Срби на Косову и Метохији - тренутно стање?

[Милош]

Ocим Лeшкa и цeлa Poгoзнa, ocим њeнoг jужнoг дeлa, билa je вaн AKMO, нajвeћим дeлoм у cacтaву Дeжeвcкoг cpeзa. Mиcлим дa je Пpeшeвo билo дeo Буjaнoвaчкoг cpeзa, вaн AKMO.

Штo ce тичe Буjaнoвцa и Пpeшeвa, oни cу зa paзлику oд ocтaлиx мecтa у jужнoj Cpбиjи, били пoд Tуpцимa, oднocнo дeo кocoвcкoг вилajeтa, дo 1912. Дaклe 34 гoдинe дужe. Гpaничнo ceлo je билa Cpпcкa кућa, нa излaзу из Буjaнoвцa кa Вpaњу. Упpaвo миcлим дa ту лeжи "cвojaтaњe" Пpeшeвa и Буjaнoвцa. Jep и у CXC дo '29. cу били дeo Вpaњcкe oблacти, oд '29. дo'41. дeo Вapдapcкe бaнoвинe, a oд '41.-'45. дeo бугapcкe oкупaциoнe зoнe, гдe je Бинaчкa Mopaвa билa гpaницa Бугapcкe (дecнa oбaлa) и Вeликe Aлбaниje (лeвa oбaлa). Пocлe '45. je пocтojaлa жeљa зa улaзaк у cacтaв Гњилaнcкoг cpeзa, aли нaкoн cтвapaњa AПКиM, утиxнулo ce...

[rugovac]

Да. Управо је тако као што пишеш. Бујановац и Прешево су до 1912 били у саставу Турске те је и то разлог да је становништво мешовито.

[Иван Вукићевић]

Tačno tako jedino dopuna da 1956 je Preševo pripojeno Srbiji kao kompenzacija za Lešak.

Ово није тачно. Прешево је, као и сва насеља ове општине, према попису становништва из 1948. године било у саставу тзв. Уже Србије. У замену за Лешак са околном, Ужој Србији је између 1948. и 1953. припојено далеко мање подручје од осам чисто албанских насеља (Брезница са околином) која су данас на крајњем северу општине Бујановац.

Заиста је тешко пронаћи било какво логично објашњење за овакву територијалну измену где је српски Лешак, који никада током своје историје није припадао Косову, припојен аутономној области у којој су већина Aлбанци. Са друге стране, чисто албанска Брезница која притом гравитира ка Косовској Каменици, а не ка Бујановцу, издвојена из те исте области.

[Милош]

Ово није тачно. Прешево је, као и сва насеља ове општине, према попису становништва из 1948. године било у саставу тзв. Уже Србије. У замену за Лешак са околном, Ужој Србији је између 1948. и 1953. припојено далеко мање подручје од осам чисто албанских насеља (Брезница са околином) која су данас на крајњем северу општине Бујановац.

Заиста је тешко пронаћи било какво логично објашњење за овакву територијалну измену где је српски Лешак, који никада током своје историје није припадао Косову, припојен аутономној области у којој су већина Aлбанци. Са друге стране, чисто албанска Брезница која притом гравитира ка Косовској Каменици, а не ка Бујановцу, издвојена из те исте области.

Пpeтпocтaвљaм дa je пo cpeди шиpeњe кoмбинaтa Tpeпчa, кoja je кpoз тepитopиjaлну oбjeдињaвaњe, oбjeдинилa и pудникe, пa пopeд Cтapoг Tpгa, ту cу били и Бeлo бpдo-Лeшaк и Цpнaц нa Poгoзни.

[vidoje 013]

Пpeтпocтaвљaм дa je пo cpeди шиpeњe кoмбинaтa Tpeпчa, кoja je кpoз тepитopиjaлну oбjeдињaвaњe, oбjeдинилa и pудникe, пa пopeд Cтapoг Tpгa, ту cу били и Бeлo бpдo-Лeшaк и Цpнaц нa Poгoзни.

 Негдје сам прочитао да је тим комбинаторикама око територија које ће припасти  тада  аутономној области у оквиру Србије кумовао Петар Стамболић?  Без      врха тадашње комунистичке номенклатуре Србије и благослова   Ј.Б.Т. то није могло проћи.

[Милош]

 Негдје сам прочитао да је тим комбинаторикама око територија које ће припасти  тада  аутономној области у оквиру Србије кумовао Петар Стамболић?  Без      врха тадашње комунистичке номенклатуре Србије и благослова   Ј.Б.Т. то није могло проћи.

Дa, тaкo je.

[Небо_Сав]

Цитат: vidoje 013  данас у 06:56:09 поподне

 Негдје сам прочитао да је тим комбинаторикама око територија које ће припасти  тада  аутономној области у оквиру Србије кумовао Петар Стамболић?  Без      врха тадашње комунистичке номенклатуре Србије и благослова   Ј.Б.Т. то није могло проћи.


