Аутор Тема: Матаруге у касном средњем веку  (Прочитано 8571 пута)

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4195
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Матаруге у касном средњем веку
« послато: Фебруар 12, 2016, 11:22:43 поподне »
У Дигиталну библиотеку портала Порекло уврштена је студија др Ђурђице Петровић - Матаруге у касном средњем веку.
http://www.poreklo.rs/2016/02/12/novo-u-digitalnoj-biblioteci-studija-o-matarugama/

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Матаруге у касном средњем веку
« Одговор #1 послато: Фебруар 13, 2016, 08:35:06 поподне »
У Дигиталну библиотеку портала Порекло уврштена је студија др Ђурђице Петровић - Матаруге у касном средњем веку.
http://www.poreklo.rs/2016/02/12/novo-u-digitalnoj-biblioteci-studija-o-matarugama/

Велико ХВАЛА поштованом админу на дигитализациiи ове вредне студиiе др. Ђурђице Петровић!

Веома iе интригантно поимање потомака Драгоша Кастриоте у Бањанима XV. века!



СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Матаруге у касном средњем веку
« Одговор #2 послато: Фебруар 15, 2016, 04:43:31 поподне »
Није баш везано за Матаруге, али је из овог рада:

Занимљиво је да Ђурђица Петровић као родоначелника племена Дробњака налази човека истог имена, а то је онај Дробњак кога смо помињали на неким темама, ђед Храна, Богоја и Дабижива, који су ктитори цркве у Ваганешу на Косову.
Ауторка, додуше, 1977. године није знала оно што ми данас знамо, да сви до сада тестирани припадници новљанских братстава носе хаплогрупу И1-П109. Али је, свакако, знала за предање о досељењу из Босне, које су много раније забележили Томић и Лубурић.

С једне стране, опет ми се мота по глави верзија по којој Дробњаци и Новљани нису исти слој становништва, већ су прави („стари“) Дробњаци „влашко“ племе дошло у Комарницу са југоистока, а ови други су у позном средњем веку уљегли у већ постојеће племе и временом се намножили, преузели вођство у племену, а с њим и племенско име и предање (колико је само таквих случајева код ЦГ, брдских и херцеговачких племена!).

С друге стране, зашто не би правац новљанског досељења био и са Косова? Можда је Ваганеш био Дробњаков посед. За његовог унука Дабижива каже се да је био ситан властелин. Можда је његов ђед Дробњак добио Ваганеш у пронију, нпр. од краља Милутина или Стефана Дечанског за неке заслуге. А сам праотац Дробњак је могао бити из Босне, из Албаније, Македоније, то у та времена није имало великог значаја.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Матаруге у касном средњем веку
« Одговор #3 послато: Фебруар 15, 2016, 06:45:57 поподне »
Није баш везано за Матаруге, али је из овог рада:

Занимљиво је да Ђурђица Петровић као родоначелника племена Дробњака налази човека истог имена, а то је онај Дробњак кога смо помињали на неким темама, ђед Храна, Богоја и Дабижива, који су ктитори цркве у Ваганешу на Косову.
Ауторка, додуше, 1977. године није знала оно што ми данас знамо, да сви до сада тестирани припадници новљанских братстава носе хаплогрупу И1-П109. Али је, свакако, знала за предање о досељењу из Босне, које су много раније забележили Томић и Лубурић.

С једне стране, опет ми се мота по глави верзија по којој Дробњаци и Новљани нису исти слој становништва, већ су прави („стари“) Дробњаци „влашко“ племе дошло у Комарницу са југоистока, а ови други су у позном средњем веку уљегли у већ постојеће племе и временом се намножили, преузели вођство у племену, а с њим и племенско име и предање (колико је само таквих случајева код ЦГ, брдских и херцеговачких племена!).

С друге стране, зашто не би правац новљанског досељења био и са Косова? Можда је Ваганеш био Дробњаков посед. За његовог унука Дабижива каже се да је био ситан властелин. Можда је његов ђед Дробњак добио Ваганеш у пронију, нпр. од краља Милутина или Стефана Дечанског за неке заслуге. А сам праотац Дробњак је могао бити из Босне, из Албаније, Македоније, то у та времена није имало великог значаја.

Мислим да је овај Храна и даље важи као могући отац Вука Хране (-ића) - родоначелника Косача.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Матаруге у касном средњем веку
« Одговор #4 послато: Фебруар 15, 2016, 07:19:51 поподне »
Мислим да је овај Храна и даље важи као могући отац Вука Хране (-ића) - родоначелника Косача.

