Форум - Порекло
Науке и научне дисциплине => Историја => Српски средњи век => Тему започео: vojislav.ananic Март 15, 2017, 11:19:46 пре подне
-
Темељи за Петроварадинску тврђаву су почели 1692. године, а градња тврђаве је трајала 88 година.
http://www.srpskaistorija.com/petrovaradinska-tvrdjava-podizana-punih-88-godina/
-
Шест векова мистерије Светиње у Смедеревској тврђави
http://www.srpskaistorija.com/sest-vekova-misterije-svetinje-u-smederevskoj-tvrdjavi/
-
Мали Звечан, српски средњовековни град
http://www.srpskaistorija.com/crkviste-mali-zvecan-srpski-srednjovekovni-grad/
-
Средњовековни град Маглич и долина јоргована
http://www.srpskaistorija.com/srednjevekovni-grad-magilc-dolina-jorgovana/
-
И, шта ви мислите о овим тврђавама, Војиславе? Постоји ли нека која вам се највише допада?
-
Баксе, је ли та примедба зато што нисам дао кратак коментар у изнетим прилозима о тврђавама и војним утврђењима? Боље рећи, критика. Стара прича. Разумео сам.
-
Баксе, је ли та примедба зато што нисам дао кратак коментар у изнетим прилозима о тврђавама и војним утврђењима? Боље рећи, критика. Стара прича. Разумео сам.
Питам, да се започне дискусија.
Тренутно се ради реконструкција Голупца. Сјајно ће изгледати.
-
Чему та подругљивост, Баксе?
Сви знамо да се изводе радови на тврђави у Голупцу.
То си рекао само да би ме "пецнуо".
-
Чему та подругљивост, Баксе?
Сви знамо да се изводе радови на тврђави у Голупцу.
То си рекао само да би ме "пецнуо".
Не знам шта бих вам рекао...
Очигледно је да с вама не може да се разговара. Можда је и најбоље да само постављате линкове.
-
Питам, да се започне дискусија.
Тренутно се ради реконструкција Голупца. Сјајно ће изгледати.
(http://radiopozarevac.rs/novi_sajt/wp-content/uploads/2016/02/Golubacka-tvrdjava-posle-rekonstrukcije.jpg)
Да, било је негде и на форуму речи о томе, ако не на одељку Археологија. ;)
Они су баш заозбиљили са том реконструкцијом? ???
(http://radiopozarevac.rs/novi_sajt/wp-content/uploads/2016/03/rekonstrukcija-Golubacke-tvrdjave.jpg)
-
Да, било је негде и на форуму речи о томе, ако не на одељку Археологија. ;)
Они су баш заозбиљили са том реконструкцијом? ???
Кажу да се одужило јер, како убоду ашов у земљу, пронађу нешто ново. Сад су ваљда открили и трагове цркве која је била унутар тврђаве.
-
Кажу да се одужило јер, како убоду ашов у земљу, пронађу нешто ново. Сад су ваљда открили и трагове цркве која је била унутар тврђаве.
Верујем.
Него, не знам колика је Скопска тврођава, делује прилично колосално?
(https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/originals/06/02/d2/0602d26d68dcc0f464b35ba5d709b17f.jpg)
-
Верујем.
Него, не знам колика је Скопска тврођава, делује прилично колосално?
(https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/originals/06/02/d2/0602d26d68dcc0f464b35ba5d709b17f.jpg)
Шетао сам се добрих сат, сат и по по њој у септембру 2015. Прилично је велика, мада осетно мања од Калемегдана. Зидови су у солидном стању, али унутрашњост је потпуно запуштена, без икаквих садржаја и скоро без икаквих посетилаца. Пружа одличан поглед на град.
-
Шетао сам се добрих сат, сат и по по њој у септембру 2015. Прилично је велика, мада осетно мања од Калемегдана. Зидови су у солидном стању, али унутрашњост је потпуно запуштена, без икаквих садржаја и скоро без икаквих посетилаца. Пружа одличан поглед на град.
Значи, само су је средили да споља изгледа лепо? Штета; баш лепа тврђава. Нисам никад био тамо, али бих волео да је посетим.
-
Прелистах мало слике, Амикусе, али ништа посебно нисам фотографисао:
Једини улаз за посетиоце и неки туристи испред:
(https://s4.postimg.org/mzdwqme1p/DSCN3020.jpg) (https://postimg.org/image/jfrz0tbbt/)
Унутра:
(https://s12.postimg.org/r8wo7e1zh/DSCN3042.jpg) (https://postimg.org/image/cppj5z8uh/)
Поглед на град и делови зидина:
(https://s29.postimg.org/joz7um81j/DSCN3028.jpg) (https://postimg.org/image/bw8k2n22b/)
(https://s21.postimg.org/vx217t23r/DSCN3033.jpg) (https://postimg.org/image/d4q6485pf/)
(https://s18.postimg.org/lbqlcnf5l/DSCN3038.jpg) (https://postimg.org/image/ihnfz7cz9/)
-
Маглич, "долина јоргована"...
(http://beautifulserbia.info/wp-content/uploads/2011/02/grad-maglic.jpg)
(https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/736x/ea/ee/29/eaee2958878001bd5bf74377f29bb979.jpg)
(http://www.politika.rs/old/uploads/rubrike/42580/i/1/kraljevo%2C-tvrdjava-Maglic-m.jpg)
Ne zna se kada je Maglič podignut, ali se smatra da ga je najverovatnije podigao Uroš I posle mongolskih prodora, da bi sprečio prodor novih najezdi kroz Ibarsku klisuru, odnosno da bi zaštitio prilaz svojoj zadužbini Sopoćanima i Nemanjinoj Studenici sa te strane.
Druga pretpostavka je da ga je početkom XIII veka podigao Urošev otac Stefan Prvovenčani da bi zaštitio svoju zadužbinu Žiču i Studenicu.
Razvoj srpske srednjevkovne države i njeno pomeranje ka jugu, doprineli su da Maglič izgubi na značaju, kao utvrđenje u srcu države daleko od granica i potencijalnih osvajača. Zato nije ni čudo da je u njemu bilo sedište srpskog arhiepiskopa Danila II. On je iz Magliča upravljao, kako crkvenim tako i državnim poslovima, a unutar grada je organizovano pisanje crkvenih knjiga.
-
Слично је и са тврђавом у Охриду која је такође без садржаја, а доста је мања. Али зато поглед "разваљује". Две панораме које направих, септембар 2015:
(https://s9.postimg.org/ttq427q3j/PANO_20150925_182315846.jpg) (https://postimg.org/image/kyp9rp1az/)
(https://s9.postimg.org/nce1xtnbj/PANO_20150925_182844325.jpg) (https://postimg.org/image/gyoyukiff/)
-
Кажу да се одужило јер, како убоду ашов у земљу, пронађу нешто ново. Сад су ваљда открили и трагове цркве која је била унутар тврђаве.
