Старинци у Лици станују око Бриња и Оточца. Они се познају по презименима: Никшићи, Милетићи, Орешковићи, Мудровчићи и други, и пореклом су из раније племенске организације.
Da li se pod "starincima u Lici" podrazumevaju starosedeoci Balkana od pre dolaska Slovena ili su u pitanju oni koji su tu živeli pre prvih seoba pred turskim nadiranjem?
Kada je uopšte zabeleženo prvo iseljavanje Srba / pravoslavaca i naseljavanje u krajeve pod Austrijom i Venecijom i u kom dokumentu / knjizi bi mogao da čitam o ovome?
Pod tim naravno ne mislim na seobe pod Čarnojevićem već na mnogo ranije vreme, pretpostavljam 15. vek.
Препоручујем:
http://www.mediafire.com/view/tx63xs7nug2b93q/121_%D0%A1._%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B%2C_%D0%A1%D0%B5%D0%BE%D0%B1%D0%B5_%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B0_%D1%83_%D0%9B%D0%B8%D1%86%D0%B8.pdf (http://www.mediafire.com/view/tx63xs7nug2b93q/121_%D0%A1._%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B%2C_%D0%A1%D0%B5%D0%BE%D0%B1%D0%B5_%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B0_%D1%83_%D0%9B%D0%B8%D1%86%D0%B8.pdf)
https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEMHVmaHUwN2FUTTg/edit?pli=1 (https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEMHVmaHUwN2FUTTg/edit?pli=1)
- Ako se Jarići navode u srednjevekovnim dokumentima (1501. i 1512.) kao pripadnici plemena Lapčana i Dabrana, da li se oni mogu smatrati starosedeocima Like?
- Ako pretpostavimo da su ovi Jarići bili katolici, kako je došlo do toga da se 2 veka kasnije pojavljuju kao pravoslavci?
- Koliko je moguće da je porodica naseljenih Srba jednostavno preuzela prezime jedne od već postojećih koje su živele na teritoriji Like?
- Rezultati mog genetskog testiranja po muškoj liniji (dakle Y-DNK) jasno ukazuju na slovensko poreklo (R1a) a ne Vlaško (koji su uglavnom I2, ako se ne varam)
Dakle, da se vratimo na pitanja, donekle preformulisana:
- Ako se Jarići navode u srednjevekovnim dokumentima (1501. i 1512.) kao pripadnici plemena Lapčana i Dabrana, da li se oni mogu smatrati starosedeocima Like?
- Ako pretpostavimo da su ovi Jarići bili katolici, kako je došlo do toga da se 2 veka kasnije pojavljuju kao pravoslavci?
- Koliko je moguće da je porodica naseljenih Srba jednostavno preuzela prezime jedne od već postojećih koje su živele na teritoriji Like?
I2 није ништа мање словенска него што је то R1a.
1704. избила је у сјеверној Далмацији позната Куриџина буна коју је предводио поп Петар Јагодић Куриџа из Биовичиног села, дио народа па и сам поп Јагодић пребјегли су у тој буни на аустријску територију управо на подручје Зрмање, сам поп је касније ухваћен од стране Млечана и осуђен на дугогодишњу робију.
С обзиром да Јагодићи који славе Никољдан и који на 17 тестираних маркера имају потпуно поклапање са Јарићима који такође славе Никољдан, велика је могућност да су Јарићи заправо настали око 1704. од породице Петра Јагодића која се склонила на подручје Зрмање. Можда је и промјена презимена узрокована настојањем те породице да се заштити од повезивања са вођом буне, који је робијао у Венецији. Овом племену у Далмацији припада и српска породица Савић из Бенковца, која такође слави Никољдан и има скоро идентичан хаплотип Јарићима и Јагодићима
значи 1712. прве Јариће православце имамо у Зрмањи (Удбинска грана је изумрла), око 1750. се зрмањски Јарићи пресељавају у Тишковац на Тромеђи.
Gde bi mogao da pročitam više o ovoj buni, Jagodićima i seobi ka Zrmanji?
Ne znam da li imaš u porodici starije generacije, ali bilo bi dobro zapisati sve čega se mogu setiti, porodice, školovanja, s čim su se bavili, lokalnih naziva itd. Jevreji imaju dobro razvijenu "kulturu sećanja". Prvo su počeli sa iskazima preživelih iz konc-logora, a potom su snimali sve što je moglo da obuhvati život jednog čoveka i porodice.
Na žalost, odavno je kasno za usmeno predanje... Moj đed je umro 1983. godine a i on se iselio iz Like još posle I sv. rata, kao solunski dobrovoljac (jedan od onih koji su u Galiciji prebegli Rusima itd.) dobio je zemlju u Banatu gde su Jarići sa još 6 porodica u sred atara na bivšoj zemlji grofa Čekanića osnovali selo - Banatsko Karađorđevo. Moj otac je možda nekoliko puta u životu bio u Zrmanji i Rištama i zapravo je vezan za Vojvodinu, ne za Liku i na žalost nije od pomoći. Jedino što mi preostaje je da se oslonim na knjige i ljude koji znaju mnogo više od mene.
Милош Мандић је брат од ујака (Тривуна) Николе Тесле, а Јован Бјеговић је деда тенисера Ненада Зимоњића (мајчин отац).
