Аутор Тема: Косаче  (Прочитано 34014 пута)

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Косаче
« Одговор #60 послато: Август 28, 2018, 10:32:51 пре подне »
Да, збиља необична сторија, Amicus-e :)

Занимљиво је, да пољско презиме  - Kosacz и није тако ретко, и значи конь с большой /бујном гривой , које би могло право значечење презимена Косача.

На предходној страници приказах слику печата грба Драгишића-Косача са силуеттом дугогриве "животињице"- гриффона, лава или пак коња?

   
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Косаче
« Одговор #61 послато: Август 28, 2018, 09:01:47 поподне »
Кратак чланак о бици код Билеће:

https://srpskosrednjovekovlje.blogspot.com/2018/08/1388.html
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Косаче
« Одговор #62 послато: Август 28, 2018, 09:37:15 поподне »
Да, углавном се сви подаци о овом боју своде на Орбина и дубровачког Анонима. Изгледа да ни нема неких других извора о овом догађају.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Косаче
« Одговор #63 послато: Август 28, 2018, 10:32:44 поподне »
Овдје се оспорава гроб Влатка Вуковића у Бољунима?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Косаче
« Одговор #64 послато: Август 28, 2018, 11:03:24 поподне »
Овдје се оспорава гроб Влатка Вуковића у Бољунима?

Наравно. То је неки други Влатко Вуковић. И на Википедији измишљају како на мрамору пише „Асе лежи добри чоек Влатко Вуковић. Војвода Влатко је први побиједио Турке код Билеће 27. августа 1388.”, што је измишљотина. На споменику стоји „Асе лежи добри јунак и чоек Влатко Вуковић. Пише Семорад”.

Мени је некако цела та прича око Битке код Билеће сумњива...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Косаче
« Одговор #65 послато: Август 29, 2018, 11:23:17 пре подне »
Мени је некако цела та прича око Битке код Билеће сумњива...

Мени је једино сумњиво да ли су Турци извели напад са неким својим ратним циљем, или је Шахин-паша био само командант комбиноване турско-зетске војске, која је, у ствари, извела акцију на захтев турског савезника Ђурђа Балшића.

Ево пар навода Симе Ћирковића („Историја средњевековне босанске државе“) о овом догађају:

„Убрзо се показало да удаљеност Турака није обезбеђивала Босну од њиховог пустошења. Турски пљачкашки одреди су доспели на босанско земљиште пре него што би иначе дошло на ред због непријатељства између краља Твртка и Ђурђа Страцимировића Балшића. О првој провали која је у октобру 1386. изазвала страх у Дубровнику не знамо, додуше, ближе подробности; вероватно је и она, као и провала 1388. уследила на иницијативу Ђурђа Страцимировића.

...

Већ почетком августа 1388. осећала се опасност од Турака. Дубровчани су упутили посланика Бурђу Страцимировићу „због Турака“ и истовремено давали дозволе Твртковим људима из суседства да се склањају у Дубровник или Стон. Већ 20. августа негде у близини био је турски заповедник Шахин, па је и њему упућен посланик. Себе су Дубровчани обезбеђивали преговарајући с послаником Ђурђа Балшића. Били су захвални посланику због његове мисије „преговарања о Турцима за добро и корист нашу“. Босанци којима је турски ударац био намењен нису задржали турску војску све до Билеће. Тек ту је дошло до судара између војводе Влатка Вуковића, по једној много доцнијој вести, 27. августа 1388. Изгледа, међутим, да се битка у којој су Турци били поражени одиграла који дан раније, јер је у Дубровнику 26. августа одлучено да се краљу Жигмунду пише „новост“ о Турцима и решено да се ослобоце ухваћени „Албанци“ (Зећани и Арбанаси), који су се налазили, свакако, уз турску војску. После тога се Турци више не спомињу скоро пуних годину дана.“
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Косаче
« Одговор #66 послато: Август 29, 2018, 11:28:44 пре подне »
Јиречек / Радонић "Историја Срба":

"У августу 1388 изби нова паника. Људи су поново у масама бежали у Стон, чију дубровачку посаду Твртко појача са хиљаду својих људи. Дубровчани упутише Баранина Зора Богшића турском заповеднику Шахину који је, пре тога, руководио војним походима у Епиру (ad Saym caputTurchorum). Други изасланици похиташе Ђури Страцимировићу, краљу Твртку и краљу Сигисмунду.

