Зубци I2-PH908

[симо]

Добровојевићи

Поред Добрашиновића из Коњског, друга значајна породица средњовјековних Зубаца су Добровојевићи из Врсиња. Да је постојало конкретно мјесто Врсиње, показује и турски попис 1477. у којем је Врчине (Аличић није препознао да се у овом називу крије Врсиње) наведено као зимовалиште Зубаца. Мјесто Врсиње је могло бити на подручју старог манастира св.Ђорђа, то је уједно и географски центар зубачке територије. Садашња локација носи назив Бравеник,а налази се у атару села Граба. Козић пише о грчком гробљу око манастира, што би могло да буде и породично гробље Добровојевића, слично оном у Коњском за Добрашиновиће. О историји манастира остало је предање да су манастир разорили Турци и побили монахе, да је поврх манастира у стијенама било испосница, и да је сам манастир вјероватно био од дрвета.

Добровојевиће наводи Динић у свом раду о хумској властели, крајње сведено, на основу података из дубровачких извора. Нема сумње да их сматра за ситну властелу, властеличиће о чијем сам социјалном положају писао у претходним постовима.

Куртовић употпуњује ове Динићеве наводе и на основу извора профилише браћу Добровојевиће: Радича, Дабижива и Бранка, који су дјеловали од 20-тих  до 50-тих 15. вијека, као људи Косача.

Као и за Добрашиновиће, већина навода о браћи Добровојевића односе се на насиље и пљачке, тужбе Дубровчана али и политичке игре Косача и Павловића у дубровачком залеђу.

Нејасни су подаци о родоначелнику Добровојевића. Куртовић претпоставља да је родоначелник Добровојевића, Добровој Бранојевић из Врсиња који се појављује у једном документу из 1411. године.

Најпознатији и најактивнији од браће, могуће и најстарији, је Радич Добровојевић којег су Дубровчани почастили надимком Враг. Да је надимак добрим дијелом и заслужио говоре подаци из дубровачких архива, као и страст са којом су га Дубровчани покушали уклонити.

20-тих година Радич је оперисао у Конавлима, дубровачкој територији. 1425. године се први пут појављује записан заједно са браћом Дабиживом и Бранком.

Конавле , управо у том периоду је предмет трговине између Сандаља, Павловића и Дубровчана. Дубровчани су купили Сандаљев дио, али не и Павловићев. Све је то учинило поменуто подручје погодним за међусобне пљачке и склањање под заштиту својих сениора.

1427. су Добровојевићи у изворима наведени као Сандаљеви људи, који опет имају своја села и људе. Сандаљ је прилично снажно стајао уз Радича Врага, иако су се Дубровчани непрестано жалили. 1427. године Враг је добио "вјеру" од Дубровчана да на 8 дана може доћи у Дубровник ( била је сезона: купање,дубровачке љетне игре, журке  ).

Радич Враг није мировао ни за вријеме Конавоског рата 1430-1433. између Дубровчана и Павловића, у којем су Косаче (Сандаљ) номинално били неутрални.

Из извора сазнајемо да су 1432. године Дубровчани ипак доакали Врагу. Један од дубровачких посланика је имао задатак да напомене Сандаљу да се више не труди око свог штићеника јер му је судбина запечаћена. Можемо само претпоставити како је завршио Радич, надам се не онако сурово како су Дубровчани умијели. Познато је да је Брајко Бранивојевић умро у металном кавезу изложен на градском тргу док није умро од глади.

Међутим, млађи брат Радичев, Бранко, наставио је да малтретира Дубровчане још читаве двије деценије. Помиње су у тужбама за пљачку 1439, 1442, 1443, 1454. године.

[spaja1978]