Све ће то они да урнишу, пазите шта вам брат историчар каже. Знам како то иде код нас. Имају пара али немају шлифа. То је као оно кад гастарбајтер дође из Аустрије, пун пара, па асвалтира двориште, стави лавове и пудлице на капију, два три кипа Афродите и ред јонских стубова испред куће.
-
Мали Звечан, српски средњовековни град
http://www.srpskaistorija.com/crkviste-mali-zvecan-srpski-srednjovekovni-grad/
Зaнимљивo je дa cу пpиликoм иcкoпaвaњa пpoнaђeни cкeлeти, a вecт ce бpзo пpoшиpилa пpeкo кocoвcкe виcopaвни дo Пpиштинe, гдe cу глaвapи бpжe бoљe пoзвaли "миpoвњaкe", дa пpoвepe "мacoвну гpoбницу". Иcпocтaвилo ce дa cу кocти cтape, joш из cpeдњeг вeкa, a штa ce c њимa дaљe дecилo, зaиcтa нe знaм.
-
Хвала Селаковићу на сликама. :)
Да, то сам и ја приметио на неким сликама, да је унутра доста тога и даље у руинама.
Што се тиче величине, то су ипак градови, а не само војни гарнизони?
Тражих исто неке слеике Призренске тврђаве, па нађох ову на којој се види део унутрашњости, изгледа прилично добро конзервирана?
(http://mkrs-ks.org/repository/images/25_09_14_54768_foto3.jpg)
(https://gdb.rferl.org/E7EF5A07-F330-4E9A-AB9A-7A413ABC3182_w1023_s_s.jpg)
(http://www.ekonomia-ks.com/repository/images/25_09_2014_2240677_Kalaja_e_Prizrenit_2014.jpg)
-
Зaнимљивo je дa cу пpиликoм иcкoпaвaњa пpoнaђeни cкeлeти, a вecт ce бpзo пpoшиpилa пpeкo кocoвcкe виcopaвни дo Пpиштинe, гдe cу глaвapи бpжe бoљe пoзвaли "миpoвњaкe", дa пpoвepe "мacoвну гpoбницу". Иcпocтaвилo ce дa cу кocти cтape, joш из cpeдњeг вeкa, a штa ce c њимa дaљe дecилo, зaиcтa нe знaм.
Мислим да је сасвим очигледно да је реч о седамхиљадатристачетрдеседосмом џеносајду који је починила српска војска. :D
-
Нађох недавно ову изврсну тему на другом форуму: Средњовековне тврђаве на територији Србије и њихова конзервација (https://www.mycity-military.com/Stari-srednji-i-novi-vek/Srednjovekovne-tvrdjave-na-teritoriji-Srbije-i-njihova-konzervacija-re.html). Док још раде линкови, вредно је посетити и прелистати, а поготово пажњи препоручујем коментаре са литературом. ;)
-
Занимљиво откриће наших археолога:
Тврђава на брду Браниг над кањоном реке Градац (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:661796-Srpska-drzava-i-pre-Nemanjica)
-
Велиборе, линк овог текста под насловом Српска држава и пре Немањића, поставио сам још прекјуче 23. априла, у рубрици Археологија и археогенетика - поднаслов Археолошка открића.
Немој се љутити на примедби. Вероватно ниси приметио.
Поздрав,
Војислав
-
Велиборе, линк овог текста под насловом Српска држава и пре Немањића, поставио сам још прекјуче 23. априла, у рубрици Археологија и археогенетика - поднаслов Археолошка открића.
Немој се љутити на примедби. Вероватно ниси приметио.
Поздрав,
Војислав
Хвала Војиславе. Не, нисам видео. Тешко је прочитати све што се напише а и не пратим сваку тему на форуму.
Што нас је више овај проблем ће се све чешће јављати, као и на осталим великим форумима.
-
Голубац ће вероватно бити завршен следеће године, а видим да су туристи већ нагрнули:
(https://s21.postimg.org/bs60el3xj/18278336_1844810122435558_5417350259507145092_o.jpg) (https://postimg.org/image/apvtw1l43/)post a picture (https://postimage.io/)
(https://s21.postimg.org/5pc5ea0c7/18156164_1842546569328580_6234079323630844686_o.jpg) (https://postimg.org/image/md3ngrv3n/)upload png (https://postimage.io/)
(https://s18.postimg.org/7u9xccr0p/17903560_1836098199973417_461751135756465111_n.jpg) (https://postimg.org/image/oi1feuls5/)image free hosting (https://postimage.io/)
Сезону су отворили, ни мање ни више, него Кинези, у марту:
(https://s24.postimg.org/ol77x492d/17358509_1821060031477234_5443077951549014276_o.jpg) (https://postimg.org/image/hhzchi3mp/)upload images (https://postimage.io/)
-
Голубац је један светао пример како за само две године оронула тврђава може да се претвори у прави туристички хит. Добро, није баш била поптуно оронула, али већ сад изгледа феноменално.
Нешто гледам, много тврђава се налази уз обалу Дунава које би могле да се обнове (Рам, Фетислам, Смедерево...), али шта да се ради... Очигледно је боље да општина пола буџета да за наступ Ане Бекуте.
-
Голубац је један светао пример како за само две године оронула тврђава може да се претвори у прави туристички хит. Добро, није баш била поптуно оронула, али већ сад изгледа феноменално.
Нешто гледам, много тврђава се налази уз обалу Дунава које би могле да се обнове (Рам, Фетислам, Смедерево...), али шта да се ради... Очигледно је боље да општина пола буџета да за наступ Ане Бекуте.
Пројекат обнове тврђаве:
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/e/e2/Golubac-1.jpg.jpg/330px-Golubac-1.jpg.jpg)
Извор: http://www.golubac.org.rs/1545/revitalizacija-golubacke-tvrdjave-znacajna-za-razvoj-turizma/
-
Сви смо хвалили ову обнову Голубачке тврђаве, и само сам чекао када ће и лоше вести да се појаве :(
Stakleni zid na tvrđavi?