Милош Мандић (E-V13), Грачац
(http://www.gospic.rs/wordpress/wp-content/uploads/2015/02/Milos-Mandic-212x300.jpg?lang=lat)
Јован Бјеговић, Дивосело
(http://www.gospic.rs/wordpress/wp-content/uploads/2015/01/Jovan-Bjegovi%C4%87-213x300.jpg?lang=lat)
Милош Мандић је брат од ујака (Тривуна) Николе Тесле, а Јован Бјеговић је деда тенисера Ненада Зимоњића (мајчин отац).
Иначе, сајт gospic.rs је мој скроман допринос завичајном удружењу Госпићана. Нажалост, немам превише времена да се бавим њиме.
Зна ли неко нешто детаљније о роду Љиљак из Лике. Лика ми није баш познат терен што се порекла становништва тиче, па ако неко зна нешто или литературу...
Хвала! Зна ли се нешто о њиховом даљем пореклу, дошљаци или староседеоци?
Зна ли неко нешто детаљније о роду Љиљак из Лике. Лика ми није баш познат терен што се порекла становништва тиче, па ако неко зна нешто или литературу...У Шематизму православне српске дијецезе Горњо-Карковачке за 1883. годину, спомиње се презиме Љиљак, чија је слава Јовањдан, Св. Василије и Срђевдан, али и Ђурђевдан, како наводи наш Петар Демић у Горњој Крајини http://www.poreklo.rs/2013/08/01/gornja-krajina-rodovi-koji-slave-sv-%C4%91ur%C4%91a-%C4%91ur%C4%91evdan/
Треба ми помоћ.
Зна ли се где је у Лици било Радишића Никољштака?
Најближе што нађох, беху неки Радишићи из Поуња, који су можда сродници тима.
Али не знам где им матично место порекла?
Било их је у околини Петровца. У Крњеушу су доселили управо из Лике (Дабашница). Има их у истом крају пореклом из Северне Далмације. Слава Св. Никола.
Може ли помоћ око порекла презимена Загорац (Медак, Лика)?
Славили су Светог Николу такође.
Каква је судбина тих "хрватских" Загораца, да ли су они на неки начин повезани са овим српским?
Онда можда и постоји веза.
Не би требало. Потпуно друга прича/миграција. Хрвати Загорци су наводно име добили по селу Загорју близу Саборскога, док су Загорци из Далмације презиме добили по даламтинској Загори.
Већ сам једном писао, да сам био запрепашћен, кад сам у турском дефтеру из 15 или 16, века, са подручја Скадарске нахије, наишао на лична имена Загорац и Покрајац.Занимљиво... Да ли су то била имена православаца (Срба) или?
Видим да се за личке Војводиће каже да славе Светог Николу..само не пише одакле су тј. у којим местима се данас јављају или су се јављали у неким првим поменима(почетком 18.века).Има ли неко идеју или зна нешто више о том роду? :)
И Војводићи би требали бити део те сеобе Вилићана. На простору Горње Крајине славили су углавном Никољдан и нешто мало Јовањдан.
Овде их је било у Лици 1915. године: Дабар (Оточац), Грабушић (Кор.), Кореница, Г. Лапац, Круге (Лапац), Мазин, Нетеке (Срб), Широка Кула, Врановача (Кор.)
Најбројнији су били у Мазину (33 куће). Славе Никољдан. Ту је становништво махом пореклом из Северне Далмације и нешто мало из старих крајишких области. Није сигурно које су струје део ови Војводићи.
У Далмацији има доста Војводића. Славе Никољдан махом, али и друге славе (Ђурђевдан нпр.). Ови са Св. Николом досељени су углавном из Лике.
И Војводићи би требали бити део те сеобе Вилићана. На простору Горње Крајине славили су углавном Никољдан и нешто мало Јовањдан.
Овде их је било у Лици 1915. године: Дабар (Оточац), Грабушић (Кор.), Кореница, Г. Лапац, Круге (Лапац), Мазин, Нетеке (Срб), Широка Кула, Врановача (Кор.)
Најбројнији су били у Мазину (33 куће). Славе Никољдан. Ту је становништво махом пореклом из Северне Далмације и нешто мало из старих крајишких области. Није сигурно које су струје део ови Војводићи.
У Далмацији има доста Војводића. Славе Никољдан махом, али и друге славе (Ђурђевдан нпр.). Ови са Св. Николом досељени су углавном из Лике.
У Книну је било доста Војводића, и сви дошли из Лике, већина у новије време.
Накићеновић је записао за Војводиће из Книна који славе Никољдан да су дошли из Лике (из Срба) пре 50 година што од данас било пре око 150 година.
Кад се спомене презиме Војводић, мој отац често каже да је то "личко" презиме. :)
Хвала пуно ! Знам да их има у Касеровим пописима 1712.године а у Срем су дошли пред крај 18.века из Крајине али се не наводи са ког простора или места.Негде на форуму сам прочитао да се доводе у везу са Хрвојем Вукчићем великашем Твртка Котроманића и да су пореклом из Херцеговине а одатле су прешли у Крајину.
