Викентије Макушев у својој књизи "Историјска истраживања о Словенима у Албанији и средњем вијеку" даје седеће податке (
http://www.promacedonia.org/vm2/vm_6.htm):
Въ описаніи общинныхъ полей, находившихся выше Скадра (terreni de comun aratorii posti du la banda de sovra Scutari), заслуживаютъ вниманія мѣстности, называемыя „Прекрасная славянка (logo, che vien dicto a la bella Schiava)" и „Славянскій путь (logo dicto a la via Schiavonesca)," и слѣдующія имена помѣщиковъ: Алексѣй Боганъ (Alessio Bogan), Коячинъ (Coiacin) — сынъ Радича Умоя (Radici Omoy), Петръ Бойчинъ (Ріего Boicin), Петръ Коячинъ (Piero de Соіа), священникъ Проганъ Загорскій (don Ргоgano de Zagara), Гинъ Любанъ (Ghin Luban), Маринъ Милошичъ (Marino Milossi), Радованъ Славянинъ (Radien Sclavo), Степанъ Милутинъ (ser Stefano Milotin), Дукагинъ Будиміровичъ (Ducagin Bodimiri), Джорджи Васичь или Вашичъ (Zozzi de Vassi), Андрей Брахица = Брајица (Andrea Brachiza), священникъ Димитрій Поборанинъ (don Dimitri Pobora), Марушинъ Милутинъ (Marusin Міlutin), Дешко Краишанинъ (Desco de Crayssa). При этомъ послѣднемъ имени упоминается, что Дешко поселилъ на необитаемой землѣ (suso el dicto terren, che prima era desabitado) пять слѣдующихъ семействъ (case): Дабы Рѣпчича (Daba Riepci), Андрея Злачена (Andrea Slachien), Радослава Будана (Radosclavo Budan), Ивана Крѣпчича (Jon Crepci) и Андрея Драшича (Andrea Drassi).
Въ описаніи земель, находящихся ниже Скадра (terreni е campi da la banda de soto Scutari) встрѣчаемъ мѣстности, называемыя Schiavoci (отъ Schiavo, славянинъ), Balari (Боляре), la Corte de lo Imperator (Царскій дворъ), и упоминается о братствахъ св. Варвары и св. Меркурія (la scuola overo frataglia de Sancta Barbara, — la scuola overo frataglia de San Mercurio). Изъ именъ землевладѣльцевъ обращаютъ на себя вниманіе слѣдующія: Коячинъ-сынъ Радича Умоя (Coiacin quondam de Radici Omoy), Петръ Бойчинъ (Piero Boicin), Джорджи Мркша (Zozzi Marsen), Маринъ Милошичъ (Marin Milossi), Петръ Бичичъ (Piero Bicich), Дукагинъ Будиміровичъ (Ducagino Bodemiro), Джура Мара Колашица (Chiura Maria Colachiza), Алексѣй Богданъ (Alessio Bogdan), Степанъ Милутинъ (Stefano Milotin), Алексѣй Славянинъ (Alessio Sclavo), Андрей Брахица (Аndrea Brachiza), Петръ Бечичъ (Piero Becich), Радованъ Славянинъ (Radien Sclavo), Джура Будиміровна (Chiura de Budeiniro), Владо Іонима (Vladj Jonima).
При описаніи общинныхъ виноградниковъ (le vigne del comun) упоминаются: мѣстность, называемая Бръдица (Berdiza), братство св. Креста (la scuola overo la frataglia de Sancta Crosie) и пpoніары: Дукагинъ Будиміровичъ, Петръ Бойчинъ, Дмитрій Поборанинъ, Степанъ Дендрица (Dendriza) и Каладжорджи Будинъ (Саlozorzi Bodin).
Да ли је Дукагинъ Будиміровичъ зачетник србске лозе Дукађиновића (Павла, Леке, Драге)? Ко је Будимир? На једној другој теми о фамилији Бубања има интересантна зажања:
Бубања и Шурко припадају најстаријем слоју словенских имена, надимачког поријекла, која су готово ишчезла у касном средњем вијеку. Име Бубања је снажније потврђено на јуж-ном Јадрану (сеоба је вјероватно ишла од Улциња ка западу). Било је неколико властеоских романских породица у Улцињу (Ronçino), Котору, Дубровнику (Bubagna) и Сплиту гдје је Бубања било и лично а касније и родовско име. Јавља се у Дрежници код Мостара, и у Ливну.
Име Бубања би значило да је ријеч о бучној и веселој особи. Бубања означава и јако врело.
Патроним Бубања настане је од надимка Бубо < Будимир, Љубомир и сл. (Бубо > Буб(о)а + ња > Бубања).
Име се обично наслеђивало од ђеда.
Бубања и Шурко су ријетка имена; (шура > шурак > Шурко).
Појава имена Шурко у XVIII вијеку је раритет. Није се то десило случајно.
Дакле Бубо је надимак за Будимира, па стога постоји могућност да је мјесто Буба поред моста на Дриму које је Павле Дукађиновић добио добило име по том Будимиру Буби.
У Acta Albanie Veneta поред Дукађина Будимировића, спомиње се и Јован Дукађиновић. Овдје почиње заврзлама о Дукађинцима који у мојим записима имају 4 верзије родослова Декањ, Хопф, копарски и Божићев.
Шта значи име Будимир?
Наше домаће име сложено име од словенских основа . Име садржи у себи основу "мир" која је веома заступљена у многим славенским именима. У пренесеном значењу име је жеља родитеља да дијете буде спокојно, сталожено, задовољно и у миру.
У Копелнику је забељежено више Будимирових синова
Pribeze Budemir ( Pribeza Budimir )
Yuan Budemir ( Jovan, Ivan Budimir )
Bogdam Budemir ( Bogdan Budimir )
што поред Дукађина Будимировића даје укупно четири сина 1416 године, осим ако Yuan Budemir није тај Дукађин надимком (Дука Јован).
Моја претпоставка о Стефану Гркињићу и тројици синова Новаку, Радићу и Богдану још стоји, и могућност да су у врло блиском сродству са Будимировићима.