Временски и по именима би могао да буде. А за све остало, можемо само да претпостављамо.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Матаруге у касном средњем веку
« Одговор #5 послато: Фебруар 16, 2016, 11:23:03 пре подне »
 Дабижив је често име у средњем вијеку.   Код свих  пописа га налазимо.

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Матаруге у касном средњем веку
« Одговор #6 послато: Фебруар 16, 2016, 02:54:44 поподне »
У књизи се наводе корисни подаци. Термин Влах је синоним за средовековне сточаре ма било којем су они народу припадали, то је већ одавно јасно, многим ткз. стручњацима за период средњовековног доба то још увек није јасно. У било којој литератури кад се говори о средњовековним катунима у 90 % случајева, можда и мало претерујем изводи се порекло катунара махом од романског становништва а често се помињу и Шиптари као оснивачи појединих катуна.

На основу досад прочитаних литература о средовековним катунима стече се утисак да су средњовековни сточари само романско становништво и Шиптари и нико више, невероватно. 

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Матаруге у касном средњем веку
« Одговор #7 послато: Фебруар 16, 2016, 03:40:27 поподне »
Ако већ постоји старо презиме по надимку Злојутро, зашто Sloruch не би било Злорук, као и слично Mataruch, Моторук? Нема потребе увек тражити влашко-албански корен.

Ван мреже Radomir

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
Одг: Матаруге у касном средњем веку
« Одговор #8 послато: Фебруар 16, 2016, 04:40:23 поподне »
У књизи се наводе корисни подаци. Термин Влах је синоним за средовековне сточаре ма било којем су они народу припадали, то је већ одавно јасно, многим ткз. стручњацима за период средњовековног доба то још увек није јасно. У било којој литератури кад се говори о средњовековним катунима у 90 % случајева, можда и мало претерујем изводи се порекло катунара махом од романског становништва а често се помињу и Шиптари као оснивачи појединих катуна.

На основу досад прочитаних литература о средовековним катунима стече се утисак да су средњовековни сточари само романско становништво и Шиптари и нико више, невероватно.

Још треба имати у виду да већина има словенска или ти српска имена што и сама ауторка помену, а ретко ко класична Албанска, те да су по правилу увек у служби Србске државе. Нешто сумњам да су се ти Власи и Шиптари тако брзо посрбили, овде испаде кроз једну генерацију од Слоруха до Радослава. Било како било, овакви научни радови су погодно тло за разне квази историчаре и теоретичаре.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Матаруге у касном средњем веку
« Одговор #9 послато: Фебруар 16, 2016, 04:43:31 поподне »
Рамбо, дошао сам до потпуно истог закључка.
Е, сад, то што је врло вероватно у питању словенски корен речи, не доказује нам ништа о народности родоначелника. За то је неопходно да неко од родова који су пореклом од Матаруга уради днк тест.
Ако неко зна неког таквог, па још ако је тај вољан...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Матаруге у касном средњем веку
« Одговор #10 послато: Фебруар 16, 2016, 05:40:55 поподне »
Аксо, слажем се. Наши историчари су склони да сваки етноним или топоним који не могу језички да разјасне, одмах прогласе за влашки или арбанашки. Томе, читајући овај текст може се закључити, није одолела ни Ђурђица Петровић. За њу су чак и Лужани "албанског порекла", а камо ли они чија су имена још теже објашњива...
Оно што је вредно у оваквим радовима су подаци, које, довољно смо за то образовани, можемо даље тумачити на неки исправнији начин.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Матаруге у касном средњем веку
« Одговор #11 послато: Фебруар 16, 2016, 06:53:21 поподне »
Рамбо, дошао сам до потпуно истог закључка.
Е, сад, то што је врло вероватно у питању словенски корен речи, не доказује нам ништа о народности родоначелника. За то је неопходно да неко од родова који су пореклом од Матаруга уради днк тест.
Ако неко зна неког таквог, па још ако је тај вољан...