После неколико дана босански војсковођа Влатко Вуковић, стриц, потоњега чувенога Сандаља, потукао је до ноге Шахина код Билећа, северно од Требиња. Нешри прича да је трибутарни али издајнички кнез Скадра (дакле Ђура Страцимировић) навео Турке да крену против Босанаца. Тада је, вели он, Шахина изненада напала у кршевитој долини велика војска хришћанских оклопника. Челебије (турски принчеви) тражили су упорно да се заметке бој који се изметну у страховит пораз, тако да се Шахин спасао само са неколико људи."
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Косаче
« Одговор #67 послато: Август 29, 2018, 11:39:26 пре подне »
А иначе, видим по литератури да се поставља и питање да ли је ШАхин који је потучен код Билеће иста личност као онај чувени Шахин који је изненадио војску Мрњавчевића на Марици 17 година раније.

На неколико места сам нашао да је Шахин-паша ("марички") умро између 1382. и 1385. године.

Историчар Радмило Пекић ("Жупа Дабар у средњем вијеку") износи тезу османисте Хазима Шабановића да се у Билећкој бици радило о војсковођи Шахину који је пет година касније постао заповедник Скадра.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Косаче
« Одговор #68 послато: Август 29, 2018, 11:43:13 пре подне »
А иначе, видим по литератури да се поставља и питање да ли је ШАхин који је потучен код Билеће иста личност као онај чувени Шахин који је изненадио војску Мрњавчевића на Марици 17 година раније.

Ово је и мени сумњиво било.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Косаче
« Одговор #69 послато: Октобар 22, 2018, 03:58:09 поподне »
Случајно налетех на податак по којем су средњевековни Јакшићи сродници Косача. Можда су неки форумаши знали за тај податак од раније, али ја, ево, нисам:

„ЈАКШИЋ (Yacsich) су потомци војводе Јакше Брежичића који се помиње у дубровачким историјским изворима 1441. године. Јакшићи су из Војводства светог Саве или из Херцегове земље и боравили су на више мјеста у Старој Херцеговини. Јиречек наводи како су се Јакшићи "женидбеним везама сродили" с Херцеговићима, Бранковићима и "литавским великашима и московским кнежевима“. Извори знају за војводу Стефана Јакшића као сродника потомака херцега Стефана Вукчића Косаче (СКА, Споменик XI, Београд 1892, 19)“.

(из „Српске породице Војводства Светог Саве“, Новак Мандић Студо)

Додуше, аутор не каже да су Јакшићи и Косаче сродници по мушкој линији, тј. да су истог порекла.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Косаче
« Одговор #70 послато: Октобар 22, 2018, 04:01:51 поподне »
Војвода Јакша је познат из два извора. Најпре се помиње као посланик деспота Ђурђа Бранковића у Дубровнику 1452. године, а затим и као заповедник коњичког одреда од 1500 ратника у операцији турског освајања Цариграда 1453. године.

Константин Михаиловић („Јаничарове успомене"), и сам је био учесник пада Цариграда и наводи је у својим белешкама.