фебруар 1411. године- помиње се Добрашин Средановић из Врсиња за којег Куртовић, са опрезом, сумња да би могао бити родоначелник  Добрашиновића
март 1421- помиње се  Вукац Добрашиновић, који је са још неким Врсињанима оптужен за пљачку Остоје Радосалића (новац, тканине), Остоја је уз то добио и мало батина, касније је све намирио одштетом
април 1421- помињу се браћа Вукац и Вукашин Добрашиновић у заједничкој операцији пљачке у Конавлима, по пријави Прибете Радешића. Ово је први помен Вукашина Добрашиновића са стећка.
септембар 1423- као свједоци приликом неке петљавине са коњима помињу се Вукац Добрашиновић и Вукашин Богојевић из Врсиња ( ово Богојевић интересантно због Богојевић села у Зупцима)
новембар 1423- Вукац Добрашиновић јемац за браћу Ђуриниће из Конавала
крај 1426- Вукац Добрашиновић заједно са Радичом Добровојевићем, Ненадом и Вечерином Мазићем, оптужен за пљачку у Конавлима. Значајан податак јер се види веза са другом значајном зубачком породицом Добровојевићима
фебруар 1427- у дубровачком Вијећу Умољених расправљало се о пљачкама Вукца Добрашиновића
јун 1428- споменут Вукашин Добрашиновић као оптужен за пљачку у Хуму
крај 1426- Вукосав Добрашиновић оптужен за пљачку неке прасади у Конавлима
децембар 1433- оптужен Вукосав Добрашиновић за пљачку Дубровчанина Радовина Сенкуле ( козе и паре)
јули 1455- оптужен Вукосав Добрашиновић са  Врсињанима за пљачку стоке
новембар 1439- оптужен за пљачку Томаш Добрашиновић са својим сељанима. Ово говори у прилог статуса властеличића за Добрашиновиће.
мај 1455- Милић Добрашиновић подигао тужбу за пљачку једне кобиле у Жупи Дубровачкој. Јединствен случај да је и Добрашиновиће неко опљачкао.

Из горе наведеног видимо да у првој половини 15. вијека имамо у изворима забиљежена сљедеће Добрашиновиће: браћу Вукца и Вукашина, Вукосава, Томаша и Милића, уз потенцијалног родоначелника Добрашина Средановића.

  Мени се чини из горе наведеног да видимо те Добрашиновиће као лопове,а не властелу  .

[spaja1978]

Овим вјерујем да сам побројао све породице у Зупцима, које су ту живјеле почетком 20. вијека.

У Коњском нису набројене Прдавице који су се презвали у Јовановиће и Обреновиће.Прича се да су сродни са Тицама.Има још и Шегрта који за разлику од Ластванских Шегрта славе Никољдан и немају никакве везе са њима.Ови у Ластви славе Ђурђевдан и по предању потичу од Барзута.

[симо]

  Мени се чини из горе наведеног да видимо те Добрашиновиће као лопове,а не властелу  .

Па сад, танка је ту линија. А и Дубровчани су били  цјепидлаке, неко украде прасе, они се одмах жале.

Шалим се, проблем је што је од свог материјала и историјских извора остао сачуван онај који се управо односи на пљачке, па се онда може стећи такав дојам да су у залеђу само пљачкали. Треба имати у виду и да су пљачкали углавном на територији и поданике оних других, тако да се то више доживљавало као ратни плијен, а не као класична пљачка.

Највише су ту страдали Конављани као нови дубровачки поданици, јер је Конавле продато Дубровчанима тек 20-тих година 15. вијека. Занимљиво би било видјети из извора, како је просјечан Конављанин православац, промјеном власти и уласком у Дубровачку ултракатоличку Републику постајао католиком и како се то одразило на његове односе са још увијек православним Зупцима.

Можда је у свом том пљачкању и сукобима било и тог вјерског момента.

[симо]

У Коњском нису набројене Прдавице који су се презвали у Јовановиће и Обреновиће.Прича се да су сродни са Тицама.Има још и Шегрта који за разлику од Ластванских Шегрта славе Никољдан и немају никакве везе са њима.Ови у Ластви славе Ђурђевдан и по предању потичу од Барзута.

Држао сам се Козићевог рада, свакако све допуне су добродошле.

[симо]

Има још и Шегрта који за разлику од Ластванских Шегрта славе Никољдан и немају никакве везе са њима.Ови у Ластви славе Ђурђевдан и по предању потичу од Барзута.

Од херцеговачких Барзута би требала бити позната ливањска трговачка породица Кујунџића, која је крајем 19. вијека држала добар дио трговине у Босанској Крајини, са пословницама по свим крајишким градовима.

[spaja1978]

Слажем се да су Конавле до неког периода биле православне.То су једини католици који и дан данас имају крсну славу.

