Буњевци

[drajver]

Стигли су резултати за Томића и припада грани I2-PH908>FT14506>FT41224*
Ово је предачка мутација за BY191770, FT190202>Y52621. На FT41224* нивоу се налази и Бугарин Даскалов.

Буњевац Томић и Бугарин Даскалов су формирали нову подграну испод FT41224 и дијеле чак шест заједничких SNP-ова. Старост везе између Томића и Даскалова би се могла процијенити на око 800-900 година.

Иначе, преци Томића су дио другог таласа буњевачке сеобе из сјеверне Далмације у Лич и велебитско Подгорје, који се десио 1627. године. Неки аутори ову групацију такође повезују са Војнићима. У овој групи са Томићима били су и Павелићи.

[Exiled]

Буњевац Томић и Бугарин Даскалов су формирали нову подграну испод FT41224 и дијеле чак шест заједничких SNP-ова. Старост везе између Томића и Даскалова би се могла процијенити на око 800-900 година.

Иначе, преци Томића су дио другог таласа буњевачке сеобе из сјеверне Далмације у Лич и велебитско Подгорје, који се десио 1627. године. Неки аутори ову групацију такође повезују са Војнићима. У овој групи са Томићима били су и Павелићи.

Добар дио Војнића је у периоду кад су Томићи дошли у Лич већ био у Бачкој тако да је та веза могућа са неким остацима евентуалним Војнића у Личу. Павелићи ми више личе на Крмпоћане мада ништа не искључујем као крајњи резултат. Оно што удаљује Павелиће од Војнића је и то што имам Павелиће на АС на 8.5 цМ а Војниће на 10 и 12 с тим што Павелиће немам на триангулацији са блиском ми рођаком. Аутори могу да тврде шта хоће...

[drajver]

Добар дио Војнића је у периоду кад су Томићи дошли у Лич већ био у Бачкој тако да је та веза могућа са неким остацима евентуалним Војнића у Личу. Павелићи ми више личе на Крмпоћане мада ништа не искључујем као крајњи резултат. Оно што удаљује Павелиће од Војнића је и то што имам Павелиће на АС на 8.5 цМ а Војниће на 10 и 12 с тим што Павелиће немам на триангулацији са блиском ми рођаком. Аутори могу да тврде шта хоће...

У тој сеоби из 1627. године у Лич заједно су дошле сљедеће буњевачке породице: Блажевићи, Дерање, Пилиповићи, Јовановићи, Крпани, Мараси, Павелићи, Павличевићи, Перичићи, Прпићи, Радошевићи, Старчевићи, Шојати, Томићи, Томичићи, Томљеновићи и Вукелићи.

Од свих буњевачких група ова изгледа највише налик на српску. Не само да је у оквиру ње присутно презиме Јовановић, већ и предводници ове сеобе Прпићи се у 17. вијеку изјашњавају Србима (Рашанима). Marcus Perpich de Kernpothi Rascianus

Ова група иако је населила простор Крмпота, није припадала Крмпотићима у ужем смислу. Павелић у свом раду о Буњевцима, наводи да су дошли са подручја села Тињ, Пркос, Раштане и Горица у Равним Котарима и да се тај скуп села називао Војнићима. Нисам нашао неку потврду у изворима за ову Павелићеву тврдњу.

Свакако се ради о разнородној групи, али није искључено да су поједине породице из ове групе и патрилинеарно повезане. Има више тестираних на 23andme, можда и на неким затвореним пројектима FTDNA.
Крпан R1a-CTS3402
Павелић R1a-CTS3402
Перичић? R1a
Прпић R1a-CTS3402
Томљановић R1a-CTS3402

Радошевић R1b-Z2108

Старчевић I2-S17250 (могуће PH908)
Томић I2-PH908>FT14506

Рекао бих да је сасвим могуће да је овом групом доминирао неки R1a-CTS3402 род (не знамо које подгране), али могуће да уз њега био присутан и неки I2-PH908 род (можда управо Томићева грана).

[drajver]

Рекао бих да је сасвим могуће да је овом групом доминирао неки R1a-CTS3402 род (не знамо које подгране)

С обзиром да Томљановић има пуно поклапање на 12 маркера са Јарићем, веома лако би се могло радити и о BY149000 роду.

