Аутор Тема: Моја колекција  (Прочитано 412903 пута)

Ван мреже Deligrad

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 23
Одг: Моја колекција
« Одговор #1440 послато: Март 11, 2022, 02:36:14 поподне »


Небојша Ђокић, Мирске цркве у околони Сурчина, Натписи и записи 2, Ваљево - Београд 2016, 43 - 85; Nebojša Djokić, Churches near Surchin

https://www.academia.edu/73528738/Небојша_Ђокић_Мирске_цркве_у_околони_Сурчина_Натписи_и_записи_2_Ваљево_Београд_2016_43_85_Nebojša_Djokić_Churches_near_Surchin


Небојша Ђокић, Манастир Раковица, Натписи и записи 2, Ваљево - Београд 2016, 87 - 105; Nebojša Djokić, Rakovica monastery

https://www.academia.edu/73528987/Небојша_Ђокић_Манастир_Раковица_Натписи_и_записи_2_Ваљево_Београд_2016_87_105_Nebojša_Djokić_Rakovica_monastery


Небојша Ђокић, Ктиторски натпис у манастиру Велуће о обнови 1833. године, Натписи и записи 2, Ваљево - Београд 2016, 129 - 134; Nebojsa Đokić, Ktitor’s inscription in Veluce monastery about reconstruction in 1833.

https://www.academia.edu/73529408/Небојша_Ђокић_Ктиторски_натпис_у_манастиру_Велуће_о_обнови_1833_године_Натписи_и_записи_2_Ваљево_Београд_2016_129_134_Nebojsa_Đokić_Ktitor_s_inscription_in_Veluce_monastery_about_reconstruction_in_1833

На мрежи Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Моја колекција
« Одговор #1441 послато: Март 11, 2022, 08:45:43 поподне »
Има неколико добрих чланака из средњевековне историје:

БЕОГРАДСКИ ИСТОРИЈСКИ ГЛАСНИК BELGRADE HISTORICAL REVIEW VOL. V (2014)

https://www.academia.edu/14106664/%D0%91%D0%95%D0%9E%D0%93%D0%A0%D0%90%D0%94%D0%A1%D0%9A%D0%98_%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%9E%D0%A0%D0%98%D0%88%D0%A1%D0%9A%D0%98_%D0%93%D0%9B%D0%90%D0%A1%D0%9D%D0%98%D0%9A_BELGRADE_HISTORICAL_REVIEW_VOL_V_2014_?email_work_card=view-paper
"Наша мука ваља за причешћа"


На мрежи Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Моја колекција
« Одговор #1443 послато: Јун 29, 2022, 01:44:14 поподне »
Занимљив чланак о томе како је настала игра на срећу лото.

„Државна лутрија у Венецији (Lotto) од 1713. до 1715. године: сведочење британских извора“

https://www.academia.edu/27017612/Istorijski_%C4%8Dasopis_Historical_Review_64_2015_?email_work_card=view-paper
стр. 273



Мислио сам да је овa игра измишљена у модерно доба (20. век), међутим она датира са почетка 16. века, а у државној режији од почетка 18. века.
« Последња измена: Јун 29, 2022, 01:46:11 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Deligrad

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 23
Одг: Моја колекција
« Одговор #1444 послато: Јул 19, 2022, 12:57:16 поподне »
Можда неком буде интересантно

Небојша Ђокић, Живојин Андрејић, Мила Радовановић, ЦРКВА И ПАРОХИЈА ЈАРУШИЧКА У ДУХОВНОЈ ИСТОРИЈИ СРПСКОГ НАРОДА, Рача 2022; JARUSHICA CHURCH AND PARISH IN SPIRITUAL HISTORY OF THE SERBIAN PEOPLE; ЯРУСИЧКА ЦЕРКОВЬ И ПРИХОД В ДУХОВНОЙ ИСТОРИИ СЕРБСКОГО НАРОДА

У монографији је дата историја цркве и парохије јарушичке.

https://www.academia.edu/83163033/Небојша_Ђокић_Живојин_Андрејић_Мила_Радовановић_ЦРКВА_И_ПАРОХИЈА_ЈАРУШИЧКА_У_ДУХОВНОЈ_ИСТОРИЈИ_СРПСКОГ_НАРОДА_Рача_2022_JARUSHICA_CHURCH_AND_PARISH_IN_SPIRITUAL_HISTORY_OF_THE_SERBIAN_PEOPLE_ЯРУСИЧКА_ЦЕРКОВЬ_И_ПРИХОД_В_ДУХОВНОЙ_ИСТОРИИ_СЕРБСКОГО_НАРОДА


https://www.researchgate.net/publication/362003018_Nebojsa_Dokic_Zivojin_Andrejic_Mila_Radovanovic_CRKVA_I_PAROHIJA_JARUSICKA_U_DUHOVNOJ_ISTORIJI_SRPSKOG_NARODA_Raca_2022_JARUSHICA_CHURCH_AND_PARISH_IN_SPIRITUAL_HISTORY_OF_THE_SERBIAN_PEOPLE_ARUSICKA_