U Srpskom DNK projektu, u haplogrupi I2a1b Din S pod rednim brojem 38 nalazi se izvesni Gačević sa poreklom iz Mataruga

http://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=I2%20DS

Jedna lasta ne čini proleće, ali neka moja ideja, na osnovu onog što sam dosad video jeste da su stari rodovi najverovatnije slavenskog porekla, bez obzira kako zvuče. To mislim i o Španjima i o Matarugama i o Kričima

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Матаруге у касном средњем веку
« Одговор #12 послато: Фебруар 16, 2016, 07:54:56 поподне »
Да, Гачевићи су братство из села Матаруге код Пљеваља и припадају ширем братству Бијелића. Занимљиво је да њихово предање каже да су у Пљеваљски крај дошли из Гацка у Херцеговини. А познато нам је да је источна Херцеговина стара област Матаруга.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Матаруге у касном средњем веку
« Одговор #13 послато: Фебруар 16, 2016, 11:01:37 поподне »
Требало би проверити. шта на украјинском презиме Кучма, (председник Леонид Кучма 1994-2005) значи, пошто већ по знаном рефлексу др. Петровић на стр. 116 - Кучмана, Кунаља и друга имена влашко-албанским сматра.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Матаруге у касном средњем веку
« Одговор #14 послато: Фебруар 17, 2016, 08:39:11 пре подне »
Версия №1
Фамилия Кучма ведет свое начало от прозвища Кучма. Прозвище Кучма восходит к украинскому глаголу «кучмити» - «лохматить» или к слову «кучма» - «высокая баранья шапка». Поэтому прозвище Кучма мог получить лохматый человек или тот, кто носил баранью шапку.

Не исключено также, что фамилия Кучма представляет собой застывшую форму тюркского имени, которая восходит к корню «коч» - «здоровый, крепкий мужчина».
Версия №2
Да будет вам известно , что редкая фамилия Куча принадлежала богатому украинскому дворянству
С1577г. Илия Иоакович Куча возглавлял митрополию киевскую и галицкую( умер в 1579г. ). Смотреть " Акты Западной Руси"( ІІІ,71,80,83,110). Куча-означаєт багатство.
Версия №3
Кучма - знамените прізвище. Пішли ви всі далеко.
Версия №4
Кучма походит от бедного даже нисчего человека. Относится только к украинскому толкованию слова куча , есть куча или нет кучи. В древнем толковании в слове кучма , окончание "ма"- означает
нету, на пример , современное выражение "чортма".

http://www.ufolog.ru/names/order/%D0%9A%D1%83%D1%87%D0%BC%D0%B0

(ова реч кучма би требало на украјинском да означава неку врсту крзнене капе или шубаре)

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Матаруге у касном средњем веку
« Одговор #15 послато: Фебруар 17, 2016, 08:41:29 пре подне »
Али, не верујем да украјинска "кучма" има неке везе са нашим именима позног средњег века. Корен имена Кучман, мислим, треба тражити у неком другом правцу.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Матаруге у касном средњем веку
« Одговор #16 послато: Фебруар 17, 2016, 12:14:20 поподне »
Не знам колико има везе са Матаругама, али кад већ поменусте катуне и Арбанасе, ево извода из Дечанске повеље везаног за арбанашки катун, који је занимљив јер има и словенских/српских и несловенских имена. Негде и у оквиру исте породице постоје такве разлике у именима, што би могло бити занимљиво у односу на посрбљавање које неко помену:

И даде Краљевство ми катун Арбанаса: Љеш Туз и с децом; Бранислав Ћурко и с браћом и с децом; Свиноглав  ;D и с децом; Ђон Бушат и Ђон и Петар; Бис Дос и Ћин; Грата и Ђеорђиц и Будан; Петар Сума и с браћом; Матагуж с браћом; Лазор и Пријезда; Креч с децом; Ђонома; Дминко и Љеш; Дмитар с браћом; Андричко и с браћом; Петар с браћом; Дминко с децом; Реч и с децом; Љеш и Лазор; Прогон Мира; Петар Куч с браћом; Павал с децом; Дминко с децом; Никола; Павал и с браћом; Михаљ и Дмитар; Голуб и Ђон с браћом; Ђурђ и Шоћ и Тешмир, и Марко Сума, и Мизко и Пелегрин Писерађ и Петар, Гојислав и Богослав.

Извор: Косово у повељама српских владара/приређивач Димитрије Богдановић, Бесједа - Бања Лука/Арс Либри - Београд, 2000., стр. 113.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Матаруге у касном средњем веку
« Одговор #17 послато: Фебруар 17, 2016, 01:46:43 поподне »
Дабижив је често име у средњем вијеку.   Код свих  пописа га налазимо.