[spaja1978]

И заборавио да додан и презиме Гудељ у Раптима и Крушевој густријени.Славе Ђурђевдан и могли би бити стариници,мада немора да значи.Занимљив је назив густријена.То сам чуо само на Зубцима.То је у преводу чатрња,тј. избетонирани или рађен раније глином  базен за кишницу.Постоји још једна црква на Зубцима.То је црква светог Илије на Илијиним гредама изнад Брвеника.Има још трагова да је било цркви на овом простору и откопани су темељи од њих.

[Грк]

У Коњском нису набројене Прдавице који су се презвали у Јовановиће и Обреновиће.Прича се да су сродни са Тицама.Има још и Шегрта који за разлику од Ластванских Шегрта славе Никољдан и немају никакве везе са њима.Ови у Ластви славе Ђурђевдан и по предању потичу од Барзута.

Шегрти из Аранђелова код Ластве славе Никољдан и они су од Барзута. Од њих је Владо Шегрт, народни херој. Ове што славе Ђурђевдан не знам.

[spaja1978]

Шегрти из Аранђелова код Ластве славе Никољдан и они су од Барзута

У праву си,ја сам нешто погријешио.Извињавам се.

[vidoje 013]

Слажем се да су Конавле до неког периода биле православне.То су једини католици који и дан данас имају крсну славу.

И у  Боки Которској католици српског - црногорског порекла имају крсну славу.

[симо]

Прије него пређем на турски период историје Зубаца, мислим да би било добро да поставим преглед појединаца са годинама помињања који се јављају у изворима прве половине 15.вијека на подручју Врсиња/Зубаца. Занимљиво је да се могу чак издвојити и нека презимена. Мислим да је овај преглед веома битан јер су практично дјеца  генерације Врсињана прве половине 15. вијека, нешто касније пописана у турском попису 1477. године. Добро је да се та два списка сравне. Такође занимљива су нека лична имена са подручја Врсиња, која данас практично не постоје, а видимо да су код Врсињана била омиљена, као Вечерин и Дабижив.

Ово је тај списак:

Добрашиновићи
Добрашин Средановић 1411, родоначелник?
Вукац Добрашиновић 1421, 1423,1426
Вукашин Добрашиновић  1421 1428
Вукосав Добрашиновић 1426 1433 1445
Томаш Добрашиновић 1439
Милић Добрашиновић 1455

Добровојевићи
Добровој Бранојевић 1411, родоначелник?
Радич Добровојевић  1419 1420 1421 1422 1425 1426 1432
Дабижив Добровојевић 1425 1427 1428 1429
Бранко Добровојевић 1425 1431 1432 1439 1442 1454

Дапковићи
Петко Дапковић 1421 1433 1447
Радич Дапковић 1433

Мазићи
Ненад Мазић 1426
Вечерин Мазић 1426
Богдан Мазић 1439

Богавчићи
Бороје Богавчић 1426
Вукман Богавчић 1426

Дабижиновићи
Алекса Дабижиновић 1439
Брајан Дабижиновић 1442 1443

Милошевићи
Рогушин Милошевић 1411
Богиша Милошевић 1425 1442
Богдан Милошевић 1425
Вечерин Милошевић 1442

Миљевићи
Љупко Миљевић 1425 1427
Радашин Миљевић 1432
Радојко Миљевић 1432
Дабижив Миљевић 1432
Дапко Миљевић 1432

Богосалићи
Радивој Богосалић 1427 1429
Вукац Богосалић 1429

Негруписани појединци
Радоња Радовчић 1433
Богиша Прибаковић 1421
Новак Перовић 1421
Влатко Прибишевић 1421
Добрашин Богојевић 1423
Шишман Стјепановић 1432 1445
Угљеша Новаковић 1445
Радосав Разић 1445
Петоје Радељић 1445
Вукић Покрајчић 1432 1439
Ратко Вукосалић 1432 1439
Стојко Саркић 1455
Новак Радетинић 1425
Радиша Радмиловић 1425
Петко Радосалић 1432
Добрило Петковић 1427
Богиша Максић 1431
Томаш Миомановић 1432

[симо]

Турци су и подручје Зубаца освојили у јесен 1465. приликом освајања већег дијела Херцеговине, неке тврђаве у требињском крају су се држале још годину дана, а потом су и оне пале. Овај поход Турака предводио је Иса бег Исаковић, потурчени Србин ( по некима Косача, по некима Павловић, а по некима из треће породице). Иса Бег ће као свог човјека у Херцеговини поставити Хамза-бега, потоњег првог херцеговачког санџакбега. Хамза-бег ће наслиједити све Иса-бегове посједе у Херцеговини. С обзиром на сналажење у локалним пословима, Хамза-бег је вјероватно био  херцеговачког поријекла. Занимљиво је да му је десна рука био управо Херак Вранеш, влашки спахија, који је за награду добио посједе управо у околини Требиња.