Мени некако увек презимена која нису на ић вуку на крајишко порекло(Бакљина,Матавуљ,Сурла,Загорац,Сантрач и слична презимена) мада је за Војводиће сачувано то предање да су из Крајине пореклом. :)
Кад су Срби у питању убедљиво највише презимена која нису на ић има међу Личанима. Постоји анегдота да кад је Аустрија завладала Ликом и кад су правили пописе и спискове за служење војске да су Личани неретко уместо правих презимена говорили надимке или нешто што им падне на памет, а да су Аустријанци то записали а ови су морало стварно то да прихвате за презимена. Слично прича постоји да су Срби из Војводине често на пописима избацивали ић (можда су били приморани) и да су тако настала она презимена код Срба из Војводине које се завршавају на ов или ин. Колико је ово за личка и војвођанска презимена тачно не знам, нисам се бавио са тим, али то чуо од многих људи.За Крајину сам и ја чуо те приче али не знам колико то може да буде тачно.У Млетачким катастрима Далмације рецимо 1709.године доста породица има већ формирано презиме које је задржало и стотинама година након пописа.Што се Баната тиче мислим да то да су презимена на ов,ин наметнута од стране аустријске управе није тачно јер сам имао прилику да гледам Катастре за Црепају и Долово од 1799.године па до почетка 20.века и могу да кажем да је доста породица имало презимена са наставком ић,док у црквеним православним књигама које су у то време вођене они су уписани под наставком ов/ев.Што се тиче топонимских презимена ту је ствар другачија.Баш данас сам у пописима 12.банатске регименте са линка који је генијалан члан форума поставио нашао свог аскурђела у попису компаније Ковачице 1789.године и означен је под презименом Панчевачки,док је у црквеним књигама ситуација другачија и за време свог живота а то је до 1827.године уписиван је увек под презименом Панчевац.
Презимена код Срба која нису на ић су доста честа и у Херцеговини, Далмацији и Босанској Крајини али ипак су ређа него у Лици, заправо могу се наћи у читавом динарском појасу, мислим да је главни разлог томе то што су у динарском појасу надимци често прелазили у презимена. Добар пример за то је род Николе Тесле. Они су се некад презивали Драганић, један Теслин предак је имао криве зубе као алатка тесла ("тесласте зубе") па су га прозвали Тесла, што је касније прешло у презиме.
Највише презимена са ић међу Србима има у Србији јужно од Саве и Дунава, међутим у Србији (изузев Војводине) презимена су се усталила тек средином 19-ог века, а до тад су била изведена о очевог имена. Михаило Обреновић је донео одлуку да презимена морају усталити. Људима из уже Србије чињеница да су презимена формирана тек средином 19-ог века је отежавало праћење порекла дубље у прошлост због тога што су се пре средине 19-ог века презимена мењала у свакој генерацији, захваљујући генетици то је сад превазиђено.
Ја мислим да је главни разлог тај што у време када су се Срби у збеговима насељавали у 17. и 18 в. нису тада имали то "ић" као наставак свог презимена, можда понеко и јесте али већина вероватно није. Када је Обреновић увео обавезу сталног презимена са наставком "ић" то није обухватило Србе "пречане" јер су живели под аустријском царевином, а њиховим политичким интересима свакако није ишло у прилог нити би дозволили да се по истом принципу уводи правило и за Србе који су тамо живели. Поготово што је увођење тога сматрано као утицај њиховог највећег такмаца Руске царевине.То си у праву,то знам јер сам неке претке нашао да су имали 2 имена уместо презимена( рецимо породица Вукосављев-Милојкови из Долова добили презиме и шпицнаме по Милојку Вукосаву граничару из Плочица).Кажу да су ти наставци са ов и ев трагови најстаријег српског становништва у Војводини(и пре Велике Сеобе),док се генерално може рећи да су презимена углавном доста стара па и раме уз раме са крајишким презименима по старини(250-300 година минимум).Ипак она су доста била подложна промени а мени се чини да је и велики утицај цркве био(у зависности ко је био парох разичито је уписивао презимена).Због учесталих промена(од Стојковића до Стојкова или презимена неретко по личним особинама) Аустрија је 1817.године чини ми се донела одлуку да презимена која су породице имале у том тренутку буду дефинитивна због војних обвезника..мада ми се чини да то није баш увек поштовано.Још један битан фактор који је утицао на опстанак таквих презимена је менталитет самог српског народа у Војводини.Дал смо сви такви пркосни,поносни,плаховити(неки пут и благо сујетни) без обзира о ком крају је реч или смо те особине понели са територија са којих смо дошли на простор Војводине али истина је да ће један Банаћанин исто као и Црногорац,Херцеговац или Личанин рећи за себе како је он највећи и најбољи Србин тј. како су генерално сви Банаћани у предности у односу на друге наше сународнике.Због тога су се дешавале ситуације да када један староседеоц промени презиме он бива исмеван и одбачен од своје средине а неретко се цела ситуација завршавала насиљем.Пример је један од чланова породице Лујански која важи за стару панчевачку породицу,који се одлучио да презиме промени на Лујановић како би било српскије што је наишло на општу осуду од стране остатка породице али и сународника.Цела та прича о Банаћанима као мирним ,тихим ,повученим и успореним људима ми се чини пренапумпаном и нетачном,макар у јужнијим ,некада милитарним крајевима Баната.
Национални састав општине Доњи Лапац на пописима 1961, 1971, 1981 и 1991. године.
(https://www.zapadnisrbi.com/images/rsk/lika/donji_lapac.jpg)
1857 157.471 1869 168.319 1880 155.090 1890 172.063 1900 189.479 1910 183.746 1921 181.121 1931 176.695 1948 128.976 1953 124.067 1961 117.124 1971 105.457 1981 89.144 1991 82.883 |
Број становника Лике (све личке општине без Карлобага) на основу резултата пописа 1857-1991.
