Форум - Порекло
ДНК порекло => ГГ Разно => ДНК познатих личности => Тему започео: Грк Јануар 22, 2022, 10:22:16 поподне
-
Никица Мариновић, Југословенска манекенка, прва и најуспјешнија Мис СФРЈ која је наступила на Мис свијета у Лондону 1966. године. Ту је проглашена за најљепшу Европљанку и прву пратиљу Мис свијета.
Рођена је у Ријеци дубровачкој у Дубровнику 1947. године. Отац Драго и мајка Перица. Са родитељима и братом Драгом је становала у кући у Мокошици.
У литератури нисам пронашао Мариновиће из Дубровника и околине да су другог поријекла, осим да су братство из села Сливница на југу Херцеговине, које је наслоњено на дубровачку регију. Познато је да се херцеговачко становништво вјековима исељавало ка Дубровнику, а не мали број их се насељавао у приградска насеља попут Мокошице.
Драго (Пепо) Мариновић, заједно са још неким Србима, је 1993. године био оптужен за ратне злочине пред војним судом у Сплиту.
https://www.refworld.org/docid/3ae6a7ed0.html
На основу презимена, мјеста рођења и становања и српских имена оца и брата, али и оптужнице, основано је претпоставити да је Никица српског поријекла, чији је отац поријеклом од Мариновића из Сливнице, Површ, Равно, који славе Стевањдан, хаплогрупа E-V13>Z1057.
Трагично је преминула 2008. године у Београду.
https://sh.wikipedia.org/wiki/Nikica_Marinovi%C4%87
-
vrlo verovatno, da ne kazem sigurno, su od ovih stevanjstaka ali njeni roditelji katolici
-
Да, али рекао бих на основу оптужнице да је отац третиран као Србин, јер су га оптуживали за формирање неког логора за Хрвате, као и за фамозни одлазак у посјету кћери у Београд за вријеме сукоба у Хрватској.
-
ma nije isti covek... samo i ime i nadimak isti
-
:)
-
Да ли је поп Стјепо Трифковић поријеклом од рода Зубаца I2a-PH908?
- Слободан Босиљчић, „Срби из Сарајевског поља“, издање из 2008. године, на страни 84 је наведено: „поп Стеван (Стјепо) Трифковић рођен 30. октобра 1860. године у српском селу Хреши, сјеверно од Сарајева“.
- Ђорђе Николајевић, „Шематизам православне митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за годину 1882.“, на страни 7, насеље Хреша је пописана под називом „Реша“ у саставу парохије Мокро. На страни 79 у тој парохији су пописани свечари Трифковићи са славом Митровдан.
- Синиша Јерковић, „Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине“, на страни 510, Трифковић, Митровдан, Пале је сврстан у род Зубаца I2a-PH908.
- Раде Окиљевић, „Завичај и ратна сећања (хроника Јасеника и Гацка)“, издање из 2006. године, на страни 126 каже да је уз Нићифора Дучића, Луку Грђић-Бјелокосића, Јевта Дедијера и Леонтија Нинковића и поп Стјепо Трифковић, један од пет херцеговачких писаца.
-
Ево један текст о њему:
https://www.glassrpske.com/cir/plus/istorija/zivot-i-smrt-svestenika-stevana-trifkovica-cuvenog-popa-stijepa-simbol-otpora-sarajevskih-srba/446848
-
Да ли је поп Стјепо Трифковић поријеклом од рода Зубаца I2a-PH908?
- Слободан Босиљчић, „Срби из Сарајевског поља“, издање из 2008. године, на страни 84 је наведено: „поп Стеван (Стјепо) Трифковић рођен 30. октобра 1860. године у српском селу Хреши, сјеверно од Сарајева“.
- Ђорђе Николајевић, „Шематизам православне митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за годину 1882.“, на страни 7, насеље Хреша је пописана под називом „Реша“ у саставу парохије Мокро. На страни 79 у тој парохији су пописани свечари Трифковићи са славом Митровдан.
- Синиша Јерковић, „Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине“, на страни 510, Трифковић, Митровдан, Пале је сврстан у род Зубаца I2a-PH908.
- Раде Окиљевић, „Завичај и ратна сећања (хроника Јасеника и Гацка)“, издање из 2006. године, на страни 126 каже да је уз Нићифора Дучића, Луку Грђић-Бјелокосића, Јевта Дедијера и Леонтија Нинковића и поп Стјепо Трифковић, један од пет херцеговачких писаца.
Нема сумње да тестирани Трифковић са Пала, а поријеклом из подножја Требевића, припада роду Зубаца. За њих је баш код попа Стјепе записано да су поријеклом "Мандићи из Загорја" (Козаревићи и Топлик подно Требевића). Митровдан није баш каркатеристична слава за Зубце, па не знам да ли је у овом случају можда било неког прибраћивања. Није искључено да је поп Стјепо од ових Трифковића, али није никаквог трага о томе оставио кад је обрађивао сарајевску околину.
-
Нема сумње да тестирани Трифковић са Пала, а поријеклом из подножја Требевића, припада роду Зубаца. За њих је баш код попа Стјепе записано да су поријеклом "Мандићи из Загорја" (Козаревићи и Топлик подно Требевића). Митровдан није баш каркатеристична слава за Зубце, па не знам да ли је у овом случају можда било неког прибраћивања. Није искључено да је поп Стјепо од ових Трифковића, али није никаквог трага о томе оставио кад је обрађивао сарајевску околину.
До појављивања овог резултата, био сам мишљења да је поријекло попа Стјепа од ових Мандића. Као што кажеш Митровдан није карактеристична слава Зубаца. Међутим, карактеристична је за Бјелокосиће - Бухе, од којих су Мандићи (Митровдан) од Калиновика, а који припада Загорју. То би упућивало на поријекло попа Стјепа од тог рода и хаплогрупу I1>P109>Y13930. Тада би уколико је ријеч о истим Трифковићима било прибраћивања од стране предака тестираног Трифковића. Али остаје и могућност да није тачно предање о поријеклу од Мандића из Загорја, него је можда Загорје успутна етапа из Зубаца.
Занимљиво је да Митровдан славе Мрдићи из Корјенића (поред Зубаца) и Мрде из Сарајевског поља, а по предању су истог поријекла. Они припадају другој хаплогрупи и нису повезани ни са једним од горе наведених родова.