Autorka projekta rekonstrukcije srednjovekovnog grada Golubac obratila se pismom ministru kulture i Republičkom zavodu[/size]
SKELE na Golubačkoj tvrđavi, koja je u rekonstrukciji od 2014, upozoravaju da će još jedan rok za završetak obnove ovog važnog srednjovekovnog spomenika biti probijen. Gotovo od kada su počeli radovi, koje finansira Evropska unija preko austrijske razvojne agencije "Ada", za koje je kao izvođač izabrano beogradsko preduzeće "Ornament", a za stručni nadzor "Safež", ne prestaju sukobi oko toga kako se realizuje projekat arhitekte Marije Jovin, na osnovu koga je država dobila donaciju od 6,6 miliona evra.
(https://s1.postimg.org/c8s2gwxb3/sl_1.jpg) (https://postimg.org/image/tm2cvrsm3/)
Bez obzira na to što je projekat Marije Jovin dobio građevinsku dozvolu, Stručni savet Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture zatražio je novo idejno rešenje za revitalizaciju golubačke palate, koje su izradili Brana Stojković Pavelka i Dragoljub Todorović. Time je originalni projekat značajno izmenjen, bez ikakvih konsultacija sa autorom. Zbog toga je Marija Jovin uputila pismo Stručnom savetu i ministru kulture Vladanu Vukosavljeviću.
- Da li ministar kulture zna da će, potpisujući Mere tehničke zaštite koje mu je dao Stručni savet Republičkog zavoda, na kraju dobiti objekat koji je pola srednjovekovna tvrđava, pola savremeni poslovni objekat - navela je Marija Jovin. - Ne sumnjam da iza svega ovoga stoje razlozi uvećavanja cene rekonstrukcije palate, ali sam sigurna da je svaka cena za ovakvu nerazumnu intervenciju prevelika. Ako se izvede, slika polustaklene palate, u Golupcu će biti slika Republičkog zavoda i njegovog Stručnog saveta.
Prema mišljenju našeg uglednog arhitekte i ova intervencija na njenom projektu, samo je nastavak neodgovornog ponašanja prema našoj kulturnoj baštini.
- Obijale su se srednjovekovne spojnice sa kula i fugovale čitave fasade. To je potpuno konzervatorski neprihvatljivo, jer se potire autentičnost i istoričnost originalnog izgleda kula - kaže Jovinova.
Njen projekat je, kako naglašava, menjan u dogovoru sa izvođačem i stručnim nadzorom, kako ističe isključivo u cilju povećanja cena i izvlačenja novca iz donacija. Smatra da je bila isključena iz donošenja odluka, jer je odbila sve dogovore "u četiri oka", zato što se oni protive njenoj profesionalnoj etici.
- Kada je u pitanju objekat palate, kao projektant sam odmah na početku rada izvođača, dostavila investitoru i stručnom nadzoru statičku dopunu projektantskog rešenja, kojim je rešeno fundiranje i pitanje mašinskih instalacija u suterenu, ali je stručni nadzor odbio da ga realizuje. Arhitekta Siniša Temerinski, koji je obavljao konzervatorski nadzor, smenjen je na zahtev Austrijske razvojne agencije, jer je tražio da izvođač radi po projektu i nije dozvoljavao da koristi cement, pa je Mirjana Andrić, direktorka Republičkog zavoda odredila Branu Stojković Pavelku, Dragana Todorovića i Snežanu Jejić za nadzor. Oni su prvim dopisom odobrili izvođaču korišćenje cementa.
Projekat Zavoda sa staklenom fasadom
(https://s15.postimg.org/fxga7c59n/sl_2.jpg) (https://postimg.org/image/sougduf1j/)
Kako otkriva Jovinova iz računice izvođača vidi se da je rad sa cementom jeftiniji nego sa krečnim malterom, čime se na nivou cele tvrđave "štedi" oko 90.000 evra. Taj novac, tvrdi, ostao je "Ornamentu", umesto da bude utrošen na adekvatnu obnovu tvrđave.
- Temerinski je ukazao u svom izveštaju o toku radova, koji je uradio po nalogu Skupštine preduzeća "Tvrđava Golubački grad", i na izvlačenje para od donacije putem manipulacije sa količinama, koje obavljaju "Safež" i "Ornament", uvećavajući na nekim objektima količine i po pet puta i sakrivajući to novim fugovanjem - naglašava sagovornica. - Tokove novca neka istražuju organi kojima je to posao, ali smatram strašnom činjenicu da se tvrđava Golubac, koja je do ovih radova bila gotovo nedirnuta, uništava cementnim malterom, nestručnim zidanjem i obijanjem starih spojnica iz svih faza i ujednačavanjem izgleda novim spojnicama. A to je rezultat pogubnog koruptivnog uticaja građevinske mafije, kojim se gazi stručni i profesionalni odnos prema spomeniku.
NASILjE NAD SPOMENIKOM
- MOJ projekat za tvrđavu Golubac je urađen prema uslovima Republičkog zavoda i ima njegovu saglasnost - objašnjava Marija Jovin. - Primenjeni postupci su rekonstrukcija i konzervacija. Sada, posle izvedenih trideset odsto radova to se menja i pola palate se konzervira, novi deo se dodaje kao omalterisan, a drugi kao savremena fasada u staklu i to sa obrazloženjem da je potrebno više svetla za buduću namenu! Na kulama se obijaju sve fasade i potiru faze i sve ujednačeno fuguje, a na palati će se razdvajati staro i novo staklenom fasadom?! Ko dozvoljava ovakvu glupost i nasilje nad spomenikom?! U mom projektu nema nikakvih izleta u "savremene materijale", već se rekonstrukcijom zadržava slika srednjovekovnog objekta.
-
Било је свакакве стоке на власти у овој нашој држави, али овако похлепне, неспособне и глупе (да се не лажемо) још није.
Сем ове нове идеје да се средњовековна тврђава Голубац претвори у кафић (највероватније је то циљ), појавила се и идеја да у Смедеревској Тврђави направе атлетски стадион.
Дакле, у сред тврђаве биће атлетски стадион!!!
Ја то једноставно не могу да схватим. Постоји ли ишта што ови неће одобрити за паре?
-
Нажалост, ништа чудно у српској археологији...увек се око новца води хијенска борба, науштрб самих споменика културе.
-
Gradi se stadion unutar Smederevske tvrđave
http://rs.n1info.com/a240456/Sport-Klub/Ostali-sportovi/Gradi-se-stadion-unutar-Smederevske-tvrdjave.html
Ovo je stara vest, ali se nadam da projekat nikada neće biti sproveden u delo. U suprotnom će uništiti Smederevsku tvrđavu još više nego Beogradsku sa zoo vrtom i terenima za basket i tenis...