1857 157.471
1869 168.319
1880 155.090
1890 172.063
1900 189.479
1910 183.746
1921 181.121
1931 176.695
1948 128.976
1953 124.067
1961 117.124
1971 105.457
1981 89.144
1991 82.883
То није то, занимају ме оне што је Свевлад поставио, детаљније су и финија је графика.
Da li se zna haplogrupa Lički Medakovića?
Милорад Медаковић (Зрмaњa, новембар 1824 — Београд, 14/26. март 1897) је био српски историчар, новинар и дипломата. Медаковић је био секретар и војвода кнеза Данилa, биограф Његошев, и брат Данилa Медаковићa (1819—1881).
Милорад Георгије Медаковић са братом Данилом окретао је точак историје свог народа. Подједнако се борио за његово ослобађање и збацивање плашта заосталости. Романтичарским заносом ширио је идеју словенства и љубав према Русији, чијом се тадашњом моћи поносио колико и својом српском припадношћу. Ношен патриотизмом Милорад године 1844. на препоруку тадашњег дубровачког пароха и уредника „Магазина српско-далматинског“ Ђорђа Николајевића одлази на Цетиње и постаје учитељ. Од тада почиње Милорадова узбудљива дипломатска, новинарска, истраживачка и књижевничка каријера. После неколико година учитељевана, Петар II Петровић Његош именује Милорада за свога првог ађутанта. Убрзо постају велики пријатељи, четворогодишњи сарадници и саборци. Заједно одлазе у Беч, где му Његош поверава улогу коректора „Горског вијенца".
По повратку из Аустрије Милорад свраћа у Венецију, ради прикупљања грађе о Црној Гори. Годину дана касније одлучује се да напусти, Цетиње и крене у новинарску и књижевну авантуру, записано је у „Гласу Црногорца“ у бр. 51, 26. новембра 1894.
Већ 1. септембра 1848. Милорад се обрео у Котору, а два месеца касније у Сремским Карловцима, где се прикључује свом брату, др филозофије Данилу Медаковићу, који је у то време био познати новинар и издавач часописа „Напредак“. Због писања чланака против Метернихове политике угњетавања јужних Словена, Милорад је 1849. био ухапшен. По изласку из апсане одлази у Загреб, где се прикључује Људевиту Гају и постаје сарадник „Народних новина“. Био је главни уредник „Шумадинке“, покренуо је и часописе 'Војвођанка“ и „Јужна пчела“ (покренут 15. октобра 1851) . Крајем 1854. Милорад добија позив са Цетиња „да се прими положаја секретара књаза Данила“. У јуну 1885. прихвата понуђено и тако улази у политику. Путовао је у Русију, настојећи да издејствује политичку независност Црне Горе. Једно време био је чиновник Руског посланства у Београду. Радио је и на прикупљању књига за цетињску библиотеку, а у Дубровнику је завршио фотографски курс и тако 1845. постао први црногорски фотограф. Умро је у Београду 14. марта 1897.у 74. години живота, завештавши три куће и све акције српском народу.
Најзначајније дело Милорада Медаковића је „Живот и обичаји Црногораца“ (1860).
Da li se znaju haplogrupe Lički Žutića, Agbaba i Žeželja?
Žutići su iz sela Štikada od Gračaca od koji je bio i poznati glumac Miloš Žutić i Titin lični pilot Nikola (Koja) Žutić.
Marko Agbaba iz sela Ljubović od Gračaca lični Titin vozač i Milan Žeželj iz sela Podurljaj kod Gračaca bio glavni za obezbijeđenje Tita.
Od koji je Krtinića Jovica Krtinić koji gostuje na televizijama u vezi DNK?
Jeli od oni iz Rudog Polja ili od oni iz Klapavica?
Можда би члан форума под именом Број 1 могао знати. Мислим да је добар с њим...Рудопоље Брувањско, испод Јасенара.
Od koji je Krtinića Jovica Krtinić koji gostuje na televizijama u vezi DNK?
Jeli od oni iz Rudog Polja ili od oni iz Klapavica?
Можда би члан форума под именом Број 1 могао знати. Мислим да је добар с њим...
Рудопоље Брувањско, испод Јасенара.
Pretpostavlja sam da mora biti ili iz Rudog Polja ili iz Klapavica, jer kolko znam Krtinića nema na drugom mijestu u Lici.
Jesu li mozda kojim slučajem testirani Lički Dautovići, zatim Kneževići is Srba, Orlovići iz Srednje Gore, Erori iz Korenice,
Munižabe,, Brujići, Ostojći, Miljuši?
Interesanto bi bilo znati i Čanke od Zrmanje koji su Srbi od koji je Nenad Čanak političar pa ih usporediti sa Čancima iz Podlapače.
Zatim Marijan Matijavić koji je bio najjači čojek na svijetu, a porijeklom iz sela Duboki Do koji se nalazi u Velebitu od Garčaca prema Popini đe samo imaju Đekići i Matijevići.
Zahvaljujem Svevlad.
Ja ti baš nema puno vremena da pregledavam ko se testira pa mi ovako dođe lakše da pitam. Nemoj zamjeriti.
Desnice koji su bili poznati hajduci iz Like su se prebacili u Dalmaciju i oženili od kuće Jankovića poznati Kotorski Uskoka.
Mileusnići is Srba. Od koji je i Milka Forcman djevojacko Mileusnić.