Не само да га налазимо код пописа, него и на стећцима. У овом случају ријеч је о локалитету "Боцова њива" у близини Угљевика, дакле сјевероисточни дио Републике Српске. Ради се о четири скелета (3 мушкарца и 1 жена) врло робустне грађе са израженом планокципиталијом, које проф. др Живко Микић сврстава у динарске типове. Скелети су датирани у временском периоду од 14. до 16. вијека.

 У гробу број 2 сахрањен је мушкарац по имену Дабижив .


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Матаруге у касном средњем веку
« Одговор #18 послато: Фебруар 18, 2016, 11:29:57 пре подне »
Видимо у катуну Љеша Туза зачетнике неколико каснијих племена: Туза, Матагужа, Куча, вероватно и Лазораца. А можда и још по неки, само се не може са сигурношћу везати за конкретног именованог појединца.
Повећањем броја катунара, временом се делови катуна одељују и постају засебни катуни, од којих ће се касније развити племена. О томе је писао Ђурђев.
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Матаруге у касном средњем веку
« Одговор #19 послато: Септембар 04, 2016, 03:25:10 поподне »
У књизи о Матаругама, аутор Ђурђица Петровић, не сумња у њихово арбанашко поријекло, мада, по мом мишљењу за такву тврдњу не пружа довољно убједљиве доказе. Сама чињеница да наводи назив Злорук као пандан имену Моторук (како се Матаруге јављају у првим поменима) више асоцира на словенско поријекло назива. Видим да су Небо и Рамбо то такође примјетили. Исто тако сва лична имена Матаруга у дубровачким и которским архивима су словенска.  Доказ у прилог арбанашке теорије, аутор проналази у неким ранијим лингвистичким конструкцијама, као и предањима које Матаруге помињу као "народ друге вјере" или "народ који је причао другим језиком".

Аутор књиге наводи да Матаруге потичу од човјека са именом Матаруг (или Моторук) који је живио крајем 13. вијека, слично неким другим влашким групама које су име добиле по родоначелнику. Такође наводи да група Матаруга никада није била превише бројна и да се у једном моменту сасвим иселила са подручја западних Бањана (које јој је било матично). Овакво изненадно одсељавање помињу и нека предања са подручја Грахова и Бањана. Помиње се и протјеривање Матаруга у западну Херцеговину  од стране цара Душана. Како год племенску групу Матаруга крајем 15. вијека налазимо у околини Пријепоља и Пљеваља, гдје је уписана нахија Матаруге. Код Краљева постоји и Матарушка бања, а топонима са именом Матаруга има и на Пељешцу, у околини Високог у Босни.

Посебно је занимљиво српско презиме Матаруга/Матаругић у Босанској Крајини чије резултате очекујемо у овом новом истраживању. Да ли ће ови резултати бити рјешење проблема Матаруга или ће унијети још више забуне, видјећемо.

Треба поменути да је Александар Бачко у свом раду о Томинштацима, навео Братиће из Невесиња, који су тестирани као E-V13, као огранак бањанских Парежана и самим тим Матаруга.

У неким радовима о роду Шаренаца- Красојевића у Херцеговини, наводи се и евентуална веза истих са Матаругама. Шаренци су тестирани као R1a YP4278.

Стара бањанска братства показала су се као припадници N1a P189. Могу ли они бити дио матарушке приче?

Нека предања помињу да су Кричи дио Матаруга, а позната је веза Крича са J2b M205.

Тестирани Гачевић (као што је већ речено) је из пљеваљских Матаруга, тестиран као I2a Динарик Југ. Да ли је он потомак Матаруга?

Као што се види, опције су бројне.

Било би добро док не стигну резултати Матаругића, да свако да неко своје мишљење, да не кажем прогнозу, које би хаплогрупе могло бити старо племе Матаруга???

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13156
Одг: Матаруге у касном средњем веку
« Одговор #20 послато: Септембар 04, 2016, 03:46:35 поподне »
Парежани се, према неким подацима, могу повезати са Шаренцима R1a Z280, али судећи по резултатима Братића, рекло би се да су ипак староседелачки слој.

Управо би E1b могла бити основна хаплогрупа Матаруга. Уколико то није случај, онда J2b М205 због Крича (мање вероватно). Матаруга би требало бити више по самој Херцеговини, док су Кричи више у Потарју и Полимљу. Данас нам и генетика открива да је J2b1 заступљена у Полимљу, док је веома слаба (за сада) на простору Херцеговине, где проценат Е1б није занемарљив.

