Стицајем околности, овог лета сам имао прилику да се упознам са више фамилија из једне од колонија Крлигаћана у Топлици. До сада сам недвосмислено успео да идентификовујем три.
Најкомпактнија је у селу Заграђе код Куршумлије (Стојановићи, Радојковићи, Аврамовићи и Радуловићи), са огранцима у Иван Кули (Радоичићи и Јовановићи), Свињишту (Савовићи) и Ђакама (Максимовићи).
Друга је у Малој Плани код Прокупља (Антонијевићи и Стевановићи), и трећа је у Пепељевцу и Шатри, код Куршумлије (Јанићијевићи и Вучковићи).
По родбинским односима су међусобно најближи Крлигаћани у Заграђу (изузев Радуловића), Иван Кули и Свињишту.
Другу грану представљају Крлигаћани у Малој Плани, који су у Топлицу досељени из Ресника код Вучитрна 1879. године, а трећу грану представљају Крлигаћани из Пепељевца, Шатре и Ђака.
Посебну грану у односу на све представљају Радуловићи у Заграђу, који су за разлику од осталих Крлигаћана, једини потомци Мојсила Чубрка, кога је забележио прота Секула Добричанин, а чији надимак је Атанасије Урошевић (који је био протин савременик) генерализовао на остале Крлигаћане, који заправо нису у средству са Мојсиловим потомцима.
Данашњи потомци исељених Крлигаћана у Топлици не знају једни за друге, осим у случају Заграђана; Радоичића и Јовановића из Иван Куле, и Савовића из Свињишта, који носе родвски назив – Бечићи, и који припадају истој грани као и Крлигаћани који су средином 19. века исељени у Слатину (сви су потомци два брата – Радисава и Рада, синова Тодора). Ова група Крлигаћана не зна за своје огранке у Малој Плани, а Јанићијевићи из Пепељевца само знају да су своји са Максимовићима из Ђака.
Насупрот свима њима, имамо Радуловиће, који нису у сродству са било којом другом породицом Крлигаћана, што исељених у Топлицу, што расељених по другим крајевима. Шта више, Радуловићи имају предање да је Мојсило, отац Радула (рођен 1797), и деда Мојсила, који је са синовима досељен у Заграђе, имао надимак Чубрк, али не знају шта тај надимак значи. Такође, немају предање о даљем пореклу из Мораче, нити било ког другог краја.
У прилог томе да су у Крлигатама живела бар два генетски различита рода, од којих је био бројнији стаоседелачки род Крлигаћана који смо испрофилисали и коме припадају Јанићијевићи из Слатине (Вучитрн) и Аврамовићи из Заграђа код Куршумлије, и Чубрци – данашњи Радуловићи, говори чињеница да се Радуловићи не својатају ни са једним од претходно наведених, као и да се међусобно узимају (жене/венчају) са осталим Крлигаћанима.
Мислим да је у случају Крлигаћана неисправно тумачење забелешке С. Добричанина да је једна група Морачана живела у Крлигатама код Колашина митровачког. Ту се доселио као родоначелник Мојсило Чубрк унело заблуду и довело до генерализације назива Чубрци на све становнике Крлигата, односно да га је Атанасије Урошевић, због недостатка дирекног увида и не немерно, у незнању, пренео и на род/родове које је Мојсило, при досељењу у Крлигате, затекао средином 19 века. Додатну забуну је унела и чињеница да и Чубрци и род Крлигаћана, које је Мојсило затекао при досељењу, славе исту славу и преславу, са том разликом да Радуловићи и Рашковићи из Дријена (од којих је један огранак досељен у Топлицу крајем 19. века) нису кумови.
До сада само, чини ми се, добро испрофилисали род Крлигаћана (иако су оба тестирана заправо потомци једне куће), али не и Чубрке, који највроватније представљају једни другу, првима генетски несродну, родовску заједницу.
Надам се да ћемо у скоријој будућности имати узорак правих Чубрка за тестирање како бисмо могли да верификујемо њихову матицу, и потенцијално реконстуишемо структуру становника Крлигата у 18. и 19. веку.