Ван мреже Deligrad

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 23
Одг: Моја колекција
« Одговор #1445 послато: Јул 19, 2022, 01:00:15 поподне »

Један мање познат манастир у Левчу.

Небојша Ђокић, Манастирак - црква Светог Николаја у Крушевици, Каленић 2/2022, Крагујевац 2022, 36 - 39

У раду је дата сажета историја манастира познатог под именом Манастирак. Манастирак или званично манастир Св. Никола код Велике Крушевице и на 5 км од Рековца. Реч је о средњовековном манастиру обновљеном непосредно након Другог српског устанка.

https://www.academia.edu/77353363/Небојша_Ђокић_Манастирак_црква_Светог_Николаја_у_Крушевици_Каленић_2_2022_Крагујевац_2022_36_39


Ван мреже Deligrad

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 23
Одг: Моја колекција
« Одговор #1446 послато: Август 13, 2022, 03:00:52 поподне »
Небојша Ђокић, Бранко Надовеза, Методије Марковић, Бујановац и околина у духовној историји српског народа, Крушевац 2022; Bujanovac and its surroundings in the spiritual history of the Serbian people; Буяновац и его окрестности в духовной истории сербского народа

https://www.researchgate.net/publication/362668773_Nebojsa_Dokic_Branko_Nadoveza_Metodije_Markovic_Bujanovac_i_okolina_u_duhovnoj_istoriji_srpskog_naroda_Krusevac_2022_Bujanovac_and_its_surroundings_in_the_spiritual_history_of_the_Serbian_people_Buano

Ван мреже teatralnost

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Моја колекција
« Одговор #1447 послато: Август 26, 2022, 09:53:10 пре подне »
Hvala svima što delite, ovaj student je oduševljen!

На мрежи Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Моја колекција
« Одговор #1449 послато: Октобар 06, 2022, 10:00:53 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже mandra

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Моја колекција
« Одговор #1450 послато: Октобар 13, 2022, 11:08:08 поподне »
Molim Vas da li možete ponovo da objavite link pošto su ovi neaktivni.

Unapred zahvalan

Ван мреже mandra

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Моја колекција
« Одговор #1451 послато: Октобар 18, 2022, 01:50:13 поподне »
Molim Vas da li možete ponovo da objavite link pošto susvi linkovi za ove teme neaktivni.

1. Alija Džogović - Onomastika Gore
2. Dušan Dimić - Onomastika Sredske župe
2. Todor Čukalović - Sretečki rodoslov
2. Vojislav Tanasković - Sredačka Župa
4. Danilo Stijović - Onomastika Suve Reke i okolnih sela
9. Alija Džogović - Onomastika Đakovice i susednih sela
10. Alija Džogović - Onomastika Dečana i okolnih sela
11. Danilo Stijović - Onomastika dela severne Metohije
11. Mark Krasniqi - Lugu i Baranit
12. Hasan Mujaj - Antroponimia e Rugovës
12. Mark Krasniqi - Popullsia e Rugovës
12. Mirko Barjaktarović – Rugova
13. Mileta Bukumirić - Iz onomastike južne Metohije
14. Mileta Bukumirić - Onomastika dela Prekoruplja
15. Mileta Bukumirić - Onomastika područja Prekovode
16. Mileta Bukumirić - Onomastika Prekoruplja
17. Milun Stijović - Onomastika devet dečanskih sela
18. Svetozar Stijović - Onomastika istočnog dela Metohijskog Podgora
19. Svetozar Stijović - Onomastika jednog dela porečja Kujavče
20. Svetozar Stijović - Onomastika središnjeg dela Metohijskog Podgora
21. Svetozar Stijović - Onomastika zapadnog dela Metohijskog Podgora
22. Tatomir Vukanović – Drenica


Bojko Bojović - Naselje Đurakovac u Metohiji
Krsta Vitošević - Velika Hoča
Mark Krasnići – Orahovac
Mileta Bukumirić - Život Srba u Goraždevcu
Milovan Radovanović - Varošica Istok u Metohiskom Podgoru
Srećko Nikolić – Brezovica
Svetozar Stijović - O antroponimima Goraždevca
Vidosava Nikolić - Brak kod Srba u Metohiji


