Шанса да нема никаквог сродства, а да FTDNA (или било који други тест) прикаже подударање је јако мала, да не кажем непостојећа. Дакле, у општем случају, не треба сумњати у тачност ових тестова, у смислу да они погрешно рачунарју величину сегмената, или да конструишу поклапања која заправо не постоје.
Међутим, постоје ситуације када могу да се појаве лажно блиска поклапања, односно да је реална родословна удаљеност није у сагласју са центиморганима. То се најчешће дешава када наши преци потичу са истог географској простора.
Наиме, познато је да се једни исти ДНК сегменти могу преносити преко више предачких линија (мушких и женских), што је посебно изражено у ендогамним популацијама, где је због "суженог избора" у одређеној географској области долазило до свесног (или најчешће несвесног) ступања у брак између особа које у блиској прошлости деле истог претка. Делови генома истог заједничког претка наслеђени преко више предачких линија могу довести до тога да нам нека поклапања изгледају ближа (сроднија) него што заиста јесу, барем гледајући родословно стабло, односно матичне књиге.
Такође, због насумичности процеса рекомбинације, понекад се дешава да се рекомбинацијом пренесу много већи "комади" ДНК него што је неки просек за одређени степен сродства.
У сваком случају, као што је Ојлер рекао, ако се особа појави у аутозомалним поклапањима, нема дилеме да заиста делите заједничког претка, али је доста тешко на основу тако малог сегмента ДНК лоцирати ко би тај заједнички предак могао бити. Стога је добро тестирати и оца и мајку, као и рођене ујаке и стричеве, јер се тако добрим делом може барем преполовити број кандидата који се анализирају.