[Exiled]

У тој сеоби из 1627. године у Лич заједно су дошле сљедеће буњевачке породице: Блажевићи, Дерање, Пилиповићи, Јовановићи, Крпани, Мараси, Павелићи, Павличевићи, Перичићи, Прпићи, Радошевићи, Старчевићи, Шојати, Томићи, Томичићи, Томљеновићи и Вукелићи.

Од свих буњевачких група ова изгледа највише налик на српску. Не само да је у оквиру ње присутно презиме Јовановић, већ и предводници ове сеобе Прпићи се у 17. вијеку изјашњавају Србима (Рашанима). Marcus Perpich de Kernpothi Rascianus

Ова група иако је населила простор Крмпота, није припадала Крмпотићима у ужем смислу. Павелић у свом раду о Буњевцима, наводи да су дошли са подручја села Тињ, Пркос, Раштане и Горица у Равним Котарима и да се тај скуп села називао Војнићима. Нисам нашао неку потврду у изворима за ову Павелићеву тврдњу.

Свакако се ради о разнородној групи, али није искључено да су поједине породице из ове групе и патрилинеарно повезане. Има више тестираних на 23andme, можда и на неким затвореним пројектима FTDNA.
Крпан R1a-CTS3402
Павелић R1a-CTS3402
Перичић? R1a
Прпић R1a-CTS3402
Томљановић R1a-CTS3402

Радошевић R1b-Z2108

Старчевић I2-S17250 (могуће PH908)
Томић I2-PH908>FT14506

Рекао бих да је сасвим могуће да је овом групом доминирао неки R1a-CTS3402 род (не знамо које подгране), али могуће да уз њега био присутан и неки I2-PH908 род (можда управо Томићева грана).

Група је свакако разнородна али у оквиру "словенских" грана, овај Радошевић је први приадник неке друге хаплогрупе да ја знам и не тврдим да их нема још али претпоставлљам у врло малом проценту. Што се тиче лидерства врло је могуће да је у почетку и била предност на страни R1a али тај тренд није био довијека јер се почетком 17. вијека јавлљају Жегарани као вође и то  Љубичић,Вукшић и Жупановић као преговарачи у вези селидбе. Све је још увијек отворено само још неки пројекти нису😊

[Imoćanin]

Свакако се ради о разнородној групи, али није искључено да су поједине породице из ове групе и патрилинеарно повезане. Има више тестираних на 23andme, можда и на неким затвореним пројектима FTDNA.
Крпан R1a-CTS3402
Павелић R1a-CTS3402
Перичић? R1a
Прпић R1a-CTS3402
Томљановић R1a-CTS3402

Радошевић R1b-Z2108

Старчевић I2-S17250 (могуће PH908)
Томић I2-PH908>FT14506

Iz one prve grupe (1605g.) imamo još:

Krmpotić R1a (testiran prije nego je uveden CTS3402)
Balen R1a-CTS3402
Matijević R1a-CTS3402

Iz druge (1627g.) ima još jedan Filipović R1a-CTS3402.

Jedini dubinski testirani R1a-CTS3402 sa bunjevačkim pedigreom je dosad Serdar, Sveti Rok, R1a-CTS3402-Y2608-YP613

[drajver]

Iz one prve grupe (1605g.) imamo još:

Krmpotić R1a (testiran prije nego je uveden CTS3402)
Balen R1a-CTS3402
Matijević R1a-CTS3402

Iz druge (1627g.) ima još jedan Filipović R1a-CTS3402.

Jedini dubinski testirani R1a-CTS3402 sa bunjevačkim pedigreom je dosad Serdar, Sveti Rok, R1a-CTS3402-Y2608-YP613

Хвала на допуни. Сад је само питање да ли је сва ова R1a-CTS3402 међу Буњевцима истог коријена.

Пребацићу задњих неколико порука на тему о Буњевцима.

[drajver]

Jedini dubinski testirani R1a-CTS3402 sa bunjevačkim pedigreom je dosad Serdar, Sveti Rok, R1a-CTS3402-Y2608-YP613

Овај Сердар заправо припада још нижој грани R1a-CTS3402>Y2608>YP613>BY103680. Ову грану Сердар формира са Драгичевићем из Доњег Хумца, Брач. Имају доста дијељених SNP-ова,а старост везе би се могла процијенити на средњевјековни период.