Unapred zahvalan


Ван мреже CrmnicaKrnjice

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
Одг: Моја колекција
« Одговор #1452 послато: Новембар 02, 2022, 07:41:39 поподне »
ima li neko ovu knjigu
Историја српске православне цркве. Књ. 3, За време Другог светског рата и после њега
Slijepčević, Đoko

Ван мреже Deligrad

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 23
Одг: Моја колекција
« Одговор #1453 послато: Новембар 05, 2022, 01:15:12 поподне »
Темнић (тематски зборник), Крушевац 2021

https://www.academia.edu/88028846/Темнић_тематски_зборник_Крушевац_2021

Митолошки зборник 45 - КАРАЂОРЂЕ И ЊЕГОВИ САВРЕМЕНИЦИ - Поводом 260 година од рођења Ђорђа Петровића (1762-2022), (ед. Злата Бојовић) Рача 2022; Mythology collection 45, Rača 2022

https://www.academia.edu/90024931/Митолошки_зборник_45_КАРАЂОРЂЕ_И_ЊЕГОВИ_САВРЕМЕНИЦИ_Поводом_260_година_од_рођења_Ђорђа_Петровића_1762_2022_ед_Злата_Бојовић_Рача_2022_Mythology_collection_45_Rača_2022

Небојша ЂОКИЋ, Радован РАДОВАНОВИЋ, БОРБЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ И ЈУЖНОЈ СРБИЈИ 1689-1690 – ОГЛЕД ИЗ СРПСКЕ ВОЈНЕ ИСТОРИЈЕ, Записи 10, Пожаревац 2021, 113 - 129 WAR OPERATIONS IN KOSOVO AND METOHIJA AND SOUTHERN SERBIA 1689 – 1690 - Review of Serbian military history –

https://www.academia.edu/89930834/Небојша_ЂОКИЋ_Радован_РАДОВАНОВИЋ_БОРБЕ_НА_КОСОВУ_И_МЕТОХИЈИ_И_ЈУЖНОЈ_СРБИЈИ_1689_1690_ОГЛЕД_ИЗ_СРПСКЕ_ВОЈНЕ_ИСТОРИЈЕ_Записи_10_Пожаревац_2021_113_129_WAR_OPERATIONS_IN_KOSOVO_AND_METOHIJA_AND_SOUTHERN_SERBIA_1689_1690_Review_of_Serbian_military_history_

Оливера Думић, Небојша Ђокић, ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ МАНАСТИРА НАУПАРЕ ДО ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА, Темнић (тематски зборник), Крушевац 2021, 321 - 330

https://www.academia.edu/89954285/Оливера_Думић_Небојша_Ђокић_ПРИЛОГ_ИСТОРИЈИ_МАНАСТИРА_НАУПАРЕ_ДО_ДРУГОГ_СВЕТСКОГ_РАТА_Темнић_тематски_зборник_Крушевац_2021_321_330

Небојша Ђокић, Методије Марковић, НЕКОЛИКО КРАЋИХ ПРИЛОГА ИЗ ИСТОРИЈЕ ВРАЊА, Темнић (тематски зборник), Крушевац 2021, 179 - 186; A FEW SHORT ARTICLES FROM THE HISTORY OF VRANJE

https://www.academia.edu/89954876/Небојша_Ђокић_Методије_Марковић_НЕКОЛИКО_КРАЋИХ_ПРИЛОГА_ИЗ_ИСТОРИЈЕ_ВРАЊА_Темнић_тематски_зборник_Крушевац_2021_179_186_A_FEW_SHORT_ARTICLES_FROM_THE_HISTORY_OF_VRANJE

Небојша Ђокић, Наташа Ђорић, МАНАСТИРИ ЛЕВЧА ЛЕК ЗА ДУШУ И ТЕЛО, Темнић (тематски зборник), Крушевац 2021, 11 - 44; THE MONASTERIES IN LEVАČ ARE A MEDICINE FOR THE SOUL AND THE BODY

https://www.academia.edu/89955521/Небојша_Ђокић_Наташа_Ђорић_МАНАСТИРИ_ЛЕВЧА_ЛЕК_ЗА_ДУШУ_И_ТЕЛО_Темнић_тематски_зборник_Крушевац_2021_11_44_THE_MONASTERIES_IN_LEVАČ_ARE_A_MEDICINE_FOR_THE_SOUL_AND_THE_BODY