Како год, Зупци се као нахија не помињу у првом турском попису из 1468. године. Помињу се додуше нека села у непосредној близини у нахији Требиње, и та села су већ у рукама Хамза-бега. Остало је записано да је херцег Влатко имао узан појас земљишта који је раздвајао турску Херцеговину од Дубровника. Аличић констатује да је 1468. године на подручју Требиња владала нека врста двовлашћа између Турака и Влатка. Власи Херцеговине се збирно налазе под јурисдикцијом Хамза-бега.

Оно што је евидентно из извора јесте да се Зупци 1465. године налазе под влашћу Турака, да се први пут за њих користи термин власи, што значи да је у међувремену дошло до прелажења у влашки статус. У попису из 1477. године биће већ пописани као Власи Зубци. Ево два навода о Зупцима из 1465. и 1466. године:

“Bogeta Gliubissich de Duba de Canali coram domino Rector ser Andrea de Restis
conquestus fuit contra et aduersus Radossauum Giurgeuich, Dragissam Nixich
de vlachis Xubci jurisdictionis Turcorum, dicens quod predicti Radossaus et Dragissa
aprehenderunt Vlatchum Millosseuich ipsius Bogete consobrinum in veniente
ipsum in pascuis in Duba, puerum siue adolescentum annorum circha quindecim et
ipsum derobarunt, duxerunt eum in Tribigne et vendiderunt Turchis pro ducatorum
octo” (15. 11. 1465.), DAD, Lamenta de foris, XXXVII, 157;

“Vocaz Bosigcouich de Canali de villa dicta Butcouina siue de Mercine de Subtus Soccol tanquam frater
Vidachi sui fratris Bosigcouich interfectus per vlachos Xubci comparuit [...] contra
et aduersus Radiç Vecerinouich et contra Radossauum Bogettich ambos de Versigne
vlachos Xubci sic dictos jurisdictionis Turcorum, dicens et exponens idem dictus
Vocaz quod predicti Radiç et Radossaus interfecerunt Vidachum fratrem ipsius dictus
Voccaç querelantis cum ensibus in Versigne dum dictus Vidachus redirent de
domo quosdam suorum amicorum versus domum suam in Canali” (7. 10. 1466.)

Опет иста прича, напади Зубаца на Конављане. Оно што је интересантно да се сва четворица горе поменутих Зубаца, појављују у каснијем попису 1477. Радосав син Ђурђа припада породици која у попису 1477. године води џемат Зубаца. Очигледно је његов отац Ђурађ био утицајна личност. Међутим, у ранијим поменима Зубаца, нема трага никаквом Ђурађу, чак то име уопште није присутно међу Зупцима. Исто се односи и на Никшу, оца Драгишиног.

Помен два нетипична имена код вођа џемата уз прелазак самих Зубаца на влашки статус, можда би ишло у прилог чињеници да су се неки власи, успостављањем турске власти, населили у Зупцима или да су од стране Турака били постављени као вође џемата. Слично се десило и у Риђанима. Старо зубачко становништво се слило у нову од Турака формирану структуру-џемат (катун) али са вођама споља. Радич Вечеринов из другог навода би могао бити син или Вечерина Мазића 1426. или Вечерина Милошевића 1442.

Попис из 1477. године пружиће већ потпунију слику.

[симо]

Прије некидан наиђох на рад Богумила Храбака о Зупцима у Зборнику за историју БиХ 2004 (постоји у дигиталној библиотеци Порекла). Иако Храбака не цијеним као историчара, ипак помислих да је добро да се неко интегрално позабавио Зупцима. Куртовић је обрађивао само неке породице, остали аутори Зубце сус спомињали у контексту других тема.