Znaju li se možda njive haplogrupe?
Znači da ako se dođe do podataka haplogrupe Kneževića iz Lovinca koji su Hrvati onda će se moći lako viditi da li su rodbinski povezani sa onim iz Srba.
Ako se ne varam mislim da u Gracacu postoji stara crkva koja je bila pravoslavna, sad je koriste katolici.
Jedan od Kneževića je zbog vojnog napredovanja u austrijsko vojsci bio u to umješan. Tako da bi po nekoj pretpostavci to bila ta linija. E sad traba da se
to utvrdi.
Чак и ако су се Хрвати (Буњевци) Кнежевићи из Ловинца тестирали тешко ћемо сазнати њихову хаплогрупу, зато што "хрватски ДНК пројекат" није јавно доступан.
Сигурно имају шта да крију! ;D
Šta se tiče Like ja sam siguran da su istog roda Kneževići iz Srba i ovi iz Lovinca.
Samo treba da "dnk" to potvrdi.
Isti je slučaj i sa ostalim rodovima iz Like.
Ko je iz Like to more da potvrdi. Sve se to više manje znalo.
Pogotovo kod ženidbe i udaje se jako pazilo ko je iz koje kuće jer se u Lici nije dozvoljavalo da
se rodovi uzimjaju do 9. koljena.
E onda se govorilo i ovako: " nemoj is te kuće jer ti baš nisu svi svoji". Pazili su stari ljudi na to dobro.
Poslje neđe 1960. godine je bilo i toga da je dosta Ličana ženilo Dalmatinke. Mada su u Lici Dalmatince zvali Šolci, Dalmatinke (Šolice) jer otvaranjem radni pogona tekstilne industrije "Kamenskog" i obućarske industrije "Šimeckog" doslo do velikog priliva djevojka preko Velebita.
To se može zahvaliti ondašnjem sistemu.
Zatim veliki dio porodica kako se kaže u Lici preko Velebita is Bukovice dolazi poslje 1960. god. u dijelove ođe da navedem primjer u Gračačku Kotlinu u sela u kojima su bili prije drugog svijetskog rata pokatoličeni Srbi tj, "Hrvati"(Bunjevci). Općina im prodaje ili daje ta imanja. To se more i provjeriti.
Tu imamo dalmatinska prezimena Dragičeviće, Veselinoviće, Švonje, Vukčeviće, Jovančeviće itd.
Vidiš dolje u Ravne Kotare i oko Benkovca je bilo migarcija Lički porodica iz sela Ploče, Mogorića, Divosela i Smiljana nešto prije sto i nešto godina.
Kako nismo zemljaci Svevlade
Znam ja đe je Plavno. Tamo je bila željeznička stanica kad se ide prema Kninu vlakom.
Jeli bilo prezime Dragojević ili Draganić u Plavnu?
Vidiš dolje u Ravne Kotare i oko Benkovca je bilo migarcija Lički porodica iz sela Ploče, Mogorića, Divosela i Smiljana nešto prije sto i nešto godina.
Čak kad sam priča sa nekim starim ljudima iz te okoline oni se toga sjećaju jako dobro, čak su mi i imena sela rekli.
Perzimena za koja sam siguran jer se te porodice sjećaju su: Negovani iz Kašica došli od Divoslela, Patkovići od Biograda došli od Ploče, Vitasi od Benkovca došli mislim od Divosela (?).
Onda da dodam da je jedna porodica Gnjatovića Srbi iz Lovinca prije stotinjak godina otišla prema Kninu i sad se ti isti prezivaju Ličan.
Једном сам написао на овом форуму да земљацима у ужем смислу сматрам Далматинце, Личане из јужне Лике и Крајишнике из околине Грахова, Дрвара и Петровца, а у ширем смислу све Крајишнике.
У Плавну није било ни Драганића ни Драгојевића, али је Драгојевића било у суседној Стрмици.
Пошто смо споменули Плавно, ево овде сам ставио неке фотографије Плавна https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2545.0 (https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2545.0) ја сам можда пристрасан, али многи који нису из Плавна кажу да је Плавно најлепше село у Книнској Крајини па и шире. :)
Zar nisi ti iz Radljevca?
Marko Došen (Mušaluk kraj Gospića, 7. srpnja 1859. – Zagreb, 7. rujna 1944.) – hrvatski političar
Završio je pučku školu u Lici i jedan razred gimnazije u Bjelovaru. Počeo se baviti trgovinom, ali 1890. odlazi u Rusiju i otvara knjižnicu u Petrogradu. U suradnji s ruskim povjesničarom M. Filipovim izdaje knjigu "Hrvati i njihova borba s Austrijom". Vratio se u Gospić 1893., a godinu poslije osnovao je tjednik "Hrvat", glasilo gospićkog kluba Stranke prava. Uređivao ga je deset godina. S njime su u klubu surađivali Fran Binički i Milan Ogrizović.
Zastupnik je Starčevićeve stranke prava u Hrvatskom saboru od 1913. do 1918. Bio je osobnim prijateljem Ante Starčevića.
Ja sam već spomeno da bi se trebali i Došeni iz Like testirati i usporediti njihove haplogrupe. Pošto imamo Došena i kod Srba i kod Hrvata.
Ta sela đe su Došeni živjeli u Lici nisu doleko jedna od drugi.
Vladimir Vanja Grbić naš najbolji odbojkaš svi vremen je porijeklom Ličanin.