Небојша Ђокић, Бранко Надовеза, Прилог изучавању историје знаменитих породица сверозападне Србије крајем XVIII и почетком XIX века, Митолошки зборник 45, Београд Рача 2022, 155 - 180

https://www.academia.edu/90024103/Небојша_Ђокић_Бранко_Надовеза_Прилог_изучавању_историје_знаменитих_породица_сверозападне_Србије_крајем_XVIII_и_почетком_XIX_века_Митолошки_зборник_45_Београд_Рача_2022_155_180

Небојша Ђокић, Славољуб Бојић, Оливера Думић, Прилог познавању знаменитих личности с краја XVIII и почетком XIX века из крушевачког краjа и Темнића, Митолошки зборник 45, Београд Рача 2022, 247 - 282

https://www.academia.edu/90024654/Небојша_Ђокић_Славољуб_Бојић_Оливера_Думић_Прилог_познавању_знаменитих_личности_с_краја_XVIII_и_почетком_XIX_века_из_крушевачког_краjа_и_Темнића_Митолошки_зборник_45_Београд_Рача_2022_247_282

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Моја колекција
« Одговор #1454 послато: Новембар 24, 2022, 04:21:18 пре подне »
Распродаја е-књига, погледајте у списку да ли има нешто што вас занима.
https://www.globalgreyebooks.com/entire-collection.html

Ван мреже Deligrad

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 23
Одг: Моја колекција
« Одговор #1455 послато: Јануар 14, 2023, 12:36:45 поподне »
Небојша Ђокић, Кожетинска црква до Првог светског рата, Расински анали 19, Крушевац 2022, 19 – 30; Nebojša Đokić, Kožetin church until the First World War; Небойша Джокич, Кожетинская церковь до Первой мировой войны

https://www.researchgate.net/publication/367092618_Nebojsa_Dokic_Kozetinska_crkva_do_Prvog_svetskog_rata_Rasinski_anali_19_Krusevac_2022_19_-_30_Nebojsa_Dokic_Kozetin_church_until_the_First_World_War_Nebojsa_Dzokic_Kozetinskaa_cerkov_do_Pervoj_mirovoj


Небојша Ђокић, Авион 212, Расински анали 19, Крушевац 2022, 75 – 80; Nebojša Đokić, Aircraft 212; Небойша Джокич, Самолет 212

https://www.researchgate.net/publication/367092558_Nebojsa_Dokic_Avion_212_Rasinski_anali_19_Krusevac_2022_75_-_80_Nebojsa_Dokic_Aircraft_212_Nebojsa_Dzokic_Samolet_212


Марија М. Савић, Небојша Д. Ђокић Утицај страха од спољног и унутрашњег непријатеља на дислокацију римских војних једница на тлу Дарданије, у: СТРАХ У НАУЧНОМ И УМЕТНИЧКОМ СТВАРАЛАШТВУ (тематски зборник), Лепосавић 2022, 595 - 624; Marija M. Savić, Nebojša D. Đokić, The influence of fear of external and internal enemies on the deployment of Roman military units in Dardania

https://www.researchgate.net/publication/367077791_Marija_M_Savic_Nebojsa_D_Dokic_Uticaj_straha_od_spolnog_i_unutrasneg_neprijatela_na_dislokaciju_rimskih_vojnih_jednica_na_tlu_Dardanije_u_STRAH_U_NAUCNOM_I_UMETNICKOM_STVARALASTVU_tematski_zbornik_Lep


И. Крстић Мистриџеловић, Р. Радовановић, Н. Кнежевић Лукић, М. Матијашевић, Д. Милорадовић, Ј. Живковић, Н. Ђокић, С. Цветковић, Казнено – поправни заводи у Србији – пример Казнено – поправног завода Пожаревац, Пожаревац 2022

https://www.researchgate.net/publication/366739380_I_Krstic_Mistridelovic_R_Radovanovic_N_Knezevic_Lukic_M_Matijasevic_D_Miloradovic_J_Zivkovic_N_Dokic_S_Cvetkovic_Kazneno_-_popravni_zavodi_u_Srbiji_-_primer_Kazneno_-_popravnog_zavoda_Pozarevac_Pozare


Хроничар и песник Топлица Симић, (тематски зборник ур. Голуб Јашовић), Крушевац - Својново 2022

https://www.researchgate.net/publication/366578529_Hronicar_i_pesnik_Toplica_Simic_tematski_zbornik_ur_Golub_Jasovic_Krusevac_-_Svojnovo_2022

