Генетичко поријекло Срба

[Небојша]

Mislim da je i u Bosni (u užem smislu) jedan maksimum yp417 , bez mnogo z17855.

Да, свакако је R-YP417 заступљенија у динарским крајевима (па и код Бошњака, Хрвата). И оно што је Христифор на другој теми написао, она је равномерније и распоређена код Срба. Присутна у свим областима и то прилично равномерно.

[drajver]

Хаплогрупе I2-Z17855 и R1a-YP417 имају прилично "чист" правац распростирања. Оне су на Балкан долазиле источним правцем преко Влашке низије. За R1a-YP417 сам прилично сигуран да се ради о антском генетичком насљеђу (бар овај дио који је присутan на Балкану) За I2-Z17855 сам раније вјеровао да би могла бити источни огранак Склавина, али не бих искључио да и она не би могла бити антска.

Са друге стране, I2-S17250 са свим својим огранцима дјелује као прилично склавинска.

На Балкану када се процјењују присутности хаплогрупа треба посматрати екстремне словенске популације: Словенце и Македонце. Код Словенаца нпр. нема ни I2-PH908 ни R1a-YP417 ни I2-Z17855. И то је веома битна информација, не чега има, већ чега нема. ово посредно говори даниједна од ове три хаплогрупе није дошла са таласом Склавина са средњег Дунава.

[Gorance]

Хаплогрупе I2-Z17855 и R1a-YP417 имају прилично "чист" правац распростирања. Оне су на Балкан долазиле источним правцем преко Влашке низије. За R1a-YP417 сам прилично сигуран да се ради о антском генетичком насљеђу (бар овај дио који је присутan на Балкану) За I2-Z17855 сам раније вјеровао да би могла бити источни огранак Склавина, али не бих искључио да и она не би могла бити антска.

Са друге стране, I2-S17250 са свим својим огранцима дјелује као прилично склавинска.

На Балкану када се процјењују присутности хаплогрупа треба посматрати екстремне словенске популације: Словенце и Македонце. Код Словенаца нпр. нема ни I2-PH908 ни R1a-YP417 ни I2-Z17855. И то је веома битна информација, не чега има, већ чега нема. ово посредно говори даниједна од ове три хаплогрупе није дошла са таласом Склавина са средњег Дунава.

Причало се доста о прецима Срба, Хрвата и Бугара. Одакле би преци Словенаца дошли?

[Exiled]

Причало се доста о прецима Срба, Хрвата и Бугара. Одакле би преци Словенаца дошли?

Па запад неки,умерени центар, тако некако😊

[ДушанВучко]

Причало се доста о прецима Срба, Хрвата и Бугара. Одакле би преци Словенаца дошли?

Они су били повезани са Самовом Великом Моравском (ближи западнословенским Чесима, Словацима). Може да се каже да су они изоловани део западних Словена на југу (пошто су их Мађари одвојили од осталих делова Велике Моравске), па су касније сврстани у јужне Словене са којима су били у додиру (тј. у једној словенској целини која се касније није граничила са осталим Словенима)

[Ojler]

Причало се доста о прецима Срба, Хрвата и Бугара. Одакле би преци Словенаца дошли?

Избосне 

[Exiled]

Избосне 

Не,не то су потомци Словенаца😊

[Одисеј]

Они су били повезани са Самовом Великом Моравском (ближи западнословенским Чесима, Словацима). Може да се каже да су они изоловани део западних Словена на југу (пошто су их Мађари одвојили од осталих делова Велике Моравске), па су касније сврстани у јужне Словене са којима су били у додиру (тј. у једној словенској целини која се касније није граничила са осталим Словенима)

Овдје лингвистика и генетика очигледно не иду раме уз раме. Генетика Словенаца је, може се комотно рећи, западнословенска, али им је језик филогенетски најближи чакавском и штокавском, док оштре изоглосе дијеле чак и међусобно географски најближе словеначке и словачке говоре.
Ту исто долазимо до парадокса да су Србима патрилинеарно далеко сличнији Македонци него Словенци, иако је српском језику филогенетски ближи словеначки него македонски.

[Христифор]

Србима су Словенци језички ближи и од Бугара, просто западна јужнословенска језичка група има јасне границе са источном. Генетика нужно не мора да то прати.