Njegov pradjed je iz Zrmanje od Like. Kao žandarm je službova u Hercegovini đe se njegov dijed rodio, a poslje je njegov dijed odselio u Zrenjanin.
Koja su haplogrupe Grbići iz Like?
Грбићи из Бихаћа који славе Срђевдан су R1a-Z280>Y2613.
Коју славу славе Грбићи из Зрмање од којих је Вања Грбић?
Личка капа
(http://images.yuku.com/image/jpg/95f265852e3d03d09989fc3d02610db6ad5db879_r.jpg)
Личку капу су носили и Срби из северне Далмације, мој прадеда је умро са Личком капом на глави.
Код нас су је звали још и Лапачка капа.
О Малковичу смо већ дебело расправљали, на неколико страница. На крају смо утврдили да је ипак Хрват из околине Озаља.Ово што сам ја видео на пореклу(не на време а вероватно сам требао прво то да видим)је доста конфузно ,у смислу да се са једне стране тврди о пореклу из Озаља а са друге из Бриња.
О Малковичу смо већ дебело расправљали, на неколико страница. На крају смо утврдили да је ипак Хрват из околине Озаља.Жарко је озбиљан аутор, наговарах га скоро да се тестира, мислим да ипак треба прочитати овај рад, иако нисам у материји.
На теми "Крајишки Срби (Y-DNA)" смо се дотакли регионализације при сврставању података, шта се сврстава под Лику, где престаје Банија, а започиње Кордун...
Не знам да ли је широј јавности познато да је после 1945. дошло до измене граница у рејону Лике и Босанске Крајине. Том приликом су села Баљевац, Скочај, Заваље припојена Босни, односно Бихаћу, док су села Кестеновац, Штрбци, Бушевић, као и село Беглуци постала део Лике и среза Доњи Лапац.
Плавом линијом сам означио ту новију границу.
(https://i.imgur.com/8f9czxM.jpg)
(https://s15.postimg.cc/cy6nhsjor/pzagar2.jpg) (https://postimg.cc/image/atmagpi1z/)
Црвено је означено село Јесеница јужно од Плашког, које као што видимо није било у саставу Личко-крбавске жупаније, али од 1931. носи назив Личка Јесеница.
Жарко је озбиљан аутор, наговарах га скоро да се тестира, мислим да ипак треба прочитати овај рад, иако нисам у материји.
"Ozbiljan" ali pise da su Kajkavci "Hrvatizirani Slovenci".
Da, vrlo ozbiljan.
"Ozbiljan" ali pise da su Kajkavci "Hrvatizirani Slovenci".
Da, vrlo ozbiljan.
Brajković ne zove Kranjce tim imenom, već kaže da ih drugi zovu tako. "Ideo dicuntur Carnioli ab Allis illi vero se Croatas appelant." I iz drugih izvora znamo da su se ovi ljudi nazivali Hrvatima.Дакле ти "Valachorum Schismaticorum" тумачиш искључиво као "Власи" или "власи"? Пренебрегаваш оно "Schismaticorum".
Opisujući župe, Brajković za Kaluđerovac, gdje su naseljeni ljudi koji su došli iz Pokuplja, kaže "Distat a Perussich Kaludierouvacz bonis duobus horis, ubi 20 domus catholicorum Croatarum habitant." Na isti načini opisuje i Brušane, gdje je naseljeno isto stanovništvo.
Za Bunjevce prvo kaže samo Bunievacz, pa onda kasnije Valachis Bunievacz. Za Bunjevce u Lovnicu u opisu župa kaže "Valachorum Bunyevaczorum."
I ne kaže samo šizmatici, već izričito "Valachorum Schismaticorum." Na isti način opisuje i stanovništvo Plaškog i nekih drugih mjesta u opisu župa.
Dakle, ako ćemo Brajkovića uzeti mjerodavnog za tadašnje endonime, onda u Lici postoje Hrvati, Bunjevci, Turci i Vlasi.
Можда нису Словенци, али су били "Словинци". Под тим називом се наводе у средњовековним документима, а данашње Загорје и западна Славонија су били "Словинија".
Дакле ти "Valachorum Schismaticorum" тумачиш искључиво као "Власи" или "власи"? Пренебрегаваш оно "Schismaticorum".
У Лици највише тестираних води порекло из општине Грачац. Генетска слика слична као и у Северној Далмацији, што је очекивано будући да највећи део становништва овог краја води порекло одатле
Грачац, n=44
I2-Y3120 = 38,6% (PH908 13,6%)
E-V13 = 13,6%
R1a-M417 = 11,4% (M458 6,8%)
I1-M253 = 11,4% (P109 9,1%)
J2b-M205 = 9,1%
N-P189.2 = 4,5%
J2a-M92 = 4,5%
J1-M267 = 4,5%
R1b-M269 = 2,3%
- висок проценат I2-Y3120, а сама PH908 испод српског просека. Пре свега због разгранатости Родића-Новаковића, Прица-Шијана (I2-S17250), али и неких I2-Z17855 родова.
- I1 изнад српског просека. Присутне подгране I1-P109 и Z63, као и у Северној Далмацији
- J2a-M92 солидно заступљена због Богуновића, чија је матица околина Зрмање
Источна Лика (Доњи Лапац, Удбина, Ловинац и Кореница)
Колико сам до сада прочитао полемике на форуму нисам успео ни речи да нађем о роду личких Обрадовића, посебно оних из и од Брувна. Занима ме има ли ко сазнања о Обрадовићима, њиховој старини, доласку у Лику и свему другом са њима у вези.