-
Докторска дисертациа Мр Золтана Чемереа " УТВРЂЕЊА И ФОРТИФИКАЦИЈЕ НА ТЛУ БАНАТА ОД 10. ДО 16. ВЕКА" Нови Сад 2016
http://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija146348623657374.pdf?controlNumber=(BISIS)100998&fileName=146348623657374.pdf&id=5671&licenseAccepted=true
-
Неочекивана тема за "Вајс":
https://www.vice.com/rs/article/8x5p94/sudnji-cas-u-smederevu-u-drugom-svetskom-ratu-katastrofa-puna-tajni
-
Неочекивана тема за "Вајс":
https://www.vice.com/rs/article/8x5p94/sudnji-cas-u-smederevu-u-drugom-svetskom-ratu-katastrofa-puna-tajni
Зачуђујуће добар чланак на Вајсу.
-
Погледајте шта направише од Калемегдана:
(https://pbs.twimg.com/media/DPPaBrCXUAARXBo.jpg)
Ово је ништа друго до злочин против историје, културе, традиције, а богами и здравог разума.
-
Погледајте шта направише од Калемегдана:
(https://pbs.twimg.com/media/DPPaBrCXUAARXBo.jpg)
Ово је ништа друго до злочин против историје, културе, традиције, а богами и здравог разума.
Још не верујем да ли је фотомонтажа или шокирајућа стварност? :o :o :o
-
Још не верујем да ли је фотомонтажа или шокирајућа стварност? :o :o :o
Нажалост, стварност. :'(
-
Погледајте шта направише од Калемегдана:
(https://pbs.twimg.com/media/DPPaBrCXUAARXBo.jpg)
Ово је ништа друго до злочин против историје, културе, традиције, а богами и здравог разума.
Био је и чланак о овим ископавањима пре неких месец дана:
http://www.blic.rs/vesti/beograd/arheolozi-na-kalemegdanu-otkrili-cudesan-svet-koji-ce-od-sada-biti-dostupan-svima/cqxbgpm
Ово доле што се види уоквирено кочићима је остатак античког бедема сингидунумског каструма, који је откривен приликом ископавања; такође је пронађена подница и остаци зидова неолитске куће (по опису из чланка, претпостављам да се ради о винчанској култури), загробне урне из бронзаног доба и још понешто. Иначе је све то покренуто како би се до краја истражила и презентовала Чесма Мехмед-паше Соколовића (са леве стране), а финансијер је ТIKA (Турска агенција за координацију и сарадњу), која финансира и обнову тврђаве Рам на Дунаву.
Не свиђа ми се изглед рампе, делује некако рогобатно, а од колеге имам усмену информацију да сам процес ископавања и конзервације није вођен најстручније и по свим принципима археолошке и конзерваторске методологије. Међутим, свакако је корисно што су римски бедем на некакав начин презентовали зато што је то једини остатак овог бедема који није уклопљен у лице новијег средњовековног бедема (као што може да се види иза Зиндан капије), односно који може да се види у свом оригиналном облику и положају. Такође би било лепо ако су успели да конзервирају и презентују и неолитску (највероватније винчанску) кућу, јер на овој фотографији то не може да се види.
-
... а финансијер је ТIKA (Турска агенција за координацију и сарадњу), која финансира и обнову тврђаве Рам на Дунаву.
Морам признати да то Турци веома фино раде. Ево напретка у рестаурацији Рамске Тврђаве:
Некад и сад:
(https://pbs.twimg.com/media/DOrbYR7XkAAvlPt.jpg)
(https://pbs.twimg.com/media/DOrbYR1WAAIVOOo.jpg)
(https://pbs.twimg.com/media/DOrbYR1X4AAIi_e.jpg)
(https://pbs.twimg.com/media/DOr1kbHW0AAuOkM.jpg)
И слика читаве тврђаве:
(https://pbs.twimg.com/media/DOrbYRzXkAAcOMF.jpg)
-
Морам признати да то Турци веома фино раде. Ево напретка у рестаурацији Рамске Тврђаве:
Некад и сад:
(https://pbs.twimg.com/media/DOrbYR7XkAAvlPt.jpg)
(https://pbs.twimg.com/media/DOrbYR1WAAIVOOo.jpg)
(https://pbs.twimg.com/media/DOrbYR1X4AAIi_e.jpg)
(https://pbs.twimg.com/media/DOr1kbHW0AAuOkM.jpg)
И слика читаве тврђаве:
(https://pbs.twimg.com/media/DOrbYRzXkAAcOMF.jpg)
За оно што су урадили на Раму дефинитивно - све похвале!
-
(http://www.beogradskatvrdjava.co.rs/wp-content/uploads/2014/07/Mapa-tvrdjave-Srbije.jpg)
-
За оно што су урадили на Раму дефинитивно - све похвале!
Причао ми је човек који сарађује са њима да све раде на старински начин ручно као пре 300 година да би све било верно
-
Чуди ме да се Турци нису заинтересовали за обнову Фетислама. Ипак је то османлијска тврђава. А морам признати и да архитектонски доста фино и занимљиво изгледа - неки вид прелаза са средњовековних на савременије тврђаве.
Ако би се и то обновило, па онда кренеш Дунавом и гледаш Петроварадин, Калемегдан, Смедерево, Рам, Голубац, Фетислам. Све лепша од лепше тврђаве. 8)
-
За оно што су урадили на Раму дефинитивно - све похвале!
Причао ми је човек који сарађује са њима да све раде на старински начин ручно као пре 300 година да би све било верно
Велика држава и велики народ који држи до себе и своје историје, чак иако то парче историје није у њиховој држави. На томе им завидим. Тако и шире свој утицај, а и поштују своју повест.
Ми Срби не можемо ни да обновимо споменик Зебрњак у част победе у Кумановској бици који нам је у комшилуку.
-
(http://www.beogradskatvrdjava.co.rs/wp-content/uploads/2014/07/Mapa-tvrdjave-Srbije.jpg)
Има једна тврђава која се види са ауто-пута, негде код Ниша, која се зове Корвин-град (сељаци погрешно изговарају "Курвин-град").
-
Има једна тврђава која се види са ауто-пута, негде код Ниша, која се зове Корвин-град (сељаци погрешно изговарају "Курвин-град").
https://www.facebook.com/IRekonstrukcije/
Ова страница се бави реконструкцијама, и фино су одрадили рендер реконструкције тврђаве Копријан, то јест Корвинграда, Курвинграда, итд...
-
Чуди ме да се Турци нису заинтересовали за обнову Фетислама. Ипак је то османлијска тврђава. А морам признати и да архитектонски доста фино и занимљиво изгледа - неки вид прелаза са средњовековних на савременије тврђаве.