„У XXVI глави свога дела прича Константин Михаиловић како је султан Мехмед Освајач затражио од деспота Ђурћа Бранковића да му према једном ранијем уговору пошаље као помоћ 1500 коњаника. Ова му је војска била потребна јер хоће да нападне Караманију. Тако каже Константин изриком. Деспот овај одред припрема и шаље под командом војводе Јакше Брежичића, родоначелника оних славних Јакшића који ће касније прећи у Угарску, о којима певају наше народне песме и о чијој даљој судбини знамо подоста...
Кад је овај одред стигао у Турску, саопштено му је да ће бити послат на Цариград. Људи су се веома изненадили и узбудили. Али се није имало куд: морали су слушати нарећења (запрећено им је да ће, уколико одбију наређења, бити „уништени“, нап. Н.)...
По начину описивања борбе јасно је да је и наш Константин био у овом српском одреду. То се јасно види из стилизације реченица. У једноме рукопису чак и пише: „мећу овима (тј. војницима) и ја сам био". (из „Константин Михаиловић из Островице - Јаничарове успомене или турска хроника“, Ђорђе Живановић)

Војвода Јакша је у документима називан различито, као Брежичић или Брешчић. По свој прилици је ово друго сажета верзија прилагођена изговору, а да је „презиме“ Брежичић понео по топониму Брежица, који је могао бити његов посед. Верзија Брежичић проистиче и из једног од два најстарија записа „Јаничарових успомена“ (чешком и пољском) где је Јакша записан на пољском као Jaksе z Brzeziczyc, који указује да се ради о одредници према месту (Брежице). О томе је писала Гopдана Joвановић („Старосрпска антропонимија у „Јаничаровим успоменама" или „Турској хроници" Константина Михајловића из Островице, на основу најстаријег пољског и чешког рукописа из XVI века“).

Што се тиче самог топонима по којем је Јакша прозван Брежичић, то би могло бити насеље Брежица пописано у Дефтеру за Смедеревски санџак из 1523. године, које „припада Ужицу“, а данас је непознато где се налазило. У истом дефтеру помиње се и Брежац „у Моравицама“, а није баш најјасније да ли се ради о истом или два различита места. Говорећи о Херцеговини, као могућем завичају Јакшића, нађох један локалитет (вероватно заселак) под називом Брежица у Коњском у Зубцима.

Иначе, мушка лоза Јакшића се угасила већ током пете деценије 16. века. А женско потомство је већином поудавано за европску властелу. Унуке Јакшине по сину Стефану, Ана и Јелена, су најзанимивије у том погледу. Јелена је била удата за двојицу србских деспота, најпре за Јована Бранковића (Свети деспот Јован), а након његове смрти и за Иваниша Бериславића. Ана је удата за руског кнеза Василија Љвовича Глинског. Њихова ћерка Јелена удата је за великог кнеза московског Василија III, а њихов син је цар Иван Грозни (подаци су из „Властеле Илирског грбовника“, Срђана Рудића). Тако је војвода Јакша чукундед Ивана Грозног.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B%D0%B8
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Косаче
« Одговор #71 послато: Октобар 22, 2018, 04:22:22 поподне »
Анте Фигурић у "Требиње некад и данас" пише да су грофови Пејачевићи, потомци Влатка сина Херцега Шћепана, који се удомио у Посавини.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Косаче
« Одговор #72 послато: Новембар 12, 2018, 12:34:49 поподне »
Ниiе ми познато, да се неко од историчара подробниiе значењем презимена - Косача бавио. Сматрам, да презиме ниiе изведено из занимања - косца/жетелца већма од аварског племићког сталежа - косеза  (авар. quazaq — козак). С обзиром, да средњевековне генеалогиiе за Косаче веле да старином из Бугарске (ex olim Bulgariae) беху. Занимљиво, да новобугарски наводи и лично име Храна протобугарским наслеђем сматраху.

Наиђох данас баш на ову тврдњу, па рекох да је поделим овде. :)



Извор: Ацовић, Д. (2008). Хералдика и Срби. Београд : Завод за уџбенике

Попис је настао вероватно почетком 19. века, а садржи око 240 родова. Чини ми се да је Ненад Векарић већину тих родова, ако не и све, објавио у првом тому своје књиге Властела града Дубровника (2011).



Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Косаче
« Одговор #73 послато: Новембар 12, 2018, 01:48:39 поподне »
Како би ово превели?
Dabrana,Dabro,Chatharens, olim ex Samandria (c.1117, d.1391)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Косаче
« Одговор #74 послато: Новембар 12, 2018, 02:00:02 поподне »
Како би ово превели?
Dabrana,Dabro,Chatharens, olim ex Samandria (c.1117, d.1391)

Требало би да значи ... Которани, пореклом из Смедерева.

Иначе, ево како се помињу у другим изворима, које доноси Векарић:




Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Косаче
« Одговор #75 послато: Новембар 12, 2018, 02:05:50 поподне »
Хвала Амикусе

симо

  • Гост
Одг: Косаче
« Одговор #76 послато: Новембар 12, 2018, 03:26:59 поподне »
Наиђох данас баш на ову тврдњу, па рекох да је поделим овде. :)



Извор: Ацовић, Д. (2008). Хералдика и Срби. Београд : Завод за уџбенике

Попис је настао вероватно почетком 19. века, а садржи око 240 родова. Чини ми се да је Ненад Векарић већину тих родова, ако не и све, објавио у првом тому своје књиге Властела града Дубровника (2011).

Занимљив списак. Видим Котроманиће наводе као Нијемце, а Косаче би, по списку, требале бити из Бугарске (???)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Косаче
« Одговор #77 послато: Новембар 12, 2018, 04:30:02 поподне »
Занимљив списак. Видим Котроманиће наводе као Нијемце, а Косаче би, по списку, требале бити из Бугарске (???)

Да, тако каже извор који користе Рањина (пре 1582) и Цријевић/Растић (пре 1757):



Први, у коме нема Косача, Анонимов је препис (пре 1550).

Занимљив је и овај Рањинин додатак: ex linea Imperatoris, мисли ли се на бугарске цареве?
« Последња измена: Новембар 12, 2018, 04:33:31 поподне Amicus »



Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Косаче
« Одговор #78 послато: Новембар 12, 2018, 05:07:08 поподне »
Наиђох данас баш на ову тврдњу, па рекох да је поделим овде. :)



Извор: Ацовић, Д. (2008). Хералдика и Срби. Београд : Завод за уџбенике

Попис је настао вероватно почетком 19. века, а садржи око 240 родова. Чини ми се да је Ненад Векарић већину тих родова, ако не и све, објавио у првом тому своје књиге Властела града Дубровника (2011).

Хвала Amicus-e на веома вредном списку који буди знатижељу!

посебно су ми занимљива следећа презимена;

- Barabba - (грађани Дубровника од 840 године), презиме би се могло извести из Новозаветног имена - Barabbas, али и од
   Бараба Татарима (с обзиром због одреднице ex- Bulgaria),

- Calice, Caliza; у преводу - крчаг/ Korczak/Carafa,  ово презиме су можда носили потомци Zoard-a (884. год) (једног од главних
   Арпадових заповедника који једну Рашанку за жену узе, и целу Рашку до Драча заузе  sub potestate sua hahuerunt totem terram a
   civitate Durasu usque ad terram Rachy et Zuardu in eadem terra duxit sibi uxorem, et populus ille. Или можда Calice, Caliza од (мени
   драгих) Кализа потиче.
   Иначе пољско/напуљски племићки родови Korczak и Carafa потичу од Зуарда и имају сличне грбове са три беле пруге, које
   представљају- Дунав, Саву и Тису, а у челенци - крчаг.

- Dabrana, можда которска Доброта (1260 као Dabrathum) ,доби име по овим Смедеревцима

- Bubagna, можда г. Ранко има нека нова сазнања
« Последња измена: Новембар 12, 2018, 05:09:48 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Косаче
« Одговор #79 послато: Новембар 12, 2018, 05:14:41 поподне »
Ово "од Смедерева" вероватно значи да су пореклом негде из тадашње Деспотовине Србије, не баш из Смедерева града.