[ДушанВучко]

Овдје лингвистика и генетика очигледно не иду раме уз раме. Генетика Словенаца је, може се комотно рећи, западнословенска, али им је језик филогенетски најближи чакавском и штокавском, док оштре изоглосе дијеле чак и међусобно географски најближе словеначке и словачке говоре.
Ту исто долазимо до парадокса да су Србима патрилинеарно далеко сличнији Македонци него Словенци, иако је српском језику филогенетски ближи словеначки него македонски.

Ту може да се постави питање језичког приближавања "прасловеначког" штокавском, односно језичког раздвајања штокавског и македонског (иако је то ближе географски). За словеначки је разумљиво да се приближио штокавском пошто је одвојен од осталих западних Словена од стране Мађара и Аустријанаца, али ми је чудно да је словеначки постао ближи штокавском него што му је близак македонски (с обзиром да нема физичке баријере између македонског и српског, а и географски су ближе). Опет иако нисам лингвиста, морам да напоменем да сам словеначки почео боље да разумем тек пошто сам научио словачки, док ми се чини да сам у периоду пре тога, боље разумео македонски него словеначки (зато ми је занимљива лингвистичка чињеница да нам је ближи словеначки од македонског, иако ми је субјективни осећај говорио другачије)

[ДушанВучко]

(зато ми је занимљива лингвистичка чињеница да нам је ближи словеначки од македонског, иако ми је субјективни осећај говорио другачије)

И верујем да би већина Срба (и осталих штокаваца) потврдила исто, тј. да боље разумеју македонски него словеначки и да би лаички претпоставила да су то ближи језици

[ДушанВучко]

А кајкавски и чакавски ми делују као "издвојена одељења празападнословенског" који су се у каснијој изолацији од западних Словена приближили штокавском , па су постали део јужнословенских наречја (а и генетика говорника тих наречја упућује на западнословенску везу). Драјвер је негде поставио мапу раздвајања словенских језика коју је направио један руски лингвиста, чије датирање је старије од сеоба на Балкан, тако да мислим да је језгро тих наречја само преобликовано на Балкану, него је већ донето са простора "празападнословенског" и да нису настала овде од "нулте" тачке или од јединственог прасловенског

[ДушанВучко]

Са друге стране, уколико имамо јасно уочене генетске разлике између говорника различитих наречја, можемо претпоставити да је морао проћи неки временски период у самом формирању неких заједница које су имале одређене генетске карактеристике, тј. довољан период да се створе и одређене језичке карактеристике тих заједница. Сама диференцијација генетике дијалеката на јужнословенском простору говори у прилог томе да је за период у коме би се те диференцијације десиле, било довољно времена да се формирају и језичке специфичности тих група, а то се све морало десити пре доласка на Балкан, или да су за генетске специфичности кајкавског, чакавског и штокавског, морале су да постоје и језичке специфичности пре доласка на Балкан (јер су и просторно и временски биле раздвојене пре него што су се сусреле на Балкану, па се потом приближиле и постале накнадно део јужнословенских наречја). У супротном би значило (а лингвистика изгледа да има тај став): "сва јужнословенска наречја (кајкавски, чакавски и штикавски) су настала на Балкану, јер смо сви причали исти језик по доласку на Балкан. То што свако неречје има своју генетску специфичност, то је случајно тако испало"

[НиколаВук]

Ту може да се постави питање језичког приближавања "прасловеначког" штокавском, односно језичког раздвајања штокавског и македонског (иако је то ближе географски). За словеначки је разумљиво да се приближио штокавском пошто је одвојен од осталих западних Словена од стране Мађара и Аустријанаца, али ми је чудно да је словеначки постао ближи штокавском него што му је близак македонски (с обзиром да нема физичке баријере између македонског и српског, а и географски су ближе). Опет иако нисам лингвиста, морам да напоменем да сам словеначки почео боље да разумем тек пошто сам научио словачки, док ми се чини да сам у периоду пре тога, боље разумео македонски него словеначки (зато ми је занимљива лингвистичка чињеница да нам је ближи словеначки од македонског, иако ми је субјективни осећај говорио другачије)

Мени који од словенских језика говорим само матерњи српски је македонски далеко разумљивији од словеначког. Чак и бугарски ми је мислим за нијансу разумљивији од словеначког. Када се упоређују словенски језици, мислим да би у обзир требало узимати само "осећај" људи који говоре искључиво свој матерњи словенски језик, јер када познајете више словенских језика, онда се ствара лажан осећај да разлике и нису толико велике и да су сви словенски језици врло слични, а реално нису. Нису ни толико различити међу собом као нпр. германски, али ипак нису ни толико слични да би наводно сви међусобно могли да се разумемо са познавањем само једног словенског језика.