Ако би се и то обновило, па онда кренеш Дунавом и гледаш Петроварадин, Калемегдан, Смедерево, Рам, Голубац, Фетислам. Све лепша од лепше тврђаве. 8)
Fetislam (Novigrad) ili Kladovski Grad je utvrđenje u Srbiji, koje se nalazi na obali Dunava, nekoliko kilometara uzvodno od današnjeg Kladova. Mali Grad, podignut je 1524. godine kao polazište za osmansko osvajanje susednih mađarskih gradova Severina i Erdelja odnosno invazije na Transilvaniju.
(http://tamogdejedunavnajlepsi.weebly.com/uploads/1/0/2/7/102791324/published/4_1.jpg?1490040473)
(http://opusteno.rs/slike/2012/10/kladovska-tvrdjava-15964/tvrdjava-fetislam-4.jpg)
-
Фетислам, у преводу - победа ислама. С обзиром да је подигнут као упориште за даља освајања Ердеља, није необично што је добио баш такво име.
-
https://www.facebook.com/IRekonstrukcije/
Ова страница се бави реконструкцијама, и фино су одрадили рендер реконструкције тврђаве Копријан, то јест Корвинграда, Курвинграда, итд...
Хвала, Бакс, управо погледах. Да сам "неко и нешто" финансирао бих реконструктивну археологију за туристичке атракције, војнике-регруте или волонтере обукао бих у римску, византијску, српску средњовековну ратничку опрему, организовао турнире, реконструкције битака "уживо", а преко наше туристичке агенције бих доводио Јапанце, Кинезе, Американце..., а моји министри ми не би сметали, већ помагали у томе. :)
-
Хвала, Бакс, управо погледах. Да сам "неко и нешто" финансирао бих реконструктивну археологију за туристичке атракције, војнике-регруте или волонтере обукао бих у римску, византијску, српску средњовековну ратничку опрему, организовао турнире, реконструкције битака "уживо", а преко наше туристичке агенције бих доводио Јапанце, Кинезе, Американце..., а моји министри ми не би сметали, већ помагали у томе. :)
Да, тако нешто би било сјајно. Ја бих први ишао да то видим.
-
Arheolozi otkrili pet gradova u okolini Kopaonika
http://www.021.rs/story/Info/Srbija/175597/Arheolozi-otkrili-pet-gradova-u-okolini-Kopaonika.html
-
Arheolozi otkrili pet gradova u okolini Kopaonika
http://www.021.rs/story/Info/Srbija/175597/Arheolozi-otkrili-pet-gradova-u-okolini-Kopaonika.html
"Ti gradovi nisu bili evidentirani na arheološkoj mapi Srbije. U pitanju su utvrdjeni gradovi na vrhovima planinskih venaca, oko Lukovske banje. Ono što sada možemo da pretpostavimo je da ti gradovi imaju veze sa nekakvom delatnošću na tom prostoru, najverovatnije sa rudarstvom", kazala je Kuzmanović Cvetković.
Делује занимљиво. :)
-
"Ti gradovi nisu bili evidentirani na arheološkoj mapi Srbije. U pitanju su utvrdjeni gradovi na vrhovima planinskih venaca, oko Lukovske banje. Ono što sada možemo da pretpostavimo je da ti gradovi imaju veze sa nekakvom delatnošću na tom prostoru, najverovatnije sa rudarstvom", kazala je Kuzmanović Cvetković.
Делује занимљиво. :)
Još je zanimljivije što pomenuta arheološka mapa Srbije ne postoji :) Bar ne neka pristupačna, detaljna i sa svim lokalitetima.
U BiH postoji Arheološki leksikon koji iako danas zastareo prevazilazi sve što je za teritoriju Srbije rađeno na tom polju. SANU je počela sa serijom Arheloških spomenika koja ne samo da nije završena već je za neke krajeve rađena "iz fotelje" :)
Koliko tek ima neotkrivenih tvrđava i onih koje su "poznate" ali nisu posećene i istraživane od strane arheologa.
http://www.blic.rs/vesti/srbija/arheolozi-kod-bajine-baste-otkrili-tvrdavu-iz-sestog-veka/3dlc1j3
-
Još je zanimljivije što pomenuta arheološka mapa Srbije ne postoji :) Bar ne neka pristupačna, detaljna i sa svim lokalitetima.
U BiH postoji Arheološki leksikon koji iako danas zastareo prevazilazi sve što je za teritoriju Srbije rađeno na tom polju. SANU je počela sa serijom Arheloških spomenika koja ne samo da nije završena već je za neke krajeve rađena "iz fotelje" :)
Koliko tek ima neotkrivenih tvrđava i onih koje su "poznate" ali nisu posećene i istraživane od strane arheologa.
http://www.blic.rs/vesti/srbija/arheolozi-kod-bajine-baste-otkrili-tvrdavu-iz-sestog-veka/3dlc1j3
Биће на том подрињском потезу свакако још налазишта те врсте (рановизантијска утврђења, са могућим раносредњовековним српским слојевима); све ми се више чини као да је то био један заокружени одбрамбени систем, почињао је на истуреним "осматрачницама" (утврђења на Церу, Ковиљкин град код Бање Ковиљаче), потом "контролни центар" на подручју Малог и Великог Зворника (локалитет на Орловинама и Ђурђев/Јеринин град изнад Зворника), и затим вероватно мрежа утврђења узводно, у јужнијим рудоносним областима (међу њима и ово код Бајине Баште).
-
Биће на том подрињском потезу свакако још налазишта те врсте (рановизантијска утврђења, са могућим раносредњовековним српским слојевима); све ми се више чини као да је то био један заокружени одбрамбени систем, почињао је на истуреним "осматрачницама" (утврђења на Церу, Ковиљкин град код Бање Ковиљаче), потом "контролни центар" на подручју Малог и Великог Зворника (локалитет на Орловинама и Ђурђев/Јеринин град изнад Зворника), и затим вероватно мрежа утврђења узводно, у јужнијим рудоносним областима (међу њима и ово код Бајине Баште).
Taj vizantijski sistem utvrđenja se može povezati sa granicom carstva. Utvrđenja u Podrinju izgrađena su verovatno malo pre ili neposredno posle Jusinijanove "rekonkviste" i predstavljaju granicu carstva na Drini prema Langobardima. Sloveni su neke od tih tvrđava koristili, ali je većina ostala napuštena.
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d2/The_Byzantine_State_under_Justinian_I-sr.svg/550px-The_Byzantine_State_under_Justinian_I-sr.svg.png
-
Има ли неких нацрта тих утврда? Било би занимљиво видети којих су димензија биле. Такође, где су биле посађене.