Обрадовић, Јовањдан(?), Брувно, Лика, R1a-M417
Обрадовићи су досељени из Дивосела крајем 17. века. У Босанској Крајини је било исељених Обрадовића из Брувна. Славе Јовањдан, па је верујем то слава и ових Обрадовића.
Колико сам до сада прочитао полемике на форуму нисам успео ни речи да нађем о роду личких Обрадовића, посебно оних из и од Брувна. Занима ме има ли ко сазнања о Обрадовићима, њиховој старини, доласку у Лику и свему другом са њима у вези.
Као што рече Милош, о Обрадовићима је било речи, а ти из Брувна су и тестирани (хаплогрупа R1a-M458). Тестирани су и они из околине Босанске Крупе, такође R1a-M458. Они иначе славе Јовањдан и досељени су из Лике, а генетски чине исти род са претходно тестираним Обрадовићима из Лике.
Становништво Брувна и околине је углавном насељено из Северне Далмације крајем 17. века, па су вероватно и Обрадовићи део те струје (није ми литература при руци да проверим). Даље порекло, као и већине Личана, вероватно упућује на простор Старе Херцеговине.
Разговарао сам и са једним Обрадовићем из Брувна с 23andMe (такође Јовањдан и R1a-M417). Он каже да је и код њих у породици уврежено мишљење да су даљим пореклом негде са простора Старе Херцеговине. Дакле имамо више тестираних припадника овог личког рода и сви за сада припадају хаплогрупи R1a.
Указује ли хаплогрупа којој припадају лички Обрадовићи на везу са Старом Херцеговином?
Пратећи генетска истраживања приметио сам да је ова грана R1a је слабо заступљена у Источној и Старој Херцеговини, док је у Лици најзаступљенија од свих наших крајева.
Kолико сам ја радио на пореклу и старини рода Обрадовића у Лици могу да кажем да да чак и хрватски историчари кажу да су Обрадовићи у Лици староседиоци, односно да су у Лици били пре доласка Турака (Павичић).
Стјепан Павичић у свом делу: "Сеобе и насеља у Лици", на странама 142 и 144 помиње презиме Обрадовић, односно конкретно се помиње Лоренц Обрадовић, харамија на тврђави у Оточцу, док на 144. страни само помиње презиме Обрадовић, поново као харамију на тврђави Оточац и смешта га у 1672. годину. Доцније сам податак о том другом Обрадовићу нашао код Алексе Ивића и реч је изгледа о Матији Обрадовићу који се помиње у Оточцу 1651. г. 1712. г. у попису Карла Касера нема ни једног Обрадовића који се може сврстати у католике а још мање у Хрвате. Моје је мишљење да су те ране генерације српских насељеника у Лику, до доласка Турака, бивале покатоличаване али Обрадовића католика у Лици није било, вероватно до почетка 19. века. Знам да их има доста у јужној Херцеговини и у Конавлима само не знам којој хапло групи припадају. Поздрав
Nebojša da li mislite da sličnost u markerima kona postoji kod dinarskih grupa YP 458 postoji kod Obradovića, Plećaša i Krajnovića iz Like?
Postoji li tu neka bliža veza? Sva 3 roda su HG R1a1. Pozdrav
Поздрав вредни добри људи..
Интересује ме историја Манојловића са простора Лике
тачније село Омсица код Брувна општина Грачац,слава св.Никола?
Прочитао сам тему али не пише ништа конкретније ..како ли су ох писали на попису Аустроугари
Према попису Карла Касера, 1712. г., лички Грачац су из правца Далмације (Равних Котара, Книна, Бенковца и др.) населили следећи родови: Михоковић, Поповић, Иванишевић, Булић, Пупавац, Кривокућа, Воларевић, Дукић, Ђукић, Жежељ, Вучковић, Совиљ, , Вучинић, Цвитковић, Адамовић, Санадер, Поплашен, Булаја, Суша, Агбабић, и др. Када су се Манојловићи из Далмације, одлучили да уђу у Лику, верујем да су знали код кога иду и да су дошли по позиву неког од горе наведених родова пореклом из Далмације. Поздрав
Озбиљно питање, иако можда тако не звучи. Да ли неко зна за презиме Јебибаба из Лике?
Нашао сам га у попису Лике и Крбаве из 1712. године (Симе Јебибаба), у Брушанима. Није ми сасвим јасно да ли је то неко зезање ових наших Крајишника или је то презиме стварно постојало у Лици? Познато ми је да је тај део Лике насељен Подгорцима, то јест из приморја, али ни тамо тог презимена нема. Наишао сам и на презиме Магарац, такође у Брушанима, и Сушикрушка у Смиљану.
Popisana Zemglia po vxu od Mekinara na 13.8bra 1712 12ter 8ber 1712 nohmitag vmb
3: Uhr v. Podlopaz abgereist, vnd da gegen
5: Uhr Mechinar vnter Podlopaz gehörig [...] angelangt; alhoch anderten Tag doruf als den 13ten:
d: beschreibumg deren terrenen sowoll, als was deren zu tragung deren waffen tauget; als was alda sich an seelben in allen befinden; diе grundstukh seint alhier [...] di Petine aufgetheillt [...]