Дa, тaкo je.

Ја сам чуо од свог оца да је повод за ову  административну прераспоподелу  територије били кандидовање Милоша Стамболића за члана Скупштине, коме је била потребна "изборна база". Мислим да се то десило  1959 г.

[rugovac]

Завршени су избори на Косову. Број гласача потврђује моје мишљење о великом отсељавању младих Албанаца. Ово је порука специјално за Вукићевића.

[Иван Вукићевић]

Завршени су избори на Косову. Број гласача потврђује моје мишљење о великом отсељавању младих Албанаца. Ово је порука специјално за Вукићевића.

Не видим неку битну разлику у излазности у односу на предходне изборе. Сада је гласало 748.004 бирача, а 2014. је гласало 766.834.
Испада да око 7.500 пунолетних грађана напушта Косово годишње што не делује као драматична цифра.

[Христифор]

Срби и поред свега држе компактну територију од 1000 км2 и још око 700 км2 јужно у енклавама. То није мало, то је око 15% територијe, плус контрола Газивода,  Валача као и главних рудника Трепче.   Друга ствар је како се то користи.

[ДушанПан]

Можда је ово благо скретање са теме, ал' не бих да отварам нову.

Има ли поузданих података о томе како се кретало становништво Косова и Метохије кроз историју? Податке које сам нашао махом су са Википедије.

Ово је са наше:



Неки подаци и са Википедије на енглеском:

16th century

1520–1535
Vushtrri: 19,614 households
Christians
700 Muslim households (3.5%)

Prizren
Christians
359 Muslim households (2%)

1591.
Ottoman defter from 1591:

Prizren – Christian majority, significant Muslim minority
Gora – No nationalities are recorded. only religious affiliations of dwellers.
Opolje – Christian majority, significant Muslim minority

17th–18th centuries

In 17th century reports indicate western Kosovo and parts of central Kosovo was Albanian speaking while the Eastern region was Slavic speaking.

In the 17th century the towns of Peja, Prizren, Prishtina were majority Muslim.

German scholar Gustav Weigand gave the following statistical data about the population of Kosovo based on the pre-war situation in Kosovo in 1912:

Pristina District: 67% Albanians, 27% Serbs
Prizren District: 63% Albanians, 36% Serbs
Vushtrri District: 90% Albanians, 10% Serbs
Ferizaj District: 70% Albanians, 30% Serbs
Gnjilane District: 75% Albanians, 23% Serbs
Mitrovica District: 60% Serbs, 40% Albanians
Kaçanik District: almost exclusively Albanian
Gjakova & Metohija District: almost exclusively Albanian.

https://en.wikipedia.org/wiki/Demographic_history_of_Kosovo#Early_20th_century

[НиколаВук]

Можда је ово благо скретање са теме, ал' не бих да отварам нову.

Има ли поузданих података о томе како се кретало становништво Косова и Метохије кроз историју? Податке које сам нашао махом су са Википедије.

Ово је са наше:



Неки подаци и са Википедије на енглеском:

16th century

1520–1535
Vushtrri: 19,614 households
Christians
700 Muslim households (3.5%)

Prizren
Christians
359 Muslim households (2%)

1591.
Ottoman defter from 1591:

Prizren – Christian majority, significant Muslim minority
Gora – No nationalities are recorded. only religious affiliations of dwellers.
Opolje – Christian majority, significant Muslim minority

17th–18th centuries

In 17th century reports indicate western Kosovo and parts of central Kosovo was Albanian speaking while the Eastern region was Slavic speaking.

In the 17th century the towns of Peja, Prizren, Prishtina were majority Muslim.

German scholar Gustav Weigand gave the following statistical data about the population of Kosovo based on the pre-war situation in Kosovo in 1912:

Pristina District: 67% Albanians, 27% Serbs
Prizren District: 63% Albanians, 36% Serbs
Vushtrri District: 90% Albanians, 10% Serbs
Ferizaj District: 70% Albanians, 30% Serbs
Gnjilane District: 75% Albanians, 23% Serbs
Mitrovica District: 60% Serbs, 40% Albanians
Kaçanik District: almost exclusively Albanian
Gjakova & Metohija District: almost exclusively Albanian.

https://en.wikipedia.org/wiki/Demographic_history_of_Kosovo#Early_20th_century

За основно упознавање са темом препоручујем Димитрија Богдановића и његово дело "Косово". Не бих узимао ове податке са енглеске Википедије "здраво за готово", јер је тамо присутан од администрације прилично заштићен албански "кокус" који се бави преименовањем и мењањем чланака цитирајући притом разне сумњиве изворе.