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Моја колекција
« Одговор #1456 послато: Јануар 15, 2023, 11:50:44 пре подне »
  Да ли постоји књига, научни рад, докуменат, фотографије  и др. о Здруженом турско- аустроугарском батаљону  и ратним дејствима у Првом Свјетском рату.  У Бијељини су имали један инцидент - свађу и тучу "између три-четири официра и неколико војника". Турски војници- добровољци су кажњени и затворени у бијељинску тамницу, али су након извјесног времена  пуштени. Како доћи до спискова  војника и др.података  у аустријском архиву, Архиву Мађарске (последње боравиште  Пешти 1917. године)...
 Турски батаљон је распуштен  у Турској. Турски батаљон је формиран од добровољаца (ђурумлија) у Пљевљима. Командант је био Пљевљак Авдага Селмановић. У свом саставу је имао 42 припадника из Старе Рашке ( Санџака). Наведено   је неопходно у циљу сређивања једног  рада који се односи на   Рашко- полимску регију - тзв. Црногорски Санџак. 

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Моја колекција
« Одговор #1457 послато: Јануар 22, 2023, 10:59:27 пре подне »
Hale, Christopher ”Hitler's Foreign Executioners: Europe's Dirty Secret”




линк за пдф: https://workupload.com/file/XUbpT83Bkwj?fbclid=IwAR0C1TeZo3TmWSe_iAa96Zf50HUcgksl3Uu7jNYqE0zHxr0v7v8Rs_A0hjU

На мрежи Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Моја колекција
« Одговор #1458 послато: Јануар 26, 2023, 05:23:14 поподне »
„Београдски историјски гласник“ из 2012. године, са неколико одличних чланака:

https://www.academia.edu/14107240/%D0%91%D0%95%D0%9E%D0%93%D0%A0%D0%90%D0%94%D0%A1%D0%9A%D0%98_%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%9E%D0%A0%D0%98%D0%88%D0%A1%D0%9A%D0%98_%D0%93%D0%9B%D0%90%D0%A1%D0%9D%D0%98%D0%9A_BELGRADE_HISTORICAL_REVIEW_Vol_III_2012_?email_work_card=view-paper

„Почеци дома Гренвил“, Марко Драшковић, стр. 73

„Дубраве у средњовековној Србији“, Синиша Мишић, стр. 95

„Ковачки занат на тлу средњовековне Србије“, Александра Фостиков, стр. 105
(нарочито је занимљив део о топонимији која долази од ковачког заната)

„Богослужење у средњовековном граду“, Драгиша Бојовић, стр. 127
(можемо видети да је Свети Ђорђе био можда и најпоштованији светитељ у време Немањића)

„Times о устанку у Македонији“, Александар Растовић, стр. 223
(у овом раду налазимо два јако значајна места: прво, симпатије које је енглеска јавност имала за македонске устанике, али то зато што су их доследно сматрали Бугарима; за устанке Срба против османске власти по правилу нису имали наклоност; друго, из извештаја једног енглеског новинара са терена, из саме Македоније, види се да тамошње становништво за беду у којој се налази окривљује управо британску власт која даје подршку трулом Османском царству)
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Моја колекција
« Одговор #1459 послато: Јануар 26, 2023, 05:24:44 поподне »
Чланак о енглеској племићкој кући Гренвил, норманског порекла, занимљив је и из етимолошких разлога, где можемо видети преобличавање неких имена и презимена, након утапања Нормана у британску популацију.

Презиме Гренвил (Grenville) долази по родоначелнику Ришару (Richard) или Рикарду (Ricardus), касније поенглешчено у Ричард, који је био гроф од места Гренвила у Француској (de Grainvilla), а сам назив топонима Grainvilla дословно значи „житно насеље“ (упоредити с нашим насељима Житиште, Житорађа, и сл). Наследници титулу већ носе као презиме - Grainville, па Grenville.

Друго презиме занимљиве генезе је Фицхејмон (Fitzhamon). Долази од личног имена Емон (француски изговор) - у облицима Haimond, Haimon, Haimo, Aymon, од старогерманског имена Haimon / Аimon, са значењем „отачбина“ (fatherland). Haimond-ов син је FitzHaimond (германски Фицхајмонд, француски Фитсемон) са предлогом fitz од латинског fils - син („син од“, као што је у ирском и шкотском Mc / Mac, код словенских народа са наставком -ић, -ов, -ев, -ин) што се касније устаљује као презиме, у коначном поенглешчено као Fitzhamon.
"Наша мука ваља за причешћа"