Интересантно да Братић слави Томиндан. Сећам се једног текста (мислим да постоји и на форуму, али не могу да га пронађем), где су аутори пронашли, или су бар покушали да пронађу, везу између староседелаца Балкана и култа Св. Томе.

Помињу се у том тексту и Парежани, затим староседеоци у Дробњаку, итд, итд.

Подсетићу да и нека "кричка" братства са територије Дробњака славе управо Томиндан, па утолико ова веза делује још занимљивије.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13156
Одг: Матаруге у касном средњем веку
« Одговор #21 послато: Септембар 04, 2016, 04:40:26 поподне »
Успео сам да пронађем само одломак оног текста о "Томинштацима":

"Црква Св. Томе у Лимљанима, у Црмници, припада братству Клисић, према усменој традицији, староседелачком становнишву у племену.

Према усменој традицији у Бањанима, саборна црква Св. Томе припадала је староседеоцима Парежанима, који су имали за славу Св. Тому.

У Бјелопавлићима, братство Симоновића, за које се тврди да су од староседелаца Лужана, славе Св. Симона, док им је преслава Томиндан. "

Познато је да и многи "Кричи" славе св. Тому.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Матаруге у касном средњем веку
« Одговор #22 послато: Мај 03, 2017, 04:54:15 поподне »
Шта мислите, с обзиром на потенциiно секељо-ердељско порекло пивско-бањанске N-P189.2, да Матаруг(а) Мађаре означава > Magyarok (мадiарок)?
« Последња измена: Мај 03, 2017, 04:57:51 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже SanjaG

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Матаруге у касном средњем веку
« Одговор #23 послато: Новембар 14, 2022, 06:50:43 поподне »
Да ли је неко поставио податке из пописа Херцеговине 1477? Има тамо Матаруге нахија. Има и Кричка.

Ван мреже SanjaG

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Матаруге у касном средњем веку
« Одговор #24 послато: Новембар 14, 2022, 06:53:38 поподне »
NAHUJA MATARUGA

DZEMAT DOBRAJA, SINA BUKARE
Dobri sin Bukare
Radovan sin Bajisala,
Radohna sin
Dobrosuv sin Borka,
¡vanis sin Tase,
Berisava,
Vukasin sin Borica,
Stepan sin Dobrog,
Radilja sin Brdogore,
Vukie sin Borka,
Radon in sin Ivana,
Brajo sin Briogore,
Radosav sin
Radonja sin Flapca,
Ostoja sin
Radovana,
Durica sin Radonje,
- Dobrosava
Branisav sin
Dobrilo sin Radovca,
Bogdan sin
Radovana
Vide sin Grbada,
Dobrosava,
Mihad sin Ugljese,
Duvne sin Grbaca,
Radasin sin
Goro sin Heraka.
Dimitri sin Durice,
Dobrosava,
Durko sin Tase,
Vukas sin Bojaka,
Vuceta sin Miroja,
Vukmir sin Vukasa,
Radasin sin Gojaka,
Oliver sin Nenade,
Radosav sin Radica,
Radosav an Ishva
Srbin sin Dabrng,
Durica sin Radana.
Berisav sin Islava,
Viden sin Radoje,
Radonja sin
Radosav sin
Viadko sin Grubaca,
Berisava,
Radohne,
Selak sin Stanaja,
Stepan sin Budisava,
Dobradin sin
Nenko sin Bojisala,
- Vuksa sin Radoca,
Tomasa,
Radun sin Bojisala,
Radivae sin Berisala,
Radasin sin Tomasa,
tomova 47 s7 vodom d›emata.
Vukan sin
Dobrosava,
neodenjeni
Pavko sin Radosava,
Radio sin Vukasa,
Radic sin Tucapa,
damova 4
Spomenuth,
Vucerin sin Nikole,
Herak sin Nikole,
Pribijo sin Bratula,
Branko sin Vrtala,?
DZEMAT ILJASA, SINA BRATOJA
Brats sin Obrada,
Obrad sin Radina,
Obriv sin Radina,
Dobrosav sin Bace.
Stepan sin Braje,
Radosav sin
Dimitrija,
Radonja sin Mihoja,
Radivu sin Mihaja,
Vileta sin Radea,…