Сердари се међу Буњевцима помињу прилично касно, тек крајем 17. вијека у Лици. Било је неких Сердара и у Медвиђи у Буковици, али је питање да ли су повезани са овим личким. Не би ме чудило да су лички Сердари настали издвајањем од неке друге буњевачке личке породице (Томљеновића, Павелића)..

[Зрно]

Кад смо већ код R1a, Буњеваца и Медвиђе у Буковици, имамо и тестираног Митровића са 23andme, који је R1a, а иначе католик из Зеленграда, одмах до Медвиђе, која се раније звала Крмпоте.

[Небојша]

Кад смо већ код R1a, Буњеваца и Медвиђе у Буковици, имамо и тестираног Митровића са 23andme, који је R1a, а иначе католик из Зеленграда, одмах до Медвиђе, која се раније звала Крмпоте.

Он је додуше сасвим друга подграна, R1a-M458>YP417.

[Посо]

Сад је само питање да ли је сва ова R1a-CTS3402 међу Буњевцима истог коријена.

Ту су и Начиновићи (раније, Најчиновић), CTS3402, власи Истрије из Добруче Васи код Бенковца (1530, 1533, 1540).

[Никац]

Овај Сердар заправо припада још нижој грани R1a-CTS3402>Y2608>YP613>BY103680. Ову грану Сердар формира са Драгичевићем из Доњег Хумца, Брач. Имају доста дијељених SNP-ова,а старост везе би се могла процијенити на средњевјековни период.

Сердари се међу Буњевцима помињу прилично касно, тек крајем 17. вијека у Лици. Било је неких Сердара и у Медвиђи у Буковици, али је питање да ли су повезани са овим личким. Не би ме чудило да су лички Сердари настали издвајањем од неке друге буњевачке личке породице (Томљеновића, Павелића)..

Да ли је Сердар близак херцеговачким Y2608 хаплотиповима?

[barbarylion]

Postoji li ikakava posebnost bunjevačkih rodova u odnosu na ostale srpske rodove? Kada se radi o autosomalnoj genetici oni se perfektno uklapaju u srpske proseke, video sam barem 10 njihovih rezultata.

[barbarylion]

Takođe među Srbima iz Krajine prezime Bunjevac je relativno često, radi se o Srbima(pravoslavnima).
Što se Krmpotića tiče, barem onih Ličkih i onih koji sada žive u Subotici oni se izjašnjavaju kao Srbi, ta porodica ima i plemićku titulu, ali oko toga konkretno ne znam previše.

[Exiled]

Не би ме изненадило,чак шта више и очекујем такав епилог, да ако будемо имали среће па дођемо до гена неких од средњовековних владара буду врло подударни са данашњим Буњевцима. Они јесу мистерија именом и групом као таквим али ако се мало уђе дубље наиђе се на неки топоним па на неку повељу па на неку другу врсту извора који упућује на то. Па и те племићке титуле добијене у Бачкој, нису ваљда продали овце које су довукли са собом па купили племство. Мислим да се расветљавањем њихове приче расветљава добар дио историје пре османске најезде. Да додам још тај њихов прагматизам, не зна се с ким нису шуровали а биће да би сачували статус...итд.итд

[drajver]

Не би ме изненадило,чак шта више и очекујем такав епилог, да ако будемо имали среће па дођемо до гена неких од средњовековних владара буду врло подударни са данашњим Буњевцима. Они јесу мистерија именом и групом као таквим али ако се мало уђе дубље наиђе се на неки топоним па на неку повељу па на неку другу врсту извора који упућује на то. Па и те племићке титуле добијене у Бачкој, нису ваљда продали овце које су довукли са собом па купили племство. Мислим да се расветљавањем њихове приче расветљава добар дио историје пре османске најезде. Да додам још тај њихов прагматизам, не зна се с ким нису шуровали а биће да би сачували статус...итд.итд

Додјељивање племићких титула у Хабсбуршкој монархији од 17-19. вијека нема везе се некаквим ранијим посебним (племићким?) статусима. Племство се углавном додјељивало појединцима за војне заслуге. Било је и оних који су племство куповали. Никакве ту посебности Буњеваца у односу на све остале народе Хабсбуршке монархије није било.

Оно што је за Буњевце јасно јесте да су проистекли од становништва које је уживало влашки статус. И то у првом реду треба имати на уму када се истражује њихово поријекло.