интересантан за мене Подлапац вероватно тад није постојао горњи ни доњи Лапац и ту сам нашао на једну кућу Половина49. Maxim Polovina bey haus 27
zu Rosalie wismäder 24
zu Berdon akher 5
zwischen den weeg akher 2
zu Suhopolie akher 3
zu Bari wismäder 3
Sa 64
Maxim Polovina hot 40//1/2/3/7
Todor Sohn 20//1/
Sa 2/2/3/7
незнам да ли се ради о мом претку.Већ у попису з Дубичком рату 1791 има више глава ПоловинскихSpasenia Polovina Dobroselo D.Lapac 29
Czvio Polovina Dobroselo D.Lapac 30
Petar Polovina Dobroselo D. Lapac 25
Jovan Polovina Dobroselo D. Lapac 26
Todor Polovina Dobroselo D. Lapac 20
Petar Polovina Dobroselo D. Lapac 23
Да ли неко зна шта значе ови бројеви из пописа да ли је Максим стар 40 година а син му Тодор 20? И шта значи ово Hot?Što mu dođe ovaj prefiks Muni? Postoji i prezime Munižaba ako se ne varam.
За "мунути" има и жаргонско значење украсти, али не знам да ли се може довести у везу са овим презименима.
Знам и за тај предлог, али бесмислено је украсти жабу или врану. Од кога? :)
Ја сам рекао своје мишљење кад је била некад раније дискусија шта значи "муни", може да значи разне ствари (гурнути, украсти, завући итд) а моје је мишљење да се у овим случајевима користило у жаргону за полно општење. Знате и сами како су Крајишници једни друге "чашћавали" надимцима
С ким општи Мунишић?
Grbići koji slave Sv.Jovana su iz Medaka i okoline(Kukljić)
Ne, Grbici iz Medaka slave Svetog Jovana.
Grbici iz Vrhovina Slave Svetog Nikolu
Grbici iz Podlapca i okoline(Svrackovo selo,debelo brdo slave) slave Arandjelovdan
Grbici iz mesta Srb,Osredci,Kom i cele Bosanske krajine slave Srdjevdan(to je verovatno i izvorna slava svih Grbica)
Ево шта Рвати пишу ( са њиховог језичног портала). Они овај глагол повезују са именицом муња.
múnuti (koga) svrš. <prez. mȗnēm, pril. pr. -ūvši, prid. trp. mȗnūt>
DEFINICIJA
udariti udarcem kratka poteza i nevelike snage ili suzdržano u leđa ili rebra, ob. laktom
ETIMOLOGIJA
vidi munja
Вјероватно нагло као муња ударити. Магарци, жабе, вране, краве су баш податни за такву врсту радње. :)
А можда је и мунути-украсти у вези са тим. Као муња, сад га видиш сад га не видиш.
Koliko ja znam o Grbicima iz Vrhovina(a znam mnogo) svi slave Sv.Nikolu.Prvi put sad čujem da ima Grbića iz Vrhovina koji slave Srdjevdan.U kontaktu sam sa nekim Grbićima koji su još uvek u Vrhovinama i clan sam mnogih grupa na drustvenim mrezama(Vrhovine) i svuda se pominje samo slava Sv. Nikola.Ето мој брат јесте. Његови Грбићи су колонисти у Војводину после Другог светско рата (Бачки Брестовац). Али ни тамо их (мислим) више нема.
Зна ли шта више о овој групи фамилија из Обровца и околине а славе Лазареву Суботу? Тако стоје и у табели пројекта...Ради се о Кубатима,Комазецима,Милићима,Љубичићима итд...
Ради се о Кубатима,Комазецима,Милићима,Љубичићима итд...
Јајићима..Прочитах текст који си написао, мало ми је јасније сад али нема снипова...
Već neko vreme pretražujem ovaj forum, ali ne uspeva da pronadjem ništa o prezimenu Čanak iz Široke Kule. Moji su iz Široke Kule došli u Slavoniju Mikleuški Petrovac. Ako neko zna nešto više o tome bila bih mu zahvalna na svakoj informaciji
Поздрав добри људи. Зна ли се нешто више о Кесићима из Кијана, одакле потичу?
"Нови" рад Корнелије Јурин Старчевић, "Османска утврда Удбина и удбинска нахија у 16. и 17. стољећу":
https://www.bib.irb.hr/pregled/profil/18096 (https://www.bib.irb.hr/pregled/profil/18096)
Гостојић, Никољдан, Госпођинци, Жабаљ, E-V13>Z1057
По хаплотипу су тестираном најближи Хрњак из Крбавице код Коренице и двојица Станића (један из Бриња, други из Новог Сланкамена код Инђије, који је пореклом из Лике). Хаплотип Гостојића се од њихових хаплотипова разликује на маркерима DYS570 и YGATAH4, док са њима дели карактеристичну вредност маркера DYS390=25, као и још пар вредности маркера које одступају од модала гране V13. Заједно су сврстани у род Б у табели СДНКП.
Тестирани је навео да Гостојићи према предању потичу из Лике, одакле су се доселили у 18. или 19. веку. С обзиром да су му по хаплотипу најближи управо тестирани из Лике, ово предање је по свој прилици тачно.
Гостовићи из Бриња (слава Никољдан) су тестирани преко 23andMe и припадају хаплогрупи E-V13. С обзиром на поклапања, славу и презиме, биће да су ово лички Гостовићи пореклом.