Иако има и неких података, које на другим мјестима нисам налазио, Храбаков рад ме је прилично разочарао. Очигледно да за Храбака историјски извори нису били превише битни, јер је очигледно да је неко податке пошто пото настојао да угура у неке своје раније тезе о разним слојевима влашке колонизације Херцеговине ( тезе о арбнанашким катунима и сл.). Одмах на почетку, Зубце ( не на се због чега јер никакав доказ не  наводи) сврстава у арбанашки катун, да би само пар редова касније написао да се влашка и арбанашка имена код Зубаца не срећу. Ту чињеницу спомињу и неки други аутори.

По истовјетности имена села Зубци код бара и Зубаца Храбак аутоматски изводи закључак да су Зубци доселили из барских Зубаца (који су по њему Арбанаси). Доказа сем истовјетности ова два назива нема.

Друга Храбакова изричита тврдња, Зубци су још у 17. вијеку били католици. Помислим, откуд сад то, нико од аутора који сус е бавили Зубцима то не наводе. Чак постоје веома старе православне цркве и црквишта. Народ који је послије 1692. године из Зубаца директно насељен у Херцег Новом био је сав православан, а Храбак наводи да је у првој половини 17. вијека био католички.

Погледам шта је извор Храбаков за такву тврдњу и видим да наводи дијелове из https://www.scribd.com/document/82557405/Marko-Jacov-Spisi-Kongregacije-Za-Propagandu-Vere-u-Rimu-o-Srbima-1622-1644-Knjiga-I

Погледам у списе и видим да се подаци о католицима за које Храбак мисли да се односе на католичке Зубце, односе у ствари на село Зупци код Бара и да никакве везе са херцеговачким Зубцима немају. Чак се наводе и околна мјеста око барских Зубаца, па не знам како је Храбак као историчар могао да учини овакав превид.

Такође видио сам и нека друга потпуно погрешна читања података, упоређујући Куртовићеве оригиналне изворе и Храбакова тумачења. Не знам да ли је те грешке радио свјесно, јер просто не могу да повјерујем да један историчар може направити такве пропусте.

У сваком случају, Храбака уопште не сматрам поузданим аутором. Једино што се евентуално може искористити из његових радова јесу неки архивски подаци. Проблем је што ни њих није наводио интегрално.

[симо]

Први попис Зубаца под турском влашћу је из 1477. године. Већ сам раније помињао да у случају Зубаца катунска (џеамтска) организација није била посебно развијана и да су сви Зубци пописани у једном џемату који је сам и чинио туску нахију влаха Зубаца. Поред новог термина "власи" појављују се на челу џемата и неки појединци за које не можемо наћи потврде у ранијим изворима, тј. у изворима прије успоставе турске власти. Прије свега се то односи на Бојака, сина Ђурђевог и Радосава Ђурђевог (који се помиње и 1465. године). Кључно питање је да ли су Ђурађ и његови синови аутохтони Зубци или су од Турака постављене влашке поглавице, који су добили на управу ранију жупу коај је уклопљена у влашки систем. Исто се односи и на Никшу и синове који се спомињу заједно са њима.

Џемат Зубаца је пописан са 108 домова и 17 неожењених чланова.Зимовали су  у самом мјесту Врсиње, а љетовали у Ситници (данас гранични прелаз између Реп. Српске и Црне Горе, на путу Требиње-Херцег Нови).

Пренијећу интегрално попис

[симо]

Да су синови Зубаца које налазимо у дубровачким изворима прве половине 15. вијека исти они "власи" Зубци пописани 1477. године показује упоредна анализа дубровачких извора и пописа 1477. године. За више од трећине појединаца из пописа 1477. године може се лоцирати потенцијални отац из извора прве половине 15. вијека. Код неких случајева постоје и двије или три могућности. У доњем списку дати су болдовано потенцијални очеви са годинама помена и потенцијални синови из пописа 1477. године.