-
Има ли неких нацрта тих утврда? Било би занимљиво видети којих су димензија биле. Такође, где су биле посађене.
Koliko je meni poznato za većinu čak nisu rađena ni sondažna iskopavanja, a kamen su u međuvremenu razneli meštani za svoje potrebe. Osim sada na Orlovinama u M. Zvorniku nijedan drugi lokalitet nije istraživan u toj meri.
-
Има ли неких нацрта тих утврда? Било би занимљиво видети којих су димензија биле. Такође, где су биле посађене.
Што се тиче локалитета на Орловинама, ево неких основних скица које је урадио покојни професор Павић:
(https://s8.postimg.org/7rei9txud/Lokalitet.jpg) (https://postimages.org/)
(https://s8.postimg.org/zer7nzo6t/Lokalitet_2.jpg) (https://postimages.org/)
(https://s8.postimg.org/vidvs1dhx/Lokalitet_3.jpg) (https://postimages.org/)
Истражује се само највиши део локалитета, тзв. акропољ или горњи град, који је под шумом, док је преостали део уништен изградњом насеља "Виле" за раднике ХЕ Зворник 50-тих година 20. века или је испод површине ливада које су у приватном власништву.
Постоји једна мапа рекогносцираних и/или истражених рановизантијских утврђења на простору читавог Балкана, додуше није у некој великој резолуцији. Ту може да се види положај таквих локалитета и у Подрињу, који је скроман, али мапа није "освежена", тј. недостају неки новоистраживани локалитети на том подручју, као што су Орловине изнад Малог Зворника и Кулина код Бајине Баште:
(https://s8.postimg.org/ot7cc050l/rvz.png) (https://postimages.org/)
-
Има ли неки посебан разлог што је на подручју БЈРМ толика концентрација утврђења?
-
Има ли неки посебан разлог што је на подручју БЈРМ толика концентрација утврђења?
Само зато што је у њиховом истраживању (највише рекогносцирању) био врло активан словеначко-македонски археолог Иван Микулчић. ;) Да се разумемо, на овој мапи нису представљена сва утврђења из рановизантијског периода (то би уосталом било немогуће, јер вероватно нису ни сва још увек откривена), већ само она која су ископавана или, што је много чешћи случај, рекогносцирана.
-
Само зато што је у њиховом истраживању (највише рекогносцирању) био врло активан словеначко-македонски археолог Иван Микулчић. ;) Да се разумемо, на овој мапи нису представљена сва утврђења из рановизантијског периода (то би уосталом било немогуће, јер вероватно нису ни сва још увек откривена), већ само она која су ископавана или, што је много чешћи случај, рекогносцирана.
Тако сам нешто и претпоставио, али није ми био познат рад Ивана Микулчића.
У сваком случају јасно.
-
Тако сам нешто и претпоставио, али није ми био познат рад Ивана Микулчића.
У сваком случају јасно.
Када би сви археолози били вредни и ревносни као г. Микулчић, онда би се та мапа "црнела" на све стране, а не само на простору БЈРМ. ;)
-
Negde sam video tu mapu viz. utvrdjenja u većoj rezoluciji ali je nisam sačuvao...
Ima dosta tih utvrđenja o kojima je pisano od strane putopisaca u 19 veku ili pre (npr Kanic), ali je kamen u međuvremenu odnet ili je lokalitet uništen.
-
Negde sam video tu mapu viz. utvrdjenja u većoj rezoluciji ali je nisam sačuvao...
Ima dosta tih utvrđenja o kojima je pisano od strane putopisaca u 19 veku ili pre (npr Kanic), ali je kamen u međuvremenu odnet ili je lokalitet uništen.
Није толики проблем ако је развучен камен са бедема или грађевина чији су остаци били видљиви изнад земље (наравно, много боље би било када се то не би десило), јер темељи остају и приликом ископавања може да се реконструише како је изгледала основа неке грађевине или правац којим је бедем ишао. Постоје додуше случајеви када су сељани били врло "ревносни" па су вадили чак и темеље, тако да се приликом ископавања једино може констатовати негатив где се некада налазио зид. Објекти на Орловинама су нпр. врло добро очувани, на појединим местима су бедеми очувани у висини од 2,5-3 m, а постоји и читав зид једног објекта који је очуван до висине прозора; с друге стране, унутар цркве која се ископава је констатован негатив олтарске преграде, дакле само један уски канал где се некада налазио танки зид, вероватно саграђен од мермерних блокова (због чега је и "страдао" у неком давном развлачењу материјала, можда још током средњег века). Такође се мора споменути изузетна очуваност дубоких раносредњовековних ровова (изнад којих се вероватно налазила палисада), који су чинили одбрамбени систем утврђења у каснијем периоду, током 9. и 10. века. Далеко већи проблем је када се локалитет уништи изградњом насеља или нечим сличним, то је онда у већини случајева неповратно.
-
Прилог о две ирске и две српске тврђаве (Магличу и Смедереву).
https://www.youtube.com/v/eP8YvFyaeSM
Ирске су пример како се могу искористити, а наше су пример фантастичних проблема који ту могу искрснути.
-
Дејан Булић; The Fortifications of the Late Antiquity and Early Byzantine Period у
THE WORLD OF THE SLAVS - Studies on the Eastern, Western and South Slavs: Civitas, Oppidas, Villas and Archeological Evidence (7th to 11th Centuries A.D.), Belgrade 2013
The list of Early Byzantine sites on the territory of Serbia:
(https://i.imgur.com/HVwBF0d.png)
