870), као франачки вазал, а на престолу га наслеђује његов син Коцељ (861—872).
Коцељ је био словенски кнез из друге половине IX века, који је владао Блатенском кнежевином (861—872[1]) у Доњој Панонији. Он је током своје владавине пружао подршку византијским мисионарима Ћирилу и Методију током њихове моравскопанонске мисије и покушао да створи независну словенску кнежевину. Након њега, Блатенску кнежевину заузимају околни германски феудалци и она се од 874. године налази у саставу поседа Арнулфа Корушког (887—899).
Коцељ је рођен најкасније око 833. године, пошто тада његов отац нитрански кнез Прибина (825—861), бива потиснут од стране моравског кнеза Мојмир I (830—846) и бива приморан да се са породицом склони код Франака. Он 840. године добија од краља Лудвига I (817—876) на управу посед око реке Зале, који 12. октобра 848. године Лудвиг претвара у наследно добро. Након очеве смрти у борби са великоморавским кнезом Растиславом (846—870) 861. године, Коцељ преузима власт у Блатенској кнежевини.
Две године касније, у Великоморавску кнежевину стижу византијски мисионари Ћирило и Методије са циљем ширења хришћанства на словенском језику. Њихов рад је наишао на жестог отпор германског клера који је проповедао хришћанство на латинском језику, тако да су њих двојица 866. године кренули у Рим, да од Папе затраже дозволу за богослужење на латинском. На Коцељев позив, они су прво посетили његову државу 867. године и у њеној престоници Блатнограду су обучили људе за вршење словенског богослужења. Сам кнез је са њима послао двадесетак младића и захтев Папи да постави Методија на епископску столицу светог Андроника. Папа Хадријан II (867—872) је одобрио словенско богослужење и поставио Методија моравскопанонског архиепископа са седиштем у Сирмијуму, издавши том приликом посебну повељу упућену словенским кнезовима Растиславу, Сватоплуку (870—894) и Коцељу, у којој потврђује употребу словенског језика у богослужењу.
Методије се враћа 870. године у Блатенску кнежевину и наставља свој рад, у чему му Коцељ пружа подршку, удаљавајући се од владара Источне Франачке Лудвига, чији је вазал, номинално био. Услед пружања подршке словенском богослужењу и вођења самосталне политике, Коцељ је дошао у сукоб са околном германском властелом. Он умире највероватније 872. године, а његови поседи већ 873. године долазе под власт Источне Франачке и њима од 874. године влада Арнулф Корушки.
Значи , место Коцељева је названо по Коцељу
