Аутор Тема: Страдање несрба са Србима у Другом светском рату  (Прочитано 944 пута)

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3857
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!

Ван мреже sbk

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 34
Одг: Страдање несрба са Србима у Другом светском рату
« Одговор #1 послато: Децембар 11, 2020, 11:08:12 пре подне »
Милан Дир, Хрват, био је ваздухопловни капетан и командант аеродрома у Краљеву и краљевачки зет. Својом вољом је изабрао да дели судбину са стрељаним Краљевчанима на почетку Другог светског рата. Понуђено ми је да "оде усташама" (што су многи пилоти прихватили), он је то одбио и стрељан је са осталима у октобру 1941.

Донедавно нисам могао да нађем ништа више о њему, сем неких цртица, нпр. једне кратке белешке у књизи Силвије Крејаковић "Идентитети жртава краљевачког октобра" и списка где је на крају књиге заведен као:
1528 Дир М. Милан, 1899. Златар, Хрватска

На моје изненађење, налетео сам на овај чланак објављен ове године: ZNATE LI TKO JE MILAN DIR?

Ван мреже Хербез

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 43

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Страдање несрба са Србима у Другом светском рату
« Одговор #3 послато: Октобар 06, 2022, 03:54:20 поподне »
Да не буде више рата
Шапнула је Дрина Сави
једну причу о поплави.
– Ријешила сам, Саво, сестро,
да се врати све на мјесто.
Излићу се из корита,
потопићу поља жита.
Путеве ћу потопити
и кровове све прекрити.
Да подсјетим срца многа,
шта је братство,
шта је слога.
И границе избрисаћу,
да измирим српску браћу.
Јер тек онда кад изгуби,
брат ће с братом да се љуби.
Брат ће брата да помаже,
брат ће с братом да се слаже.
И сазнаће срца многа
за једнога оца – Бога.
Да се њему они моле
и Хрвата, брата воле.
Да потеку са усана
молитве за Муслимана.
И да воле браћу борце,
Македонце, Црногорце.
У молитви свак’ помене
браћу нашу, све Словене.
Да се брат са братом дружи,
пријатељску помоћ пружи.
У невољи да се сјете
један другом да долете.
То су, Саво, жеље моје,
да се врати све на своје –
Дрина рече, па потече.
Причекај ме, Дрино, водо,
поћи ћу и ја са тобом.
Потецимо ми заједно,
нека буду сви ко једно.
Нек науче да се воле,
Богу оцу да се моле.
Нек се сјети брат свог брата,
да не буде више рата.