1. Zbradila – Korbovo
2. Rgotski kamen
3. Gradište – Čukojevac, Kraljevo (9 th - 11 th centuries)
4. Velika Gradina – Zamčanja (9 th -10 th centuries)
5. Velika Gradina – Miločaj, municipality of Knić (7 th century)
6. Bogut grad – Bogutovac
7. Braničevo – Svetinja (12 th -13 th centuries)
8. Braničevo – Mali i Veliki grad (10 th -11 th ,12-13 th centuries)
9. Vranjska banja– Crkvište
10. Vranjska banja – Kale
11. Gradište – Korbevac
12. Markovo kale near Preševo
13. Kale – Klinovac
14. „Gradište“– Veliki Trnovac
15. Markovo Kale– Vranje (Late Middle Ages and the Ottoman period)
16. Kacapun
17. Stajkovac
18. Jovac – site Gradište
19. Tesovište – Oštri Čukar
20. Dubnica – Kitka hill (Kale)
21. Fortifaction Sv. Ilija (15 th century)
22. Donji Romanovac – Gradište
23. Kijevac – Gradište
24. Ćurkovica – Kulište
25. Garinje – Mali Gradac
26. Donje Balinovce – Gredak (Stoličica)
27. Mrtvica
28. Gradište – Prvonek
29. Skobaljić Grad – Leskovac (11 th -15 th centuries)
30. Jerinin grad – Gornja Crnuća (16 th -17 th (centuries)
31. Gradina – Ilinje (11th -13 th ,14 th -15 th centuries)
32. Gradina – Kaznoviće (9 th -10 th centuries)
33. Gradina – Končulić (9 th -11 th , 12 th centuries, Ottoman period)
34. Gradina – Lisina
35. Kale (Grgec) – Gornje Brijanje
36. Leskovac, Hisar site (Late Middle Ages and the Ottoman period)
37. Selište – Nakrivanj
38. Sjarina, municipality of Medveđa
39. Gornje Gradište, municipality of Lebane
40. „Kulište“ or „Jezero“
41. Sakicol site, municipality of Lebane (the church ?)
42. Radinovac, Gradište site (Kaljaja)
43. Caričin Grad – Lebane (10 th -11 th centuries)
44. Konjuša – Cer
45. Nemić – Donja Bukovica
46. Vidojevica – Cer (11 th -12 th century)
47. Gradina – Stapari
48. Kulina near Solotuša (15 th century)
49. Gradina near Bajina Bašta
50. Bregovina (11th century)
51. Zlata
52. Glašince – Kale near Žitorađa
53. Balajnac – Gradište
54. Gornji Statovac – Milanov krš
55. Bogujevac – Bandera
56. Rgaje – Grad (10 th -12 th centuries)
57. Pestiš – Bukoloram
58. Miljkovica
59. Vidovački Krš
60. Bučince
61. Smrdelj
62. Babotinac – Veliko Kale (the Middle Ages)
63. Pirot (12 th -14 th centuries; Ottoman period)
64. Gradište, site Grad
65. Baranica
66. Gradina – Venčac
67. Koželj
68. Оrešac
69. Kalna
70. Sveta Trojica near Ravna
71. Gradina – Juhor (Momčilov gra
72. Petrus (12 th , 14 th -15 th centuries)
73. Orlovića Grad – Lešje
74. Mali grad – Dragoševac
75. Jerinin grad – Dragoševac
76. Jerinin grad – Beočić
наставак следи
-
77. Gradište (Devojačka stena) – Sekurič
78. Grad – Oparić
79. Jerenin grad – Vojska
80. Hanište – Grad, Dražmirovac
81. Brdo – Krušar
82. Bukovačka česma
83. Govedarnik – Grad, Glavinci
84. Jerinin grad – Mišević (up to the 12 th century)
85. Jerinin Grad – Prevešt
86. Gradac, Banja Koviljača
87. Kosanin grad, Cer
88. Trojanov grad, Cer
89. Jerinin grad, Brangović (9 th -10 th centuries
101. Gradina, Hum
102. Gradina, Ramoševo
103. Šarski krš, Duga Poljana
104. Gradovi, Šaronje
105. Gradina, Radalica
106. Kulina, Rogatac
107. Zlostup, Ostrovica
108. Litice, Dobrinja
109. Južac, Sopoćani
110. Gradina, Šaronje
111. Pazarište – Novi Pazar (9 th -11 th , 11 th -13 th centuries)
112. Izbeg, Tupi krš
113. Kula, Kaludra
114. Gaj, Babrež
115. Grad (Gradina), Nosoljin
116. Gradina, Postenje (9 th -12 th centuries)
117. Krš, Zlatni Kamen
118. Panojevići
119. Matovići
120. Ćuprija, medieval Ravna (ruined in 1183)
121. Slatina, near Brza Palanka (8 th -10 th centuries)
122. Mokranje (Petres) (11 th century)
123. Mihajlovac – Blato (necropolis, 10 th century)
124. Kula– Mihajlovac (7 th , 9 th -10 th centuries)
125. Majur (Jagodina) (7 th century)
126. Kostol– Trajanov most (Pontes)(10 th -12 th centuries)
127. Korbovo (7 th century; the entire Middle Ages)
128. Gamzigrad (Romuliana) (11 th century)
129. Prahovo (Aquae - Akvis)(7 th , 9 th -11 th centuries)
130. Saldum
131. Bosman
132. Kulina – Medvednik
133. Mora Vagei
134. Borđej
135. Tekija (Transdierna?) (10 th -11 th centuries)
136. Karataš (Diana)
137. Donje Butorke
138. Glamija– Rtkovo
139. Vajuga – Karaula (medieval necropolis)
140. Milutinovac
-
141. Ljubičevac
142. Radujevac– Karamizar
143. Site at the mouth of river Tim
144. Višnjica (Octavum)
145. Jerinin Grad – Gradac by Batočina (medieval necropolis)
146. Vidrovgrad – Vidrovac
147. Gradina– Veljkovo
148. Tabakovačko Brdo
149. Gradište– Gradskovo
150. Gradina – Grbice(10 th -11 th centuries)
151. Gola Stena– Štubik
152. Brza palanka (Egeta)
153. Sokolica
154. Čuka – Podrška
155. Miroč
156. Sip
157. Trajanov Most Kostol (12 th century)
158. Sirmium (the entire Middle Ages and the Ottoman period)
159. Basiana
160. Remesiana
161. Beograd (Singidunum) (9 th -15 th centuries; Ottoman period)
162. Dubravica (Margum) (10 th -11 th centuries)
163. Ram (Lederata) (10 th -11 th centuries)
164. Veliko Gradište (Pincum)
165. Golubac (Cuppae)
166. Boljetin (Smorna) (9 th , 12 th -15 th centuries)
167. Ravna (Campsa) (9 th -11 th centuries; necropolis, 14 th -15 th centuries)
168. Porečka reka
169. Sapaja (12 th century; Turkish and Austrian period)
170. Veliki Gradac (Taliata)(7 th 11 th -12 th centuries)
171. Hajdučka Vodenica(11 th -15 th centuries)
172. Malo Golubinje
173. Veliko Golubinje
174. Čezava (Castrum Novae) (necropolis 11 th -13 th centuries; tomb 17 th century)
175. Niš (Naissus) (11 th -15 th centuries; Turkish period)
176. Medijana (intermittent settling in the Middle Ages)
177. Pajkovac – „Gradište“
178. „Bedem“ – Maskare
179. Veliki Vetren
180. Donji Dubič – „Gradište“
181. Puhovac – „Gradište“