Томаш Добрашиновић 1439
Томаш Миомановић 1432
Санко, син Томаша
Иван, син Томаша
Дупјаш, син Томаша
Радивој, син Томаша
Андрија син Томаша

Радосав Разић 1445
Ковиљ, син Радосала
Петко, син Радосала
Радаш, син Радосава
Чоле, син Радосава
Момчил, син Радосала
Владисав,син Радосава
Прибисав, син Радосала
Обрад, син Радосава

Радивој Богосалић 1427 1429
Новак, син Радивоја
Ивко,син Радивоја

Вукац Богосалић 1429
Милша, син Вукице
Павко, син Вукице

Добрашин Богојевић 1423
Томаш, син Добрашина

Вукосав Добрашиновић 1426 1433 1445
Вукић, син Вукосала
Дабижив, син Вукосава
Влатко,син Вукосала

Новак Перовић 1421
Новак Радетинић 1425
Радич, син Новака

Брајан Дабижиновић 1442 1443
Бранило, син Браје
Радивој, син Брајка

Радич Добровојевић  1419 1420 1421 1422 1425 1426 1432
Радич Дапковић 1433
Вукосав, син Радича
Јанко,син Радича

Дабижив Добровојевић 1425 1427 1428 1429
Дабижив Миљевић 1432
Бранисав, син Дабижива

Богиша Милошевић 1425 1442
Богиша Прибаковић 1421
Богиша Максић 1431
Богута, син Богише
Које, син Богише

Ненад Мазић 1426
Дабижив, син Ненаде
Вукач, син Ненаде

Вечерин Мазић 1426
Вечерин Милошевић 1442
Радич, син Вучерина

Богдан Мазић 1439
Богдан Милошевић 1425
Ценић?,син Богдана

Шишман Стјепановић 1432 1445
Бранисав, син Шишмана

Радоња Радовчић 1433
Вукић,син Радоње

Алекса Дабижиновић 1439
Пава,син Алексија

Вукић Покрајчић 1432 1439
Иваниш,син Вукића

[симо]

На овај начин видимо да је прилично доказан континуитет становништва на простору Зубаца из предтурског и турског периода.

[spaja1978]

Шегрти из Аранђелова код Ластве славе Никољдан и они су од Барзута. Од њих је Владо Шегрт, народни херој. Ове што славе Ђурђевдан не знам.

Зубачки род Шегрти из Коњског спада у бројчано мање зубачке родове,загонетан и по поријеклу имена и по родовским корјенима.Занимљиво је да О.Козић 1903 године није ниједном ријечи поменуо овај зубачки род,иако је он на Зубцима познат од почетка 19 вијека.У породичном предању се казује да је предак зубачких Шегрта дошао почетком 19 вијека из Цуца ,из Црне Горе,населио се на агинској земљи у Коњско,бавио се израдом посуђа од дрвета и по томе добио презиме Шегрт.Предак зубачких Шегрта звао се Пејо,али није познато из ког братства је био из Цуца и како се презивао.Шегрти на Зубцима славе Ђурђевдан

[симо]

У Зупцима су присутни и припадници братства Томановића из Цуца. Ради се о породицама Миховић(Мијовић) у Коњском и Ресковићима у Орашју. Ове породице су доселиле некако у исто вријеме кад и Вукаловићи и Спаићи, крајем 17. вијека. Славе Никољдан и малу Госпојину.

У Цуцама овом роду припадају: Рогановићи, Марковићи, Биговићи, Стевовићи и Ћосовићи нешто даљи Томановићи

У Цуцама ове породице причају да су поријеклом од Љака из Куча,а Томановићи од брата му Средана, али мало вјероватно. Тестирао се Црногорац из Гослића, Никшић, који је од Рогановића и припада хаплогрупи E-V13>Z19851 којег смо звали родом Орловића.

Из овог братства је познати Никац од Ровина.

Сад можемо дефинитивно рећи да је братство Томановић/Рогановић из Цуца E-V13>Z19851 и да је сродно Бјелицама, иако предања не говоре тако, додуше не говоре ни о вези цуцких Бајковића и Пјешиваца, па су они опет повезани.

Једину везу коју видим између Бјелица и Томановића/Рогановића јесте да се име зубачке породице Ресновић која је огранак Рогановића можда може довести у везу са бјеличким насељем Ресна/Решња.

Ова веза отвара питање да ли E-V13>Z19851  можемо сматрати досељеницима из Чарађа, или се у њиховом случају ради о неком старијем становништву на простору Цуца и Бјелица.

[симо]

Једину везу коју видим између Бјелица и Томановића/Рогановића јесте да се име зубачке породице Ресновић која је огранак Рогановића можда може довести у везу са бјеличким насељем Ресна/Решња.

Не постоји ни ова веза, повео сам се опет за погрешно унесеним Ресновић умјесто Ресковић.