[drajver]

Да ли је Сердар близак херцеговачким Y2608 хаплотиповима?

Сердар има прилично модалан хаплотип за Y2613 хаплогрупу, тако да поређење са 23 маркерним хаплотиповима и евентуална блискост са истима не значи ништа.

[Небојша]

Postoji li ikakava posebnost bunjevačkih rodova u odnosu na ostale srpske rodove? Kada se radi o autosomalnoj genetici oni se perfektno uklapaju u srpske proseke, video sam barem 10 njihovih rezultata.

Постоје посебности, наравно. Што се огледа између осталог у вишем просеку I2-PH908 и неких подграна R1a, иако узорак није претерано велики. Присутна је и подграна R1a-M458>L260 која је заступљена и код Хрвата из западних крајева. Такође, код Буњеваца за сада нема неких хаплогрупа које су типичне за Србе (N2-P189.2, I1-P109, J2b-M205, итд.).

Takođe među Srbima iz Krajine prezime Bunjevac je relativno često, radi se o Srbima(pravoslavnima).
Što se Krmpotića tiče, barem onih Ličkih i onih koji sada žive u Subotici oni se izjašnjavaju kao Srbi, ta porodica ima i plemićku titulu, ali oko toga konkretno ne znam previše.

Не знам одакле ти овакве информације. Презиме Буњевац није често код крајишких Срба, па ни релативно често. Јавља се презиме Буњевац код Срба из околине Сарајева и Средња Босне. У Лици постоји верзија Буњевчевић и код Срба и код Хрвата, али такође не претерано фреквентно. Такође, нисам сигуран да су Крмпотићи Срби, можда се неки од скорије изјашњавају другачије. Штавише, реч је о провереним усташама из оба рата.

[Никац]

Не би ме изненадило,чак шта више и очекујем такав епилог, да ако будемо имали среће па дођемо до гена неких од средњовековних владара буду врло подударни са данашњим Буњевцима. Они јесу мистерија именом и групом као таквим али ако се мало уђе дубље наиђе се на неки топоним па на неку повељу па на неку другу врсту извора који упућује на то. Па и те племићке титуле добијене у Бачкој, нису ваљда продали овце које су довукли са собом па купили племство. Мислим да се расветљавањем њихове приче расветљава добар дио историје пре османске најезде. Да додам још тај њихов прагматизам, не зна се с ким нису шуровали а биће да би сачували статус...итд.итд

Изворни Буњевци су једноставно били католици из западне Херцеговине. Вјероватно су носили више различитих хаплогрупа типичних за Херцеговину. Нема ту ништа мистериозно.

Једино се питам да ли су асимиловали неко старије (чакавско) становништво пролазећи кроз Далматинску Загору и Лику, и које су то хаплогрупе биле.

[drajver]

Петар Рађеновић оставио је податке о Буњевцима који су у периоду од 1879-1941 насељавали подручје Крњеуше у близини Босанског Петровца.

"У сва четири села парохије Крњеуше има по неколико и католичких породица.
У Рисовцу их је две куће, у Ластвама 8 кућа, у Врановини 3 куће, у Крњеуши 34 куће.
У Крњеуши су заузели читав заселак Зелиновац. Ту је до 1875. г. била кула у којој су бегови становали. А по окупацији населе ту ови католици. Њихових тринаест кућа смештено је ту у две групе на размаку од триста метара. Ове су породице доселиле овамо 1879-80. г. из најближег краја личког тј. из лапачког и грачачког среза. У та два среза католицима се даје назив „бунијевци". Тако се и сами називају, а поготову називљу их тако њихови православни суседи. Сви говоре икавски. У удбинском и госпићком срезу католицима се придаје назив „крањци". Ти различити називи свакако упућују и на различито порекло тј. на Херцеговину (река Буна) и на Крањску. Сви овдашњи Бунијевци имају крсну славу. Славе највише Св. Стипана 26. дец. и Св. Ивана 27. дец."

Ради се о сљедећим породицама: Скендер, Ковачевић, Ивезић, Матијевић, Павичић, Бален, Јурјевић, Дошен, Иваниш, Јавор, Томичић, Кнежевић и Павелић.

Било би корисно да је Рађеновић навео и крсне славе поименце за сваку од ових породица.