182. Lađisled – „Gradište“
183. Ukosa (Kućište) – Stalać (10 th-11 th centuries)
184. Ljubinci – „Gradište“(9 th -11 th centuries)
185. Pločnik – „Gradac“
186. Vitkovac – „Gradac“
187. Boljevac – „Čukar“
188. Porodin – „Gradište“
189. Petina – „Gradac“(13-14. centuries)
190. Jablanica – „Оdaje“
191. Zlatari – „Gradište“
192. „Gradac“ – Đerekari in Gornji Levići (9 th -10 th centuries)
193. Dupci – „Gradište“
194. Brus – Gobelja – „Gradište“ (9 th -11 th centuries)
195. Gradište – Trnavci
196. Koznik
197. Kaljaja – Grgure near Blace
198. Fortification in Pridvorica, Kurvingrad
199. Gradina – Dedinci
200. Duvarine – Viča (the town of Toplica Milan) (Middle Ages)
201. Jelička čuka, Saganjevo
202. Gradina – Donja Rudnica, near Raška
203. Višegrad (11 th -12 th centuries)
204. Gradište – Geđe (9 th -10 th centuries)
205. Radavac in the vicinity of Peć
206. Jerinin grad – Dolac (Late Middle Ages and Turkish period)
207. Crmljani near Đakovica (Middle Ages)
208. Ereč
209. Kusare
210. Gradište – Zatrič
211. Јablanica near Peć
212. Dobre Vode near Klina (Late Middle Ages)
213. Kaljaja – Orahovac
214. Gradina – Vranić (tombs bearing similarities to the Komani-Kruje culture)
215. Hisar – Kostrc near Suva reka (11 th -15 th centuries)
216. Gradina – Koriša (Middle Ages)
217. Јerinina kula – Podgrađe near Klina
218. Gradina – Žuti kamen (Guri i Kuq)
219. Čečan (10 th century; 14 th century)
220. Zvečan (throughout Middle Ages)
221. Gradina – Gornji Streoci
222. Gradina – Crni vrh
223. Žilivode
224. Ulpiana – Lipljan (Iustiniana secunda)
225. Gradina – Drsnik
226. Veletin (10th -12th centuries; 14 th-15 thcenturies)
227. Zidanac near Gotovuša
228. Rimsko gradište-Brezovica
229. Mali Petrič (14 th century)
230. Veliki Petrič( 14thcentury)
231. Kulina – Tenešdol (Late Middle Ages)
232. Stanišor – Prekopište
233. Gradina – Čučaica in Guvnište
234. Gradište – Trpeza (Late Middle Ages)
235. Gradište – Grnčar
236. Kaljaja (Gradište) – Binač (Late Middle Ages)
237. Markov kamen – Topilo (Middle Ages)
238. Gradina – Ariljača (Middle Ages)
239. Banjica – Vučak (Middle Ages)
240. Kaljaja – Vrbovac (Middle Ages)
241. Koretište – Grančarica
242. Jerinin Grad – Tolisavac
243. Kostajnik
244. Gradac – Dvorskа
245. Gradac – Vrhpolje
246. Gradina on the Orovička mountain
247. Gradina – Mikuljak
248. Gradina – Pridvorica
249. Zasad – Petrova
250. Gradište – Osladić
251. Gradina – Šengolj
252. Gradina – Drežnik
253. Gradina – Ravni
254. Gradina – Mokra Gora
255. Gradina – Svračkovo
256. Gradina – Radobuđa
257. Gradina – Visoka (Golubinjak)
258. Gradina – Kruščica
259. Gradina – Krstac
http://www.academia.edu/13120998/THE_WORLD_OF_THE_SLAVS_-_Studies_on_the_Eastern_Western_and_South_Slavs_Civitas_Oppidas_Villas_and_Archeological_Evidence_7th_to_11th_Centuries_A.D._Belgrade_2013
-
Свака част на списку, Сол. Булићев рад је поред осталог вредан управо због тог списка досад истражених или рекогносцираних рановизантијских локалитета на подручју Србије. Колико се сећам, мислим да је сличан списак дао и за територије Црне Горе и БиХ. Ово наравно није коначан списак, има још локалитета који нису истраживани или чији резултати истраживања још увек нису објављени.
-
Свака част на списку, Сол. Булићев рад је поред осталог вредан управо због тог списка досад истражених или рекогносцираних рановизантијских локалитета на подручју Србије. Колико се сећам, мислим да је сличан списак дао и за територије Црне Горе и БиХ. Ово наравно није коначан списак, има још локалитета који нису истраживани или чији резултати истраживања још увек нису објављени.
Да, Булићев списак од 259. фортификацијских објеката је заиста задивљујући! За Црну Гору Булић наводи само 10-так градина/градова. Поставља се питање узрока упадљиве бројчане несразмерности по броју фортификационих објеката ЦГ, у односу на КиМ, али и Босне?
-
Да, Булићев списак од 259. фортификацијских објеката је заиста задивљујући! За Црну Гору Булић наводи само 10-так градина/градова. Поставља се питање узрока упадљиве бројчане несразмерности по броју фортификационих објеката ЦГу односу на КиМ, па и Босне?
Та несразмера је резултат недовољног истраживања ове врсте локалитета на подручју ЦГ. Као што је вредан рад македонско-хрватског археолога Ивана Микулчића резултирао великом концентрацијом истражених рановизантијских утврђења на подручју БЈРМ, тако је неактивност црногорских археолога довела до тога да је ЦГ "црна рупа" што се тиче ове врсте локалитета. Слично се може рећи и за стање истражености средњовековних локалитета у Црној Гори, не рачунајући приморски део.
-
Прије неколико дана сам пролазио путем од Невесиња ка Мостару и већ кад сам се спуштао према Неретви са лијеве стране указао се чудесан призор средњовјековне тврђаве. Претпоставио сам да се ради о старом граду Благају, престоници Хума и Херцеговине. У њему су столовали Немањићи и Косаче. Дио тврђаве, који се види са те стране пута, је прилично добро очуван, а цијела амбијент подсјећа на југ Шпаније.
Нађох овај снимак тврђаве Благај.
https://www.youtube.com/v/_h0sfETuVzM
-
Прије неколико дана сам пролазио путем од Невесиња ка Мостару и већ кад сам се спуштао према Неретви са лијеве стране указао се чудесан призор средњовјековне тврђаве. Претпоставио сам да се ради о старом граду Благају, престоници Хума и Херцеговине. У њему су столовали Немањићи и Косаче. Дио тврђаве, који се види са те стране пута, је прилично добро очуван, а цијела амбијент подсјећа на југ Шпаније.
Нађох овај снимак тврђаве Благај.
https://www.youtube.com/v/_h0sfETuVzM
Да, Благај је стварно фасцинантан. :)