[сɣнце]

Мени који од словенских језика говорим само матерњи српски је македонски далеко разумљивији од словеначког. Чак и бугарски ми је мислим за нијансу разумљивији од словеначког. Када се упоређују словенски језици, мислим да би у обзир требало узимати само "осећај" људи који говоре искључиво свој матерњи словенски језик, јер када познајете више словенских језика, онда се ствара лажан осећај да разлике и нису толико велике и да су сви словенски језици врло слични, а реално нису. Нису ни толико различити међу собом као нпр. германски, али ипак нису ни толико слични да би наводно сви међусобно могли да се разумемо са познавањем само једног словенског језика.

Слушати језик и читати га велика је разлика. Словеначки је на писму и пољу лексике доста разумљив али начин изговарања и положај наглашенога слога у ријечи не звучи привично уху које је навикнуто на новоштокавско акцентовање. Исти је случај и с русским. Нашему уху најугоднију фонетику и изговор имао би словачки а једина већа препрека с њим је лексичка удаљеност, која нам је нешто ближа са словеначким и бугаро-словијенским.

[Никац]

Причало се доста о прецима Срба, Хрвата и Бугара. Одакле би преци Словенаца дошли?

препоручујем овај чланак:
https://en.wikipedia.org/wiki/Slavic_settlement_of_the_Eastern_Alps

[НиколаВук]

Слушати језик и читати га велика је разлика. Словеначки је на писму и пољу лексике доста разумљив али начин изговарања и положај наглашенога слога у ријечи не звучи привично уху које је навикнуто на новоштокавско акцентовање. Исти је случај и с русским. Нашему уху најугоднију фонетику и изговор имао би словачки а једина већа препрека с њим је лексичка удаљеност, која нам је нешто ближа са словеначким и бугаро-словијенским.

Мени је лексички македонски разумљивији од словеначког, када се савладају "бугаризми" којих, барем по мом осећају, и нема превише (нпр. каде - "где", сега - "сад", итд.), буде малтене као дијалекат српског. С друге стране, у словеначком има далеко више тих неких речи које су ми потпуно неразумљиве, односно чије значење бих морао да потражим у речнику. Мислим да је то и очекивано јер нам је македонски географски ближи од словеначког, када се гледа у односу на језгро где је језик настао. Нисам имао превише прилике да слушам Словенце како говоре на свом матерњем, мада ми генерално нису разумљиви, док Македонци само у први мах "изненаде" интонацијом на коју нисам навикао (мада и то зависи од краја до краја, у одређеним областима Македоније говоре неразумљивије а у другим ближе српском, али отприлике сви деле ту неку сличну интонацију), али се човек на то брзо навикне. Нпр. само ми је било потребно неколико дана да се привикнем на њихов говор и интонацију и да их још боље разумем него првог дана.

[Gorance]

Избосне 

[Gorance]

препоручујем овај чланак:
https://en.wikipedia.org/wiki/Slavic_settlement_of_the_Eastern_Alps

Хвала Никац.

[Никац]

А кајкавски и чакавски ми делују као "издвојена одељења празападнословенског" који су се у каснијој изолацији од западних Словена приближили штокавском , па су постали део јужнословенских наречја (а и генетика говорника тих наречја упућује на западнословенску везу). Драјвер је негде поставио мапу раздвајања словенских језика коју је направио један руски лингвиста, чије датирање је старије од сеоба на Балкан, тако да мислим да је језгро тих наречја само преобликовано на Балкану, него је већ донето са простора "празападнословенског" и да нису настала овде од "нулте" тачке или од јединственог прасловенског

Ово углавном није тачно.

Чакавски нема неке посебне западнословенске црте, које недостају у српском. Кајкавски има.
А и Срби имају западнословенске генетике (ПХ908), и прото-Српски језик је такође морао имати те западнословенске црте у тренутку доласка на Балкан.

Истина је да Словени долазе на Балкан с неким малим дијалекталним разликама, али оне углавном нестају, за развој језика много су важнији каснији контакти у средњем вијеку.